Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 27.05.2003 ДЕЛО "ХЬЮИТСОН (HEWITSON) ПРОТИВ СОЕДИНЕННОГО КОРОЛЕВСТВА" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
                                                                      
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                           ЧЕТВЕРТАЯ СЕКЦИЯ
                                   
      ДЕЛО "ХЬЮИТСОН (HEWITSON) ПРОТИВ СОЕДИНЕННОГО КОРОЛЕВСТВА"
                          (Жалоба N 50015/99)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                     (Страсбург, 27 мая 2003 года)
                                   
       По  делу "Хьюитсон против Соединенного Королевства" Европейский
   суд  по  правам  человека  (Четвертая секция),  заседая  Палатой  в
   составе:
   --------------------------------
       <*> Перевод на русский язык Берестнева Ю.Ю.
   
       М. Пеллонпяя, Председателя Палаты,
       сэра Николаса Братца,
       Э. Пальм,
       В. Стражнички,
       М. Фишбаха,
       Й. Касадеваля,
       С. Павловского, судей,
       а также при участии М. О'Бойла, Секретаря Секции Суда,
       заседая 6 мая 2003 г. за закрытыми дверями,
       вынес следующее Постановление:
                                   
                               ПРОЦЕДУРА
                                   
       1.  Дело  было инициировано жалобой (N 50015/99),  поданной  16
   марта   1999  г.  в  Европейский  суд  по  правам  человека  против
   Соединенного   Королевства  Великобритании  и   Северной   Ирландии
   подданным  Соединенного Королевства Джеймсом  Робертсом  Хьюитсоном
   (James  Roberts  Hewitson) (далее - заявитель)  в  соответствии  со
   статьей  34 Европейской конвенции о защите прав человека и основных
   свобод.
       2. Интересы заявителя в Европейском суде представлял К. О'Нейлл
   (K.  O'Neill), практикующий юрист из Борнмута (Bournemouth). Власти
   Соединенного  Королевства  были представлены  своим  Уполномоченным
   при   Европейском   суде  по  правам  человека  К.   Уомерсли   (C.
   Whomersley), Министерство иностранных дел и по делам Содружества.
       3.  Заявитель  жаловался на установку и использование  полицией
   скрытого  подслушивающего устройства на его рабочем месте.  Дело  в
   части,   объявленной  приемлемой,  касалось  прав   по   статье   8
   Конвенции.
       4.  Жалоба  была  передана в производство Третьей  секции  Суда
   (пункт  1  правила 52 Регламента Суда). В рамках этой  Секции  была
   сформирована  Палата  в  соответствии  с  пунктом  1   правила   26
   Регламента  (пункт  1 статьи 27 Конвенции) для  рассмотрения  этого
   дела.  1 ноября 2001 г. Европейский суд изменил состав своих секций
   (пункт   1   правила   25  Регламента).  Дело  было   передано   на
   рассмотрение новообразованной Четвертой секции.
       5. Своим Решением от 22 октября 2002 г. Европейский суд объявил
   жалобу частично приемлемой, частично неприемлемой.
       6.   Как  заявитель,  так  и  власти  Соединенного  Королевства
   представили свои замечания по существу жалобы (пункт 1  правила  59
   Регламента).  Европейский суд, проконсультировавшись со  Сторонами,
   решил,  что нет необходимости в проведении устных слушаний по  делу
   (пункт 3 правила 59 in fine Регламента).
                                   
                                 ФАКТЫ
                                   
                        I. Обстоятельства дела
                                   
       7.  Заявитель родился в 1948 году и в настоящее время  отбывает
   наказание в тюрьме строгого режима в Верне (Verne).
       8.  Заявитель владел автомастерской в Дорсете (Dorset)  и  имел
   деловые связи с Испанией. У него было два автомобиля "Мерседес",  в
   каждом  из  которых  был  сделан  тайник  в  бензобаке,  в  который
   помещалось   до   45  килограммов  марихуаны.  С   1994   года   он
   подозревался  полицией в участии в незаконном обороте наркотических
   веществ.   Полиция  также  подозревала  его  в  торговле  крадеными
   вещами, включая угнанные автомобили.
       9. 22 февраля 1995 г. он был арестован полицией Дорсета в связи
   с  подозрением в торговле краденными вещами. Пока он находился  под
   стражей,   в   его   мастерской  было  установлено   подслушивающее
   устройство,  которое находилось там до 26 июля 1995 г.,  когда  оно
   было обнаружено.
       10.  30  декабря  1996  г.  был  составлен  обвинительный  акт,
   содержавший    обвинения   в   сговоре   об   импорте   разрешенных
   наркотических средств и сговоре о поставке разрешенных  наркотиков,
   а  именно  марихуаны. Обвинение основывало свои  доказательства  на
   записях, полученных с подслушивающего устройства, установленного  в
   мастерской   заявителя.   Обвинение   утверждало,   что   не   было
   возможности возбудить дело против заявителя без этих записей.
       11.  Заявитель возражал против допустимости этих  записей,  как
   доказательства по делу. Он утверждал, что разрешение  на  установку
   подслушивающего  устройства  противоречило  руководящим   принципам
   Министерства    внутренних    дел,    регламентировавшим    порядок
   использования  полицией  средств  наблюдения.  Он  утверждал,   что
   обвинение  против него должно было быть снято, как  злоупотребление
   судом,  также  запись,  как доказательство  по  делу,  должна  быть
   исключена  в  соответствии  со  статьей  78  Закона  о  полиции   и
   доказательствах по уголовным делам 1974 года.
       12.   Предварительное  слушание  проводилось   по   вопросу   о
   приемлемости  записи.  Его честь судья Праер (Pryor)  постановил  8
   июля  1997  г.,  что  он  счел,  что  разрешение  на  использование
   оборудования  для  подслушивания  было  дано  должным  образом,  но
   отметил   на  отсутствие  достаточной  документации  и  на  наличие
   технического нарушения. Судья установил, что записи были  приемлемы
   в  качестве  доказательства  и  не должны  были  быть  исключены  в
   соответствии  со  статьей 78 Закона о полиции и доказательствах  по
   уголовным делам 1974 года.
       13.  После  допуска записи в качестве доказательства  заявитель
   признал  себя виновным в обвинении в сговоре об импорте разрешенных
   наркотических средств и сговоре о поставке разрешенных  наркотиков,
   а  именно  марихуаны. 5 сентября 1997 г. он был приговорен  к  пяти
   годам тюремного заключения.
       14.   Заявителю  было  дано  разрешение  подать  апелляцию   на
   приговор. 24 сентября 1997 г. апелляционный суд постановил,  что  в
   свете  признания  заявителем себя виновным, его приговор  не  может
   рассматриваться как "опасный" и отклонил апелляцию.
                                   
             II. Применимое национальное законодательство
                    и правоприменительная практика
                                   
          A. Руководящие принципы Министерства внутренних дел
                                   
       15. Руководящие принципы по использованию полицией оборудования
   при  наблюдении  (Руководящие принципы Министерства внутренних  дел
   1984   года)  устанавливали,  что  только  старшие  констебли   или
   заместители старших констеблей могли дать разрешение на  применение
   таких   устройств.  Руководящие  принципы  можно   было   найти   в
   библиотеке  Палаты  общин,  и они были предоставлены  Министерством
   внутренних дел после подачи заявления.
       16.  В  каждом деле должностное лицо, дающее разрешение, должно
   удостовериться в выполнении следующих условий:
       a) расследование касалось серьезного преступления;
       b)  обычные  средства  расследования  были  использованы  и  не
   привели к успеху или привели к незначительному результату;
       c)  имелись  достаточные  основания полагать,  что  специальные
   средства   приведут   к  аресту  и  обвинению,   или   способствуют
   предотвращению террористического акта;
       d)  использование  специальных  средств  возможно.  Должностное
   лицо,   дающее  разрешение,  должно  удостовериться,  что   степень
   вмешательства   в   частную   жизнь  лиц,   в   отношении   которых
   производится наблюдение, соответствует серьезности преступления.
                                   
                     B. Закон о полиции 1997 года
                                   
       17. Закон 1997 года регламентирует основания разрешения полиции
   операций  по наблюдению, связанных с нарушением права собственности
   и  вмешательством  в  радиотелеграфию.  Статьи,  касающиеся  выдачи
   разрешения на операции по наблюдению, включая мероприятия,  которые
   должны  быть приняты в ходе получения разрешения, вступили  в  силу
   22 февраля 1998 г.
       18.  С  25  сентября 2000 г. эти директивы дополнены частью  II
   Закона  о  регулировании  следственных  полномочий  2000  года.   В
   частности,  ведение скрытого наблюдения в камере заключения  теперь
   регулируется   пунктом  3  статьи  26  и  пунктом   1   статьи   48
   вышеупомянутого  Закона  2000  года.  Этот  Закон   также   учредил
   следственный  трибунал,  который рассматривает  жалобы  на  ведение
   наблюдения и на использование полицией осведомителей.
                                   
                                 ПРАВО
                                   
            I. Предполагаемое нарушение статьи 8 Конвенции
                                   
       19.   Заявитель   ссылался   на  статью   8   Конвенции   ввиду
   использования  полицией устройств скрытого  наблюдения  для  записи
   разговоров в его мастерской. Статья 8 Конвенции гласит:
       "1. Каждый имеет право на уважение его личной... жизни...
       2. Не допускается вмешательство со стороны публичных властей  в
   осуществление  этого  права, за исключением  случаев,  когда  такое
   вмешательство  предусмотрено Законом и необходимо в демократическом
   обществе  в  интересах  национальной безопасности  и  общественного
   порядка,    экономического   благосостояния   страны,    в    целях
   предотвращения  беспорядков или преступлений, для  охраны  здоровья
   или нравственности или защиты прав и свобод других лиц".
       20.  Власти  Соединенного Королевства признали после  вынесения
   Европейским  судом  Постановления по делу "Хан против  Соединенного
   Королевства"  (Khan  v. United Kingdom) (жалоба  N  35394/97,  ECHR
   2000-V,  з  26  -  28), что использование записывающего  устройства
   представляло  собой вмешательство в частную жизнь в соответствии  с
   пунктом   1  статьи  8  Конвенции  и  что  предпринятые   меры   не
   соответствовали Закону по смыслу пункта 2 статьи 8 Конвенции.
       21.  Европейский суд отметил, как и в вышеуказанном  деле  "Хан
   против  Соединенного Королевства", что в то время  не  существовало
   законодательного  механизма  регулирования  использования  полицией
   скрытых  средств  записи. Вмешательства в жизнь заявителя,  имевшие
   место  в  результате  предпринятых мер, не соответствовали  Закону,
   как  того  требовал пункт 2 статьи 8 Конвенции, и,  таким  образом,
   имело место нарушение этого положения.
                                   
                  II. Применение статьи 41 Конвенции
                                   
       22. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет, что имело место нарушение Конвенции  или
   протоколов  к  ней,  а  внутреннее право  Высокой  Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,  Суд,  в   случае   необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей Стороне".
                                   
                               A. Ущерб
                                   
       23. Заявитель требовал возмещения морального вреда. Он отметил,
   что  подслушивающие приспособления действовали с 22 февраля  по  26
   июля   1995  г.,  в  течение  этого  времени  многие  его  законные
   разговоры    были    записаны   в   нарушение    его    права    на
   неприкосновенность  частной жизни. Он  утверждал,  что  ему  должно
   быть присуждено возмещение соответствующее нарушению его прав,  как
   и  заявителям  в деле "P.G. и J.H. против Соединенного Королевства"
   (P.G.  and  J.H. v. United Kingdom) (жалоба N 44787/98, ECHR  2001-
   IX).
       24.  Власти  Соединенного Королевства  указали,  что  заявитель
   обвинялся   в   совершении   серьезного   преступления.   Указанное
   нарушение   относилось   к  отсутствию  должного   законодательного
   регулирования  установки наблюдательных устройств, и их  применение
   нарушило   положения  статьи  8  Конвенции.   По   мнению   властей
   Соединенного  Королевства, признание факта нарушения само  по  себе
   было бы достаточно для справедливого возмещения.
       25.  Европейский  суд  отметил,  что  в  подобных  делах,  было
   установлено  нарушение  из-за отсутствия должного  законодательного
   регулирования,  он  считал, что признание факта нарушения  само  по
   себе  являлось  достаточной  справедливой  компенсацией  (например,
   упоминавшееся  выше Постановление Европейского суда  по  делу  "Хан
   против  Соединенного Королевства", з 49, Постановление Европейского
   суда   по  делу  "Тейлор-Сабори  против  Соединенного  Королевства"
   (Taylor-Sabori v. United Kingdom) от 22 октября 2002 г.,  жалоба  N
   47114/99,  з  28).  Но  по  делу "P.G. и J.H.  против  Соединенного
   Королевства" компенсация была назначена, поскольку оно  затрагивало
   несколько  нарушений  статьи 8 Конвенции,  включая  запись  голосов
   заявителей  в  полицейском участке для проведения идентификации.  В
   обстоятельствах  настоящего  дела  он  счел,  что  признание  факта
   нарушения  является  справедливой  компенсацией  морального  вреда,
   причиненного заявителю.
                                   
                    B. Судебные расходы и издержки
                                   
       26. Заявитель требовал возмещения судебных расходов и издержек,
   главным  образом гонорар основному адвокату в размере  2600  фунтов
   стерлингов  за  подачу  жалобы, 1400 фунтов  стерлингов  за  подачу
   отзыва  и  300  фунтов стерлингов замечания после признания  жалобы
   приемлемой.  Это составило 4300 фунтов стерлингов,  а  также  сумму
   налога  на добавленную стоимость (НДС), который должен быть уплачен
   с этой суммы.
       27. Власти Соединенного Королевства сочли, что дело было похоже
   на  предыдущие, рассмотренные Европейским судом, и  что  расходы  в
   отношении  неприемлемой  части  жалобы  должны  быть  вычтены.  Они
   утверждали,  что  сумма в размере 3000 фунтов  стерлингов  была  бы
   вполне достаточной.
       28. Европейский суд заявил, что он присудит возмещение судебных
   расходов  и  издержек, если убедится, что они были  необходимыми  и
   обоснованными.  Он согласился с властями Соединенного  Королевства,
   что  это было простое дело, затрагивавшее вопросы, рассмотренные  в
   упоминавшемся  выше Постановлении по делу "Хан против  Соединенного
   Королевства".  Он  присудил  заявителю  4800  евро   в   возмещение
   расходов   и   издержек,  а  также  сумму  налога  на   добавленную
   стоимость, который должен быть уплачен с этой суммы.
                                   
              C. Процентная ставка при просрочке платежей
                                   
       29.  Европейский суд считает, что размер процентной  ставки  по
   выплате  компенсации  должен быть установлен в  размере  предельной
   годовой  процентной  ставки  по  займам  Европейского  центрального
   банка плюс три процента.
                                   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
                                   
       1) постановил, что имело место нарушение статьи 8 Конвенции;
       2)   постановил,   что   признание  факта  нарушения   является
   справедливой    компенсацией   морального    вреда,    причиненного
   заявителю;
       3) постановил:
       a)  что государство-ответчик обязано в течение трех месяцев  со
   дня  вступления  Постановления в законную  силу  в  соответствии  с
   пунктом  2  статьи  44  Конвенции  выплатить  заявителю  4800  евро
   (четыре  тысячи восемьсот евро), которые подлежат переводу в  фунты
   стерлингов   по  курсу  на  день  выплаты,  включая  любой   налог,
   начисляемый на вышеуказанную сумму;
       b)  что с даты истечения вышеуказанного трехмесячного срока  до
   момента выплаты простые проценты должны начисляться на эти суммы  в
   размере,   равном   минимальному  ссудному  проценту   Европейского
   центрального банка плюс три процента;
       4)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 27 мая 2003  г.,  в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
                                                                      
                                                   Председатель Палаты
                                                       Матти ПЕЛЛОНПЯЯ
                                                                      
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                          Майкл О'БОЙЛ
   
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            FOURTH SECTION
                                   
                CASE OF HEWITSON v. THE UNITED KINGDOM
                      (Application No. 50015/99)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                        (Strasbourg, 27.V.2003)
   
       In the case of Hewitson v. the United Kingdom,
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as
   a Chamber composed of
       Mr {M. Pellonpaa,} <*> President,
       Sir Nicolas Bratza,
       Mrs E. Palm,
       Mrs {V. Straznicka,}
       Mr M. Fischbach,
       Mr J. Casadevall,
       Mr S. Pavlovschi, judges,
       and Mr M. O'Boyle, Section Registrar,
   --------------------------------
       <*> Здесь и далее по тексту слова на национальном языке набраны
   латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       Having deliberated in private on 6 May 2003,
       Delivers  the  following judgment, which was  adopted  on  that
   date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (No. 50015/99) against
   the  United  Kingdom of Great Britain and Northern  Ireland  lodged
   with  the  Court  under  Article  34  of  the  Convention  for  the
   Protection   of   Human  Rights  and  Fundamental  Freedoms   ("the
   Convention")  by  a  United  Kingdom  national,  Mr  James  Roberts
   Hewitson ("the applicant"), on 16 March 1999.
       2.  The  applicant was represented by Mr K. O'Neill,  a  lawyer
   practising  in  Bournemouth. The United  Kingdom  Government  ("the
   Government")  were represented by their Agent, Mr C. Whomersley  of
   the Foreign and Commonwealth Office, London.
       3.  The applicant complained of the installation and use by the
   police of a covert listening device at his place of work. The  case
   as  declared admissible raises complaints under Article  8  of  the
   Convention.
       4.  The  application was allocated to the Third Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention)  was  constituted as provided in Rule  26  з  1.  On  1
   November  2001  the Court changed the composition of  its  Sections
   (Rule  25 з 1) This case was assigned to the newly composed  Fourth
   Section (Rule 52 з 1).
       5.  By  a  decision of 22 October 2002, the Court declared  the
   application partly admissible, partly inadmissible.
       6.  The applicant and the Government each filed observations on
   the  merits  (Rule  59 з 1). The Chamber decided, after  consulting
   the parties, that no hearing on the merits was required (Rule 59  з
   3 in fine).
   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
   
       7.  The  applicant was born in 1948 and is currently serving  a
   sentence of imprisonment in HMP Verne.
       8.  The  applicant  owned a garage in Dorset and  had  business
   connections in Spain. He had two Mercedes cars each of which had  a
   false  compartment  in the fuel tank. The false compartments  could
   hold  up  to  45  kilograms of cannabis resin.  From  1994  he  was
   suspected by the police of being involved in drug trafficking.  The
   police  also  suspected him of being involved in  the  handling  of
   stolen goods, including stolen vehicles.
       9.  On 22 February 1995 he was arrested by the Dorset police in
   relation  to their suspicions of his handling stolen goods.  Whilst
   he  was  in custody, a listening device was installed at his garage
   premises  which remained there and active until 26 July  1995  when
   it was discovered.
       10.  On 30 December 1996 an indictment was signed charging  the
   applicant   with   conspiracy  to  import  controlled   drugs   and
   conspiracy  to  supply  controlled  drugs,  namely  cannabis.   The
   prosecution   evidence  against  the  applicant  relied   on   tape
   recordings made from the listening device which had been  installed
   by   the  police  at  the  applicant's  garage  premises.  It   was
   acknowledged by the prosecution that without the evidence from  the
   tapes, there was no prima facie case against the applicant.
       11.  The  applicant  objected to  the  admission  of  the  tape
   recordings as evidence in his trial. He argued inter alia that  the
   original  grant of authority and the renewal of authority  for  the
   placement of the listening device were not in compliance  with  the
   Home  Office  Guidelines, which governed the  use  of  surveillance
   equipment  by  the police at the relevant time. He  submitted  that
   his  prosecution ought to be stayed as an abuse of the  process  of
   the  court,  alternatively  the tape evidence  should  be  excluded
   under  section  78  of the Police and Criminal  Evidence  Act  1984
   ("PACE").
       12.  A  preliminary  hearing was held  on  the  matter  of  the
   admissibility  of the tape recordings. His Honour  Judge  Pryor  QC
   held  on  8  July  1997  that he was satisfied  that  the  original
   authority  for the use of the surveillance equipment  was  properly
   granted  and that there were proper grounds for renewal, though  he
   made  some  criticism of the lack of documentation on the  renewals
   and  noted that there had been a technical infringement in that one
   renewal  took place a day late. The judge concluded that the  tapes
   were  admissible  as  evidence and should  not  be  excluded  under
   section 78 of PACE.
       13.  Following  the  admission of the tapes  as  evidence,  the
   applicant  pleaded  guilty to the charges of conspiracy  to  import
   controlled drugs and conspiracy to supply controlled drugs,  namely
   cannabis.  On  5  September 1997 he was sentenced  to  five  years'
   imprisonment.
       14.  The  applicant  was granted leave to  appeal  against  his
   conviction. On 24 September 1997, the Court of Appeal held that  in
   the  light of the applicant's pleas of guilty his convictions could
   not be regarded as "unsafe" and rejected his appeal.
   
                II. Relevant domestic law and practice
                                   
                     A. The Home Office Guidelines
   
       15.  Guidelines on the use of equipment in police  surveillance
   operations (The Home Office Guidelines of 1984) provided that  only
   chief  constables  or assistant chief constables were  entitled  to
   give  authority  for the use of such devices. The  Guidelines  were
   available  in  the  library  of  the  House  of  Commons  and  were
   disclosed by the Home Office on application.
       16.  In  each  case,  the authorising officer  had  to  satisfy
   himself that the following criteria were met:
       a) the investigation concerned serious crime;
       b)  normal  methods of investigation must have been  tried  and
   failed,  or  must from the nature of things, have been unlikely  to
   succeed if tried;
       c)  there  was  good reason to think that use of the  equipment
   would  be  likely to lead to an arrest and a conviction,  or  where
   appropriate, to the prevention of acts of terrorism;
       d)  the  use  of  equipment  was  operationally  feasible.  The
   authorising officer had also to satisfy himself that the degree  of
   intrusion  into  the privacy of those affected by the  surveillance
   was commensurate with the seriousness of the offence.
   
                        B. The Police Act 1997
   
       17.   The   1997  Act  provides  a  statutory  basis  for   the
   authorisation   of   police   surveillance   operations   involving
   interference  with  property or wireless telegraphy.  The  relevant
   sections  relating to the authorisation of surveillance operations,
   including  the  procedures  to  be  adopted  in  the  authorisation
   process, entered into force on 22 February 1998.
       18. Since 25 September 2000, these controls have been augmented
   by  Part  II  of  the Regulation of Investigatory Powers  Act  2000
   ("RIPA").  In particular, covert surveillance in a police  cell  is
   now  governed  by  sections  26(3) and 48(1)  of  RIPA.  RIPA  also
   establishes a statutory Investigatory Powers Tribunal to deal  with
   complaints  about intrusive surveillance and the use of  informants
   by the police.
   
                                THE LAW
                                   
          I. Alleged violation of Article 8 of the Convention
   
       19.  The  applicant  invoked Article 8  of  the  Convention  in
   respect  of  the use of a covert surveillance device by the  police
   to  record conversations at his garage. Article 8 provides  insofar
   as relevant:
       "1.  Everyone  has  the  right to respect  for  his  private...
   life...
       2.  There  shall be no interference by a public authority  with
   the  exercise  of  this right except such as is in accordance  with
   the  law  and is necessary in a democratic society in the interests
   of  national security, public safety or the economic well-being  of
   the  country,  for  the prevention of disorder or  crime,  for  the
   protection  of  health  or morals, or for  the  protection  of  the
   rights and freedoms of others."
       20. The Government accepted, following the judgment in Khan  v.
   the  United  Kingdom (No. 35394/97, ECHR 2000-V, зз 26 -  28)  that
   the  use  of the recording device amounted to an interference  with
   the  applicant's right to private life under Article 8 з 1  of  the
   Convention and that the measures were not used "in accordance  with
   law" within the meaning of Article 8 з 2 of the Convention.
       21.  The  Court recalls, as in the above-mentioned  Khan  case,
   that  at  the  relevant time there existed no statutory  system  to
   regulate  the  use of covert recording devices by the  police.  The
   interferences disclosed by the measures implemented in  respect  of
   the  applicant were therefore not "in accordance with the  law"  as
   required  by  the  second  paragraph of Article  8  and  there  has
   accordingly been a violation of this provision.
   
            II. Application of Article 41 of the Convention
   
       22. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
   
                               A. Damage
   
       23.  The  applicant claimed non-pecuniary damage.  He  observed
   that  the  surveillance  device had been  in  active  use  from  22
   February  to 26 July 1995 during which time many of his  legitimate
   conversations were recorded in breach of his right to  privacy.  He
   submitted   that  he  should  receive  an  award  reflecting   this
   violation of his rights as had the applicants in the P.G. and  J.H.
   v. the United Kingdom case (No. 44787/98, ECHR 2001-IX).
       24.  The  Government  pointed out that the applicant  had  been
   convicted  of  a serious offence. The admitted breach only  related
   to  the  lack  of  proper legal regulation of the  installation  of
   surveillance  devices and there was nothing  to  suggest  that  had
   procedures  been in place their use would not have been  compatible
   with  Article 8. In their view, a finding of a violation should  in
   itself constitute sufficient just satisfaction.
       25.  The  Court  notes that in cases in which a similar  breach
   relating  to the lack of legal basis for surveillance measures  has
   been  found  it  has  considered that  a  finding  of  a  violation
   provided  sufficient  just satisfaction (for example,  Khan,  cited
   above,  з  49,  Taylor-Sabori v. the United Kingdom, No.  47114/99,
   judgment of 22 October 2002, з 28). While it is true that an  award
   was  made  in  P.G.  and  J.H.  v. the United  Kingdom,  this  case
   involved  several breaches of Article 8, including  the  taping  of
   the  applicants'  voices in the police station  for  identification
   purposes. In the circumstances of this case, it considers that  the
   findings  of violation constitute sufficient just satisfaction  for
   any non-pecuniary damage caused to the applicant.
   
                         B. Costs and expenses
   
       26. The applicant claimed legal costs and expenses, principally
   fees  to  leading  counsel  of  2,600  pounds  sterling  (GBP)  for
   drafting the application, GBP 1,400 for drafting the reply and  GBP
   300 for the observations after admissibility. This made a total  of
   GBP 4,300, plus value-added tax (VAT).
       27.  The  Government considered that the case was identical  to
   previous  applications before the Court and that fees  incurred  in
   respect  of  the  inadmissible part of the  application  should  be
   discounted. They submitted GBP 3,000 was a more reasonable figure.
       28.  The  Court  recalls  that it will award  legal  costs  and
   expenses  only  if  satisfied that these were necessarily  incurred
   and  reasonable  as to quantum. It agrees with the Government  that
   this  was  a  straightforward  case,  raising  virtually  identical
   issues to the above-mentioned Khan judgment. It awards 4,800  euros
   (EUR)  in respect of costs and expenses, plus any VAT that  may  be
   payable.
   
                          C. Default interest
   
       29.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based on the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank, to which should be added three  percentage
   points.
   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       1.  Holds that there has been a violation of Article 8  of  the
   Convention;
       2.  Holds that the finding of a violation constitutes in itself
   sufficient   just   satisfaction  for  the   non-pecuniary   damage
   sustained by the applicant;
       3. Holds
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant,  within
   three  months  from  the date on which the judgment  becomes  final
   according  to  Article 44 з 2 of the Convention,  EUR  4,800  (four
   thousand eight hundred euros) in respect of costs and expenses,  to
   be  converted  into pounds sterling at the rate applicable  at  the
   date of settlement, plus any tax that may be chargeable;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amount  at  a  rate  equal  to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       4.  Dismisses the remainder of the applicant's claim  for  just
   satisfaction.
   
       Done  in  English,  and notified in writing  on  27  May  2003,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                     Matti {PELLONPAA}
                                                             President
                                                                      
                                                       Michael O'BOYLE
                                                             Registrar
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz