Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 29.04.2003 ДЕЛО ДАНКЕВИЧ (DANKEVICH) ПРОТИВ УКРАИНЫ [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                           ЧЕТВЕРТАЯ СЕКЦИЯ
                                   
              ДЕЛО "ДАНКЕВИЧ (DANKEVICH) ПРОТИВ УКРАИНЫ"
                          (Жалоба N 40679/98)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                   (Страсбург, 29 апреля 2003 года)
   
       По  делу  "Данкевич против Украины" Европейский суд  по  правам
   человека (Четвертая секция), заседая Палатой в составе:
   --------------------------------
       <*> Перевод на русский язык Ю.Ю. Берестнева
   
       сэра Николаса Братца, Председателя Палаты,
       М. Пеллонпяя,
       Э. Пальм,
       Д. Макарчика,
       В. Стражнички,
       В. Буткевича,
       Р. Марусте, судей,
       а также при участии М. О'Бойла, Секретаря Секции Суда,
       заседая 25 марта 2003 г. за закрытыми дверями,
       вынес следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было инициировано жалобой (N 45701/99),  поданной  20
   февраля  1998  г. в Европейскую комиссию по правам человека  против
   Украины   гражданином  Украины  Юрием  Александровичем   Данкевичем
   (Yuriy  Oleksandr Dankevich) (далее - заявитель) в  соответствии  с
   бывшей  статьей 25 Европейской конвенции о защите прав  человека  и
   основных свобод.
       2. Интересы заявителя представляла его жена Н.О. Данкевич (N.O.
   Dankevich).  Власти Украины были представлены своей  Уполномоченной
   при   Европейском   суде   по   правам   человека   В.   Лутковской
   (V.Lutkovska), Министерство юстиции Украины.
       3.  Заявитель жаловался, inter alia, что условия его содержания
   при  ожидании  смертной казни в Запорожской тюрьме N 2  (Zaporozhie
   Prison N 2) были бесчеловечны и унижали его достоинство.
       4. 1 ноября 1998 г., в день вступления в силу Протокола N 11  к
   Конвенции  (пункт  2  статьи 5 Протокола N 11 к Конвенции),  жалоба
   была передана на рассмотрение в Европейский суд.
       5.  Жалоба была передана в ведение Четвертой секции Суда (пункт
   1  правила 52 Регламента Суда). В соответствии с пунктом 1  правила
   26  Регламента  Суда в рамках данной Секции была образована  Палата
   для рассмотрения дела (пункт 1 статьи 27 Конвенции).
       6.  После совещания со сторонами Председатель Палаты решил, что
   в  интересах  правильного рассмотрения дела необходимо  рассмотреть
   настоящее  дело  одновременно с делами "Назаренко  против  Украины"
   (Nazarenko v. Ukraine), "Алиев против Украины" (Aliev v.  Ukraine),
   "Хохлич   против  Украины"  (Khokhlich  v.  Ukraine),  "Полторацкий
   против  Украины"  (Poltoratskiy  v.  Ukraine)  и  "Кузнецов  против
   Украины"  (Kuznetsov  v.  Ukraine) (жалобы  N  39483/98,  41220/98,
   41707/98, 38812/97 и 39042/97 (пункт 2 правила 43 Регламента)).
       7.  Решением от 25 мая 1999 г. Палата объявила жалобу  частично
   приемлемой  для  рассмотрения  по  существу.  6  октября  1999   г.
   Европейский  суд  посетил Запорожские тюрьмы N 1  и  N  2  с  целью
   установления фактов.
       8. 1 ноября 2001 г. Европейский суд сменил состав секций (пункт
   1  правила  25 Регламента). Дело было передано Четвертой  секции  в
   новом составе.
       9. Власти Украины представили замечания по существу дела (пункт
   1 правила 59 Регламента).
   
                                 ФАКТЫ
   
                        I. Обстоятельства дела
                                   
                          A. Описание событий
   
       10.  3  апреля  1997 г. Запорожский областной суд  (Запорiзький
   обласний  суд)  признал  заявителя виновным в  совершении  убийства
   трех  человек и покушении на убийство одного человека и  приговорил
   его к смертной казни.
       11.   В  тот  же  день  администрация  следственного  изолятора
   Главного   управления  Министерства  внутренних   дел   Украины   в
   Запорожской  области  (адмiнiстрацiя слiдчого  iзолятору  Головного
   Управлiння   Мiнiстерства  внутрiшнiх   справ   {Украiни}   <*>   в
   Запорiзькiй  областi) в соответствии с Законом  "О  заключении  под
   стражу  до начала судебного процесса" от 1993 года (далее  -  Закон
   1993  года)  решила  направить  заявителя  для  ожидания  казни   в
   отдельную камеру.
   --------------------------------
       <*> Здесь и далее по тексту слова на национальном языке набраны
   латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       12.  24 июля 1997 г. Верховный суд (Верховний суд) оставил  без
   изменений приговор суда первой инстанции.
       13.   15   августа   1997  г.  Генеральный   прокурор   Украины
   (Генеральний  Прокурор), рассмотрев внеочередную  апелляцию  матери
   заявителя,  признал,  что национальные суды правильно  оценили  все
   представленные  доказательства  и  сделали  логичные   и   законные
   выводы. Апелляция была отклонена ввиду явной необоснованности.
       14.  27  августа 1997 г. заявитель направил Президенту  Украины
   ходатайство о помиловании.
       15.  19  сентября  1997  г. и 15 декабря  1997  г.  заместитель
   председателя   Верховного  суда  отклонил  еще   две   внеочередных
   апелляции жены и матери заявителя.
       16.  11  марта  1997  г. Президент Украины  ввел  мораторий  на
   смертную  казнь.  В  Постановлении  Конституционного  суда  от   29
   декабря   1999   г.   N   11рп/99  положения   Уголовного   кодекса
   относительно   смертной   казни   были   признаны   противоречащими
   Конституции  Украины. В соответствии с Законом от 22  февраля  2000
   г.  N  1483-III смертная казнь была отменена и заменена пожизненным
   лишением свободы.
       17. 14 июня 2000 г. Запорожский областной суд заменил заявителю
   смертную казнь на пожизненное лишение свободы.
   
            B. Устные доказательства, полученные делегацией
                           Европейского суда
   
       18.  6  октября  1999  г. в Запорожской тюрьме  N  1  делегация
   Европейского  суда допросила заявителя. В состав делегации  входили
   судьи  М. Пеллонпяя, Д. Макарчик, Р. Марусте. В Запорожской  тюрьме
   N   2   делегация   допросила  некоторых   свидетелей.   Полученные
   доказательства можно изложить следующим образом:
   
                             1. Заявитель
   
       a)  Общие  условия  содержания заявителя при ожидании  смертной
   казни
       19.  Заявитель был переведен в Запорожскую тюрьму N  1  за  две
   недели до визита делегации Европейского суда. До этого он три  года
   содержался  в  Запорожской тюрьме N 2. В  день  прибытия  делегации
   Европейского  суда  заявитель подтвердил, что ему  были  разъяснены
   его  права и обязанности. Но практика и слова в Запорожской  тюрьме
   N  2 разнились. Заявитель описал это так: "Когда приезжала комиссия
   из  Киева, администрация тюрьмы вывешивала на стенах правила, а  на
   следующий  день  снимала  их. Что касается  посещений  комиссий  от
   местной  надзирающей  прокуратуры, то в этом случае  не  было  даже
   никаких  правил  на  стенах. Хотя правила не  висели  на  стенах  в
   камерах, нам разъяснили их".
       20.  В  Запорожской  тюрьме N 2 заявителя переводили  в  разные
   камеры каждую неделю, а позднее - каждый месяц, при этом обычно  он
   содержался  один. Такая практика еще продолжалась за шесть  месяцев
   до  визита  делегации  Европейского суда. По  словам  заявителя,  в
   камерах, в которых он содержался, были закрыты все окна, и не  было
   водопроводного крана. Камеры для двоих в Запорожских тюрьмах N 1  и
   N  2  были  одного  размера, в то время как одиночные  камеры  были
   намного  меньше,  даже  в два раза меньше, чем  камера,  в  которой
   содержался   заявитель   в   день   посещения   тюрьмы   делегацией
   Европейского  суда.  Заявитель признался, что  содержался  один  по
   своей   просьбе.  Однако  когда  администрация  Запорожской  тюрьмы
   настояла  на  том, чтобы в его камере находился еще  один  человек,
   заявитель согласился.
       21.  Заявителю  не  было  официально сообщено  о  моратории  на
   смертную казнь; об этом он узнал из радио и от других заключенных.
       22.  Когда заявителя направили в тюрьму для ожидания исполнения
   смертной  казни, двоих заключенных забрали на казнь. Их  казнили  в
   Днепропетровской  тюрьме (Dnipropetrovsk Prison). Хотя  заключенных
   редко  информируют  о каких-либо казнях, многие могли  видеть,  что
   этих  двоих казненных увели в наручниках без личных вещей,  которые
   позже были забраны администрацией тюрьмы.
       23.  По  словам  заявителя, в камерах Запорожской  тюрьмы  N  2
   зимой,  пока не включали отопление, было очень холодно, а  летом  -
   очень жарко.
       24.  Заявитель  постоянно  жаловался на  условия  содержания  в
   Запорожской  тюрьме N 2, но неоднократно подчеркивал,  что  для  их
   улучшения не было финансовых средств. Он заявил, что некоторые  его
   письменные жалобы не дошли до своих адресатов.
       25.   Заявитель   страдал   болями  в   животе   и   повышенной
   кислотностью;  медицинский персонал тюрьмы не давал  ему  лекарства
   ввиду  их  отсутствия и ошибочно предписывал препараты, которые  не
   помогали  ему. Помощник врача обычно посещал заключенных  один  или
   два  раза  в  неделю  и  отмечал желающих видеть  врача.  Но  чтобы
   посетить  врача, необходимо отправить заявление на  имя  начальника
   тюрьмы.  В  Запорожской  тюрьме N 2  заявитель  посещал  врача  вне
   камеры   один  или  два  раза.  Заявитель  сказал,  что,  возможно,
   ходатайствовал  о  приеме у врача всего  один  раз,  потому  что  в
   первом  случае  его  обследовал не терапевт,  а  психиатр,  который
   признал  состояние желудка прекрасным, несмотря на боли в  желудке,
   испытанные  во  время  осмотра. После этого заявителю  разрешили  в
   течение одного месяца есть диетическую пищу.
       26.  Заявитель  сказал, что некоторые его зубы  удаляли  вместо
   того,  чтобы  вылечить. Родственники заявителя предлагали  принести
   все  необходимые  препараты  для  правильного  лечения  зубов,   но
   администрация  тюрьмы  отказалась. По  словам  заявителя,  режим  в
   Запорожской тюрьме N 2 не предусматривал лечения зубов.
       27.  Заявителю не позволяли смотреть телевизор, но родственники
   приносили  ему  книги и газеты. По мнению заявителя, в  Запорожской
   тюрьме N 1 персонал тюрьмы более гуманно относился к заключенным  в
   отличие  от Запорожской тюрьмы N 2, где с ним психологически  плохо
   обращались.  По  словам  заявителя,  с  родственниками  заключенных
   обращались очень некорректно.
       28.  В  камере  заявителя в Запорожской тюрьме N 1,  посещенной
   делегацией  Европейского  суда, была постоянно  включена  лампа,  и
   свет  проникал  сквозь  окно. В Запорожской  тюрьме  N  2  лампы  в
   камерах, в которых содержался заявитель, были намного мощнее.
       b)   Тюремная  практика,  касающаяся  ежедневных  прогулок   на
   открытом воздухе и свиданий заявителя с родственниками
       29.  Заявитель начал ходить на ежедневные прогулки на  открытом
   воздухе за полтора года до визита делегации Европейского суда.  Ему
   позволили  гулять без наручников 20 - 30 минут, а иногда 50  минут.
   Администрация  тюрьмы  не  сообщала  заявителю,  как  долго  должны
   длиться  прогулки  в соответствии с национальным законодательством.
   Жена  заявителя  принесла копию тюремных правил,  предусматривавших
   прогулки  продолжительностью от одного до  двух  часов.  На  вопрос
   членов  делегации  Европейского суда: "После того,  как  ваша  жена
   сообщила вам об этих правилах, жаловались ли вы на то, что  вам  не
   позволяли в соответствии с тюремными правилами встречаться с  вашей
   женой  и  гулять  в  течение одного часа?" заявитель  ответил:  "Мы
   подавали  жалобы. Что касается свиданий, то мне сказали, что  кроме
   меня   есть   много   заключенных,  особенно   дела   которых   еще
   рассматриваются;  а тюрьма не имеет достаточно возможностей,  чтобы
   позволить   заключенным   более   продолжительные   свидания".   На
   следующий  вопрос членов делегации Европейского суда: "Означает  ли
   это,   что   такая  практика  продолжалась  все  время?"  заявитель
   ответил:  "Благодаря моей жене мы выяснили, что  тюремные  правила,
   принятые  в  1993  году, разрешали нам свидания  продолжительностью
   один час".
       30.  Когда  заявитель узнал, что прогулки должны  длиться  один
   час,  администрация  совсем не давала ему  посещать  их.  На  деле,
   когда  другие  заключенные ходили на прогулки на открытом  воздухе,
   его  вызывали на какую-либо встречу. С окончанием встречи  истекало
   и  время,  отпущенное для прогулки. Это продолжалось  до  тех  пор,
   пока  жена  и  мать  заявителя не сказали, что будут  жаловаться  в
   Европейский  суд,  и прекратилось за один - два  месяца  до  визита
   делегации Европейского суда.
       c)  Тюремная  практика,  относящаяся  к  получению  посылок   и
   бандеролей  (примечание: посылки могут быть отправлены заключенному
   по  почте  или  принесены  в  тюрьму  лично  (передача);  небольшие
   предметы,  как книги или периодические издания, могут  направляться
   по почте в виде бандеролей и корреспонденции)
       31.  После вступления в силу смертного приговора заявителя  ему
   позволили  получать одну посылку каждые два месяца. Когда заявителю
   разрешили  прогулки  на открытом воздухе, его корреспонденция  была
   сведена  к  одному письму в месяц и одной бандероли весом  до  двух
   килограмм  каждые полгода, включая еду, туалетные принадлежности  и
   одежду.  По  словам  заявителя,  данные  нормы  были  недостаточны,
   учитывая  плохое качество пищи в тюрьме и тот факт, что в то  время
   он  не мог покупать вещи в тюремном магазине. Заявитель сказал, что
   за  шесть  месяцев  до  визита  делегации  Европейского  суда  было
   принято  новое  Решение, в соответствии с которым  ему  позволялось
   покупать   вещи   на   сумму,  равную  70  -   75%   законодательно
   установленного   минимального  размера  оплаты   труда.   Заявитель
   подтвердил,  что  на  его  счету  в  тюремном  банке  всегда   было
   достаточно средств для покупки вещей в тюремном магазине.
       32.  Что  касается корреспонденции с родственниками,  заявитель
   подтвердил,  что  в  день визита делегации  Европейского  суда  ему
   позволялось  посылать и получать неограниченное  количество  писем.
   Кроме  того,  он  подтвердил, что имел  право  на  получение  одной
   посылки  весом  восемь  килограмм  и  трех  бандеролей  каждые  два
   месяца.
   
      2. Виктор Владимирович Лаврик (Viktor Vladimirovich Lavrik)
   
       33. Свидетель занимал должность начальника Запорожской тюрьмы N
   1. В его подчинении состояло 129 человек.
       a)  Общие  условия  содержания заявителя при ожидании  смертной
   казни
       34. Свидетель сказал, что в тюрьме содержалось 836 человек, 176
   из  которых  отбывали  лишение свободы,  в  том  числе  18  человек
   приговоренных  к смертной казни. Он подтвердил, что  заявитель  был
   переведен в Запорожскую тюрьму N 1 недавно.
       35.  Свидетель  подтвердил, что перечень  прав  и  обязанностей
   заключенных  был  вывешен  в  тюремных камерах.  Заключенные  имели
   возможность  ознакомиться с его содержанием. Он сказал,  что  после
   введения   моратория  на  смертную  казнь  имели  место   несколько
   изменений  относительно статуса заключенных,  ожидающих  исполнения
   смертного  приговора: так, раньше они не могли ходить  на  прогулки
   на  открытом воздухе и могли получать только две бандероли в год  и
   одно  письмо  в  месяц.  Свидетель  подтвердил,  что  администрация
   тюрьмы  сообщила заключенным, ожидающим исполнения смертной  казни,
   о введении моратория.
       36.   Что   касается  количества  заключенных  в  камерах,   то
   администрация       следовала      предписаниям       национального
   законодательства,  в соответствии с которым в  одной  камере  могло
   находиться  не более двух человек. Администрация уважала  пожелания
   заключенных  содержаться  в одиночной  камере,  в  том  числе  и  в
   случае,  когда  об  этом просил и сам заявитель. Зимой  температура
   воздуха в камерах равнялась 22 - 25 градусам Цельсия.
       37.  Заключенные могли направлять жалобы начальнику тюрьмы  или
   прокурору,  но  свидетель не получал каких-либо жалоб.  Он  сказал,
   что  каждый  месяц представитель Управления исполнения наказаний  и
   заместитель прокурора посещали тюремные камеры и принимали  жалобы.
   Заключенные  жаловались  на назначенные наказания,  но  никогда  на
   условия содержания.
       38. Свидетель посещал заключенных, ожидающих смертной казни, по
   крайней  мере,  раз  в  неделю.  Несколько  раз  он  встречался   с
   заявителем, который не жаловался на условия содержания.
       39.  Он  подтвердил,  что  член медицинского  персонала  тюрьмы
   посещал  камеры  ежедневно.  В  случае  необходимости  заключенного
   направляли в медицинское отделение тюрьмы или в больницу.
       b)   Тюремная  практика,  касающаяся  ежедневных  прогулок   на
   открытом  воздухе, получения посылок, бандеролей и корреспонденции,
   а также свиданий с родственниками
       40.  Заключенные,  ожидающие  исполнения  смертного  приговора,
   начали  ходить на ежедневные прогулки на открытом воздухе  в  марте
   1998  года.  Изменения, касающиеся посылок и корреспонденции,  были
   введены  25  июня  1999  г.  Во время прогулок  на  заключенных  не
   надевали  наручников. Кроме того, у них имелось  право  на  одно  в
   месяц  свидание  с родственниками продолжительностью  два  часа,  а
   также на получение шести посылок и трех бандеролей в год.
       41.  По словам свидетеля, исходящие письма не проверялись, хотя
   вскрывались  и бегло просматривались. В соответствии с  Законом  "О
   предварительном заключении" приходящие из Европейского  суда  и  от
   Генерального  прокурора Украины письма никогда  не  вскрывались.  В
   отличие   от   писем  заключенных  родственникам  и   родственников
   заключенным   посылки   регистрировались   в   специальной   папке.
   Свидетель сказал, что ни один из заключенных не жаловался, что  его
   письмо   не   отправили  или  не  получили.  Что   касается   писем
   заключенных  своим  законным  представителям,  заключенные   обычно
   ходатайствовали  о свидании с адвокатом. Свидетель подтвердил,  что
   процедура регистрации писем была отменена 25 июня 1999 г.
   
                     3. Лариса Михайловна Лащейная
                    (Larisa Mikhaylovna Lacheynaya)
   
       42. Свидетель занимал должность тюремного врача и проработал  в
   Запорожской  тюрьме  четыре года. Она знала  заявителя  лично.  Она
   подтвердила,    что   администрация   тюрьмы   могла   предоставить
   квалифицированное лечение зубов в пределах тюрьмы.  По  ее  словам,
   нет  различий в медицинском режиме заключенных, ожидающих  смертной
   казни, и остальных заключенных.
   
       4. Сергей Аркадьевич Олейник (Sergey Arkadievich Oleynik)
   
       43. Свидетель занимал должность начальника Запорожской тюрьмы N
   2.  К  исполнению служебных обязанностей приступил 4 сентября  1998
   г.
       Общие условия содержания заявителя при ожидании смертной казни
       44. Свидетель сказал, что в день приезда делегации Европейского
   суда  в  тюрьме  содержалось  1735  человек,  ко  всем  применялось
   предварительное  заключение.  Он  подтвердил,  что  заявитель   был
   недавно переведен в Запорожскую тюрьму N 1.
       45.  Свидетель  был  лично  знаком  с  заявителем,  который  не
   жаловался  на  условия  содержания, хотя в начале  июля  1999  года
   заявитель  критиковал  продолжительность встреч  с  родственниками,
   утверждая,  что  они  должны длиться два часа. Глава  управления  и
   первый  заместитель прокурора области расследовали данные  факты  и
   признали  обоснованность жалобы заявителя. Но администрация  тюрьмы
   не  могла  продлить  время встреч заявителя, ввиду  большого  числа
   заключенных,   ожидающих   подобные  встречи.   В   целом,   жалобы
   заключенных  регистрировались в журнале и их  личных  делах.  Ответ
   направлялся    заинтересованному   заключенному   в    целях    его
   информирования и подписания.
       46.  Свидетель подтвердил, что до вступления приговора  в  силу
   заключенные,  осужденные к смертной казни  не  могли  получать  или
   посылать  корреспонденцию, но имели право на две посылки  в  месяц.
   После вступления приговора в силу режим менялся.
       47.  Свидетель сказал, что заявителя переводили из одной камеры
   в  другую каждые десять дней в соответствии с правилами, по просьбе
   заявителя   его   содержали  одного  в   двухместной   камере.   Он
   подтвердил,  что все четыре камеры, предназначенные для  осужденных
   к   смертной  казни,  в  тюрьме  были  двухместными  и  одинакового
   размера. В день визита делегации Европейского суда две из них  были
   пусты.
       48.  Свидетель  подтвердил, что встречался с  женой  заявителя,
   когда  та  просила о встрече с мужем, но никогда не слышал  от  нее
   жалоб относительно условий содержания заявителя.
   
      5. Лариса Петровна Пономарчук (Larisa Petrovna Ponomarchuk)
   
       49.  Свидетель занимала должность врача в Запорожской тюрьме  N
   2,  в  которой она работала с 1999 г. Она слышала о заявителе, хотя
   тот никогда не обращался к ней за медицинской помощью.
       50.  Она  подтвердила,  что каждые два дня  фельдшер  (помощник
   врача)  посещал  камеры и принимал жалобы  и  просьбы  о  приеме  у
   врача.  Она  не  слышала  о  проблемах  с  животом  у  заявителя  и
   опровергла    тот   факт,   что   заявителю   было    отказано    в
   стоматологической  помощи.  По  ее  словам,  администрация   тюрьмы
   располагает  высококлассным профессиональным  стоматологом,  и  все
   заключенные имели право лечиться у него.
       51.  Медицинское  отделение тюрьмы насчитывает 15  сотрудников,
   включая    рентгенолога,   дерматолога,   психиатра,   стоматолога,
   терапевта  и  фельдшеров.  Отделение располагает  всем  необходимым
   оборудованием  и  медикаментами  для обеспечения  квалифицированной
   медицинской помощи. Если родственники заключенных приносили  какие-
   либо  лекарства или витамины, медицинское отделение  передавало  их
   заключенным. Свидетель подтвердила, что согласие заключенного  было
   необходимо  для проведения теста на ВИЧ. По ее словам,  исключалось
   содержание  заключенного,  страдающего  туберкулезом  в  камере   с
   другим  заключенным:  по  прибытии в  тюрьму  заключенный  проходил
   рентгеновское обследование, результаты которого были готовы  в  тот
   же  день. Если у заключенного находили симптомы туберкулеза, то его
   содержали  в  отдельной  камере. Если  заключенный  прибывал  после
   предварительного заключения, то у него имелась с собой  медицинская
   карта.
   
               C. Инспектирование Запорожской тюрьмы N 1
   
       52.  Делегация  Европейского суда посетила  камеру,  в  которой
   содержался  заявитель. Площадь камеры составляла около  10  кв.  м.
   Камера  была  отремонтирована, приведена  в  порядок  и  вымыта.  В
   камере  имелись  открытый  туалет,  умывальная  раковина  с  краном
   холодной   воды,   две   кровати,  стол,  закрепленный   на   полу,
   центральное  отопление и окно с решеткой. В камере  было  несколько
   книг,   газета,   мыло  и  туалетная  бумага.   Камера   достаточно
   проветривалась.
       53.  Делегация  Европейского  суда  посетила  тюремное  душевое
   помещение, в котором, как казалось, был проведен ремонт;  помещение
   было убрано. Также был посещен тюремный двор для прогулок.
   
               D. Инспектирование Запорожской тюрьмы N 2
   
       54.   Делегация   Европейского  суда   посетила   две   камеры,
   предназначенные  для  заключенных,  осужденных  к  смертной  казни,
   которые  были  пусты  в день посещения. Площадь  камеры  составляла
   около  12  кв.  м.  В  камере имелись открытый  туалет,  умывальная
   раковина  с  краном  холодной воды, две  кровати,  прикрепленные  к
   полу,  центральное  отопление  и окно  с  решеткой.  Камеры  хорошо
   проветривались.
       55.  Делегация  Суда посетила тюремное душевое помещение  сразу
   после  приема  душа  группой женщин-заключенных. Душевое  помещение
   состояло из двух комнат без окон. Было очень сыро и грязно.
       56.   Членов   делегации  не  допустили  в  камеры,  занимаемые
   заключенными, осужденным к смертной казни.
   
                   Е. Документальные доказательства
   
       57.  В соответствии с материалами тюремных архивов жена и  мать
   заявителя  ходатайствовали о встрече с заявителем  21  августа,  23
   сентября,  23  октября, 21 ноября, 23 декабря  1997  г.,  18  и  25
   февраля,  25  марта,  18  апреля и 21  мая  1998  г.  Они  посещали
   заявителя 23 сентября, 23 октября, 21 ноября, 23 декабря  1997  г.,
   23  января,  25 февраля, 25 марта, 24 апреля, 26 мая, 25  сентября,
   27  октября  1998  г. Мать заявителя посещала его также  26  января
   1999  г., его жена посещала его 25 декабря 1998 г и 26 февраля 1999
   г.
       58. 26 августа, 27 октября, 26 декабря 1997 г., 17 февраля,  24
   апреля,  17  октября 1998 г. заявитель получал посылки  от  жены  и
   матери.   Обычно   в   них  содержались  еда  и   предметы   первой
   необходимости, но также и одежда.
       59.  Заявитель  регулярно покупал вещи в тюремном  магазине.  В
   соответствии  с  записями тюремного магазина в  октябре  и  декабре
   1997  года заявитель потратил 16,3 украинских гривен и 10,4 гривен.
   В  феврале  и марте 1998 года заявитель покупал различные  вещи  на
   сумму  10,25 и 17,5 гривен. Заявитель покупал еду и предметы первой
   необходимости 23 июня (45,2 гривен), 18 августа (64,66 гривен),  10
   сентября (16,4 гривен), 19 октября (18 гривен), 12 ноября  1998  г.
   (6,2  гривен).  В  январе  и феврале 1999 года  заявитель  потратил
   38,94 и 8,7 гривен.
       60.  В  соответствии  с тюремными архивными записями  заявитель
   снимал  деньги со своего счета в тюремном банке 3 июля (40 гривен),
   26  июня (100 гривен), 8 сентября (30 гривен) и 27 октября 1998  г.
   (50 гривен).
       61.  В  соответствии  с тюремными архивными записями  заявитель
   посылал  письма  18  мая, 15 июня, 19 августа,  28  сентября  и  29
   октября 1998 г. Однако в документах, переданных в Европейский  суд,
   не уточнялись адреса получателей.
       62.  12  ноября  1998 г. прокурор Запорожской  области  сообщил
   некоей   Беловой,   что  прокурор  инспектировал   по   ее   жалобе
   Запорожскую  тюрьму  N  2.  Он  обнаружил,  что  ни  от   кого   из
   заключенных,  осужденных к смертной казни, не  поступало  жалоб  на
   нарушение  Конвенции.  Что касается режима  и  условий  содержания,
   администрация тюрьмы соблюдала положения Инструкции 20 апреля  1998
   г.  (см.  ниже з 73). Кроме того, прокурор отметил, что  подозрения
   Беловой  о  распространении  в камерах  смертников  туберкулеза  не
   подтвердились.  Прокурор  признал,  что  в  марте  1998  года  один
   заключенный  скончался, но камера, в которой  он  содержался,  была
   вымыта   и   дезинфицирована.  Кроме  того,  заключенные  регулярно
   проходили  рентгеновское обследование, поэтому никого не надо  было
   лечить от туберкулеза.
   
                   II. Применимое национальное право
                                   
                        A. Конституция Украины
   
       63.  В соответствии с пунктами 2 и 3 статьи 8 нормы Конституции
   являются  нормами прямого действия. Право на обращение  в  суд  для
   защиты   конституционных  прав  и  свобод  человека  и   гражданина
   непосредственно на основании Конституции Украины гарантируется.
       64.   Пункт   1   статьи  9  предусматривает,  что  действующие
   международные  договоры,  согласие на обязательность  которых  дано
   Верховной    Радой    Украины,   являются   частью    национального
   законодательства Украины.
       65. Пункт 3 статьи 15 запрещает цензуру.
       66.  В  соответствии со статьей 19 правовой порядок  в  Украине
   основывается  на  принципах, в соответствии  с  которыми  никто  не
   может    быть   принужден   делать   то,   что   не   предусмотрено
   законодательством. Органы государственной власти и органы  местного
   самоуправления, их должностные лица обязаны действовать  только  на
   основании,  в пределах полномочий и способом, которые предусмотрены
   Конституцией и законами Украины.
       67.  Статья 22 предусматривает, что права и свободы человека  и
   гражданина гарантируются, и не допускается сужение их содержания  и
   объема  при  принятии  новых  законов  или  внесении  изменений   в
   действующие законы.
       68.  В  соответствии с пунктами 2 и 4 статьи 29 никто не  может
   быть   арестован  или  содержаться  под  стражей   иначе   как   по
   Мотивированному решению суда и только на основаниях  и  в  порядке,
   установленных  Законом.  Каждому  арестованному  или   задержанному
   должно   быть  безотлагательно  сообщено  о  мотивах   ареста   или
   задержания,  разъяснены  его  права и предоставлена  возможность  с
   момента  задержания  защищать себя лично или пользоваться  правовой
   помощью защитника.
       69.  В  соответствии  с  пунктами  2  и  4  статьи  55  каждому
   гарантируется  право  на обжалование в суде решений,  действий  или
   бездействия   органов  государственной  власти,  органов   местного
   самоуправления,  должностных и служебных лиц.  Каждый  имеет  право
   после  использования  всех  национальных  средств  правовой  защиты
   обращаться  за  защитой  своих  прав  и  свобод  в  соответствующие
   международные  судебные  учреждения или  в  соответствующие  органы
   международных  организаций, членом или участником которых  является
   Украина.
       70. В соответствии со статьей 59 каждый имеет право на правовую
   помощь.    В    предусмотренных   Законом   случаях   эта    помощь
   предоставляется  бесплатно.  Каждый  свободен  в  выборе  защитника
   своих  прав.  Для  обеспечения  права  на  защиту  от  обвинения  и
   предоставления  правовой помощи при решении дел в  судах  и  других
   государственных органах в Украине действует адвокатура.
       71.   Пункт   3  статьи  63  предусматривает,  что   осужденный
   пользуется  всеми  правами  человека и гражданина,  за  исключением
   ограничений, определенных Законом и установленных приговором суда.
       72.  В  соответствии  со  статьей 64  конституционные  права  и
   свободы  человека  и  гражданина не могут  быть  ограничены,  кроме
   случаев, предусмотренных Конституцией Украины.
   
          B. Законодательное регулирование условий содержания
                      при ожидании смертной казни
   
       73. Условия содержания при ожидании смертной казни в украинской
   пенитенциарной  системе последовательно регулировались  Инструкцией
   от  20 апреля 1998 г. "Об условиях содержания лиц, приговоренных  к
   смертной  казни" (далее - Инструкция) и Временными  положениями  от
   25   июня  1999  г.  "Об  условиях  содержания  в  изоляторах  лиц,
   приговоренных к смертной казни" (далее - Временные положения).
       74.  Инструкция предусматривала, что после вступления Судебного
   решения  в  силу  лица, осужденные к смертной  казни,  должны  были
   содержаться   в  изоляции  от  других  заключенных   в   специально
   предназначенных  камерах.  За исключением  особых  случаев,  нельзя
   было  содержать  в  одной камере больше двух лиц,  приговоренных  к
   смертной  казни.  Площадь  одиночной камеры  не  должна  была  быть
   меньше  четырех квадратных метров на человека, а двухместной камеры
   -   меньше   трех  квадратных  метров  на  человека.   Заключенному
   обеспечивались  индивидуальное спальное место и  постельное  белье.
   Заключенные   носили  форму,  предназначенную  для  особо   опасных
   рецидивистов.  Также  упоминались  правовой  статус  и  обязанности
   заключенных.    Инструкция   определяла    частоту    свиданий    с
   родственниками  и  число писем, которое могли получать  и  посылать
   заключенные:  одно  свидание и одно исходящее письмо  в  месяц.  На
   приходящую  корреспонденцию ограничений не было. Заключенные  могли
   получать  две  бандероли  в  год. Они  имели  право  на  ежедневные
   прогулки  на  открытом  воздухе продолжительностью  один  час.  Вне
   пределов  камеры  заключенные  находились  в  наручниках.   Им   не
   позволялось работать.
       Заключенным  разрешалось также читать книги,  журналы,  газеты,
   взятые  в  тюремной  библиотеке или купленные в тюремной  розничной
   торговой  сети;  они  могли получать денежные переводы,  хранить  в
   своей   камере   личные   вещи   и   продукты   питания,   покупать
   продовольственные  товары  и туалетные  принадлежности  в  тюремном
   магазине  два  раза в месяц (в размере законодательно установленной
   минимальной заработной платы), играть в настольные игры. Они  имели
   право  на  свидания с адвокатом. Медицинская помощь  оказывалась  в
   соответствии с национальным законодательством.
       Заключенные  могли  подавать в государственные  органы  жалобы,
   которые  должны были быть отправлены по назначению в  течение  трех
   дней. Жалобы Генеральному прокурору не подлежали просмотру.
       75.  Временные  положения по сравнению с Инструкцией  расширили
   объем  прав  заключенных, осужденных к смертной казни. В частности,
   заключенные  имели  право на восемь часов сна ночью,  на  получение
   шести  посылок  и  трех  бандеролей в  год,  на  покупку  продуктов
   питания  и  предметов первой необходимости в тюремном магазине  (на
   сумму,   равную  70%  законодательно  установленного   минимального
   размера  оплаты труда); также они приобрели право молиться,  читать
   религиозную  литературу,  встречаться  со  священником,  направлять
   жалобы  в  государственные  органы.  Им  позволялось  отправлять  и
   получать  в неограниченных количествах письма, они имели  право  на
   ежемесячные  свидания с родственниками продолжительностью  до  двух
   часов.  Во  время свиданий с родственниками требовалось присутствие
   одного из служащих тюрьмы.
   
           C. Закон "О предварительном заключении" 1993 года
                       (далее - Закон 1993 года)
   
       76.   В   соответствии   с   Уголовно-процессуальным   кодексом
   предварительное заключение - это превентивная мера,  применяемая  в
   отношении  обвиняемого,  подсудимого  или  лица,  подозреваемого  в
   совершении преступления, за которое предусмотрено наказание в  виде
   лишения  свободы,  либо  осужденного,  наказание  которого  еще  не
   начало исполняться.
       77.  В соответствии с пунктом 4 статьи 8 лица, приговоренные  к
   смертной   казни,  до  вступления  в  силу  приговора   содержались
   отдельно от других заключенных.
       78.  Пункт  1 статьи 9 Закона предусматривает, inter alia,  что
   лица,  содержащиеся  под  стражей,  имеют  право  a)  на  защиту  в
   соответствии  с  нормами уголовного права,  b)  на  ознакомление  с
   правилами  содержания  под  стражей,  c)  на  ежедневные   прогулки
   продолжительностью  один  час, d) на получение  два  раза  в  месяц
   посылок  весом до восьми килограмм и на получение любых сумм  денег
   путем  денежных переводов и передач, e) на покупку по  безналичному
   расчету  продуктов  питания  и предметов  первой  необходимости  на
   сумму  одного  законодательно установленного  минимального  размера
   оплаты  труда,  а  также  на  покупку без ограничений  канцелярских
   принадлежностей,  газет  и  книг  в  тюремных  магазинах,   f)   на
   пользование  собственной одеждой и обувью  и  на  ношение  с  собой
   документов  и  записей,  относящихся к их уголовному  делу,  g)  на
   пользование телевизорами, полученными от родственников и иных  лиц,
   а  также  на  пользование настольными играми, газетами  и  книгами,
   взятыми   в   библиотеке  их  предыдущего  места  заключения   либо
   купленных   в   магазинах,   h)   на   индивидуальное   отправление
   религиозных  ритуалов,  на  чтение  религиозной  литературы  и   на
   пользование религиозными объектами из полудрагоценных материалов  в
   соответствии  со  своими верованиями, если это не нарушает  правила
   места  предварительного заключения и не ограничивает  права  других
   заключенных,  i)  на  восемь часов сна  ночью,  в  течение  которых
   заключенные  не  должны  участвовать  в  каких-либо  процессуальных
   действиях   или   делать  что-либо  еще,  за  исключением   случаев
   чрезвычайной  ситуации,  j)  на подачу жалоб  и  петиций,  отправку
   писем  в  государственные органы и должностным лицам в соответствии
   с правилами, установленными статьей 13 Закона.
       79.  В  соответствии со статьей 11 заключенным ежедневно должны
   обеспечиваться условия, соответствующие санитарным и  гигиеническим
   требованиям.  Площадь  камеры не может быть меньше  2,5  квадратных
   метров    на   человека.   Заключенным   предоставляются   питание,
   индивидуальное  спальное  место,  постельное  белье,  другие   виды
   бесплатного  ежедневного  снабжения  в  соответствии   с   нормами,
   установленными  Правительством. В случае необходимости  заключенным
   предоставляются одежда и обувь стандартного образца.
       80.  В  соответствии  с  пунктом  1  статьи  12  разрешение  на
   посещение    заключенного    (как    правило,    раз    в     месяц
   продолжительностью один - два часа) родственниками и  иными  лицами
   выдается  администрацией места содержания под стражей, но только  с
   письменного  одобрения следователя, органа, проводящего  следствие,
   или   суда,   рассматривающего  дело.  Согласно  пункту   4   лица,
   содержащиеся  под  стражей, имеют право на  свидание  с  защитником
   наедине  без ограничений количества и продолжительности свиданий  с
   момента,   как  защитник  допущен  к  участию  в  деле,  и   допуск
   подтвержден  в  письменной форме лицом или органом, рассматривающим
   дело.
       81.  В  соответствии  с пунктом 1 статьи 13  заключенные  могут
   переписываться  с  родственниками, иными  лицами  и  предприятиями,
   учреждениями   и  организациями  с  письменного  согласия   органа,
   рассматривающего  дело. Как только приговор  начинает  исполняться,
   корреспонденция не подлежит каким-либо ограничениям.
   
           D. Исправительно-трудовой кодекс (далее - Кодекс)
   
       82.  В  соответствии со статьей 28 Кодекса (Основные требования
   режима  в местах лишения свободы), основными требованиями режима  в
   местах  лишения свободы являются: обязательная изоляция  осужденных
   и  постоянный  надзор за ними с тем, чтобы исключалась  возможность
   совершения  ими  новых  преступлений  или  других  антиобщественных
   поступков;  точное и неуклонное выполнение ими своих  обязанностей;
   различные  условия содержания в зависимости от характера и  степени
   общественной опасности совершенного преступления, лица и  поведения
   осужденного.
       Осужденные носят одежду единого образца, их подвергают  обыску;
   личный  обыск  осуществляется лицами одного  пола  с  обыскиваемым.
   Корреспонденция осужденных подлежит цензуре, а посылки, передачи  и
   бандероли   -   пересмотру.  В  исправительно-трудовых  учреждениях
   устанавливается сурово регламентированный внутренний распорядок.
       Хранение  осужденными при себе денег и ценных  вещей,  а  также
   предметов,  которые запрещено использовать в исправительно-трудовых
   учреждениях,  не  допускается. Обнаруженные у осужденных  деньги  и
   ценные   вещи  изымаются  и,  как  правило,  передаются   в   доход
   государства    по    мотивированному    постановлению    начальника
   исправительно-трудового учреждения, санкционированному прокурором.
       Перечень  и  количество предметов и вещей,  которые  осужденные
   могут  иметь  при себе, а также порядок изъятия предметов,  которые
   запрещено   использовать   в  исправительно-трудовых   учреждениях,
   устанавливаются  Правилами  внутреннего  распорядка  исправительно-
   трудовых учреждений.
       В   порядке,  устанавливаемом  настоящим  Кодексом,  осужденным
   позволяется  покупать по безналичному расчету  продукты  питания  и
   предметы  первой  необходимости, иметь свидание, получать  посылки,
   передачи,  бандероли, денежные переводы, переписываться, отправлять
   денежные переводы родственникам.
       83.  Пункт  1  статьи  37  (Приобретение осужденными  продуктов
   питания  и  предметов  первой необходимости)  предусматривает,  что
   осужденным  позволяется покупать по безналичному  расчету  продукты
   питания и предметы первой необходимости на средства, полученные  по
   переводам.
       84.   Статья  40  предусматривает,  inter  alia,  что  свидание
   предоставляется  после  предъявления адвокатом  ордера  юридической
   консультации  и документа, удостоверяющего его лицо.  Количество  и
   длительность свиданий осужденного с адвокатом не ограничиваются,  а
   по желанию адвоката свидания осуществляются наедине.
       85.  В  соответствии  со  статьей 41 (Получение  осужденными  к
   лишению  свободы посылок, передач и бандеролей) осужденным, которых
   содержат   в   исправительно-трудовых  колониях   (виправнo-тpудова
   колонiя),  позволяется получать в течение года: в  колониях  общего
   режима  (колонiя  загального  режиму)  -  семь  посылок  (передач),
   усиленного  режима  (колонiя посиленого  режиму)  -  шесть  посылок
   (передач),  строгого и особого режима (колонiя суворого  режиму)  -
   пять   посылок   (передач).   Осужденным,   которых   содержат    в
   воспитательно-трудовых    колониях    (колонiя    виховно-трудова),
   позволяется  получать в течение года: в колониях  общего  режима  -
   десять  посылок  (передач),  усиленного  режима  -  девять  посылок
   (передач).
       Осужденным,  которые  отбывают  лишение  свободы   в   тюрьмах,
   получение посылок и передач не позволяется.
       Осужденным,   независимо  от  назначенного  им   вида   режима,
   позволяется получение не более как двух бандеролей за год, а  также
   приобретение без ограничения литературы через книготорговую сеть.
       В  исправительно-трудовых колониях-поселениях (виправно-тpудова
   колонiя-поселення)  всех  видов  количество  посылок,   передач   и
   бандеролей,  получаемых  осужденными, не  ограничивается.  Перечень
   продуктов   питания  и  предметов  первой  необходимости,   которые
   позволяется   получать   осужденным   в   посылках,   передачах   и
   бандеролях,   а  также  порядок  принятия  и  вручения   осужденным
   посылок,    передач   и   бандеролей   устанавливаются    Правилами
   внутреннего распорядка исправительно-трудовых учреждений.
       86.   В  соответствии  со  статьей  42  (Получение  и  отправка
   осужденными  к  лишению  свободы  денежных  переводов)   осужденным
   позволяется   получать   без  ограничения   денежные   переводы   и
   отправлять   денежные  переводы  родственникам,  а   с   разрешения
   администрации исправительно-трудового учреждения - и другим  лицам.
   Полученные   по  переводам  деньги  зачисляются  на   личный   счет
   осужденного.
       87.  Пункт  2  статьи 43 (Переписка лиц, осужденных  к  лишению
   свободы)  предусматривает, что в тюрьмах осужденные могут  получать
   письма без ограничения их количества, а отправлять письма по  таким
   нормам: на общем режиме - одно письмо в месяц, на строгом режиме  -
   одно письмо за два месяца.
   
                       E. Закон "О прокуратуре"
   
       88. В соответствии с пунктом 1 статьи 12 прокурор рассматривает
   петиции  и  жалобы  на нарушение прав граждан  и  юридических  лиц,
   кроме    жалоб,   подлежащих   рассмотрению   судами.    Пункт    4
   предусматривает,  что прокурор может принести протест  надзирающему
   прокурору и, в особых случаях, в суд. Пункт 5 предусматривает,  что
   решение Генерального прокурора является окончательным.
       89.  В  соответствии со статьей 38 прокурор или его заместитель
   могут  направлять в суд запрос о любых материалах дела, Решение  по
   которому  вступило  в силу. Если есть основания  для  возобновления
   дела,   прокурор  опротестовывает  Постановление  или  любое   иное
   Решение суда.
       90. В соответствии с пунктом 1 статьи 44 прокурор надзирает  за
   соблюдением  законов о предварительном заключении в  исправительно-
   трудовых   и   иных  учреждениях,  исполняющих  назначенные   судом
   наказания или принудительные меры, соблюдением процессуальных  норм
   и  условий  содержания  или  наказания  лица  в  этих  учреждениях;
   соблюдением   прав  человека;  исполнением  органами,  исполняющими
   наказания,   своих  обязанностей  в  соответствии  с  уголовным   и
   уголовно-исполнительным законодательством. Прокурор имеет  право  в
   любое  время  посещать  места  предварительного  заключения,  места
   отбывания   наказаний   осужденными,   учреждения   принудительного
   лечения  и  исправления  с целью интервьюирования  заключенных  или
   изучения  документов,  на основании которых  лицо  было  задержано,
   арестовано,   осуждено   или  подвергнуто   принудительным   мерам;
   прокурор  может  также  проверять законность  приказов,  решений  и
   указаний   администраций  этих  учреждений,  прекращать  исполнение
   данных   актов,  опротестовывать  их,  отменять  незаконные   акты,
   требовать   у  должностных  лиц  объяснений  по  фактам  выявленных
   нарушений.
   
                III. Применимые документы Совета Европы
   
             Резолюция 1097 (1996) Парламентской Ассамблеи
                   об отмене смертной казни в Европе
   
       91.  В  Резолюции Ассамблея сожалела о случаях смертной  казни,
   неоднократно  отмеченных в Латвии, Литве  и  Украине  в  предыдущие
   годы.  В  частности, Ассамблея осудила Украину за  явное  нарушение
   своих   обязательств  ввести  мораторий  на  смертную   казнь   при
   вступлении в Совет Европы. Ассамблея призвала Украину уважать  свои
   обязательства относительно введения моратория на смертную  казнь  и
   немедленной  отмены смертной казни и предупредила,  что  дальнейшее
   несоблюдение  своих  обязательств,  особенно  в  отношении  казней,
   повлечет последствия, предусмотренные Предписанием N 508 (1995).
   
                  Резолюция 1112 (1997) о соблюдении
       обязательства Украины ввести мораторий на смертную казнь
                     при вступлении в Совет Европы
   
       92.  В  Резолюции Ассамблея подтвердила получение  официального
   уведомления о проведении в Украине в первой половине 1996  года  89
   казней  и выразило сожаление по поводу того, что украинские  власти
   не  сообщили  о  числе казней, проведенных во второй половине  1996
   года.  В  частности, Ассамблея была потрясена  тем  фактом,  что  в
   Украине  смертные  казни проводятся в обстановке  секретности,  без
   уведомления    семей    заключенных,   а   казненные    заключенные
   неоднократно  хоронились  в безымянных могилах.  Ассамблея  осудила
   Украину  за  нарушение  своего обязательства  ввести  мораторий  на
   смертную  казнь,  сожалела о случаях смертной казни,  отмеченных  в
   Украине,  и  потребовала немедленно выполнить свои обязательства  и
   отменить все казни, ожидающие исполнения.
   
           Резолюция 1179 (1999) и Рекомендация 1395 (1999)
               о соблюдении Украиной своих обязательств
   
       93.  В  данных  актах Ассамблея отметила, что Украина  явно  не
   соблюдала своих обязательств (212 человек были казнены в  период  с
   9  ноября 1995 г. по 11 марта 1997 г. по официальным данным). В  то
   же  время  Ассамблея отметила, что с 11 марта 1997 г. в Украине  de
   facto  действовал  мораторий на смертную казнь. Ассамблея  настояла
   на  том, чтобы мораторий был подтвержден de jure, и Верховная  Рада
   ратифицировала  Протокол  N  6 к Конвенции.  Ассамблея  подчеркнула
   важность  фактического  введения  моратория  на  смертную  казнь  и
   твердо  заявила, что в случае очередного проведения смертной  казни
   мандаты  украинской парламентской делегации будут  аннулированы  на
   следующем   заседании  Ассамблеи  в  соответствии  с   Правилом   6
   Регламента Парламентской Ассамблеи.
   
                   IV. Доклады Европейского комитета
                по предупреждению пыток и бесчеловечных
         и унижающих достоинство обращения и наказаний (ЕКПП)
   
       94.  Делегация ЕКПП посетила места лишения свободы в Украине  в
   1998, 1999, 2000 годах. Доклады по результатам каждой из поездок  и
   ответы  Правительства  Украины  на  доклады  были  опубликованы   9
   октября 2002 г.
   
                  Доклад о результатах посещения мест
                      лишения свободы в 1998 году
   
       95. Визит делегации продолжался с 8 по 24 февраля 1998 г. и был
   первым  из  числа  запланированных ЕКПП посещений  украинских  мест
   лишения  свободы.  Во время визита делегация инспектировала,  inter
   alia,  Харьковский  следственный  изолятор  (СИЗО)  N  313/203.  На
   первом  этаже  здания N 2 СИЗО N 203 содержались на день  посещения
   пятнадцать  заключенных,  осужденных к смертной  казни,  хотя,  как
   отмечено  в  ссылках доклада, делегация получила заверения  в  том,
   что  с  марта 1997 года фактически действовал мораторий на смертную
   казнь.
       96.  В своем докладе (пункт 131) ЕКПП вначале выразил серьезную
   озабоченность  по  поводу условий и режима содержания  заключенных,
   приговоренных  к  смертной казни. Было отмечено, что  обычно  таких
   заключенных  размещали  по  двое  в  камерах  площадью  6,5   -   7
   квадратных  метров. Камеры не имели естественного  освещения,  окна
   были  запаяны  металлическими пластинами.  Искусственное  освещение
   постоянно  включено  и  не  достаточно  сильное,  как  результат  в
   некоторых  камерах  царили  сумерки.  Чтобы  проветрить  помещение,
   заключенные  могли потянуть за шнур, открывающий створку;  несмотря
   на это камеры были очень сырыми и довольно холодными (пункт 132).
       Оборудование в камерах описывалось в докладе как элементарное и
   состояло  из  металлической  кровати и/или  покатой  платформы  (на
   кровати  тонкие  матрасы, простыни сомнительной чистоты  и  одеяла,
   абсолютно недостаточно теплые для защиты от холода), полки  и  двух
   узких  табуретов.  Предполагалось, что  заключенные  могли  слушать
   радио   через   громкоговоритель  в  стене  камеры,  но   делегации
   сообщили, что радио работало лишь время от времени (там же).
       Во всех камерах был туалет, не отделенный перегородкой от жилой
   площади;  как  результат заключенные используют туалет  на  виду  у
   сокамерников.  Что  касается  предметов  первой  необходимости,  то
   осужденные  к  смертной казни и остальные заключенные находились  в
   одинаково  сложном положении; такие вещи, как мыло и зубная  паста,
   являлись раритетами (там же).
       Далее в докладе было отмечено, что заключенные, приговоренные к
   смертной  казни,  ничем не занимались вне своих  камер  и  даже  не
   ходили   на  часовые  прогулки.  В  лучшем  случае  им  позволялось
   покидать  свои камеры раз в неделю для приема душа и  раз  в  месяц
   для  свидания  с  семьей,  если было разрешение  на  это  свидание.
   Времяпровождение  в  камерах заключалось в чтении  и  прослушивании
   радио,  когда  оно  работало. Помимо ежемесячных свиданий,  которые
   разрешались  некоторым  заключенным, контакты  с  людьми  сводились
   главным  образом  к эпизодическим визитам православного  священника
   или  члена медицинского персонала, общавшихся с заключенными  через
   решетку двери камеры (пункт 133).
       97.   ЕКПП  сформулировал  свои  наблюдения  по  этому   поводу
   следующим образом:
       "Вкратце,  осужденные к смертной казни были заперты 24  часа  в
   сутки  в  своих  камерах с очень ограниченным жилым  пространством,
   без  доступа  солнечного света, иногда с очень слабым искусственным
   освещением, они практически ничем не занимаются и имеют очень  мало
   возможностей  для общения с людьми. Некоторые из них содержались  в
   этих  вредных  условиях в течение продолжительных периодов  времени
   (от  10  месяцев  до двух лет). Подобная ситуация  может  полностью
   соответствовать действующему законодательству Украины об  обращении
   с  лицами,  приговоренными к смертной казни. Однако  это  никак  не
   влияет  на  тот  факт, что, по мнению ЕКПП, такие условия  являются
   бесчеловечным и унижающим достоинство обращением". (пункт 134)
       Кроме    того,   было   отмечено,   что   делегация    получала
   многочисленные  жалобы  от  заключенных, приговоренных  к  смертной
   казни,   по  поводу  отсутствия  информации  о  движении  их   дел,
   касающейся  дальнейшей  судьбы  их ходатайств  о  пересмотре  дела,
   рассмотрения их жалоб и т.д. (пункт 138).
       98.  В  своем ответе на доклад 1998 года Правительство  Украины
   отметило,  что  был предпринят ряд организационных  и  практических
   шагов  для  решения проблем, перечисленных ЕКПП. В частности,  были
   приняты   Временные   положения,   которые   гарантировали   лицам,
   осужденным    к    смертной   казни,   ежемесячные    свидания    с
   родственниками,  оказание правовой помощи  адвокатом,  свидания  со
   священником  и отправку и получение корреспонденции без  каких-либо
   ограничений. Далее было отмечено:
       i)  что  осужденные к смертной казни имели право на  ежедневные
   прогулки  на  открытом воздухе, для этих целей были переоборудованы
   или перестроены 196 дворов следственных изоляторов;
       ii)   что   в   целях  улучшения  естественного   освещения   и
   кондиционирования  камер с окон были сняты ставни  и  металлические
   козырьки;
       iii) что в целях информирования осужденных к смертной казни  об
   их  правах  и  правовом статусе на стенах в каждой камере  повесили
   извлечения из Временных положений.
   
                    Доклад о результатах посещения
                   мест лишения свободы в 1999 году
   
       99.  С 15 по 23 июля 1999 г. делегация ЕКПП посетила Украину  с
   визитом,  в  ходе  которого провела инспекцию Харьковского  СИЗО  N
   313/203,  в  котором  в  день посещения  содержалось  двадцать  три
   заключенных,  приговоренных  к смертной  казни.  В  соответствии  с
   докладом   с   момента   предыдущего  визита  произошли   некоторые
   изменения. В частности, камеры были лучше оснащены, в них  проникал
   солнечный  свет, заключенные ходили на ежедневные часовые  прогулки
   на  открытом воздухе, хотя было отмечено, что в камерах не  хватало
   места  для нормального физического существования (пункты  34,  35).
   Далее  в  докладе сообщалось, что большие изменения коснулись  прав
   заключенных  на  свидания  с родственниками  и  на  корреспонденцию
   (пункт   36).  Но  ЕКПП  отметил  несколько  неприемлемые   условия
   содержания  под стражей, в том числе тот факт, что заключенные  по-
   прежнему проводили в своих камерах 23 часа в сутки, и имелось  мало
   возможностей для общения с людьми (пункт 37).
   
                    Доклад о результатах посещения
                   мест лишения свободы в 2000 году
   
       100.  С  10  по  21 сентября 2000 г. состоялся третий  визит  в
   Украину,  в  ходе  которого делегация инспектировала,  inter  alia,
   Симферопольский   следственный   изолятор   (СИЗО   N   15).   ЕКПП
   приветствовал решение украинских властей отменить смертную казнь  и
   заметил, что большинство из около пятисот смертных приговоров  были
   заменены на пожизненное лишение свободы.
       101.  Несмотря  на эти приветственные заявления, ЕКПП  отметил,
   что   обращение  с  данной  категорией  заключенных  было   главным
   источником беспокойства Комитета (пункт 67). Было замечено,  что  в
   соответствии с Временной инструкцией, принятой в июле 2000 года  до
   завершения   строительства  двух  специально  предназначенных   для
   отбывания   пожизненного   лишения  свободы   объектов   повышенной
   безопасности,  данная  категория осужденных  содержалась  в  режиме
   строгого заключения (пункт 68). В то время как жилая площадь  камер
   была  в целом удовлетворительной и начались работы по ремонту камер
   во  всех  посещенных  учреждениях, остались  главные  недостатки  в
   показателях  доступа  к солнечному свету и качества  искусственного
   освещения  и вентиляции (пункт 69). Кроме того, лица, приговоренные
   к  пожизненному лишению свободы, оставались в своих  камерах  23  с
   половиной  часа  в  день  без каких-либо организованных  занятий  и
   имели  право  лишь  на получасовую прогулку на открытом  воздухе  в
   неприемлемых  условиях.  Практически не имели  они  и  контактов  с
   людьми:  с  введением  в  силу  инструкции  2000  года  свидания  с
   родственниками  были  запрещены, и заключенным разрешалось  послать
   лишь  одно  письмо каждые два месяца, хотя ограничений на получение
   писем не было (пункт 70).
       102.  В  ответе  на доклад Правительство Украины отметило,  что
   были  приняты поправки в законодательство, предусматривавшие  права
   лиц,   отбывающих  пожизненное  лишение  свободы,   на   ежедневные
   прогулки  продолжительностью один час и на два свидания с семьей  в
   месяц   продолжительностью  до  четырех  часов.  Кроме  того,   для
   обеспечения доступа к солнечному свету с окон во всех камерах  были
   сняты металлические заслонки.
   
                                 ПРАВО
   
             I. Предварительные возражения властей Украины
   
       103. Власти Украины повторно заявили возражения, сделанные  ими
   на  стадии  рассмотрения  Европейским  судом  приемлемости  жалобы.
   Власти  Украины  утверждали, что заявитель в течение  четырех  лет,
   когда   он   ожидал  смертной  казни,  ни  разу  не  жаловался   на
   предполагаемое нарушение своих прав в исполнительные  или  судебные
   органы   разных  уровней.  Поэтому  у  властей  Украины   не   было
   возможности   должным  образом  отреагировать   на   предполагаемые
   нарушения   прав   заявителя  и  восстановить   эти   права   через
   национальные правозащитные механизмы.
       104.  Власти  Украины подчеркнули, что действующее национальное
   законодательство  (в первую очередь Конституция  и  другие  законы)
   предоставляло  реальную возможность получения действенной  судебной
   защиты  прав человека. Власти Украины ссылались на часть  1  статьи
   55  Конституции,  в  соответствии с которой "каждому  гарантируется
   право  на  обжалование  в  суде решений, действий  или  бездействия
   органов  государственной  власти, органов местного  самоуправления,
   должностных  и  служебных  лиц". В  связи  с  этим  власти  Украины
   ссылались  на Решение Конституционного Суда Украины от  25  декабря
   1997  г.,  в  котором  говорилось: "Часть 1 статьи  55  Конституции
   необходимо  толковать  в  том значении, что  каждому  гарантируется
   защита  прав и свобод в судебном порядке. Суд не может  отказать  в
   осуществлении правосудия, если нарушены права и свободы  гражданина
   Украины,  иностранца  или апатрида, либо существуют  препятствия  и
   ограничения для осуществления этих прав".
       105. Кроме того, власти Украины повторили, что в соответствии с
   пунктом  1 статьи 248 Гражданско-процессуального кодекса "гражданин
   имеет  право обращаться в суд, если он считает, что его права  были
   нарушены   действием  либо  бездействием  органов   государственной
   власти,   юридических  лиц  или  должностных  лиц,  выступающих   в
   официальном   качестве.   К   юридическим   лицам,   действие   или
   бездействие   которых  может  обжаловаться  в  компетентном   суде,
   указанном  в  части  1  данной  статьи,  относятся  государственные
   органы исполнительной власти и их должностные лица".
       106.  Заявитель  не согласился с возражениями властей  Украины,
   заявив,  что  он  исчерпал  все средства правовой  защиты,  которые
   могли  быть  предоставлены ему национальными властями. В частности,
   заявитель  утверждал,  что  его жена  и  мать  подавали  жалобы  на
   условия  его содержания в тюрьме прокурору Запорожской области  (15
   августа  1997  г.), Президенту Украины (15 декабря  1998  г.  и  19
   февраля 1999 г.) и Уполномоченному по правам человека в Украине  (9
   октября   1998  г.).  Кроме  того,  жена  заявителя  жаловалась   в
   администрацию тюрьмы на условия его содержания, включая  отсутствие
   свиданий и прогулок на открытом воздухе.
       107.   Европейский   суд  напомнил,  что   в   соответствии   с
   прецедентным  правом Европейского суда норма  пункта  1  статьи  35
   Конвенции  о  внутренних  средствах  правовой  защиты  имеет  целью
   предоставить     Договаривающимся     государствам      возможность
   предупредить  или исправить предполагаемые нарушения до  того,  как
   они  будут  представлены  на  рассмотрение  Европейского  суда.  Но
   исчерпанными  могут  быть  только  эффективные  средства   правовой
   защиты. На властях Украины лежит обязанность при ссылке на то,  что
   не  все  внутренние средства были исчерпаны, доказать  Европейскому
   суду,   что   неиспользованное  средство   правовой   защиты   было
   эффективным    и    доступным   теоретически   и   практически    в
   соответствующий момент.
       Как  только власти Украины докажут этот факт, заявитель  обязан
   доказать,  что  внутреннее  средство  правовой  защиты,  заявленное
   властями  Украины,  было  фактически исчерпано  или  по  каким-либо
   причинам   было   недостаточным  и  неэффективным  при   конкретных
   обстоятельствах  дела, или существовали специальные обстоятельства,
   освобождающие  его  от данного требования. Одной  из  таких  причин
   может    быть    абсолютная   пассивность   национальных    властей
   относительно  серьезных  заявлений  о  нарушении  обязанностей  или
   причинении   вреда   государственным   служащим,   например,    при
   неисполнении   судебного   приказа.   В   данной   ситуации   бремя
   доказывания  снова  переходит  к властям  Украины,  которые  должны
   показать,   как   они  отреагировали  на  масштаб   и   серьезность
   обжалуемых  нарушений  (см.,  например, Постановление  Европейского
   суда  по делу "Сельмуни против Франции" (Selmouni v. France) от  28
   июля 1999 г., жалоба N 25803/94, ECHR 1999-V, з 74 - 77).
       108.  Европейский  суд  подчеркнул, что  при  применении  этого
   правила  необходимо должным образом учитывать обстоятельства  дела.
   Соответственно, Европейский суд признал, что должна быть  применена
   статья  35  Конвенции  с  некоторой долей гибкости  и  без  лишнего
   формализма.  Европейский  суд  признал,  что  норма  об  исчерпании
   внутренних  средств  защиты не является абсолютной  и  не  подлежит
   автоматическому применению; при изучении того, соблюдена ли  норма,
   важно  учесть особые обстоятельства отдельного дела. Это  означает,
   что  среди  прочего  Европейский суд должен  реально  учитывать  не
   только   существование  формальных  средств   правовой   защиты   в
   законодательстве  Договаривающейся  страны,  но   также   и   общую
   правовую  и  политическую обстановку, в которой они  существуют,  и
   личное положение заявителя (см. Постановление Европейского суда  по
   делу  "Акдивар  и  другие  против Турции" (Akdivar  and  Others  v.
   Turkey)  от 16 сентября 1996 г., Reports of Judgments and Decisions
   1996-IV, p. 1211, з 69).
       109.  В  настоящем  деле  Европейский  суд  пришел  к  выводам,
   основываясь  на  том  доказательстве,  что  заявитель  жаловался  в
   администрацию  тюрьмы  на  некоторые  стороны  его  содержания  под
   стражей,  в  частности,  свидания с родственниками  и  прогулки  на
   открытом  воздухе  (см.  выше з 24,  29  и  45).  В  связи  с  этим
   Европейский   суд   не   считал  надежными   показания   начальника
   Запорожской  тюрьмы N 2, в соответствии с которыми он встречался  с
   женой  заявителя, которая просила его о встрече с мужем, но сам  он
   никогда  ничего  не  слышал  о  ее жалобах  на  условия  содержания
   заявителя под стражей (см. выше з 48).
       110.  Постольку сделано предположение, что заявитель не подавал
   в   администрацию  тюрьмы  официальной  жалобы   на   условия   его
   содержания, Европейский суд принял показания заявителя,  что,  хотя
   он  имел  общее представление о правах и обязанностях заключенного,
   документ  с  правилами внутреннего распорядка тюрьмы  лишь  изредка
   вывешивался  в  его камере в Запорожской тюрьме N  2  (см.  з  19).
   Власти  Украины  не  привели  доказательств,  подтверждающих,   что
   заявителю  были каким-либо иным способом разъяснены его  права  или
   сообщено  о  средствах,  с  помощью которых  он  мог  бы  требовать
   удовлетворения  своих  жалоб.  При  данных  обстоятельствах  нельзя
   утверждать,   что   заявитель  не  подавал   в   надлежащей   форме
   официальных жалоб на условия своего содержания.
       111.  Что касается возможности подачи гражданского иска в суды,
   то  Европейский  суд  напомнил, что пункт  1  статьи  35  Конвенции
   требует,  чтобы внутреннее средство правовой защиты не только  было
   доступно,  но  и  эффективно защищало от предполагаемого  нарушения
   прав   человека,   предусмотренных   Конвенцией.   Хотя   заявитель
   действительно  не  подавал гражданского иска с жалобой  на  условия
   его  содержания  под стражей, Европейский суд отметил,  что  власти
   Украины  не  продемонстрировали, как обращение в суд с  гражданским
   иском  могло улучшить эти условия. Также власти Украины не  привели
   ни  одного  прецедента в национальном праве, демонстрирующего,  что
   подобный иск заключенного имел бы перспективы на успех.
       112. В такой ситуации Европейский суд счел, что властям Украины
   не  удалось  ясно  показать, что обращение к  внутренним  средствам
   правовой  защиты, предложенным им, позволило бы заявителю  получить
   компенсацию   по   жалобе  на  условия  содержания   под   стражей.
   Соответственно,  Европейский  суд не поддержал  возражения  властей
   Украины о неисчерпанности всех внутренних средств правовой защиты.
   
            II. Предполагаемое нарушение статьи 3 Конвенции
   
       113. Заявитель жаловался на условия содержания под стражей  при
   ожидании смертной казни в Запорожской тюрьме N 2, утверждая, что  в
   этих  условиях  он  подвергался обращению, запрещенному  статьей  3
   Конвенции, которая гласит:
       "Никто не должен подвергаться ни пыткам, ни бесчеловечному  или
   унижающему достоинство обращению или наказанию".
       Заявитель  жаловался  на  то, что  его  содержали  в  одиночной
   камере,  не  водили не прогулки на открытом воздухе и не  позволяли
   получать  больше  одной посылки с продуктами питания  и  предметами
   первой  необходимости  каждые  два месяца.  Кроме  того,  заявитель
   жаловался  на  то, что ему не позволяли получать посылки  с  теплой
   одеждой  от родственников, несмотря на тот факт, что у него имелась
   только   легкая   одежда,  которую  ему  приходилось   носить   при
   температуре - 20 градусов по Цельсию.
   
                          1. Заявления сторон
   
       114.   Власти  Украины  заявили,  что  соответствующие  правила
   содержания  под  стражей,  примененные в  деле  заявителя,  включая
   правила  об  оснащении камер, лечении, свиданиях и корреспонденции,
   содержались  в  статьях 1, 8, 9, 11, 12, 13  Закона  1993  года,  в
   некоторых  нормах Уголовно-процессуального кодекса, в  статьях  28,
   37,  40,  41, 42 и 43 Исправительно-трудового кодекса, в Инструкции
   от  20 апреля 1998 г. и во Временных положениях от 25 июня 1999  г.
   Власти  Украины подчеркнули, что в соответствии с пунктом 4  статьи
   8  Закона 1993 года осужденный к смертной казни содержится отдельно
   от  других категорий заключенных. Заявитель содержался в  камере  с
   другим  заключенным.  Удобства в камере  заявителя  соответствовали
   санитарным  и  гигиеническим стандартам,  установленным  пунктом  2
   статьи  11  Закона: площадь составляла 7,1 кв. м,  спальное  место,
   радио,  кровать,  стул,  приемлемое  естественное  и  искусственное
   освещение,  отопление, водопровод, туалет. Заявителю обеспечивалось
   трехразовое питание, одежда, обувь и постельные принадлежности.
       115.  Власти  Украины заявили далее, что медицинская  помощь  и
   лечение,  профилактические  и  противоэпидемические  мероприятия  в
   отношении осужденных к смертной казни проводились в соответствии  с
   национальным  законодательством об  охране  здоровья.  Кроме  того,
   заявитель  имел  возможность покупать продукты питания  в  тюремном
   магазине.
       116. Власти Украины отметили, что после того, как Верховный суд
   Украины  оставил  без  изменений приговор  суда  первой  инстанции,
   родственники  заявителя ходатайствовали о свидании с  последним  19
   августа, 23 сентября, 7 октября, 6 ноября и 6 декабря 1997  г.,  20
   января,  18  февраля, 19 марта, 14 апреля и  21  мая  1998  г.  Они
   посещали заявителя 23 сентября, 23 октября, 21 ноября и 23  декабря
   1997  г.,  23  января, 25 февраля 1998 г., 26 января и  26  февраля
   1999   г.   В   ноябре   1998   года  родственники   заявителя   не
   ходатайствовали о свидании с ним.
       117.  Кроме  того, власти Украины отметили, что в период  с  14
   апреля  1997 г. по 24 апреля 1998 г. заявитель получил четырнадцать
   посылок  от  родственников, а 28 ноября 1998 г. он получил  посылку
   от  матери.  18 мая, 15 июня, 19 августа, 28 сентября и 29  октября
   1998  г.  заявитель посылал письма. Заявителю также предоставлялось
   право     на    ежедневные    прогулки    на    открытом    воздухе
   продолжительностью  один  час,  в течение  которого  заявитель  мог
   заниматься физическими упражнениями на свежем воздухе.
       118.   В   дополнительном  заявлении  власти  Украины  обратили
   внимание  на  то, что в соответствии с Инструкцией  заявитель  имел
   право  на  получение  двух бандеролей в год и  денежных  переводов.
   Заявитель  мог читать книги, журналы, газеты, взятые  в  библиотеке
   Запорожской  тюрьмы N 2. В распоряжении заявителя были личные  вещи
   и  продукты  питания, он имел право два раза  в  месяц  покупать  в
   тюремном  магазине продукты питания и предметы первой необходимости
   на  сумму  одного  минимального  размера  оплаты  труда,  играть  в
   настольные  игры,  каждый день гулять в течение  часа  на  открытом
   воздухе,  посылать  двенадцать писем в год и  получать  письма  без
   ограничений,   иметь   свидания   с   адвокатом   без    каких-либо
   ограничений.
       119.  Заявитель  не согласился с доводами властей  Украины.  Он
   утверждал,  что площадь его камеры была не 7,1 кв. м,  как  заявили
   власти  Украины,  а  лишь 3 кв. м, а окно в  камере  было  закрыто.
   Кроме  того,  хотя  в  период с 1 апреля  по  11  августа  1997  г.
   заявитель  получал  посылки  весом до  восьми  килограмм  дважды  в
   месяц,  с 26 августа 1997 г. он получал лишь одну двухкилограммовую
   передачу от родственников раз в два месяца, а с 24 апреля  1998  г.
   он  получал  двухкилограммовые бандероли раз в полгода.  Ежедневные
   прогулки  заявителя  были  ограничены до  30  минут.  Администрация
   тюрьмы  указала заявителю, что не могла предоставить ему нормальных
   медицинских    услуг,   так   как   не   располагала    специальным
   оборудованием.  Заявитель  отметил  также,  что  его   свидания   с
   родственниками были сведены к двадцатиминутным встречам, в  течение
   которых  с  него не снимали наручников. Он мог посылать  двенадцать
   писем  в  год. У него не было возможности пользоваться  телевизором
   или  простыми  настольными  играми.  Заявитель  подтвердил,  что  в
   октябре 1998 года получил от родственников теплую куртку и обувь.
       120.  Далее заявитель отметил некоторые изменения в январе 1999
   года,  но  его  свидания с родственниками по-прежнему  продолжались
   самое  большее  20  - 30 минут. Заявитель также отметил,  что  с  3
   апреля  1997 г. по 18 мая 1998 г. он был лишен права на  ежедневные
   прогулки. Кроме того, 1 марта 1999 г. начальник Запорожской  тюрьмы
   N  2  продлил  время  свиданий  с родственниками  до  одного  часа.
   Заявитель  сделал вывод, что условия его содержания под  стражей  с
   этого    момента    могли    считаться    удовлетворительными     и
   соответствующими национальному законодательству.
   
                      1. Мнение Европейского суда
   
       121.  Как  неоднократно  отмечал  Европейский  суд,  статья   3
   Конвенции  охраняет  одну  из  основных ценностей  демократического
   общества. Она запрещает в безусловной форме и независимо от  каких-
   либо  обстоятельств  и  поведения жертвы пытки,  бесчеловечное  или
   унижающее  достоинство обращение или наказание  (см.  Постановление
   Большой  палаты  Европейского суда по делу "Лабита  против  Италии"
   (Labita v. Italy), жалоба N 26772/95, ECHR 2000-IV, з 119).
       122.  В  соответствии с прецедентным правом  Европейского  суда
   жестокое    обращение   должно   достигать   минимального    уровня
   жестокости,  чтобы  подпадать  под  действие  статьи  3  Конвенции.
   Оценка  этого минимального уровня жестокости относительна и зависит
   от  всех  обстоятельств дела, таких как: продолжительность  плохого
   обращения,  его физические и моральные последствия, а  в  некоторых
   случаях  пол,  возраст  и  состояние здоровья  пострадавшего  (см.,
   среди  прочих прецедентов, Постановление Европейского суда по  делу
   "Ирландия  против  Соединенного  Королевства"  (Ireland  v.  United
   Kingdom)  от  18  января 1978 г., Series A, N 25, p.  65,  з  162).
   Кроме  того,  чтобы установить, унижает ли обращение достоинство  в
   соответствии  со  статьей 3 Конвенции, Европейский  суд  учитывает,
   было  ли  целью такого обращения оскорбление и унижение достоинства
   пострадавшего,    и   были   ли   последствия   такого    обращения
   неблагоприятны  для пострадавшего в нарушение статьи  3  Конвенции.
   Но  отсутствие  цели  унизить  достоинство  не  может  окончательно
   исключать  факта  нарушения статьи 3 Конвенции  (см.  Постановление
   Европейского суда по делу "Пирз против Греции" (Peers  v.  Greece),
   жалоба  N  28524/95, ECHR 2001-III, з 67 - 68, 74; и  Постановление
   Европейского суда по делу "Валашинас против Литвы" ({Valasinas}  v.
   Lithuania), жалоба N 22558/98, ECHR 2001-VIII, з 101).
       123.  Европейский суд также отметил, что страдания  и  унижение
   при   нарушении  статьи  3  в  любом  случае  должны   превосходить
   страдания  и  унижение, неизбежно присутствующие в  любом  законном
   обращении  или  наказании. Лишение свободы человека зачастую  имеет
   унизительный   характер.  В  соответствии   с   данным   положением
   государство должно обеспечить содержание лица под стражей  в  таких
   условиях,  в  которых  бы  уважалось его человеческое  достоинство,
   такими  способами и методами, при которых лицо не  терпит  душевных
   страданий  и лишений, превышающих неизбежный уровень страданий  при
   заключении,  а  также  должным  образом  заботиться  о  здоровье  и
   благополучии с учетом практических требований лишения свободы  (см.
   Постановление  Большой  палаты Европейского  суда  по  делу  "Кудла
   против  Польши" ({Kudla} v. Poland), жалоба N 30210/96, ECHR  2000-
   XI, з 92 - 94).
       124.   Наконец,  как  подчеркивал  Европейский  суд   в   своем
   Постановлении  по  делу  "Серинг против  Соединенного  Королевства"
   (Soering  v.  United  Kingdom), при оценке того,  был  ли  превышен
   приемлемый   порог  страданий  и  унижения,  необходимо   учитывать
   современное отношение Договаривающихся государств к смертной  казни
   (см.   Постановление  Европейского  суда  по  делу  "Серинг  против
   Соединенного Королевства" от 7 июля 1989 г., Series A,  N  161,  p.
   41,  з  104). Личные обстоятельства осужденного, условия содержания
   при  ожидании  смертной  казни и продолжительность  содержания  под
   стражей   до  исполнения  смертного  приговора  являются  примерами
   факторов,  которые  в  случае  осуждения  к  смертной  казни  могут
   привести  к  тому,  что обращение с осужденным  или  его  наказание
   нарушают   статью  3  Конвенции  (там  же).  При   оценке   условий
   содержания  под  стражей  необходимо  учитывать  совокупный  эффект
   данных  условий,  а  также  отдельные  утверждения  заявителя  (см.
   Постановление  Европейского  суда по  делу  "Дугоз  против  Греции"
   (Dougoz  v.  Greece),  жалоба N 40907/98, ECHR  2001-II,  з  46;  и
   Постановление   Европейского  суда  по  делу   "Калашников   против
   Российской  Федерации" (Kalashnikov v. Russia), жалоба N  47095/99,
   ECHR 2002-VI, з 95).
       125.  Европейский  суд  отметил,  что  заявитель  жаловался  на
   некоторые  условия  его  содержания в Запорожской  тюрьме  N  2,  в
   которой  он  находился до середины сентября 1999 года.  В  связи  с
   этим  Европейский суд напомнил, что Конвенция на территории каждого
   Договаривающегося   государства   применяется   только   к   фактам
   нарушения,  возникшим  после  ее  вступления  в  силу   для   этого
   государства.  Поэтому  Европейский  суд  имел  право  рассматривать
   жалобы  заявителя  только в части, относящейся к периоду  после  11
   сентября  1997  г.,  когда Конвенция вступила в  силу  в  отношении
   Украины.   Однако,  оценивая  влияние  на  заявителя  условий   его
   содержания  под  стражей, Европейский суд мог также учитывать  весь
   период  заключения заявителя, включая период до  11  сентября  1997
   г.,  и  условия содержания заявителя в течение этого  периода  (см.
   упоминавшееся  выше  Постановление  Европейского   суда   по   делу
   "Калашников против Российской Федерации", з 96).
       126.  Кроме  того,  Европейский суд  принял  во  внимание,  что
   заявитель  содержался  под  стражей,  ожидая  исполнения  смертного
   приговора,   пока  смертная  казнь  не  была  заменена  пожизненным
   лишением  свободы в июне 2000 года. Как отмечено выше (см.  выше  з
   91   -  93),  применение  смертной  казни  в  Украине  неоднократно
   подвергалось  сильной критике в резолюциях Парламентской  Ассамблеи
   Совета Европы, в которых говорилось о факте проведения в Украине  в
   период  с 9 ноября 1995 г. до 11 марта 1997 г. 212 смертных казней.
   Позднее  Президент  Украины  de facto ввел  мораторий  на  смертную
   казнь;  29  декабря  1999 г. Конституционный  Суд  Украины  признал
   несоответствующими   Конституции   Украины   положения   Уголовного
   кодекса, регулирующие исполнение смертной казни; а 22 февраля  2000
   г.  смертная  казнь была отменена de jure и заменена на пожизненное
   лишение  свободы (см. выше з 16). Заявитель был осужден к  смертной
   казни  в  апреле  1997 года, после введения моратория  на  смертную
   казнь.  Европейский суд согласился с тем, что до формальной  отмены
   смертной  казни и замены наказания заявитель должен был  находиться
   в  состоянии  некоторой  неуверенности,  страха  и  беспокойства  о
   будущем.   Однако   Европейский  суд  счел,  что  риск   исполнения
   смертного   приговора  и  сопутствующие  ему   чувства   страха   и
   беспокойства у осужденных к смертной казни должны были  уменьшаться
   со временем, так как de facto мораторий оставался в силе.
       127.   Первоначальные  жалобы  заявителя,  поданные  в   бывшую
   Европейскую  комиссию,  касались условий содержания  в  Запорожской
   тюрьме  N 2. Поэтому Европейский суд должен был сосредоточиться  на
   изучении  условий содержания именно в этой тюрьме, сравнивая  их  с
   условиями содержания в Запорожской тюрьме N 1, в которой  во  время
   визита  делегации Европейского суда 5 и 6 октября 1999 г. заявитель
   содержался  всего  несколько  дней.  Европейский  суд  должен   был
   учитывать   относящиеся  к  делу  факты,  установленные  делегацией
   Европейского   суда,  письменные  замечания  сторон  и   документы,
   переданные   сторонами,  а  также  доклады  ЕКПП,   относящиеся   к
   рассматриваемому периоду.
       128.  В  момент  осуждения заявителю было двадцать  девять  или
   тридцать лет. Заявителя доставили в Запорожскую тюрьму N 2 в  точно
   не  установленный  день в конце 1996 года или в  начале  1997  года
   (см.  выше  з 19). Он оставался в тюрьме до середины сентября  1999
   года, когда его перевели в Запорожскую тюрьму N 1 (см. выше з 44).
       129.  Европейский суд обратил внимание на утверждение заявителя
   о  том,  что ему сообщили о его правах и обязанностях в Запорожской
   тюрьме  N  1  посредством документов, развешенных в  его  камере  и
   прочитанных  им.  Данное  утверждение заявителя  было  подтверждено
   начальником  Запорожской тюрьмы N 1 (см. выше  з  35).  Европейский
   суд  также  счел достоверным утверждение заявителя  о  том,  что  в
   Запорожской  тюрьме  N  2, где он изначально  содержался,  перечень
   прав  и  обязанностей заключенных вывешивался  в  камере  заявителя
   только  во  время  посещений тюрьмы комиссией из Киева  и  снимался
   сразу  после  отъезда этой комиссии. Несмотря на  это,  Европейский
   суд  счел, что заявитель имел общее представление о своих правах  и
   обязанностях (см. выше з 19).
       130.  Европейский  суд отметил, что в Запорожской  тюрьме  N  2
   заявителя  переводили из камеры в камеру каждую неделю,  а  позднее
   каждый   месяц.   Показания  заявителя  в  этом  вопросе   частично
   совпадают  с  показаниями  начальника  Запорожской  тюрьмы   N   2,
   сказавшего,  что  заявителю меняли камеры каждые десять  дней  (см.
   выше  з  47).  Окна  камер,  в  которых содержали  заявителя,  были
   закрыты,  сильная электрическая лампа была все время включена  (см.
   выше  з  28).  В  камерах  не  было водопроводного  крана.  Площадь
   одиночной  камеры,  в  которой содержался заявитель  в  Запорожской
   тюрьме  N  2,  была, по его показаниям, в два раза  меньше  площади
   камеры  в Запорожской тюрьме N 1, в которой содержался заявитель  в
   день  визита делегации Европейского суда (см. выше з 30).  В  своих
   письменных  замечаниях заявитель отметил, что  площадь  его  камеры
   составляла  3 кв. м (см. выше з 114). Европейский суд отметил,  что
   показания  заявителя  не  соответствуют  данным  властей   Украины,
   которые  в  своих  письменных замечаниях  утверждали,  что  площадь
   камеры  заявителя составляла 7,1 кв. м (см. выше з  114),  а  также
   показаниям  начальника Запорожской тюрьмы N 2, который указал,  что
   в  тюрьме  было четыре двухместных камеры одинакового размера  (см.
   выше   з   47).  Учитывая,  что  делегации  Европейского   суда   в
   Запорожской  тюрьме  N  2  позволили  посетить  только  две  пустые
   камеры,  которые предположительно предназначались для  заключенных,
   осужденных  к смертной казни (см. выше з 47, 54 и 56),  Европейский
   суд  признал показания заявителя достоверными и счел, что одиночные
   камеры  в  Запорожской тюрьме N 2, в которых содержался  заявитель,
   были   намного   меньше,  чем  занимаемая   заявителем   камера   в
   Запорожской тюрьме N 1.
       131.  Европейский  суд обратил внимание на то,  что  изначально
   заявитель  жаловался  на содержание в отдельной  камере.  Во  время
   встречи  с  делегацией  Европейского  суда  заявитель  сказал,  что
   обычно  его содержали в одиночной камере по его собственной просьбе
   (см.  выше  з  20)  и  что  он согласился делить  камеру  с  другим
   заключенным, когда администрация тюрьмы попросила его об этом  (там
   же).
       132.  Что  касается оснащения камер заявителя, Европейский  суд
   отметил,  что  делегацией  Европейского  суда  во  время  посещений
   камеры  заявителя  в Запорожской тюрьме N 1 было  установлено,  что
   камера  была  отремонтирована, приведена  в  порядок  и  вымыта.  В
   камере  был открытый туалет, умывальная раковина с холодной  водой,
   две  кровати и стол, прикрепленный к полу, центральное отопление  и
   окно  с решеткой. Также в камере было несколько книг, газета, кусок
   мыла и туалетная бумага. Камера достаточно проветривалась.
       Кроме того, делегация Европейского суда установила, что в  двух
   камерах,  посещенных  в  Запорожской  тюрьме  N  2,  были  открытый
   туалет,   умывальная  раковина  с  холодной  водой,  две   кровати,
   прикрепленные  к  полу, центральное отопление и  окно  с  решеткой.
   Камеры нормально проветривались.
       133.  Душевое  помещение в Запорожской тюрьме N 2  состояло  из
   двух  комнат без окон, было очень влажным и грязным, в  отличие  от
   душевого помещения в Запорожской тюрьме N 1 (см. выше з 55).
       134. Европейский суд принял показания заявителя о том, что  ему
   не   позволялось  смотреть  телевизор,  но  родственники  заявителя
   приносили ему книги и газеты.
       135.  Европейский суд отметил, что заявитель страдал  болями  в
   животе   и  повышенной  кислотностью,  но  на  основании  показаний
   тюремного   врача   Европейский  суд  счел,   что   медицинская   и
   стоматологическая   помощь,   оказанная   заявителю   в    тюремном
   медицинском  отделении,  была  достаточной,  хотя,  разумеется,  не
   соответствовала  стандартам  лечения вне  тюрьмы.  Европейский  суд
   напомнил  данные  делегации Европейского суда  показания  тюремного
   врача,  в  соответствии  с которыми с июня  1999  года,  когда  она
   начала работать в Запорожской тюрьме N 2, заявитель не просил ее  о
   медицинской  помощи (см. выше з 49 - 51). Вместе с тем, Европейский
   суд  не  мог  достоверно установить, какова была ситуация  до  июня
   1999 года.
       136.   Изначально  заявитель  жаловался,  что  ему  позволялось
   получать  только  одну  посылку с продуктами питания  и  предметами
   первой  необходимости каждые два месяца, а в посылках  нельзя  было
   передавать  теплую одежду, несмотря на то, что у заявителя  была  с
   собой   только  легкая  одежда,  которую  приходилось  носить   при
   температуре   -   20  градусов  по  Цельсию.  В  своих   письменных
   замечаниях  заявитель добавил, что с 24 апреля 1998 г.  он  получал
   посылки  весом  до  двух килограмм раз в полгода.  Европейский  суд
   отметил,  что,  в  целом,  эти сведения  совпадают  с  информацией,
   содержащейся  в  тюремных архивах (см. выше з 59)  и  в  замечаниях
   властей  Украины (см. выше з 118). Европейский суд обратил внимание
   на  то,  что  получение  двухкилограммовых посылок  раз  в  полгода
   предусматривалось  Инструкцией (см. выше  з  75).  Европейский  суд
   отметил  также, что заявителю было обеспечено трехразовое  питание,
   и,   даже  если  предположить,  что  качество  еды  в  тюрьме  было
   неудовлетворительное,  заявитель  имел  право   покупать   вещи   в
   тюремном магазине, что он и делал регулярно (см. выше з 59  и  24).
   Кроме  того,  с  11 июля 1999 г., когда вступили в  силу  Временные
   положения,  заявителю  позволялось получать  шесть  посылок  и  три
   бандероли  в  год  (см.  выше  з 75); данная  норма  соблюдалась  в
   Запорожской  тюрьме  N 1 (см. выше з 40). По словам  заявителя,  он
   мог  получать  одну  восьмикилограммовую посылку  и  три  бандероли
   каждые два месяца (см. выше з 32).
       137.  Изначально заявитель жаловался, что его родственникам  не
   разрешали  посылать ему бандероли с теплой одеждой. Но  Европейский
   суд  отметил, что в соответствии со своими письменными  замечаниями
   заявитель  получил теплую куртку и обувь в октябре 1998  года  (см.
   выше з 119).
       138.  Далее Европейский суд отметил, что заявитель не жаловался
   на  количество писем, которые он мог посылать или получать. Правила
   Запорожской  тюрьмы N 2, в соответствии с которыми  заявитель  имел
   право  посылать  одно  письмо в месяц, соответствовали  требованиям
   Инструкции  (см. выше з 74). Кроме того, во время визита  делегации
   Европейского  суда  заявитель подтвердил, что имел  право  получать
   письма без ограничений.
       139.  Что  касается свиданий с родственниками, Европейский  суд
   отметил,    что   стороны   не   оспаривали   число,    а    только
   продолжительность свиданий заявителя с родственниками (см.  выше  з
   116   -   119).   Европейский   суд  принял   показания   заявителя
   относительно  ограничения продолжительности встреч с родственниками
   (см.  выше  з 29). Данное утверждение было подтверждено начальником
   Запорожской  тюрьмы  N  2, который сказал, что  в  июле  1999  года
   заявитель    жаловался    на    продолжительность    свиданий     с
   родственниками, заявляя, что они должны длиться от одного  до  двух
   часов, но администрация тюрьмы не могла обеспечить заявителю  более
   продолжительные  свидания  вследствие большого  числа  заключенных,
   содержащихся  в тюрьме (см. выше з 45). 1 марта 1999  г.  начальник
   Запорожской  тюрьмы  N 2 предоставил заявителю  право  на  свидания
   продолжительностью в один час (см. выше з 120).
       140.  Что  касается  ежедневных прогулок  на  открытом  воздухе
   заявителя, Европейский суд отметил, что заявитель начал  ходить  на
   ежедневные прогулки на открытом воздухе без наручников 18 мая  1998
   г.;  по  словам  заявителя, прогулки длились от  20  до  30  минут,
   изредка  50  минут  (см. выше з 29, 119 и 120). Власти  Украины  не
   оспаривали   дату   начала  прогулок  на   открытом   воздухе,   но
   утверждали,  что эти прогулки длились один час (см. выше  з  117  -
   118).  Тем  не  менее,  Европейский  суд  счел  достоверной  версию
   заявителя  о  событиях,  в  соответствии  с  которой  администрация
   тюрьмы не сообщала заявителю, как долго должны длиться прогулки  по
   национальному  законодательству;  а  когда  заявитель  прочитал   в
   правилах внутреннего распорядка тюрьмы, принесенных его женой,  что
   продолжительность    прогулок   должна   составлять    один    час,
   администрация тюрьмы совсем не давала заявителю возможности  ходить
   на  прогулки,  назначая встречи во время ежедневных  прогулок  (см.
   выше  з 30). Европейский суд принял показания заявителя, что данная
   практика   прекратилась  в  августе  1999  года.  Европейский   суд
   отметил, что власти Украины не представили доказательств того,  что
   прогулки  заявителя  продолжались в соответствии  с  Инструкцией  и
   Временными положениями один час.
       В   Запорожской  тюрьме  N  1  заключенных  начали  водить   на
   ежедневные  прогулки  на открытом воздухе без  наручников  с  марта
   1998 года (см. выше з 40).
       141.   Европейский  суд  изучил  в  целом  условия   содержания
   заявителя в Запорожской тюрьме N 2. Хотя Европейский суд не  мог  с
   полной  ясностью определить условия содержания заявителя до  визита
   делегации  Европейского  суда, некоторые  факты  очевидны  и  четко
   установлены.  Европейский суд заметил с особой озабоченностью,  что
   с  начала  мая 1998 года заявитель и другие заключенные, осужденные
   к  смертной  казни, содержались 24 часа в сутки в камерах  с  очень
   ограниченным жилым пространством; что окна в камерах были  закрыты,
   вследствие  чего  у  заключенных отсутствовал доступ  к  солнечному
   свету; что не было обеспечено проведение каких-либо мероприятий  на
   открытом  воздухе; и, что было мало или совсем не было возможностей
   для  занятия какой-либо активной деятельностью или для контактов  с
   людьми.   Одновременно   учитывая   замечания   ЕКПП   относительно
   содержания  осужденных  к смертной казни  в  Украине  в  одинаковых
   условиях,   Европейский  суд  счел,  что  содержание  заявителя   в
   подобных  вредных  условиях  может рассматриваться,  как  унижающее
   достоинство  обращение,  что нарушает  статью  3  Конвенции.  Далее
   Европейский  суд отметил, что положение заявителя усугублялось  тем
   фактом,  что  в течение рассматриваемого периода он был  осужден  к
   смертной  казни,  хотя, как отмечено выше в з 16 и  126,  во  время
   осуждения  и  отбывания наказания заявителем мораторий на  смертную
   казнь уже действовал.
       142.   Европейский   суд  счел,  что  в  настоящем   деле   нет
   доказательств   того,   что   присутствовало   какое-то   намерение
   оскорбить  или унизить заявителя. Однако, хотя необходимо учитывать
   факт  того,  было  ли  целью  обращения  оскорбление  или  унижение
   пострадавшего,   отсутствие  такой  цели  не   может   окончательно
   исключать  факт  нарушения  статьи 3 Конвенции  (см.  Постановление
   Большой  палаты  Европейского суда по делу "V  против  Соединенного
   Королевства" (V. v. United Kingdom), жалоба N 24888/94, ECHR  1999-
   IX,  з 71; и упоминавшееся выше Постановление Европейского суда  по
   делу  "Калашников против Российской Федерации", з 101). Европейский
   суд  счел, что условия содержания заявителя, в особенности  до  мая
   1998  года,  должны были причинить ему сильные душевные  страдания,
   унижая его человеческое достоинство.
       143.  Европейский суд признал, что в период с мая 1998 года  по
   октябрь   1999   года   -  времени  визита  в   Украину   делегации
   Европейского  суда - существенные и положительные  улучшения  имели
   место  в  общих условиях содержания заявителя и в режиме  тюремного
   заключения.  В частности, с окон в камерах были сняты ставни,  были
   введены  ежедневные  прогулки на открытом воздухе,  были  расширены
   права  заключенных на свидания и на корреспонденцию. Тем не  менее,
   Европейский  суд  отметил, что к моменту введения данных  улучшений
   заявитель  содержался  в неприемлемых условиях  уже  в  течение  12
   месяцев,  включая 8 месяцев со дня вступления Конвенции в силу  для
   Украины.
       144.  При  оценке материальных условий содержания  заявителя  и
   предложенной ему деятельности Европейский суд учитывал  также,  что
   Украина    столкнулась    с   серьезными   социально-экономическими
   проблемами  во  время переходного периода и что до лета  1998  года
   администрация  тюрьмы находилась в сложном экономическом  положении
   и  применяла  новое  законодательство и  подзаконные  акты.  Однако
   Европейский  суд  отметил, что нехватка  средств,  в  принципе,  не
   может оправдать условия содержания в тюрьме, настолько плохие,  что
   нарушают  статью  3  Конвенции. Кроме того, экономические  проблемы
   Украины   ни  в  коем  случае  не  могут  объяснить  или  оправдать
   некоторые  условия  содержания,  которые  Европейский  суд  признал
   неприемлемыми в з 141.
       145. Соответственно, имело место нарушение статьи 3 Конвенции.
   
            IV. Предполагаемое нарушение статьи 8 Конвенции
   
       146.  Заявитель  жаловался на то, что ему позволялось  получать
   лишь   одну  посылку  с  продуктами  питания  и  предметами  первой
   необходимости каждые два месяца.
       147.  Европейский суд счел, что жалоба заявителя рассмотрена  в
   соответствии со статьей 8 Конвенции, которая гласит:
       "1. Каждый имеет право на уважение его личной и семейной жизни,
   его жилища и его корреспонденции.
       2. Не допускается вмешательство со стороны публичных властей  в
   осуществление  этого  права, за исключением  случаев,  когда  такое
   вмешательство  предусмотрено Законом и необходимо в демократическом
   обществе  в  интересах  национальной безопасности  и  общественного
   порядка,    экономического   благосостояния   страны,    в    целях
   предотвращения  беспорядков или преступлений, для  охраны  здоровья
   или нравственности или защиты прав и свобод других лиц".
       148.  Прежде всего, Европейский суд напомнил, что Конвенция  на
   территории   каждого   Договаривающегося  государства   применяется
   только  к  фактам нарушения, возникшим после ее вступления  в  силу
   для   этого   государства.  Поэтому  Европейский  суд  имел   право
   рассматривать  жалобы заявителя, относящиеся  к  периоду  после  11
   сентября  1997  г., даты вступления Конвенции в  силу  в  отношении
   Украины.
       149.  В соответствии с тюремными архивами заявитель получал  от
   своих  жены  или/и  матери посылки, обычно с продуктами  питания  и
   предметами  первой  необходимости,  26  августа,  27  октября,   26
   декабря  1997 г. и 27 февраля, 24 апреля и 27 октября 1998 г.  (см.
   выше  з 58). В июне 1998 года заявитель не пользовался своим правом
   на  получение  посылок.  Заявитель не отрицал  содержания  тюремных
   записей.
       150.  Европейский  суд  счел, что устанавливая  ограничения  на
   число   посылок  и  бандеролей,  которые  мог  получать  заявитель,
   национальные  власти  нарушали  право  заявителя  на  уважение  его
   корреспонденции, гарантированное пунктом 1 статьи 8  Конвенции,  и,
   что  подобные ограничения могут быть оправданы только  при  условии
   соблюдения пункта 2 статьи 8 Конвенции.
       151.  В  частности, чтобы не противоречить статье 8  Конвенции,
   такое    вмешательство   должно   быть   "предусмотрено   Законом",
   преследовать  законную  цель и быть необходимым  в  демократическом
   обществе   в   целях  достижения  данной  цели  (см.  Постановление
   Европейского  суда  по делу "Сильвер и другие  против  Соединенного
   Королевства"  (Silver  and Others v. United Kingdom)  от  25  марта
   1993  г.,  Series A, N 61, p. 32, з 84; Постановление  Европейского
   суда  по  делу  "Петра против Румынии" (Petra  v.  Romania)  от  23
   сентября 1998 г., Reports 1998-VII, p. 2853, з 36).
       152.  Прежде всего, Европейский суд должен учитывать,  было  ли
   рассматриваемое   вмешательство  "предусмотрено  Законом".   Данное
   выражение  устанавливает требование, чтобы оспариваемая  мера  была
   основана   на   национальном  праве,  а  также  отмечает   качество
   рассматриваемого  Закона,  требуя,  чтобы  он  был   доступен   для
   заинтересованного  лица,  которое  должно  предвидеть   последствия
   применения   этого  Закона,  и  соответствовал  норме  права   (см.
   Постановление  Европейского суда по делу "Крюслен  против  Франции"
   (Kruslin  v.  France) от 24 апреля 1990 г., Series A, N  176-A,  p.
   20,  з  27, и Постановление Европейского суда по делу "Ювиг  против
   Франции" (Huvig v. France) от 24 апреля 1990 г., Series A,  N  176-
   B, p. 52, з 26).
       153. Власти Украины в своих письменных замечаниях ссылались  на
   Закон  1993  года.  Кроме того, в своих замечаниях  власти  Украины
   ссылались  на Исправительно-трудовой кодекс, Инструкцию и Временные
   положения (см. выше з 114).
                                   
          1. Период с 11 сентября 1997 г. по 11 июля 1999 г.
   
       154.  Европейский  суд  отметил, что Закон  регулирует  условия
   содержания под стражей до момента вступления приговора в  силу.  Из
   показаний   свидетелей  перед  делегацией   Европейского   суда   и
   переданных   властями  Украины  документов   следует,   что   после
   вступления   приговора  в  силу  условия  содержания  под   стражей
   осужденных   к   смертной  казни  регулировались  главным   образом
   Инструкцией,  принятой министром юстиции, Генеральным прокурором  и
   Верховным  судом (см. выше з 73 - 75). Однако Кодекс  устанавливает
   общие  правовые основы условий содержания под стражей (см.  выше  з
   82 - 87).
       a) Исправительно-трудовой кодекс
       155.  Европейский  суд отметил, что, хотя Кодекс  удовлетворяет
   второму  требованию выражения "предусмотрено в Законе",  а  именно,
   что  Закон  должен  быть  доступен, он  не  соответствует  третьему
   требованию,  а  именно, что Закон должен быть предсказуем  в  части
   средств и характера применяемых мер.
       156.  Европейский суд обратил внимание на то, то власти Украины
   ссылались  на пункт 3 статьи 41 Кодекса, в соответствии  с  которым
   "осужденным,   независимо   от   назначенного   им   вида   режима,
   позволяется  получение не более как двух бандеролей  за  год"  (см.
   выше  з  85).  Но данная норма является частью статьи  41,  которая
   устанавливает  правила  получения  осужденными  к  лишению  свободы
   посылок,  передач  и бандеролей. Европейский суд  счел  неясным  из
   Кодекса,  включены ли осужденные к смертной казни в категорию  лиц,
   осужденных  к лишению свободы (позбавлення волi), так как  смертная
   казнь  назначается  преступникам, которые признаны  неспособными  к
   исправлению  путем лишения свободы. Европейский  суд  отметил,  что
   правовая  позиция еще более неопределенна во втором  пункте  статьи
   41  Кодекса,  который  предусматривает,  что  "осужденным,  которые
   отбывают лишение свободы в тюрьмах, получение посылок и передач  не
   позволяется".    В   настоящем   деле   заявитель   последовательно
   содержался в Запорожской тюрьме N 2 и затем в Запорожской тюрьме  N
   1,  но  не в исправительно-трудовой колонии, воспитательно-трудовой
   колонии или исправительно-трудовой колонии-поселении, упомянутых  в
   пунктах 1 и 4 статьи 41 (см. выше з 85).
       157.  В  свете данных обстоятельств Европейский суд  счел,  что
   ограничения, предусмотренные Кодексом, на который ссылались  власти
   Украины,  в  настоящем деле были недостаточно  предсказуемы,  чтобы
   соответствовать  требованиям пункта 2 статьи 8 Конвенции,  так  как
   заявитель  не мог знать наверняка, применялись ли к нему  положения
   Кодекса  об  ограничении числа посылок и бандеролей,  которое  имел
   право получать заключенный.
       b) Инструкция
       158.  Европейский суд отметил, что Инструкция являлась закрытым
   документом   служебного   пользования;  власти   Украины   передали
   Европейскому суду только часть Инструкции.
       159.  В связи с этим Европейский суд счел, что вмешательство  в
   право  заявителя  на  уважение его корреспонденции  нельзя  считать
   "предусмотренным  Законом" в соответствии  с  пунктом  2  статьи  8
   Конвенции.   Инструкция   была  заменена  Временными   положениями,
   утвержденными   Приказом  N  72  Государственного   управления   по
   исполнению  наказаний  от  25 июня 1999  г.  и  зарегистрированными
   Министерством юстиции 1 июля 1999 г. под номером 426/3719,  которые
   вступили  в силу 11 июля 1999 г. и были опубликованы. Но  Временные
   положения  не применялись к отношениям, возникшим до 11  июля  1999
   г.
       160.  Соответственно, в период с 11 сентября 1997 г. до 11 июля
   1999 г. имело место нарушение статьи 8 Конвенции.
   
                    2. Период после 11 июля 1999 г.
   
       161.   Европейский  суд  отметил,  что  первоначальная   жалоба
   заявителя  касалась  периода  до 11 июля  1999  г.,  когда  у  него
   имелось право на получение двух бандеролей в год (см. выше  з  74),
   и  что  после этой даты заявитель не жаловался на ограничение права
   на корреспонденцию.
       162.  Но Европейский суд счел, что необходимо рассмотреть также
   и  ограничения, введенные Временными положениями, в соответствии  с
   которыми  заявитель имел право на получение шести  посылок  и  трех
   бандеролей в год.
       Европейский   суд  признал,  что  такое  ограничение   является
   вмешательством  в  право заявителя на уважение его корреспонденции.
   Такое  вмешательство "предусмотрено законом", а  именно  Временными
   положениями,  и  может  рассматриваться, как преследующее  законную
   цель   "предупреждения   нарушения   общественного   порядка    или
   преступления"    и   учитывающее   задачу   администрации    тюрьмы
   предотвратить  проникновение  в  тюрьму  предметов,   опасных   для
   безопасности тюрьмы.
       163. Что касается необходимости рассматриваемого вмешательства,
   Европейский   суд   должен  был  учитывать  материально-техническую
   проблему, которая возникает в большом пенитенциарном учреждении,  в
   настоящем  деле  в  учреждении содержалось  1735  заключенных,  при
   обработке  неограниченного числа посылок и бандеролей (см.  выше  з
   44).   Предоставление  заключенным  права  получать  неограниченное
   число   посылок  или  бандеролей  потребует  со  стороны  тюремного
   персонала  огромного объема работы по проверке  содержимого  каждой
   посылки  в  целях защиты безопасности тюрьмы. Режим безопасности  в
   тюрьме имеет целью защиту всего общества от опасных преступников  и
   защиту  самих  заключенных.  Таким  образом,  администрация  тюрьмы
   имеет  законную задачу защиты безопасности способами, которые могут
   сократить  или  ограничить риск для безопасности.  В  то  же  время
   необходимо   поддерживать  оптимальный  баланс   между   интересами
   безопасности   и  соблюдением  права  заключенных  на   поддержание
   контакта с внешним миром.
       164.  В  настоящем деле Европейский суд счел,  что  возможность
   получения   посылок  или  бандеролей  каждые  шесть  недель   можно
   рассматривать,  как  соблюдение  такого  баланса,   учитывая,   что
   администрация   тюрьмы  предоставляет  всем   заключенным   одежду,
   питание  и медицинскую помощь в течение всего срока содержания  под
   стражей.  Кроме  того, Европейский суд заслушал  показания  властей
   Украины  о  том,  что  родственники могли без ограничений  посылать
   заключенным  денежные  переводы  для  покупки  вещей   в   тюремном
   магазине.
       165.   Вопреки   обстоятельствам  дела  и  с  учетом   пределов
   усмотрения  властей  Украины в регулировании условий  содержания  в
   тюрьме  Европейский суд счел, что рассмотренные меры  соответствуют
   цели    предупреждения   нарушения   общественного   порядка    или
   преступления.
       166.  Соответственно, в период после 11 июля 1999 г.  не  имело
   место нарушение статьи 8 Конвенции.
   
            V. Предполагаемое нарушение статьи 13 Конвенции
   
       167.  Заявитель  утверждал, что он не имел эффективных  средств
   правовой  защиты по смыслу статьи 13 Конвенции в отношении  условий
   его  содержания под стражей или вмешательства в право  на  уважение
   его корреспонденции.
       Статья 13 Конвенции гласит:
       "Каждый, чьи права и свободы, признанные в настоящей Конвенции,
   нарушены,  имеет  право на эффективное средство правовой  защиты  в
   государственном  органе,  даже если это  нарушение  было  совершено
   лицами, действовавшими в официальном качестве".
       168.  Европейский  суд напомнил, что данная  норма  гарантирует
   средства   правовой   защиты   на  национальном   уровне,   которые
   обеспечивали  бы соблюдение основных прав и свобод, предусмотренных
   Конвенцией, в любой форме, требуемой для защиты этих прав и  свобод
   в  национальной правовой системе. Таким образом, действие статьи 13
   Конвенции  требует  предоставления  внутреннего  средства  правовой
   защиты  для  рассмотрения "доказуемой жалобы" по  существу  дела  в
   соответствии   с   Конвенцией   и  удовлетворения   соответствующих
   притязаний,  хотя  Договаривающиеся  государства  имеют   некоторую
   свободу    действий   при   выборе   способов   соблюдения    своих
   обязательств,   вытекающих   из   статьи   13   Конвенции.    Объем
   обязательства из статьи 13 варьируется в зависимости  от  характера
   жалобы  заявителя  на нарушение Конвенции. Тем не  менее,  средство
   правовой защиты, предусмотренное статьей 13 Конвенции, должно  быть
   таким  же  "эффективным"  как  на  практике,  так  и  в  теории.  В
   частности,  осуществлению  права на эффективное  средство  правовой
   защиты  не  должны препятствовать действия или бездействие  властей
   государства-ответчика    (см.    Постановление    Большой    палаты
   Европейского  суда  по  делу  "Ильхан  против  Турции"  (Ilhan   v.
   Turkey), жалоба N 22277/93, ECHR 2000-VII, з 97).
       169.  Европейский  суд  счел,  что  заявитель  имел  право   на
   доказуемую жалобу в отношении своих прав, гарантированных  статьями
   3 и 8 Конвенции.
       170.   Напоминания  свой  вывод  в  отношении   предварительных
   возражений властей Украины, Европейский суд счел, что заявителю  не
   было   предоставлено  эффективного  средства  правовой   защиты   в
   отношении его жалоб на нарушение Конвенции.
       171. Соответственно, имело место нарушение статьи 13 Конвенции.
   
                  VI. Применение статьи 41 Конвенции
   
       172. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет, что имело место нарушение Конвенции  или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее право  Высокой  Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,  Суд,  в   случае   необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
       173.  Заявитель не подавал каких-либо конкретных  требований  о
   компенсации  материального  вреда  или  судебных  расходов.  Однако
   заявитель  потребовал компенсацию морального вреда в размере  50000
   долларов США (50778 евро).
       174. Власти Украины не прокомментировали данное требование.
       175.  Учитывая свои решения по жалобам заявителя  на  нарушение
   статей  3,  8,  13 Конвенции, Европейский суд счел,  что  заявителю
   причинен  моральный вред в связи с общими условиями содержания  под
   стражей  и  ограничениями национальными властями права на  уважение
   его    корреспонденции.   Исходя   из   принципа    справедливости,
   Европейский суд присудил заявителю компенсацию морального  вреда  в
   размере  2000  (две  тысячи) евро плюс любой налог,  который  может
   быть взыскан с этой суммы.
   
               Процентная ставка при просрочке платежей
   
       176.  Европейский суд счел, что процентная ставка при просрочке
   платежей  должна  быть  установлена в  размере  предельной  годовой
   процентной  ставки по займам Европейского центрального  банка  плюс
   три  процента (см. Постановление Европейского суда по делу "Кристин
   Гудвин  против  Соединенного  Королевства"  (Christine  Goodwin  v.
   United Kingdom) от 3 июля 2002 г., жалоба N 28957/95, ECHR 2002,  з
   124).
   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       1) отклонил предварительные возражения властей Украины;
       2)  постановил, что имело место нарушение статьи  3  Конвенции,
   что  касается условий содержания заявителя под стражей при ожидании
   смертной казни;
       3)  постановил, что имело место нарушение статьи 8 Конвенции  в
   период с 11 сентября 1997 г. до 11 июля 1999 г.;
       4) постановил, что отсутствовало нарушение статьи 8 Конвенции в
   период с 11 июля 1999 г.;
       5) постановил, что имело место нарушение статьи 13 Конвенции  в
   связи со статьями 3 и 8 Конвенции;
       6) постановил:
       a)  что государство-ответчик обязано в течение трех месяцев  со
   дня  вступления  Постановления в законную  силу  в  соответствии  с
   пунктом  2  статьи  44 Конвенции выплатить заявителю  в  возмещение
   морального  вреда 2000 (две тысячи) евро, переведенных в украинские
   гривны  по  курсу,  установленному  на  день  выплаты,  плюс  любые
   налоги, которые могут быть взысканы с этой суммы;
       b)  что с даты истечения вышеуказанного трехмесячного срока  до
   момента выплаты простые проценты должны начисляться на эти суммы  в
   размере,   равном   минимальному  ссудному  проценту   Европейского
   центрального банка плюс три процента;
       7)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 29 апреля 2003 г. в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                    сэр Николас БРАТЦА
                                                                      
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                          Майкл О'БОЙЛ
   
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            FOURTH SECTION
                                   
                     CASE OF DANKEVICH v. UKRAINE
                      (Application No. 40679/98)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                       (Strasbourg, 29.IV.2003)
   
       In the case of Dankevich v. Ukraine,
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as
   a Chamber composed of:
       Sir Nicolas Bratza, President,
       Mr {M. Pellonpaa},
       Mrs E. Palm,
       Mr J. Makarczyk,
       Mrs {V. Straznicka},
       Mr V. Butkevych,
       Mr R. Maruste, Judges,
       and Mr M. O'Boyle, Section Registrar,
       Having deliberated in private on 25 March 2003,
       Delivers the following judgment, which was adopted on the last-
   mentioned date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (No. 40679/98) against
   Ukraine  lodged with the European Commission of Human Rights  ("the
   Commission")  under  former Article 25 of the  Convention  for  the
   Protection   of   Human  Rights  and  Fundamental  Freedoms   ("the
   Convention")  by  a  Ukrainian national, Yuriy Oleksandr  Dankevich
   ("the applicant"), on 20 February 1998.
       2.   The  applicant  was  represented  by  his  wife,  Ms  N.O.
   Dankevich.   The  Ukrainian  Government  ("the  Government")   were
   represented by their Agent, Mrs V. Lutkovska, from the Ministry  of
   Justice.
       3. The applicant complained, inter alia, that the conditions to
   which  he  was  subjected on death row in Zaporozhie Prison  No.  2
   amounted to inhuman and degrading treatment.
       4.  The  application was transmitted to the Court on 1 November
   1998,  when  Protocol  No.  11 to the Convention  came  into  force
   (Article 5 з 2 of Protocol No. 11).
       5.  The application was allocated to the Fourth Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention)  was constituted as provided in Rule  26  з  1  of  the
   Rules of Court.
       6.  Having consulted the parties, the President of the  Chamber
   decided  that  in  the  interests of the proper  administration  of
   justice,  the  proceedings in the present case should be  conducted
   simultaneously  with  those in the cases of Nazarenko  v.  Ukraine,
   Aliev  v.  Ukraine, Khokhlich v. Ukraine, Poltoratskiy  v.  Ukraine
   and  Kuznetsov  v.  Ukraine (applications nos. 39483/98,  41220/98,
   41707/98, 38812/97 and 39042/97 (Rule 43 з 2)).
       7.  By  a  decision  of 25 May 1999, the Chamber  declared  the
   application partly admissible. On 6 October 1999 the Court  carried
   out a fact-finding visit to Zaporozhie Prisons nos. 1 and 2.
       8.  On 1 November 2001 the Court changed the composition of its
   Sections  (Rule  25  з  1). This case was  assigned  to  the  newly
   composed Fourth Section.
       9. The Government, but not the applicant, filed observations on
   the merits (Rule 59 з 1).
   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
                                   
                         A. Outline of events
   
       10.  On 3 April 1997 the Zaporozhie Regional Court (Запорiзький
   обласний  суд)  convicted the applicant  of  the  murder  of  three
   persons  and  the attempted murder of one person and sentenced  him
   to death.
       11.  On  the  same  day the Administration  of  the  Zaporozhie
   Isolation  Block of the Central Department of the Ministry  of  the
   Interior  (адмiнiстрацiя  слiдчого iзолятору  Головного  Управлiння
   Мiнiстерства  внутрiшнiх  справ {Украiни}  в  Запорiзькiй  областi)
   decided  to  move  the  applicant  to  a  separate  cell  to  await
   execution,  in  accordance with the Pre-trial  Detention  Act  1993
   (hereinafter "the Act").
       12.  On  24 July 1997 the Supreme Court (Верховний суд)  upheld
   the judgment of the first-instance court.
       13.  On  15  August  1997 the Prosecutor  General  (Генеральний
   Прокурор),  on  an extraordinary appeal by the applicant's  mother,
   found  that  the  national  courts had properly  assessed  all  the
   evidence   adduced  before  them  and  had  reached   sound   legal
   conclusions. He held that the appeal was manifestly ill-founded.
       14.  On  27  August 1997 the applicant filed a plea for  pardon
   with the President of Ukraine.
       15. On 19 September and 15 December 1997 the Vice-President  of
   the  Supreme Court refused two further extraordinary appeals by the
   applicant's wife and mother.
       16. A moratorium on executions was declared by the President of
   Ukraine  on 11 March 1997. In a judgment No. 11рп/99 of 29 December
   1999  the  Constitutional Court held that  the  provisions  of  the
   Criminal  Code  concerning the death penalty were contrary  to  the
   Constitution  of  Ukraine.  The death  penalty  was  abolished  and
   replaced  by  life imprisonment by Act No. 1483-III of 22  February
   2000.
       17.  On 14 June 2000 the Zaporozhie Regional Court commuted the
   applicant's death sentence to one of life imprisonment.
   
              B. Oral evidence before the Court Delegates
   
       18.  The  evidence  of the applicant was  taken  by  the  Court
   Delegates  in  Zaporozhie  Prison No. 1  on  6  October  1999.  The
   Delegation was composed of Judges {M. Pellonpaa,} J. Makarczyk  and
   R.  Maruste.  The  statements of certain witnesses  were  taken  in
   Zaporozhie  Prison No. 2. The evidence taken may be  summarised  as
   follows:
   
                           1. The applicant
                                   
       (a)  General conditions of the applicant's detention  on  death
   row
       19.  The applicant was admitted to Zaporozhie Prison No. 1  two
   weeks  before the Court Delegates' visit. Previously, he  had  been
   detained in Zaporozhie Prison No. 2, where he had stayed for  three
   years. On the day of the Court Delegates' visit, he confirmed  that
   he  had  been  informed about his rights and obligations.  However,
   the  practice  in  Zaporozhie Prison No. 2 had been  different.  He
   described  it as follows: "Whenever a commission from Kiev  came  -
   they  do  not  care  much  when  the  local  commission  from   the
   supervising  prosecutor's  office comes -  the  prison  authorities
   distributed  a sheet of paper with rules, posted it  on  the  walls
   and  the  next day took it off. Although the paper was not  on  the
   walls in the cells, we were informed about it."
       20.  In  Zaporozhie Prison No. 2, the applicant  changed  cells
   every  week  and later every month, having generally been  detained
   alone.  This  practice  had still been in  force  six  months  ago.
   According  to  him, the windows in his cells had been  covered  and
   there  was  no water tap. The cells for two inmates were  the  same
   size  as those in Zaporozhie Prison No. 1, but those for one inmate
   were  much smaller, even twice as small, as the cell where  he  was
   detained  on  the  day  of  the  Delegates'  visit.  The  applicant
   acknowledged  that he had been detained alone at his  own  request.
   However, when the prison administration of Zaporozhie Prison No.  2
   had  insisted  that he share the cell with somebody  else,  he  had
   agreed.
       21.  The  applicant had not been officially informed about  the
   moratorium on execution of death sentences, learning about it  from
   the radio and other inmates.
       22.  When he had been transferred to death row, two inmates had
   been taken out to be executed. The executions had been carried  out
   in   Dnipropetrovsk  Prison.  Although  inmates  had  rarely   been
   informed about any execution taking place, they could observe  that
   the  inmates  concerned had been handcuffed and taken away  without
   their  personal belongings, which had been recovered by the  prison
   administration officials later.
       23.  According to the applicant, cells in Zaporozhie Prison No.
   2  had  been  very  cold in the wintertime until  the  heating  was
   switched on and had been hot in the summertime.
       24.  The  applicant had repeatedly complained of the conditions
   of  detention in Zaporozhie Prison No. 2, but had always been  told
   that  there  were  no  financial resources for improving  them.  He
   alleged  that  certain of his written complaints  had  not  reached
   their addressees.
       25.  He  had suffered from stomach aches and high acidity,  but
   the  prison medical staff had not given him medication because they
   did  not  have any, and had prescribed the wrong drugs,  which  had
   not  helped him. A medical assistant had usually seen inmates  once
   or  twice  a  week,  registering those wishing  to  see  a  doctor.
   However,  a visit to the doctor had been permitted upon application
   to  the  prison  governor. The applicant  had  visited  the  doctor
   outside  his  cell  once  or twice during his  stay  in  Zaporozhie
   Prison  No. 2. He said that he had probably applied to see a doctor
   only once because, on the first occasion, he had been examined  not
   by  a general practitioner but by a psychiatrist, and had been told
   that  his  stomach was fine, even though during the examination  he
   had  felt pain in his stomach. The applicant had then been  allowed
   to have dietary food for one month.
       26.  The  applicant said that some of his teeth  had  not  been
   treated,  but only extracted. His relatives had suggested  bringing
   all  the necessary medication for proper dental treatment, but  the
   prison  administration had refused. He said that, according to  the
   regime,  dental  treatment  had not  been  provided  by  Zaporozhie
   Prison No. 2.
       27.  The  applicant had not been allowed to watch TV,  but  his
   relatives  had brought him books and newspapers. He  felt  that  in
   Zaporozhie  Prison  No.  1 there was a humane  attitude  among  the
   prison  staff, unlike Zaporozhie Prison No. 2, where  he  had  been
   psychologically  ill-treated. According to him, inmates'  relatives
   had also been treated in a very improper manner.
       28. The lamp in the applicant's cell in Zaporozhie Prison No. 1
   where  he  was  detained  on the day of the  Delegates'  visit  was
   permanently  switched  on  and daylight  was  let  in  through  the
   window.  The lamp in his cells in Zaporozhie Prison No. 2 had  been
   much stronger.
       (b)  Prison practice concerning daily outdoor walks and  visits
   from the applicant's relatives
       29.  The applicant had started to have daily outdoor walks  one
   and  a  half years before the Delegates' visit. He had been allowed
   to  walk  for 20 - 30 minutes, and sometimes for 50 minutes without
   handcuffs. The prison administration had not informed him how  long
   walks  had to last according to national law. His wife had  brought
   a  copy of the prison rules which specified that walks had to  last
   for  between  one and two hours. To the Delegates' question:  "When
   you  were informed by your wife about those rules, did you complain
   that  you had not been allowed to have meetings with your wife  for
   one  hour or to have walks according to these rules?" the applicant
   answered:  "We  filed complaints. Regarding the meetings,  we  were
   told  that there were too many inmates, especially those  who  were
   still  under investigation, and that the prison did not have enough
   facilities  to allow all inmates to have longer meetings."  To  the
   Delegates'  next  question:  "Does that  mean  that  this  practice
   continued  all  the time?" the applicant answered:  "Thanks  to  my
   wife,  we  found out that the prison rules adopted in 1993  allowed
   us to have one-hour meetings."
       30.  When the applicant learnt that walks should last one hour,
   the  prison  administration prevented  him  from  taking  them.  In
   practice,  when  other  inmates went for an outdoor  walk,  he  was
   summoned  to  a  meeting.  As soon as the  meeting  was  over,  the
   exercise   period  was  over  too.  This  had  lasted   until   the
   applicant's  wife and mother said that they would complain  to  the
   Court,  and  had  stopped  about  one  or  two  months  before  the
   Delegates' visit.
       (c)  Prison  practice concerning receipt of parcels  and  small
   packets  [Note: Parcels to be forwarded to a prisoner may  be  sent
   by  post  (посилка) or brought in person to the prison  (передача).
   Small  items  like books or periodicals can be sent by  post  as  a
   small   packet   (бaндepoль   -  literally   a   "bundle").],   and
   correspondence
       31.  After the applicant's death sentence had become final,  he
   was  allowed  to receive one parcel every two months. Once  he  had
   been  given  permission to go for outdoor walks, his correspondence
   had  been  limited  to one letter per month and  one  small  packet
   weighing  up  to  two kilograms every six months,  including  food,
   toiletries  and  clothes. According to him, these  allowances  were
   not  sufficient, taking into account the poor quality of  the  food
   in  prison and the fact that at that time he had not been  able  to
   buy  goods in the prison shop. He said that six months prior to the
   Delegates'  visit  a  new  rule  was  introduced  allowing  him  to
   purchase  goods  for an amount equal to 70 - 75% of  the  statutory
   minimum   wage.  The  applicant  confirmed  that  he   always   had
   sufficient money in his prison bank account to buy goods  from  the
   prison shop.
       32.  As far as correspondence with his relatives was concerned,
   the  applicant  confirmed that at the date of the Delegates'  visit
   he  could  send  and  receive an unlimited number  of  letters.  He
   further confirmed that he had the right to receive one parcel of  8
   kilograms and three small packets every two months.
   
                   2. Mr Viktor Vladimirovich Lavrik
   
       33. The witness was the governor of Zaporozhie Prison No. 1. He
   had a staff of 129 officers.
       (a)  General conditions of the applicant's detention  on  death
   row
       34.  The  witness  said that there were 836  detainees  in  the
   prison,  of  whom 176 were serving a prison sentence, including  18
   on  death row. He confirmed that the applicant had been transferred
   to Zaporozhie Prison No. 1 recently.
       35.  He  confirmed that a document with prisoners'  rights  and
   obligations  was  posted  in  cells.  Inmates  could  read  it  and
   familiarise themselves with the contents of the document.  He  said
   that  several changes for death row prisoners had taken place since
   the  moratorium on executions had been introduced: previously, they
   had  not  been  allowed  to go for daily outdoor  walks  and  could
   receive only two small packages per year and one letter per  month.
   He  confirmed that the prison administration had informed the death
   row prisoners about the moratorium.
       36.  As  to  the number of prisoners in the cells,  the  prison
   administration complied with national law requiring  that  no  more
   than  two  prisoners should be held in one cell. The administration
   respected  inmates' wishes to be detained alone, as  the  applicant
   himself  had requested. During winter, cells were heated  to  about
   22 - 25-C.
       37.  Inmates could complain to him or to the public prosecutor,
   but  the  witness  had not received any complaints.  He  said  that
   every  month  an  official  from the Department  for  Execution  of
   Sentences and the Deputy Public Prosecutor walked around the  cells
   and  collected  complaints. Inmates complained of their  sentences,
   but not of the detention conditions.
       38.  The witness visited death row inmates at least every week.
   On  several  occasions  he  had met  the  applicant,  who  had  not
   complained of his detention conditions.
       39.  He  confirmed  that a member of the prison  medical  staff
   visited  the  cells on a daily basis. If need be,  the  inmate  was
   transferred  to the prison medical unit for appropriate  treatment,
   or if necessary to a hospital.
       (b) Prison practice concerning daily outdoor walks, receipt  of
   parcels  and  small  packets and correspondence,  and  visits  from
   prisoners' relatives
       40.  The death row prisoners had started to take daily one-hour
   outdoor  walks  in March 1998. The changes concerning  parcels  and
   correspondence had been introduced on 25 June 1999.  The  prisoners
   were not handcuffed during their outdoor walks. Moreover, they  had
   the  right  to  have one two-hour meeting with their relatives  per
   month  and  could receive six parcels and three small  packets  per
   year.
       41.  He  said that outgoing letters were not censored, although
   they  were  opened  and looked through. Incoming letters  from  the
   Court  and  the Prosecutor General were never opened,  as  provided
   for  in  the  Pre-Trial Detention Act. Unlike letters to  and  from
   prisoners'  relatives, parcels were registered in a  special  file.
   The  witness  said that no inmates had complained that letters  had
   not  been  sent  or received. As far as letters to  inmates'  legal
   representatives  were concerned, prisoners usually  applied  for  a
   visit by a lawyer. The witness confirmed that the procedure of  not
   registering letters had been introduced on 25 June 1999.
   
                 3. Mrs Larisa Mikhaylovna Lacheynaya
   
       42.  The witness was the prison doctor and had been working  in
   Zaporozhie  Prison  No. 1 for four years. She  knew  the  applicant
   personally.  She  confirmed  that the prison  administration  could
   provide   all   necessary  dental  treatment  inside  the   prison.
   According  to  her, there was no difference in the  medical  regime
   between death row prisoners and other inmates.
   
                   4. Mr Sergey Arkadievich Oleynik
   
       43. The witness was the governor of Zaporozhie Prison No. 2. He
   took up his duties on 4 September 1998.
       General conditions of the applicant's detention on death row
       44.  He  said  that on the day of the Delegates'  visit,  1,735
   persons  were  detained in the prison, all  of  them  in  pre-trial
   detention.  He  confirmed  that the  applicant  had  recently  been
   transferred to Zaporozhie Prison No. 1.
       45.  The  witness personally knew the applicant,  who  had  not
   complained  about his detention conditions, although in early  July
   1999  he  had  criticised the duration of  his  meetings  with  his
   relatives,  alleging that they should have lasted  for  two  hours.
   The  head  of  the department and the first deputy to the  regional
   prosecutor   had  investigated  the  facts  and  found   that   the
   applicant's  complaint  was  well-founded.  However,   the   prison
   administration  could  not  grant the  applicant  longer  meetings,
   having  regard  to the large number of prisoners waiting  for  such
   meetings.  In  general, inmates' complaints were  registered  in  a
   journal  and,  at the same time, in their personal files.  A  reply
   was   delivered  to  the  inmate  concerned  for  information   and
   signature.
       46.  The witness confirmed that, before their sentences  became
   final,   inmates   on  death  row  could  not   send   or   receive
   correspondence, but two parcels per month were allowed.  After  the
   sentence became effective the regime changed.
       47. The witness said that the applicant had moved from one cell
   to  another  every  ten days in accordance with the  rules,  having
   been  confined  alone  in a double cell as  he  had  requested.  He
   confirmed  that  all  four death row cells in the  prison  facility
   were  double  cells of the same size. On the day of the  Delegates'
   visit two of them were empty.
       48.  He confirmed that he had met the applicant's wife when she
   had  asked  for a meeting with her husband, but he had never  heard
   any  complaints  from her regarding the applicant's  conditions  of
   detention.
   
                    5. Larisa Petrovna Ponomarchuk
   
       49.  The  witness was the doctor in Zaporozhie  Prison  No.  2,
   where  she  had been working since June 1999. She had  heard  about
   the  applicant,  although  he had never  applied  to  her  for  any
   medical assistance.
       50. She confirmed that every other day the feldscher (фельдшер)
   (medical   assistant)  walked  around  the  cells  and   registered
   complaints  and requests to see a doctor. She had not  heard  about
   the  applicant's  stomach problems, and denied that  the  applicant
   would  have been refused dental care. According to her, the  prison
   administration  had  a  high-level professional  dentist,  and  all
   inmates were entitled to his assistance.
       51.  The  prison medical unit contained 15 persons including  a
   radiologist,  a  dermatologist,  a  psychiatrist,  a   dentist,   a
   physician  and feldchers. The unit had all the necessary  equipment
   and   medication  to  provide  qualified  medical  assistance.   If
   inmates'  relatives  brought medicines  or  vitamins,  the  inmates
   received them through the medical unit. The witness confirmed  that
   an  inmate's  consent was necessary for an HIV test.  According  to
   her,   it   was   not  possible  that  an  inmate  suffering   from
   tuberculosis  would  be  held  together  with  another  inmate:  on
   arriving  at  the  prison  he underwent an X-ray  examination,  the
   results  of  which were ready on the same day. If he was  diagnosed
   with  tuberculosis,  he  was  kept  separately.  If  he  came  from
   preliminary detention, he had his medical record with him.
   
               C. Inspection of Zaporozhie Prison No. 1
   
       52.  The  Delegates  visited the cell where the  applicant  was
   detained.  The  cell was about 10 square metres. It was  renovated,
   in  order and clean. There was an open toilet, a washbasin  with  a
   cold  water  tap, two beds and a table fixed to the floor,  central
   heating  and  a  window  with  bars.  There  were  some  books,   a
   newspaper,  and  a  stock of soap and toilet paper.  The  cell  was
   sufficiently ventilated.
       53.  The Delegates saw the prison shower area, which seemed  to
   be renovated and was clean. They also visited the exercise yard.
   
               D. Inspection of Zaporozhie Prison No. 2
   
       54.  The  Delegates  visited  two cells  intended  for  inmates
   sentenced  to  death, which were empty on the day of  their  visit.
   The  size  of  the cells was about 12 square metres. There  was  an
   open  toilet, a washbasin with a cold water tap, two beds fixed  to
   the  floor, central heating and a window with bars. The cells  were
   properly ventilated.
       55.  The  Delegates saw the prison shower area shortly after  a
   group  of female detainees had taken a bath. The area included  two
   rooms without windows. They were very humid and dirty.
       56.  The  Delegates were not allowed to visit cells which  were
   occupied by death row inmates.
   
                        E. Documentary evidence
   
       57.  According to the prison records, the applicant's wife  and
   mother  applied to visit the applicant on 21 August, 23  September,
   23  October,  21 November and 23 December 1997 and  on  18  and  25
   February,  25  March, 18 April and 21 May 1998.  They  visited  the
   applicant on 23 September, 23 October, 21 November and 23  December
   1997  and  on  23 January, 25 February, 25 March, 24 April  and  26
   May, 25 September and 27 October 1998. His mother also visited  him
   on  26  January  1999  and his wife, on 25  December  1998  and  26
   February 1999.
       58.  On  26 August, 27 October and 26 December 1997 and  on  27
   February,  24  April  and 27 October 1998, the  applicant  received
   packages  from  his wife and mother. They generally contained  food
   and toiletries, but also clothes.
       59.  The  applicant regularly purchased goods from  the  prison
   shop.  According  to  the  prison  shop  records,  in  October  and
   December  1997  he  spent 16.30 Ukrainian  hryvnas  (UAH)  and  UAH
   10.40. In February and March 1998 he bought different articles  for
   UAH  10.25  and UAH 17.50. On 23 June (UAH 45.20), 18  August  (UAH
   64.66),  10  September  (UAH 16.40), 19 October  (UAH  18)  and  12
   November  1998  (UAH  6.20), he purchased food and  toiletries.  In
   January and February 1999 he spent UAH 38.94 and UAH 8.70.
       60.  According  to  the prison records, the applicant  received
   money  in his prison bank account on 3 July (UAH 40), 26 June  (UAH
   100), 8 September (UAH 30) and 27 October 1998 (UAH 50).
       61. According to the prison records, the applicant sent letters
   on  18  May, 15 June, 19 August, 28 September and 29 October  1998.
   However,  the document submitted to the Court did not  specify  the
   addressees.
       62.  On  12  November  1998 the Zaporozhie Regional  Prosecutor
   informed  a certain Mrs Belova that the prosecutor, on a  complaint
   by  her,  had inspected Zaporozhie Prison No. 2. He had found  that
   none  of  the death row inmates had complained of any violation  of
   the  Convention. As far as the regime and conditions  of  detention
   were  concerned, the prison administration followed the  provisions
   of  the  Instruction of 20 April 1998 (see paragraph 73 below).  He
   further  said that Mrs Belova's suspicion about tuberculosis  being
   spread  in  the cells of the death row inmates had not  been  well-
   founded.  He  acknowledged that one inmate had died in  March  1998
   but  his  cell  and  those of his neighbours had been  cleaned  and
   disinfected.   Moreover,   inmates   regularly   underwent    X-ray
   examinations  and,  so far, no inmates had had to  be  treated  for
   tuberculosis.
   
                       II. Relevant domestic law
                                   
                    A. The Constitution of Ukraine
   
       63.  Under  Article 8 зз 2 and 3, the Constitution is  directly
   applicable.  There  is a guaranteed right to  lodge  an  action  in
   defence   of  the  constitutional  rights  and  freedoms   of   the
   individual  and  of  the  citizen directly  on  the  basis  of  the
   Constitution of Ukraine.
       64.  Article 9 з 1 provides that international treaties,  which
   are  in  force  and agreed on as binding by the Verkhovna  Rada  of
   Ukraine, are part of the national legislation of Ukraine.
       65. Article 15 з 3 prohibits censorship.
       66. Under Article 19 the legal order in Ukraine is based on the
   principles  according to which no one may be forced to do  what  is
   not envisaged by the legislation. State authorities and local self-
   government  bodies  and their officials are  obliged  to  act  only
   according  to  these  principles,  within  the  limits   of   their
   authority, and in the manner envisaged by the Constitution and  the
   laws of Ukraine.
       67.  Article  22 provides that human and citizens'  rights  and
   freedoms  are guaranteed and may not be diminished by the  adoption
   of new laws or the amendment of laws that are in force.
       68.  Under Article 29 зз 2 and 4 no one may be arrested or held
   in  custody  other than pursuant to a reasoned court  decision  and
   only  on  grounds and in accordance with procedures established  by
   law.  Everyone arrested or detained must be informed without  delay
   of  the  reasons  for  his  arrest or detention,  apprised  of  his
   rights,  and  from  the  moment  of detention  must  be  given  the
   opportunity to defend himself in person, or to have the  assistance
   of a defence lawyer.
       69.  Under  Article 55 зз 2 and 4, everyone is  guaranteed  the
   right  to  challenge the decisions, actions or omissions  of  State
   authorities,  local self-government bodies, officials and  officers
   of  a  court  of law. After exhausting all domestic legal  remedies
   everyone  has the right to appeal for the protection of his  rights
   and  freedoms  to the relevant international judicial  institutions
   or  to  the relevant authorities of international organisations  of
   which Ukraine is a member or participant.
       70.   Under  Article  59  everyone  has  the  right  to   legal
   assistance.  Such assistance is provided free of  charge  in  cases
   envisaged  by law. Everyone is free to choose the defender  of  his
   rights.  In  Ukraine the Bar (адвокатура) ensures the  right  to  a
   defence  against charges and the provision of legal  assistance  in
   deciding cases in courts and before other State authorities.
       71.  Article 63 з 3 provides that a convicted person enjoys all
   human   and   citizens'  rights,  subject  only   to   restrictions
   determined by law and established by a court ruling.
       72.  Under Article 64, human and citizens' rights and  freedoms
   guaranteed  by  the Constitution may not be restricted,  except  in
   cases envisaged by the Constitution of Ukraine.
   
           B. Statutory regulations governing the conditions
                             on death row
   
       73. Conditions on death row in the Ukrainian prison system were
   successively  governed  by  an Instruction  of  20  April  1998  on
   conditions  of detention of persons sentenced to capital punishment
   (hereinafter "the Instruction") and by Temporary Provisions  of  25
   June  1999  on the conditions of detention of persons sentenced  to
   capital  punishment  in  the  isolation  blocks  (hereinafter  "the
   Temporary Provisions").
       74. The Instruction provided that after the sentence had become
   final, persons sentenced to death had to be kept in isolation  from
   other  prisoners in specially designed cells. Save  in  exceptional
   cases,  no more than two such prisoners were to be detained in  one
   cell. The cell area allocated to one prisoner in a single cell  had
   to  be not less than 4 square metres and in a double cell not  less
   than  3  square  metres.  The  prisoners  were  provided  with   an
   individual sleeping-place and with bed linen. They wore  a  uniform
   designed  for  the  category of especially  dangerous  recidivists.
   Reference  was  also  made to their legal status  and  obligations.
   This  determined the frequency of meetings with relatives  and  the
   number  of  letters  inmates  could send  and  receive:  they  were
   allowed  one visit per month and could send one letter  per  month.
   There  was no limitation on the correspondence they could  receive.
   The  inmates  could  receive two small packets a  year.  They  were
   allowed  to  have a daily one-hour walk in the fresh  air.  Outside
   their  cells,  inmates were handcuffed. They were  not  allowed  to
   work.
       Prisoners  were  also  allowed to  read  books,  magazines  and
   newspapers  borrowed from the prison library and/or bought  through
   the   prison   distribution  network;  they  could  receive   money
   transfers;  they  could keep personal objects  and  food  in  their
   cells  and buy food and toiletries in the prison shop twice a month
   (up  to  the  value of the statutory minimum wage), and play  board
   games.  They could meet lawyers. Medical treatment was provided  in
   accordance with national legislation.
       The  prisoners  could lodge complaints with State  authorities.
   Such  complaints had to be dispatched within three days. Complaints
   to the Public Prosecutor were not censored.
       75.  The  Temporary Provisions extended the rights  of  persons
   sentenced   to   capital   punishment  in   comparison   with   the
   Instruction.  In particular, prisoners were allowed to  have  eight
   hours  of  sleep during the night; they could receive  six  parcels
   and  three small packets per year, buy food and toiletries  in  the
   prison  shop  (up  to  the value of 70% of  the  statutory  minimum
   wage),  pray,  read  religious literature and have  visits  from  a
   priest,  and  write  complaints  to State  authorities.  They  were
   allowed to send and receive letters without any limits and to  have
   monthly  visits of up to two hours from their relatives.  A  prison
   official had to be present during visits.
   
              C. Pre-Trial Detention Act 1993 ("the Act")
   
       76.  According  to  the  Code of Criminal Procedure,  pre-trial
   detention  is  a  preventive measure in respect of  an  accused,  a
   defendant  or  a  person  suspected of  having  committed  a  crime
   punishable with imprisonment, or a convicted person whose  sentence
   has not yet been enforced.
       77.  In  accordance  with section 8(4),  persons  sentenced  to
   capital  punishment whose sentence had not become final  were  held
   separately from all other detained persons.
       78.  Section 9(1) of the Act provides inter alia that detainees
   have  the right (a) to be defended in accordance with the rules  of
   criminal  law,  (b) to be acquainted with the rules  of  detention,
   (c)  to take a one-hour daily walk, (d) to receive twice a month  a
   parcel  weighing  up  to eight kilograms and to  receive  unlimited
   money  transfers  and  amounts of money by  way  of  remittance  or
   personal  delivery,  (e) to buy foodstuffs and  toiletries  to  the
   value  of  one  month's statutory minimum wage, paying  by  written
   order,  as well as unlimited amounts of stationery, newspapers  and
   books  in  prison shops, (f) to use their own clothing and footwear
   and  to  have  with  them  documents and  notes  related  to  their
   criminal case, (g) to use TV sets received from relatives or  other
   persons  and  board games, newspapers and books borrowed  from  the
   library  in  their  previous  place of imprisonment  or  bought  at
   shops,  (h)  individually  to perform  religious  rituals  and  use
   religious  literature  and objects made of semi-precious  materials
   pertaining to their beliefs, provided that this does not lead to  a
   breach of the rules applicable to places of pre-trial detention  or
   restrict  the rights of other persons, (i) to sleep eight  hours  a
   night,  during  which time they are not required to participate  in
   proceedings  or  to  do anything else except in  cases  of  extreme
   emergency,  and  (j)  to lodge complaints and  petitions  and  send
   letters  to State authorities and officials in accordance with  the
   procedure prescribed by section 13 of the Act.
       79.  Under  section 11, detainees are required to  be  provided
   with   everyday   conditions  that  meet   sanitary   and   hygiene
   requirements.  The cell area for one person may not  be  less  than
   2.5  square  metres. Detainees are to be supplied  with  meals,  an
   individual  sleeping-place, bedclothes and other types of  material
   and  everyday provisions free of charge and according to the  norms
   laid  down  by  the Government. In case of need,  they  are  to  be
   supplied with clothes and footwear of a standard form.
       80.  In accordance with section 12(1), permission for relatives
   or  other persons to visit a detainee (in principle, once  a  month
   for   one  to  two  hours)  can  be  given  by  the  administrative
   authorities  of the place of detention, but only with  the  written
   approval of an investigator, an investigative authority or a  court
   dealing with the case. Under paragraph 4, detainees have the  right
   to  be visited by defence counsel, whom they may see alone with  no
   restrictions  on  the number of visits or their  length,  from  the
   moment  the  lawyer  in  question is authorised  to  act  on  their
   behalf,  such  authorisation  being confirmed  in  writing  by  the
   person or body dealing with the case.
       81.  Under  section 13(1), detainees can exchange letters  with
   their  relatives and other persons and enterprises,  establishments
   and  organisations  with  the written permission  of  an  authority
   dealing   with   the  case.  Once  a  sentence   starts   to   run,
   correspondence is no longer subject to any limitations.
   
               D. Correctional Labour Code ("the Code")
   
       82.  According to Article 28 of the Code (Main requirements  of
   the  regime  in detention institutions), the main features  of  the
   regime  in  detention establishments are: the compulsory  isolation
   and  permanent supervision of sentenced persons, so as  to  exclude
   any  possibility  of  the commission of new crimes  or  other  acts
   against   public  order;  strict  and  continuous   observance   of
   obligations  by  these  persons; and various  detention  conditions
   dependent  on  the  character and gravity of the  offence  and  the
   personality and behaviour of the sentenced person.
       Sentenced  persons  must  wear a uniform.  They  must  also  be
   searched;  body searches must be conducted by persons of  the  same
   sex   as   the  person  searched.  Correspondence  is  subject   to
   censorship,  and  parcels  and  packages  subject  to  opening  and
   checking.  A  strict internal routine and rules must be established
   in corrective labour establishments.
       Sentenced  persons  are  prohibited  from  keeping  money   and
   valuables,  or  other  specified  objects,  in  corrective   labour
   establishments.   Any  money  and  valuables  found   are   to   be
   confiscated and, as a rule, transferred to the State in  accordance
   with  a  reasoned  decision  of the governor  of  the  institution,
   sanctioned by a prosecutor.
       A  list  of  objects  which sentenced persons  are  allowed  to
   possess,  showing  the number or quantity of  each  item,  and  the
   procedure  for  confiscating objects whose  use  is  prohibited  in
   corrective  labour  establishments,  must  be  established  by  the
   internal regulations of such establishments.
       Under  the procedure established by the Code, sentenced persons
   are  allowed  to buy food and toiletries, paying by written  order,
   to  be  visited, to receive parcels, packages, postal packages  and
   money  by  remittance, to correspond and to send money to relatives
   by remittance.
       83.  Article  37  з  1  (Purchase of  food  and  toiletries  by
   sentenced  persons) provides that sentenced persons are allowed  to
   buy  food  and toiletries, paying by written order, from the  money
   received by remittance.
       84.  Article 40 provides inter alia that a lawyer may be  given
   permission  to meet his client on presentation of his  licence  and
   identity  card.  Visits  are not limited as  to  their  number  and
   length  and, at the lawyer's request, may be carried out without  a
   prison warder being present.
       85.  Under Article 41 (Receipt of parcels and small packets  by
   persons  sentenced  to  imprisonment)  sentenced  persons  held  in
   corrective  labour colonies (виправнo-тpудова колонiя) are  allowed
   to  receive,  per year: seven parcels in colonies  subject  to  the
   general   regime  (колонiя  загального  режиму),  six  parcels   in
   colonies  subject  to  the strengthened regime (колонiя  посиленого
   режиму)  and  five parcels in colonies subject to  the  strict  and
   special  regime (колонiя суворого режиму). Sentenced  persons  held
   in   educational  labour  colonies  (колонiя  виховно-трудова)  are
   allowed  to  receive per year: ten parcels in colonies  subject  to
   the  general  regime and nine parcels in colonies  subject  to  the
   strengthened regime.
       Convicted offenders serving their sentence in a prison are  not
   allowed to receive parcels.
       Irrespective of the type of regime under which they  are  held,
   sentenced  persons are allowed to receive not more than  two  small
   packets  per  year,  and  to  buy  literature  through  the   sales
   distribution network without any restrictions.
       The  quantity of parcels and small packets of all types is  not
   restricted  for sentenced persons held in corrective labour  colony
   camps (виправнo-тpудова колонiя-поселення).
       A list of foodstuffs and toiletries which sentenced persons are
   allowed  to  receive in parcels and small packets, as well  as  the
   procedure  for  their  receipt by and  delivery  to  the  sentenced
   persons,  is  to  be  established in the  internal  regulations  of
   corrective labour establishments.
       86. Under Article 42 (Receipt and sending of money by sentenced
   persons  by  remittance) sentenced persons are allowed  to  receive
   unlimited amounts of money by remittance, as well as to send  money
   to  their relatives and, if this is permitted by the authorities of
   the  corrective labour establishments, to other persons. The  money
   received  by remittance is transferred to the personal  account  of
   the sentenced person.
       87.  Article  43  з 2 (Correspondence of persons  sentenced  to
   imprisonment) provides that sentenced persons held in  prisons  may
   receive unlimited mail and may send letters as follows: one  letter
   per  month  for those held under the general regime and one  letter
   every two months for those held under the strengthened regime.
   
                   E. Public Prosecutor's Office Act
   
       88.  According  to  section 12(1), the public prosecutor  deals
   with petitions and complaints concerning breaches of the rights  of
   citizens and legal entities, except complaints that are within  the
   jurisdiction  of the courts. Paragraph 4 provides  that  an  appeal
   lies  from  the prosecutor's decision to the supervising prosecutor
   and, in certain cases, to the court. Paragraph 5 provides that  the
   decision of the Prosecutor General is final.
       89. Under section 38 the prosecutor or his deputy has the power
   to  make  a request to a court for any material in a case  where  a
   judgment or another decision has come into force. If there are  any
   grounds  for  reopening the proceedings, the prosecutor  challenges
   the court judgment or any other decision.
       90.  Under  section  44(1) the matters subject  to  the  public
   prosecutor's supervision are: adherence to the legal rules on  pre-
   trial  detention and corrective labour or other establishments  for
   the  execution  of  sentences or coercive  measures  ordered  by  a
   court,  adherence to the procedures and conditions for  holding  or
   punishing  persons  in  such establishments;  the  rights  of  such
   persons;   and   the  manner  of  carrying  out  by  the   relevant
   authorities  of their duties under the criminal law and legislation
   on  the enforcement of sentences. The public prosecutor may at  any
   time  visit  places  of  pre-trial detention, establishments  where
   convicted  persons  are  serving sentences  or  establishments  for
   compulsory  treatment or reform, in order to conduct interviews  or
   peruse  documents on the basis of which persons have been detained,
   arrested or sentenced or subjected to compulsory measures;  he  may
   also  examine  the  legality  of orders,  resolutions  and  decrees
   issued  by  the  administrative authorities of such establishments,
   terminate the implementation of such acts, appeal against  them  or
   cancel  them  where they do not comply with the  law,  and  request
   officials  to  give  explanations concerning  breaches  which  have
   occurred.
   
           III. Relevant documents of the Council of Europe
   
         Resolution 1097 (1996) of the Parliamentary Assembly
            on the abolition of the death penalty in Europe
   
       91.  In  its  Resolution, the Assembly deplored the  executions
   which,  reportedly,  had  been  carried  out  recently  in  Latvia,
   Lithuania  and  Ukraine. In particular, it  condemned  Ukraine  for
   apparently  violating its commitments to introduce a moratorium  on
   executions  of the death penalty upon its accession to the  Council
   of  Europe.  It called upon this country to honour its  commitments
   regarding  the introduction of a moratorium on executions  and  the
   immediate abolition of capital punishment, warning it that  further
   violation  of  its  commitments, especially  the  carrying  out  of
   executions, would have consequences under Order No. 508 (1995).
   
                Resolution 1112 (1997) on the honouring
       of the commitment entered into by Ukraine upon accession
        to the Council of Europe to put into place a moratorium
                             on executions
   
       92.  The  Assembly  confirmed in this Resolution  that  it  had
   received  official  information that, in the first  half  of  1996,
   eighty-nine  executions  had  been  carried  out  in  Ukraine,  and
   regretted  that the Ukrainian authorities had failed to  inform  it
   of  the number of executions carried out in the second half of  the
   year.  The  Assembly  was particularly shocked that  executions  in
   Ukraine had been shrouded in secrecy, with apparently not even  the
   families  of  the  prisoners having been  informed,  and  that  the
   executed  prisoners had been reportedly buried in unmarked  graves.
   It  condemned  Ukraine for having violated its  commitment  to  put
   into  place  a  moratorium on executions, deplored  the  executions
   that  had taken place, and demanded that it immediately honour  its
   commitments and halt any executions still pending.
   
         Resolution 1179 (1999) and Recommendation 1395 (1999)
      on the honouring of obligations and commitments by Ukraine
   
       93. In these texts, the Assembly noted that Ukraine had clearly
   failed  to  honour its commitments (212 persons had  been  executed
   between  9  November 1995 and 11 March 1997, according to  official
   sources). At the same time, it noted that since 11 March 1997 a  de
   facto  moratorium on executions had been in effect in Ukraine.  The
   Assembly  insisted that the moratorium be reconfirmed de  jure  and
   that  the  Verkhovna Rada ratify Protocol No. 6 to the  Convention.
   It   stressed  the  importance  of  the  de  facto  moratorium   on
   executions  and  firmly  declared that, if any  further  executions
   took   place,   the  credentials  of  the  Ukrainian  parliamentary
   delegation would be annulled at the following part-session  of  the
   Assembly, in accordance with Rule 6 of its Rules of Procedure.
   
                 IV. Reports of the European Committee
        for the prevention of torture and inhuman and degrading
                    treatment and punishment (CPT)
                                   
       94. Delegates of the CPT visited places of detention in Ukraine
   in  the  years 1998, 1999, and 2000. Reports on each of the  visits
   were  published on 9 October 2002, together with the  Responses  to
   the Reports of the Ukrainian Government.
   
                              1998 Report
   
       95. The visit of the delegation, which took place from 8 to  24
   February  1998, was the CPT's first periodic visit to  Ukraine.  In
   the  course of the visit the delegation inspected, inter alia,  the
   pre-trial  prison (SIZO) ("investigation isolation"  establishment)
   No.  313/203 in Kharkiv. On the ground floor of building No.  2  of
   SIZO  No.  203  were  housed  at the  time  of  the  visit  fifteen
   prisoners  who  had  been  sentenced  to  death,  although  as  was
   recorded  in a footnote to the Report, the delegation had  received
   assurances  that  since  11 March 1997 a  de  facto  moratorium  on
   executions had been observed.
       96.  In  its Report (paragraph 131), the CPT expressed  at  the
   outset  its serious concern about the conditions under which  these
   prisoners were being held and about the regime applied to them.  It
   was   noted   that  prisoners  sentenced  to  death  were   usually
   accommodated  two to a cell, the cell measuring 6.5  -  7  m2.  The
   cells  had  no access to natural light, the windows being  obscured
   by  metal  plates. The artificial lighting, which  was  permanently
   on,  was  not always sufficiently strong with the result that  some
   cells  were  dim. To ventilate the cells, prisoners  could  pull  a
   cord  that  opened a flap; despite this the cells were  very  humid
   and quite cold (paragraph 132).
       The equipment in the cells was described in the Report as being
   rudimentary,  consisting  of a metal bed  and/or  sloping  platform
   (equipped  with a thin mattress, sheets of dubious cleanliness  and
   a  blanket which was manifestly insufficient to keep out the cold),
   a  shelf and two narrow stools. Prisoners were supposed to be  able
   to  listen to radio programmes via a speaker built into the wall of
   the  cell,  but  it  had been reported to the delegation  that  the
   radio only functioned sporadically (ibid.).
       All the cells had un-partitioned toilets which faced the living-
   area;  as  a result, a prisoner using the toilet had to  do  so  in
   full  view  of  his  cellmate.  As  regards  toiletries,  prisoners
   sentenced to death were in a similarly difficult situation as  many
   of  the  other  inmates;  items such as soap  and  toothpaste  were
   rarities (ibid.).
       It  was further recorded that prisoners sentenced to death  had
   no  form  of  activity outside their cells, not  even  an  hour  of
   outdoor exercise. At best they could leave their cells once a  week
   to  use  the shower in the cell-block, and for an hour a month,  if
   they  were  authorised to receive family visits. In-cell activities
   consisted  of  reading and listening to the radio when  it  worked.
   Apart  from  the monthly visits which some inmates received,  human
   contact  was  limited  essentially to the occasional  visit  by  an
   Orthodox priest or a member of the health-care staff, who spoke  to
   the prisoners through a grille in the cell-door (paragraph 133).
       97. The CPT summarised its findings in this regard as follows:
       "In  short, prisoners sentenced to death were locked up for  24
   hours  a  day in cells which offered only a very restricted  amount
   of  living  space and had no access to natural light and  sometimes
   very  meagre  artificial lighting, with virtually no activities  to
   occupy  their  time and very little opportunity for human  contact.
   Most  of  them  had  been kept in such deleterious  conditions  for
   considerable periods of time (ranging from 10 months  to  over  two
   years).  Such  a situation may be fully consistent with  the  legal
   provisions  in  force  in  Ukraine  concerning  the  treatment   of
   prisoners  sentenced to death. However, this  does  not  alter  the
   fact  that,  in  the  CPT's  opinion, it  amounts  to  inhuman  and
   degrading treatment." (paragraph 134).
       It  was  further  recorded  that the  delegation  had  received
   numerous  complaints from prisoners sentenced to  death  about  the
   fact  that  they  lacked  information with regard  to  their  legal
   situation  the  progress of their cases, follow-up to  applications
   for  cases  to  be  reviewed, examination of their complaints  etc.
   (paragraph 138).
       98.   In  its  Response  to  the  1998  Report,  the  Ukrainian
   Government  recorded that a number of organisational and  practical
   steps  had  been  taken to resolve the problems identified  by  the
   CPT.  In  particular, the Temporary Regulations had been introduced
   to  guarantee  to  prisoners sentenced to death  the  right  to  be
   visited  once a month by relatives, to be visited by  a  lawyer  to
   get  legal assistance, to be visited by a priest and to receive and
   send correspondence without limitation. It was further noted
       (i) that prisoners sentenced to death would have daily walks in
   the  open  air and that for this purpose 196 yards of the pre-trial
   prisons had been rebuilt or re-equipped;
       (ii) that, in order to improve natural lighting and air of  all
   cells,  the  blinds  and metal peakes over cell  windows  had  been
   removed; and
       (iii) that, for the purposes of informing inmates sentenced  to
   death  of  their  rights  and  legal  status,  extracts  from   the
   Temporary Regulations had been placed on the walls of each cell.
   
                              1999 Report
                                   
       99. A CPT delegation visited Ukraine from 15 to 23 July 1999 in
   the  course  of  which  they again inspected SIZO  No.  313/203  in
   Kharkiv  where,  at the time of the visit, there were  detained  23
   prisoners  who had been sentenced to death. The Report  noted  that
   certain   changes  had  occurred  since  the  previous  visit.   In
   particular,  the cells had natural light and were better  furnished
   and  the prisoners had an hour of exercise per day in the open air,
   although  it  was  observed that there was insufficient  space  for
   real  physical  exercise (paragraphs 34 - 35). The  Report  further
   recorded  that  important progress had been made in  the  right  of
   prisoners  to  receive  visits  from relatives  and  to  correspond
   (paragraph   36).  However,  the  CPT  noted  certain  unacceptable
   conditions   of   detention  including  the  fact  that   prisoners
   continued  to  spend 23 out of 24 hours a day in  their  cells  and
   that   opportunities  for  human  contact  remained  very   limited
   (paragraph 37).
   
                              2000 Report
                                   
       100.  A  third  visit  to Ukraine took  place  from  10  to  21
   September  2000,  in the course of which the delegation  inspected,
   inter  alia,  the pre-trial prison (SIZO No.15) in Simferopol.  The
   CPT  welcomed the decision of the Ukrainian authorities to  abolish
   the  death  penalty  and noted that most of the  approximately  500
   prisoners  subject  to the death sentence had had  their  sentences
   commuted to life imprisonment.
       101.  Despite  these welcome steps, the CPT recorded  that  the
   treatment  of  this  category of prisoner was  a  major  source  of
   concern  to  the  Committee (paragraph  67).  It  was  noted  that,
   further  to  a  provisional instruction issued  in  July  2000  and
   pending  the  establishment of two high-security units specifically
   intended  for  life prisoners, such prisoners were subjected  to  a
   strict  confinement regime (paragraph 68). While  living  space  in
   the cells was generally satisfactory and while work had started  on
   refurbishing  cells in all the establishments visited,  there  were
   major  deficiencies  in terms of access to natural  light  and  the
   quality  of  artificial  light  and  ventilation  (paragraph   69).
   Moreover, life-sentence prisoners were confined in their cells  for
   23  1/2  hours a day with no form of organized activities  and,  by
   way  of activities outside their cells, were entitled to only  half
   an   hour  outdoor  exercise,  which  took  place  in  unacceptable
   conditions. There was virtually no human contact: since  the  entry
   into force of the July 2000 instruction, visits from relatives  had
   been  forbidden and prisoners were only allowed to send one  letter
   every  two months, although there were no restrictions on receiving
   letters (paragraph 70).
       102.  In  their Response to the Report the Ukrainian Government
   noted  further  legal amendments which ensured that life  prisoners
   had  one  hour of exercise per day and two family visits of  up  to
   four  hours per month. Further, to ensure adequate access to light,
   metal shutters had been removed from windows in all cells.
   
                                THE LAW
                                   
               I. The Government's preliminary objection
   
       103.  The Government reiterated the objection they had made  at
   the  admissibility  stage of the proceedings. They  submitted  that
   the  applicant, who had been held on death row for four years,  had
   not  once  applied to the executive or the judicial authorities  at
   any   level  regarding  the  alleged  violations  of  his   rights.
   Therefore,  he  had  not granted the Government an  opportunity  to
   react  properly  to  the alleged violations of his  rights  and  to
   remedy  them  through the national machinery for the protection  of
   the rights in question.
       104. The Government underlined that the existing national legal
   system  (primarily  the  Constitution and other  legislative  Acts)
   afforded  a  real possibility of effective judicial  protection  of
   human  rights.  They relied on Article 55 з 1 of the  Constitution,
   according  to which "everyone is guaranteed the right to  challenge
   before   a   court  decisions,  actions  or  omissions   of   State
   authorities,   local   self-government   bodies,   officials    and
   officers".   The  Government  referred  in  this  regard   to   the
   Constitutional Court's decision of 25 December 1997, in  which  the
   court  had  stated: "Article 55 з 1 of the Constitution  should  be
   construed  to  mean that everyone is guaranteed the  protection  of
   his  rights  and freedoms before a court. The latter cannot  refuse
   justice  if  the  rights and freedoms of a citizen  of  Ukraine,  a
   foreigner  or  a person without citizenship are violated  or  their
   realisation is obstructed or limited in any other way."
       105.  The  Government  further  reiterated  that  according  to
   section  248(1) of the Code of Civil Procedure, "a  citizen  has  a
   right  of access to a court if he or she considers that his or  her
   rights  have  been  violated by actions or  omissions  of  a  State
   authority,  a  legal  entity or officials  acting  in  an  official
   capacity.  Among  entities  whose  actions  or  omissions  may   be
   challenged  before  the  competent  court  listed  in   the   first
   paragraph  of  this  provision are the bodies  of  State  executive
   power and their officials".
       106.  The  applicant  disputed  the  Government's  submissions,
   alleging  that  he  had  exhausted all  domestic  remedies  at  his
   disposal. In particular, he contended that his wife and mother  had
   successively   filed   complaints  about  the  applicant's   prison
   conditions  to  the Zaporozhie Regional Prosecutor  (on  15  August
   1997),  to  the President of Ukraine (on 15 December  1998  and  19
   February  1999)  and  to the Ombudsdman (on  9  October  1998).  In
   addition,  his  wife  had complained to the  prison  administration
   about  aspects  of his conditions of detention, including  lack  of
   visits and outdoor exercise.
       107. The Court recalls that, according to its established case-
   law,  the purpose of the domestic remedies rule in Article 35  з  1
   of   the  Convention  is  to  afford  the  Contracting  States  the
   opportunity  of preventing or putting right the violations  alleged
   against  them before those allegations are submitted to the  Court.
   However,  the  only remedies to be exhausted are  those  which  are
   effective.  It  is  incumbent  on  the  Government  claiming   non-
   exhaustion  to satisfy the Court that the remedy was  an  effective
   one available in theory and in practice at the relevant time.
       Once  this burden of proof has been satisfied, it falls to  the
   applicant  to establish that the remedy advanced by the  Government
   was  in  fact  exhausted,  or was for some  reason  inadequate  and
   ineffective  in the particular circumstances of the case,  or  that
   there existed special circumstances absolving him or her from  this
   requirement.  One  such  reason may be  the  national  authorities'
   remaining  totally  passive in the face of serious  allegations  of
   misconduct  or  infliction  of harm by State  agents,  for  example
   where  they  have  failed  to  execute  a  court  order.  In   such
   circumstances, the burden of proof shifts once again,  so  that  it
   becomes  incumbent on the respondent Government to show  what  they
   have  done in response to the scale and seriousness of the  matters
   complained  of (see e.g. the Court's judgment of 28  July  1999  in
   the  case Selmouni v. France (No. 25803/94, зз 74 - 77, ECHR  1999-
   V).
       108.  The  Court emphasises that the application of  this  rule
   must  make  due  allowance  for the context.  Accordingly,  it  has
   recognised  that  Article 35 must be applied with  some  degree  of
   flexibility  and  without  excessive  formalism.  The   Court   has
   recognised  that  the  rule of exhaustion of domestic  remedies  is
   neither  absolute  nor capable of being applied  automatically;  in
   reviewing  whether the rule has been observed, it is  essential  to
   have  regard  to  the particular circumstances  of  the  individual
   case.  This means, amongst other things, that the Court  must  take
   realistic  account not only of the existence of formal remedies  in
   the  legal system of the Contracting Party concerned, but  also  of
   the  general legal and political context in which they operate,  as
   well  as  the personal circumstances of the applicant (see  Akdivar
   and  Others  v. Turkey, judgment of 16 September 1996,  Reports  of
   Judgments and Decisions 1996-IV, p. 1211, з 69).
       109.  In the present case, the Court finds on the evidence that
   the   applicant  complained  to  the  prison  administration  about
   certain  aspects  of  his  detention,  in  particular  visits  from
   relatives  and outdoor walks (see paragraphs 24, 29 and 45  above).
   However,  he  was always given the answer that the situation  could
   not  be  improved, since it was directly dependent on the financial
   and  logistical  resources of the prison  which  were  insufficient
   (see  paragraphs 24 and 45 above). In this regard, the  Court  does
   not  consider  reliable the evidence of the governor of  Zaporozhie
   Prison  No.  2  that he had met the applicant's wife when  she  had
   requested  a visit to her husband, but that he had never heard  any
   complaints  from  her  regarding  the  applicant's  conditions   of
   detention (see paragraph 48 above).
       110.  Insofar as it is suggested that the applicant  failed  to
   lodge  a formal complaint to the prison authorities concerning  his
   conditions  of  detention, the Court accepts the  evidence  of  the
   applicant  that, although he had a general knowledge of his  rights
   and  obligations as a prisoner, the document containing the  prison
   rules  was  only  occasionally posted in  his  cell  in  Zaporozhie
   Prison  No. 2 (see paragraph 19 above). The Government have adduced
   no  evidence to show that the applicant was otherwise made aware of
   his  rights  or  of the appropriate means by which  he  might  seek
   redress  for his complaints. In these circumstances, it  cannot  be
   held  against  the  applicant  that  he  did  not  lodge  a  formal
   complaint  about  his conditions of detention through  the  correct
   channels.
       111.  As  to the possibility of lodging a civil action  in  the
   courts, the Court reiterates that Article 35 з 1 requires not  only
   that  a  domestic remedy is available, but that it is effective  to
   redress  the  alleged breach of an individual's Convention  rights.
   While  it  is  true that the present applicant did not bring  civil
   proceedings to complain of his conditions of detention,  the  Court
   notes  that  the  Government have not shown how  recourse  to  such
   proceedings  could  have  brought about  an  improvement  in  those
   conditions. Nor have they supplied any example from domestic  case-
   law  to  show that such proceedings by a prisoner would have  stood
   any prospect of success.
       112.  In these circumstances, the Court considers that  it  has
   not  been  sufficiently established that recourse to  the  remedies
   suggested  by  the Government would have been capable of  affording
   redress  to  the applicant in relation to his complaints concerning
   his  conditions of detention. Accordingly, the Court  decides  that
   the  Government's  objection on grounds of  a  failure  to  exhaust
   domestic remedies cannot be upheld.
   
         II. Alleged violation of Article 3 of the Convention
   
       113. The applicant complained about the conditions of detention
   on  death  row  in  Zaporozhie Prison No. 2,  alleging  that  these
   conditions subjected him to treatment falling within the  scope  of
   Article 3 of the Convention, which reads as follows:
       "No  one  shall  be  subjected to  torture  or  to  inhuman  or
   degrading treatment or punishment."
       He  claimed that he was held in solitary confinement,  that  he
   was prevented from taking outdoor walks and that he was allowed  to
   receive  only one parcel of food and toiletries every  two  months.
   He  further claimed that he was prevented from receiving parcels of
   warm  clothes from his relatives, despite the fact that he had only
   light clothing to wear in temperatures of -20 -C.
   
                   1. The submissions of the parties
   
       114.  The  Government submitted that all the relevant detention
   rules  applied  in  the  case  of the  applicant,  including  those
   relating   to  cell  facilities,  medical  treatment,  visits   and
   correspondence, were laid down in sections 1, 8, 9, 11, 12  and  13
   of  the  Act,  in  certain  provisions  of  the  Code  of  Criminal
   Procedure,  in  Articles  28,  37,  40,  41,  42  and  43  of   the
   Correctional Labour Code, in the Instruction of 20 April  1998  and
   in  the  Temporary  Provisions of 25 June 1999.  They  pointed  out
   that,  according to section 8(4) of the Act, a person sentenced  to
   capital  punishment  was  kept  in custody,  separated  from  other
   prisoners.  The applicant shared his cell with another inmate.  The
   cell  facilities  in  his  case  had  complied  with  the  relevant
   sanitary  and hygiene standards: it measured 7.1 square metres,  it
   had  a sleeping area, a radio, a bed, a chair, adequate natural and
   electric  lighting,  heating,  running  water  and  a  toilet,   as
   provided  in  section  11(2) of the Act.  The  applicant  had  been
   provided  with three meals a day, and with clothing,  footwear  and
   bedclothes.
       115.  The  Government further submitted that medical assistance
   and  treatment  and  prophylactic and  anti-epidemic  measures  for
   inmates  sentenced to capital punishment were carried out  pursuant
   to  the  national legislation on health protection.  Moreover,  the
   applicant had been able to buy food in the prison shop.
       116.  The  Government noted that, after the Supreme  Court  had
   upheld   the   judgment  of  the  court  of  first  instance,   the
   applicant's  relatives had applied to visit him on  19  August,  23
   September,  7 October, 6 November and 6 December 1997,  and  on  20
   January, 18 February, 19 March, 14 April and 21 May 1998. They  had
   visited the applicant on 23 September, 23 October, 21 November  and
   23  December 1997, on 23 January, 25 February, 25 March, 24  April,
   26  May, 25 September, 27 October and 25 December 1998, and  on  26
   January  and  26  February 1999. In November 1998  the  applicant's
   relatives had not asked for a visit.
       117.  The  Government further noted that between 11 April  1997
   and  24 April 1998 the applicant had received fourteen parcels from
   his  relatives  and  that on 28 November 1998  he  had  received  a
   parcel  from  his  mother.  On  18 May,  15  June,  19  August,  28
   September  and 29 October 1998 the applicant had sent letters.  The
   applicant had also been entitled to a daily one-hour outdoor  walk,
   during  which  he  had been able to have physical exercise  in  the
   fresh air.
       118.  In their additional observations, the Government stressed
   that  in  accordance with the Instruction, the applicant  had  been
   entitled  to receive two small packets a year and money  transfers.
   He  had  been able to read books, magazines and newspapers borrowed
   from  the  library of Zaporozhie Prison No. 2. He had  had  at  his
   disposal personal belongings and foodstuffs, and had been  able  to
   buy  foodstuffs and toiletries from the prison shop twice a  month,
   the  value  of which could amount to one month's statutory  minimum
   wage,  to play board games, to have a daily one-hour outdoor  walk,
   to   send  twelve  letters  a  year  and  receive  letters  without
   limitation,  and to have meetings with his defence  lawyer  without
   any restrictions.
       119. The applicant disputed the Government's arguments. He said
   that  the  area  of  his  cell was not 7.1  square  metres  as  the
   Government  had  claimed  but only 3 square  metres  and  that  the
   window  was  covered. Moreover, although between  1  April  and  11
   August  1997 he had received parcels weighing up to eight kilograms
   twice  a  month, since 26 August 1997 he had received only a  small
   packet  of  two kilograms brought by his relatives once  every  two
   months,  and since 24 April 1998 he had received small  packets  of
   two  kilograms once every six months. His daily walks were  limited
   to  30  minutes.  The prison administration had told  him  that  it
   could not provide him with proper medical services, as they had  no
   special  facilities.  He  also  submitted  that  visits  from   his
   relatives  were  limited to 20 minutes, during which  time  he  was
   handcuffed. He could send twelve letters per year. He had  not  had
   an  opportunity to use a TV set or simple board games. He confirmed
   that  in October 1998 he had received a warm jacket and shoes  from
   his relatives.
       120.  In his further observations of January 1999 the applicant
   stated  that  certain  changes  had  taken  place,  but  that   his
   relatives'  visits continued to last only 20 or 30 minutes  at  the
   most.  He also submitted that between 3 April 1997 and 18 May  1998
   he  had  not been entitled to have daily walks. In addition,  on  1
   March  1999  the governor of Zaporozhie Prison No. 2  had  extended
   the  length of his relatives' visits to one hour. He concluded that
   the  conditions  to which he was subjected at that  time  could  be
   regarded   as   satisfactory  and  as   complying   with   national
   legislation.
   
                       1. The Court's assessment
   
       121. As the Court has held on many occasions, Article 3 of  the
   Convention  enshrines  one  of  the  most  fundamental  values   of
   democratic  society.  It  prohibits in absolute  terms  torture  or
   inhuman or degrading treatment or punishment, irrespective  of  the
   circumstances  and  the victim's behaviour  (see  Labita  v.  Italy
   [GC], No. 26772/95, з 119, ECHR 2000-IV).
       122.  According  to  the Court's case-law,  ill-treatment  must
   attain  a  minimum level of severity if it is to  fall  within  the
   scope  of  Article  3  of the Convention. The  assessment  of  this
   minimum  level  of  severity is relative; it  depends  on  all  the
   circumstances  of the case, such as the duration of the  treatment,
   its  physical and mental effects and, in some cases, the  sex,  age
   and  state  of  health of the victim (see, among other authorities,
   Ireland v. the United Kingdom, judgment of 18 January 1978,  Series
   A  No.  25,  p.  65,  з  162). Furthermore, in considering  whether
   treatment  is  "degrading" within the meaning  of  Article  3,  the
   Court  will  have regard to whether its object is to humiliate  and
   debase   the   person  concerned  and  whether,  as  far   as   the
   consequences  are  concerned,  it adversely  affected  his  or  her
   personality  in a manner incompatible with Article 3. However,  the
   absence  of such a purpose cannot conclusively rule out  a  finding
   of  a  violation  of  this  provision (see  Peers  v.  Greece,  No.
   28524/95,  зз 67 - 68, 74, ECHR 2001-III; {Valasinas} v. Lithuania,
   No. 22558/98, з 101, ECHR 2001-VIII).
       123. The Court has consistently stressed that the suffering and
   humiliation  involved must in any event go beyond  that  inevitable
   element of suffering or humiliation connected with a given form  of
   legitimate treatment or punishment. Measures depriving a person  of
   his  liberty may often involve such an element. In accordance  with
   this  provision  the  State must ensure that a person  is  detained
   under  conditions which are compatible with respect for  his  human
   dignity,  that  the  manner and method  of  the  execution  of  the
   measure  do not subject him to such distress or hardship  exceeding
   the  unavoidable level of suffering inherent in detention and that,
   given  the practical demands of imprisonment, his health and  well-
   being  are  adequately secured (see {Kudla}  v.  Poland  [GC],  No.
   30210/96, зз 92 - 94, ECHR 2000-XI).
       124. In addition, as underlined by the Court in the Soering  v.
   the   United  Kingdom  judgment,  present-day  attitudes   in   the
   Contracting  States  to capital punishment  are  relevant  for  the
   assessment  whether  the  acceptable  threshold  of  suffering   or
   degradation  has been exceeded (see Soering v. the United  Kingdom,
   judgment  of  7 July 1989, Series A No. 161, p. 41, з  104).  Where
   the  death  penalty is imposed, the personal circumstances  of  the
   condemned  person,  the conditions of detention awaiting  execution
   and  the  length  of detention prior to execution are  examples  of
   factors  capable  of bringing the treatment or punishment  received
   by  the  condemned person within the proscription under  Article  3
   (ibid.). When assessing conditions of detention, account has to  be
   taken  of  the cumulative effects of those conditions, as  well  as
   the  specific  allegations  made by the applicant  (see  Dougoz  v.
   Greece,  No. 40907/98, з 46, ECHR 2001-II; Kalashnikov  v.  Russia,
   No. 47095/99, з 95, ECHR 2002-VI).
       125.  The Court notes that the applicant complained of  certain
   aspects  of  the  conditions to which  he  had  been  subjected  in
   Zaporozhie  Prison No. 2 where he was detained until  mid-September
   1999.  It  reiterates  in  this regard  that  the  Convention  only
   governs, for each Contracting Party, facts subsequent to its  entry
   into  force  in  respect  of that Party. The  Court  therefore  has
   jurisdiction  to examine the applicant's complaints in  so  far  as
   they  relate  to  the  period after 11  September  1997,  when  the
   Convention  came  into  force in respect of  Ukraine.  However,  in
   assessing  the  effect on the applicant of the  conditions  of  his
   detention,  the  Court may also have regard to the  overall  period
   during  which he was detained as a prisoner, including  the  period
   prior  to  11  September  1997, as well as  to  the  conditions  of
   detention  to  which  he  was subjected  during  that  period  (see
   Kalashnikov, cited above, з 96).
       126. The Court further observes that the applicant was detained
   under  a sentence of death until his sentence was commuted  to  one
   of  life  imprisonment  in  June  2000.  As  is  noted  above  (see
   paragraphs  91  -  93  above), the use  of  capital  punishment  in
   Ukraine  was  the  subject  of strong  and  repeated  criticism  in
   Resolutions  of  the  Parliamentary  Assembly  of  the  Council  of
   Europe,  in which it was recorded that between 9 November 1995  and
   11  March  1997 a total of 212 executions had been carried  out  in
   the  State.  However, on the latter date a de facto  moratorium  on
   executions  was  declared  by  the  President  of  Ukraine;  on  29
   December 1999 the Constitutional Court held the provisions  of  the
   Criminal  Code  governing  the use  of  the  death  penalty  to  be
   unconstitutional;  and on 22 February 2000 the  death  penalty  was
   abolished  by  law and replaced by a sentence of life  imprisonment
   (see  paragraph 16 above). The applicant was sentenced to death  in
   April  1997, after the moratorium had come into effect.  The  Court
   accepts  that, until the formal abolition of the death penalty  and
   the commutation of his sentence, the applicant must have been in  a
   state  of  some  uncertainty, fear and anxiety as  to  his  future.
   However,  it  considers that the risk that the  sentence  would  be
   carried  out, and the accompanying feelings of fear and anxiety  on
   the  part of those sentenced to death, must have diminished as time
   went on and as the de facto moratorium continued in force.
       127.  The applicant's original complaints, as submitted to  the
   former  Commission,  concerned  the  conditions  of  detention   in
   Zaporozhie  Prison  No.  2.  The  Court  will  therefore  focus  on
   examining  the  detention conditions in that prison,  taking  as  a
   point  of  comparison  the  situation in Zaporozhie  Prison  No.  1
   where,  at  the  time of the Court Delegates'  visit  on  5  and  6
   October 1999, the applicant had been imprisoned for a few days.  It
   will  take  into  account  its Delegates'  findings,  the  parties'
   written  observations and documents submitted by them, as  well  as
   the  Reports of the CPT covering the period in question, so far  as
   relevant.
       128.  At  the time of his conviction, the applicant was twenty-
   nine  or thirty years old. He was taken to Zaporozhie Prison No.  2
   on  an  unspecified date at the end of 1996 or at the beginning  of
   1997  (see  paragraph 19 above). He remained in this  prison  until
   mid-September  1999, when he was transferred to  Zaporozhie  Prison
   No. 1 (see paragraph 44 above).
       129.  The  Court notes the applicant's statement  that  he  was
   informed about his rights and obligations in Zaporozhie Prison  No.
   1  by  means  of  a documents in his cell which he  had  read.  His
   evidence   was  corroborated  by  the  prison  governor   of   this
   establishment (see paragraph 35 above). It also considers  reliable
   his  statement  that  in Zaporozhie Prison  No.  2,  where  he  had
   previously  been  detained,  the piece  of  paper  with  prisoners'
   rights  and  obligations was posted in his cell when  a  commission
   from  Kiev visited the prison, and was removed after its departure.
   Nevertheless, the Court considers that the applicant had a  general
   knowledge of his rights and obligations (see paragraph 19 above).
       130.  The  Court  notes that in Zaporozhie  Prison  No.  2  the
   applicant  changed  cells every week and  later  every  month.  His
   evidence in this regard was partly corroborated by the governor  of
   this  prison,  who  said that he had been moved from  one  cell  to
   another every ten days (see paragraph 47 above). The window in  the
   cells  which  he  had successively occupied had been  covered,  the
   strong  electric lamp being switched on all the time (see paragraph
   28  above). The cell had had no water tap. The area of the cell  in
   which  he  had been detained alone in Zaporozhie Prison No.  2  had
   been, according to the applicant, at least half of the size of  the
   cell  in  Zaporozhie Prison No. 1 in which he was detained  on  the
   day  of the Court Delegates' visit (see paragraph 20 above). In his
   written  observations,  he said that his cell  had  been  3  square
   metres  (see  paragraph  114  above).  The  Court  notes  that  the
   applicant's testimony was in contradiction with the Government  who
   said  in  their written observations that the size of the cell  was
   7.1  square  metres (see paragraph 114 above), but  also  with  the
   governor  of Zaporozhie Prison No. 2 who said that the  prison  had
   four  death  row  double  cells  which  were  the  same  size  (see
   paragraph  47  above). Taking into account that the Delegates  were
   allowed  to  visit only two empty cells in this prison  which  were
   allegedly  intended for death row inmates (see  paragraphs  47,  54
   and  56  above),  the  Court  considers  the  applicant's  evidence
   reliable  and finds that the single cells in which he was  held  in
   Zaporozhie  Prison  No.  2  were much  smaller  than  the  cell  he
   occupied in Zaporozhie Prison No. 1.
       131.  The  Court  observes  that the applicant  had  originally
   complained  that  he had been held in a separate cell.  During  the
   interview  with  the Delegates' he said that he had generally  been
   alone  at his own request (see paragraph 20 above) and that he  had
   agreed  to  share  the  cell with another inmate  when  the  prison
   administration had asked him to do so (ibid.).
       132.  Concerning  the equipment of the applicant's  cells,  the
   Court notes that its Delegates established during their visit  that
   the  applicant's cell in Zaporozhie Prison No. 1 was renovated,  in
   order  and  clean. There was an open toilet, a wash  basin  with  a
   cold  water  tap, two beds and a table fixed to the floor,  central
   heating  and  a  window  with  bars.  There  were  some  books,   a
   newspaper,  and  a  stock of soap and toilet paper.  The  cell  was
   sufficiently ventilated.
       The Delegates further established that two cells which they saw
   in  Zaporozhie  Prison No. 2 were equipped with an open  toilet,  a
   washbasin  with  a  cold water tap, two beds fixed  to  the  floor,
   central  heating  and  a  window  with  bars.  They  were  properly
   ventilated.
       133.  The  prison  shower  room in  Zaporozhie  Prison  No.  2,
   consisting of two rooms without windows, was very humid and  dirty,
   unlike  the  corresponding facilities in Zaporozhie  Prison  No.  1
   (see paragraphs 55 above).
       134. The Court accepts the applicant's evidence that he was not
   allowed  to watch TV, but that his relatives brought him books  and
   newspapers.
       135.  The Court notes that the applicant suffered from  stomach
   aches  and high acidity, but on the basis of the evidence given  by
   the  prison  doctor it considers that the medical and  dental  care
   provided  by  the  prison's  medical unit  was  adequate,  although
   certainly  not  of  the  same standard as  the  treatment  provided
   outside  the  prison environment. The Court refers  to  the  prison
   doctor's  evidence  given before its Delegates according  to  which
   after June 1999, when she started to work in Zaporozhie Prison  No.
   2,  the applicant had not requested any medical assistance from her
   (see  paragraphs  49  - 51 above). It cannot, on  the  other  hand,
   establish  with  sufficient certainty what the situation  had  been
   prior to June 1999.
       136. The applicant originally complained that he was allowed to
   receive  only one parcel with food and toiletries every two  months
   and  that  the parcels could not contain warm clothes, despite  the
   fact  that he had only light clothes to wear in temperatures  of  -
   20-C.  In  his  written observations he added that since  24  April
   1998  he  had  received parcels weighing up to two  kilograms  once
   every  six  months. The Court notes that this generally corresponds
   to  the  details from the prison records (see paragraph  59  above)
   and  the  information given by the Government in their observations
   (see  paragraph  118 above). It observes that the  latter  practice
   was  carried out in accordance with the Instruction (see  paragraph
   75  above). The Court further notes that the applicant was provided
   with  three meals a day, and that even assuming the quality of food
   provided  by the prison kitchen was not satisfactory, the applicant
   could  and  did  regularly purchase goods in the prison  shop  (see
   paragraphs 59 and 24 above). In addition, since 11 July  1999  when
   the  Temporary  Provisions  come  into  force,  the  applicant  was
   allowed  to  receive six parcels and three packages per  year  (see
   paragraph  75  above),  the rule which was followed  by  Zaporozhie
   Prison  No. 1 (see paragraph 40 above). According to the applicant,
   he  could  receive  one parcel of 8 kilograms  and  three  packages
   every two months (see paragraph 32 above).
       137.  The  applicant originally complained that  his  relatives
   were  not allowed to send him packages with warm clothes. The Court
   notes  however,  that from the applicant's written observations  it
   appears  that in October 1998 he received a warm jacket  and  shoes
   (see paragraph 119 above).
       138.  The  Court next notes that the applicant did not complain
   of  the  number  of  letters which he could send  or  receive.  The
   practice of Zaporozhie Prison No. 2 whereby he was allowed to  send
   one  letter  per  month  complied  with  the  requirements  of  the
   Instruction (see paragraph 74 above). Moreover, on the date of  the
   Court  Delegates'  visit he confirmed that  he  had  the  right  to
   receive an unlimited number of letters.
       139. Concerning the visits from the applicant's relatives,  the
   Court  notes that the parties did not dispute the number  but  only
   the  duration  of  the  relatives' visits  to  the  applicant  (see
   paragraphs 116 - 119 above). The Court accepts the evidence of  the
   applicant  concerning the limitation on the duration of  visits  by
   his   relatives  (see  paragraph  29  above).  That  statement  was
   confirmed  by the prison governor who confirmed that in  July  1999
   the   applicant  criticised  the  length  of  the  visits  by   his
   relatives,  alleging that they should have lasted between  one  and
   two  hours, but that the prison administration had been  unable  to
   grant  him  longer meetings, having regard to the large  number  of
   prisoners  held  in  the  prison  (see  paragraph  45  above).   In
   addition, on 1 March 1999 the governor of Zaporozhie Prison  No.  2
   granted  the  applicant  the  right to  visits  of  one  hour  (see
   paragraph 120 above).
       140.  As far as the applicant's daily outdoor walks, the  Court
   notes  that  he  had started to go for daily outdoor walks  without
   handcuffs  on  18 May 1998; according to the applicant,  the  walks
   usually lasted for between 20 and 30 minutes, exceptionally for  50
   minutes  (see  paragraphs  29,  119  and  120  above).  While   the
   Government did not dispute the date of introduction of the  outdoor
   walks, they argued that they lasted one hour (see paragraphs 117  -
   118  above).  The Court nevertheless finds reliable the applicant's
   version  of  events,  according to which the prison  administration
   did  not  inform  him how long the walks had to last  according  to
   national  legislation,  and when he learnt from  the  prison  rules
   brought  by  his wife that the walks should have lasted  one  hour,
   the   prison   administration  prevented  him  from  having   them,
   organising  meetings  at  the same time as  the  daily  walks  (see
   paragraph  30  above). The Court accepts the applicant's  testimony
   that  this practice stopped in August or September 1999.  It  notes
   that  the  Government did not adduce any evidence proving that  the
   applicant's  walks  lasted for one hour  as  provided  for  in  the
   Instruction or in the Temporary Provisions.
       In  Zaporozhie Prison No. 1 inmates have been allowed to go for
   a  daily  outdoor  walk  without handcuffs since  March  1998  (see
   paragraph 40 above).
       141.  The Court has examined as a whole the conditions to which
   the  applicant  was  subject  during his  detention  in  Zaporozhie
   Prison  No. 2. While it cannot establish with complete clarity  the
   conditions of detention to which the applicant was subjected  prior
   to  the  Court  Delegates' visit, certain facts are beyond  dispute
   and  clearly  established. The Court views with particular  concern
   that,  until  at earliest May 1998, the applicant, in  common  with
   other prisoners detained in the prison under a death sentence,  was
   locked  up  for 24 hours a day in cells which offered only  a  very
   restricted  living  space,  that the  windows  of  the  cells  were
   covered  with the consequence that there was no access  to  natural
   light,  that  there was no provision for any outdoor  exercise  and
   that  there was little or no opportunity for activities  to  occupy
   himself  or  for human contact. In common with the observations  of
   the  CPT  concerning  the  subjection of  death  row  prisoners  in
   Ukraine  to  similar  conditions,  the  Court  considers  that  the
   detention  of the applicant in deleterious conditions of this  kind
   amounted  to  degrading treatment in breach of  Article  3  of  the
   Convention. The Court further finds that the applicant's  situation
   was  aggravated  by  the  fact that he was throughout  this  period
   subject  to  a death sentence, although, as noted in paragraphs  16
   and  126  above, a moratorium was already in effect at the time  of
   the applicant's conviction and sentence.
       142.  The Court considers that in the present case there is  no
   evidence  that  there was a positive intention  of  humiliating  or
   debasing the applicant. However, although the question whether  the
   purpose  of the treatment was to humiliate or debase the victim  is
   a  factor to be taken into account, the absence of any such purpose
   cannot conclusively rule out a finding of a violation of Article  3
   of  the  Convention  (see  V.  v.  the  United  Kingdom  [GC],  No.
   24888/94,  з  71,  ECHR 1999-IX; and Kalashnikov,  cited  above,  з
   101).  It  considers  that the conditions of detention,  which  the
   applicant  had  to endure in particular until May 1998,  must  have
   caused  him  considerable mental suffering, diminishing  his  human
   dignity.
       143. The Court acknowledges that, between May 1998 and the date
   of  the visit to Ukraine of the Court's Delegates in October  1999,
   substantial and progressive improvements had taken place,  both  in
   the  general  conditions of the applicant's detention  and  in  the
   regime  applied  within  the prison. In particular,  the  coverings
   over  the  windows of the cells were removed, daily  outdoor  walks
   were  introduced and the rights of prisoners to receive visits  and
   to  correspond  were  enhanced. Nevertheless,  the  Court  observes
   that,  by  the  date  of  introduction of these  improvements,  the
   applicant   had   already  been  detained  in  these   unacceptable
   conditions for a period of over 12 months, including a period of  8
   months  after  the  Convention had come into force  in  respect  of
   Ukraine.
       144.  The  Court  has also borne in mind, when considering  the
   material  conditions in which the applicant was  detained  and  the
   activities offered to him, that Ukraine encountered serious  socio-
   economic  problems  in  the course of its systemic  transition  and
   that  prior to the summer of 1998 the prison authorities were  both
   struggling  under difficult economic conditions and  occupied  with
   the   implementation  of  new  national  legislation  and   related
   regulations.  However, the Court observes that  lack  of  resources
   cannot in principle justify prison conditions which are so poor  as
   to  reach the threshold of treatment contrary to Article 3  of  the
   Convention.  Moreover,  the  economic  problems  faced  by  Ukraine
   cannot in any event explain or excuse the particular conditions  of
   detention which it has found in paragraph 141 to be unacceptable.
       145. There has, accordingly, been a breach of Article 3 of  the
   Convention.
   
         IV. Alleged violation of Article 8 of the Convention
   
       146.  The  applicant complained that he was allowed to  receive
   only one parcel with food and toiletries every two months.
       147.  The Court considers that the applicant's complaint  falls
   to be examined under Article 8 of the Convention, which provides:
       "1.  Everyone  has  the right to respect for  his  private  and
   family life, his home and his correspondence."
       2.  "There shall be no interference by a public authority  with
   the  exercise  of  this right except such as is in accordance  with
   the  law  and is necessary in a democratic society in the interests
   of  national security, public safety or the economic well-being  of
   the  country,  for  the prevention of disorder or  crime,  for  the
   protection  of  health  or morals, or for  the  protection  of  the
   rights and freedoms of others."
       148.  The  Court  first  reiterates that  the  Convention  only
   governs, for each Contracting Party, facts subsequent to its  entry
   into  force  in  respect  of that Party. The  Court  therefore  has
   jurisdiction  to examine the applicant's complaints in  so  far  as
   they  relate  to  the  period after 11  September  1997,  when  the
   Convention entered into force in respect of Ukraine.
       149.  From  the  prison records it appears that  the  applicant
   received  parcels from his wife and/or mother, generally containing
   food  and  toiletries, on 26 August, 27 October, 26  December  1997
   and on 27 February, 24 April and 27 October 1998 (see paragraph  58
   above).  He  did  not  make  use of his right  in  June  1998.  The
   applicant did not deny the contents of the prison records.
       150. The Court considers that by limiting the number of parcels
   and  packages  which  the  applicant was allowed  to  receive,  the
   public  authority interfered with the applicant's right to  respect
   for  his  correspondence  guaranteed  by  Article  8  з  1  of  the
   Convention  and  that such a restriction can only be  justified  if
   the conditions in the second paragraph of this provision are met.
       151.  In particular, if it is not to contravene Article 8, such
   interference  must  be  "in accordance  with  the  law",  pursue  a
   legitimate  aim and be necessary in a democratic society  in  order
   to  achieve that aim (see Silver and Others v. the United  Kingdom,
   judgment  of 25 March 1993, Series A No. 61, p. 32, з 84; Petra  v.
   Romania, judgment of 23 September 1998, Reports 1998-VII, p.  2853,
   з 36).
       152. The Court must first consider whether the interference was
   "in  accordance  with  the law". This expression  requires  firstly
   that  the impugned measure should have some basis in domestic  law;
   it  also  refers  to the quality of the law in question,  requiring
   that  it  should  be accessible to the person concerned,  who  must
   moreover  be  able  to foresee its consequences  for  him,  and  be
   compatible  with the rule of law (see Kruslin v. France  and  Huvig
   v.  France, judgments of 24 April 1990, Series A No. 176-A, p.  20,
   з 27, and Series A No. 176-B, p. 52, з 26, respectively).
       153.  The Government referred in their written observations  to
   the  Act. In their further observations, they added a reference  to
   the  Correctional Labour Code ("the Code"), the Instruction and the
   Temporary Provisions (see paragraph 114 above).
   
         1. Period between 11 September 1997 and 11 July 1999
   
       154. The Court observes that the Act governs the conditions  of
   detention  until  a  sentence becomes final. It  appears  from  the
   statements  of  the witnesses heard by the Court  Delegates  during
   their  fact-finding  visit  and  the  documents  submitted  by  the
   Government  that  after  a  sentence became  final,  the  detention
   conditions  of persons sentenced to capital punishment were  mainly
   governed by the Instruction issued by the Ministry of Justice,  the
   Prosecutor General and the Supreme Court (see paragraphs  73  -  75
   above).  However, the Code provides a general legal basis  for  the
   conditions of detention (see paragraphs 82 - 87 above).
       (a) Correctional Labour Code
       155.  The  Court  notes that although the  Code  satisfies  the
   second  requirement resulting from the phrase "in  accordance  with
   the  law", namely that the law be accessible, this is not  true  of
   the  third  requirement,  namely that the  law  be  foreseeable  as
   regards the meaning and nature of the applicable measures.
       156. It observes that the Government refer to Article 41 з 3 of
   the  Code  according to which "irrespective of the type  of  regime
   under  which  they are held, sentenced persons are not  allowed  to
   receive  more  than two small packages per year" (see paragraph  85
   above).  However, this provision constitutes a part of Article  41,
   which  establishes  the  rules concerning receipt  of  parcels  and
   small  packets  by  persons sentenced to  imprisonment.  The  Court
   considers that it is not clear that persons sentenced to death  are
   included  among  persons  sentenced  to  imprisonment  (позбавлення
   волi)  within  the  meaning of the Code,  a  death  sentence  being
   imposed  because the offender is deemed incapable of reform through
   imprisonment.  The Court observes that the legal position  is  made
   more  uncertain by the second paragraph of Article 41 of  the  Code
   which provides that "sentenced persons serving their sentence in  a
   prison  are  not allowed to receive parcels". In the present  case,
   the  applicant was consecutively detained in Zaporozhie Prison  No.
   2  and  then  in Zaporozhie Prison No. 1, and not in  a  corrective
   labour  colony, an educational labour colony or a corrective labour
   colony-camp  mentioned in the first and fourth  paragraphs  of  the
   same Article (see paragraph 85 above).
       157.  In the light of these circumstances, the Court finds that
   the  restrictions imposed by the Code referred to by the Government
   in  the  present case were not sufficiently foreseeable  to  comply
   with  the requirements of the second paragraph of Article 8 of  the
   Convention  in  that the applicant could not know  with  sufficient
   certainty  whether  the limits laid down in  the  Code  as  to  the
   number  of  parcels and packages which prisoners  were  allowed  to
   receive from his relatives applied to him.
       (b) Instruction
       158.  The  Court  notes that the Instruction  was  an  internal
   document  which  was not accessible to the public:  the  Government
   submitted only part of it to the Court.
       159.  The Court finds that in these circumstances it cannot  be
   said  that  the interference with the applicant's right to  respect
   for  his  correspondence  was  "in  accordance  with  the  law"  as
   required  by Article 8 з 2 of the Convention. It is true  that  the
   Instruction  was replaced by the Temporary Provisions, approved  by
   the  State Department on Execution of Sentences on 25 June 1999  as
   Order  No. 72, and registered by the Ministry of Justice on 1  July
   1999 as No. 426/3719, which entered into force on 11 July 1999  and
   which   are  accessible  to  the  public.  However,  the  Temporary
   Provisions  have  no application to the facts occurring  before  11
   July 1999.
       160.  There has consequently been a violation of Article  8  of
   the  Convention as regards the period between 11 September 1997 and
   11 July 1999.
   
                     2. Period after 11 July 1999
   
       161. The Court observes that the applicant's original complaint
   concerned  the period prior to 11 July 1999 when he had  the  right
   to  receive  two  packages per year (see paragraph 74  above),  and
   that  he  has  made  no  complaint  that  his  correspondence   was
   controlled after this date.
       162.  However, it considers it appropriate to examine also  the
   restrictions  imposed  by  the Temporary  Provisions,  whereby  the
   applicant  was  allowed  to receive six  parcels  and  three  small
   packages a year.
       It   is   accepted  that  such  a  limitation  constitutes   an
   interference with the right to respect for correspondence. Such  an
   interference is "in accordance with the law", namely the  Temporary
   Provisions, and can be regarded as pursuing the legitimate  aim  of
   the  "prevention  of  disorder  or  crime",  bearing  in  mind  the
   interest  of  the  prison  authorities in  ensuring  that  material
   harmful to prison security is not smuggled into prisons.
       163.  As  regards the necessity of the interference, the  Court
   must   take  into  account  the  logistical  problem  involved   in
   processing an unrestricted quantity of parcels arriving in a  large
   penitentiary,  in  this case an establishment  with  1,735  inmates
   (see  paragraph  44  above).  Granting  permission  to  inmates  to
   receive an unlimited number of parcels or packages would involve  a
   substantial amount of work on the part of prison staff in  checking
   each  parcel  with  a  view to safeguarding  prison  security.  The
   security  regime  inside  the prison is  aimed  at  protecting  the
   public  at  large from dangerous offenders and also  at  protecting
   the  prison inmates themselves. The prison authorities thus have  a
   legitimate interest in protecting security by means which  seek  to
   reduce  or limit security risks. At the same time a proper  balance
   must  be  struck between the interests of security and respect  for
   the right of inmates to maintain contact with the outside world.
       164.  In  the  present  case  the  Court  considers  that   the
   possibility of receiving parcels or small packets every sixth  week
   can  be regarded as respecting such a balance bearing in mind  that
   the  prison  authorities provide clothing, meals and  medical  care
   for  all  prisoners during their detention. In addition, the  Court
   has   heard  evidence  from  the  Government  that  there   is   no
   restriction  on relatives sending money to inmates to  enable  them
   to purchase goods in the prison shop.
       165. Against this background and bearing in mind the margin  of
   appreciation  afforded  to  the Government  in  the  regulation  of
   prison   life,   the   Court  considers  that  the   measures   are
   proportionate to the aim of preventing disorder or crime.
       166.  There has accordingly been no violation of Article  8  of
   the Convention as regards the period after 11 July 1999.
   
         V. Alleged violation of Article 13 of the Convention
   
       167.  The  applicant argued that he did not have any  effective
   remedy  within  the  meaning of Article 13  of  the  Convention  in
   respect  of  the  conditions in which he had been detained  or  the
   interference with his correspondence.
       Article 13 of the Convention reads:
       "Everyone  whose  rights and freedoms as  set  forth  in  [the]
   Convention  are  violated shall have an effective remedy  before  a
   national  authority  notwithstanding that the  violation  has  been
   committed by persons acting in an official capacity."
       168.  The Court recalls that this provision guarantees remedies
   at  the  national  level  to enforce the  substance  of  Convention
   rights  and  freedoms  in whatever form they  might  happen  to  be
   secured  in the domestic legal order. Its effect is thus to require
   the  provision of a domestic remedy to deal with the  substance  of
   an   "arguable  complaint"  under  the  Convention  and  to   grant
   appropriate  relief, although Contracting States are afforded  some
   discretion  as  to  the  manner  in which  they  conform  to  their
   Convention  obligations  under this provision.  The  scope  of  the
   obligation under Article 13 varies depending on the nature  of  the
   applicant's  complaint  under  the  Convention.  Nevertheless,  the
   remedy  required by Article 13 must be "effective" in  practice  as
   well   as  in  law.  In  particular,  its  exercise  must  not   be
   unjustifiably hindered by the acts or omissions of the  authorities
   of  the  respondent State (see Ilhan v. Turkey [GC], No.  22277/93,
   ECHR 2000-VII, з 97).
       169.  The  Court  considers  that the  applicant  did  have  an
   arguable complaint as regards his rights under Articles 3 and 8  of
   the Convention.
       170.  Recalling  its  finding  in respect  of  the  preliminary
   objection  filed  by  the  Government, the  Court  finds  that  the
   applicant  did  not  have  effective remedies  for  his  Convention
   complaints.
       171.  There has, therefore, been a violation of Article  13  of
   the Convention.
   
            VI. Application of Article 41 of the Convention
   
       172. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
       173.  The  applicant  did  not submit any  specific  claim  for
   pecuniary  damage  or  costs.  He did  claim,  however,  50,000  US
   dollars (USD) (50,778 euros (EUR)) by way of compensation for  non-
   pecuniary damage.
       174. The Government did not comment on this claim.
       175. The Court, bearing in mind its finding above regarding the
   applicant's  complaints  under  Articles  3,  8  and  13   of   the
   Convention,  considers  that  he  suffered  some  moral  damage  in
   connection  with  the  general  conditions  of  detention  and  the
   restrictions by the public authorities on his right to respect  for
   his  correspondence. Making its assessment on an  equitable  basis,
   the  Court awards the applicant EUR 2,000 (two thousand euros)  for
   non-pecuniary damage, plus any tax that may be chargeable.
   
                           Default interest
   
       176.  The  Court  considers  it appropriate  that  the  default
   interest  should be based on an annual rate equal to  the  marginal
   lending rate of the European Central Bank to which should be  added
   three  percentage  points  (see Christine  Goodwin  v.  the  United
   Kingdom, No. 28957/95, 3 July 2002, з 124, to be published in  ECHR
   2002).
   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       1. Dismisses the Government's preliminary objection;
       2.  Holds that there has been a violation of Article 3  of  the
   Convention  as  regards the conditions of detention  to  which  the
   applicant was subjected on death row;
       3.  Holds that there has been a violation of Article 8  of  the
   Convention  as far as the period between 11 September 1997  and  11
   July 1999 is concerned;
       4.  Holds that there has been no violation of Article 8 of  the
   Convention as far as the period after 11 July 1999 is concerned;
       5.  Holds that there has been a violation of Article 13 of  the
   Convention in connection with Articles 3 and 8 of the Convention;
       6. Holds
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant,  within
   three  months  from  the date on which the judgment  becomes  final
   according  to  Article  44 з 2 of the Convention,  EUR  2,000  (two
   thousand  euros)  in  respect  of  non-pecuniary  damage,   to   be
   converted  into  Ukrainian hryvnas at the rate  applicable  at  the
   date of settlement, plus any tax that may be chargeable;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amount  at  a  rate  equal  to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       7.  Dismisses the remainder of the applicant's claim  for  just
   satisfaction.
   
       Done  in  English, and notified in writing on  29  April  2003,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                        Nicolas BRATZA
                                                             President
                                                                      
                                                       Michael O'BOYLE
                                                             Registrar
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz