Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 08.04.2003 ДЕЛО "M.M. ПРОТИВ НИДЕРЛАНДОВ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                             ВТОРАЯ СЕКЦИЯ
                                   
                    ДЕЛО "M.M. ПРОТИВ НИДЕРЛАНДОВ"
                          (Жалоба N 39339/98)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                    (Страсбург, 8 апреля 2003 года)
   
       По  делу  "M.M. против Нидерландов" Европейский суд  по  правам
   человека (Вторая секция), заседая Палатой в составе:
   --------------------------------
       <*> Перевод с английского Ю. Берестнева, М. Виноградова.
   
       Ж.-П. Коста, председателя,
       А.Б. Бака,
       Гойкура Йорундссона,
       Э. Пальм,
       К. Юнгвирта,
       В. Буткевича,
       М. Угрехилидзе, судей,
       а также при участии С. Долле, секретаря Секции Суда,
       заседая 21 мая 2002 г. и 18 марта 2003 г. за закрытыми дверями,
       вынес 18 марта 2003 г. следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было  инициировано жалобой (N 39339/98),  поданной  в
   Европейскую комиссию по правам человека 14 августа 1997  г.  против
   Королевства  Нидерландов  подданным  Нидерландов  M.M.   (далее   -
   заявитель)   в   соответствии  с  бывшей  статьей  25   Европейской
   конвенции о защите прав человека и основных свобод.
       2. Интересы заявителя в Европейском суде представлял Э. Праккен
   (E.  Prakken),  адвокат  из г. Амстердам. Власти  Нидерландов  были
   представлены  своей Уполномоченной при Европейском суде  по  правам
   человека  Ж.  Шуккинг (J. Schukking), Министерство иностранных  дел
   Нидерландов. Председатель Палаты удовлетворил просьбу заявителя  не
   раскрывать его личность (пункт 3 правила 47 Регламента Суда).
       3.   Заявитель  жаловался  на  нарушение  статьи  8   Конвенции
   действиями полиции, которая незаконно прослушивала его телефон.
       4. 1 ноября 1998 г., в день вступления в силу Протокола N 11  к
   Конвенции  (пункт  2  статьи 5 Протокола N 11 к Конвенции),  жалоба
   была передана на рассмотрение в Европейский суд.
       5.  Жалоба  изначально  была передана  на  рассмотрение  Первой
   секции  Европейского суда (пункт 1 правила 52 Регламента  Суда).  В
   соответствии с пунктом 1 правила 26 в рамках бывшей Третьей  секции
   была  создана Палата, которая должна была рассматривать данное дело
   (пункт 1 статьи 27 Конвенции).
       6. 1 ноября 2001 г. Европейский суд сменил состав секций (пункт
   1  правила 25). Дело было передано на рассмотрение Второй секции  в
   новом  составе.  Судья  от Нидерландов В.  Томассен  отказалась  от
   участия  в  заседании  по  настоящему делу (правило  28  Регламента
   Суда).  Соответственно,  власти Нидерландов  назначили  вместо  нее
   судью  от  Швеции Э. Палм (пункт 2 статьи 27 Конвенции  и  пункт  1
   правила 29 Регламента Суда).
       7.  21  мая  2002  г. Европейский суд объявил  жалобу  частично
   приемлемой для рассмотрения по существу.
       8.  Заявитель  и власти Нидерландов предоставили  замечания  по
   существу дела (пункт 1 правила 59 Регламента Суда).
   
                                 ФАКТЫ
                                   
                        I. Обстоятельства дела
   
       9. Заявитель являлся подданным Королевства Нидерландов, родился
   в  1953  году  и проживал в г. Гаага (The Hague). С  1979  года  он
   работал адвокатом (advocaat).
       10.  В  начале  ноября  1993  года  заявитель  согласился  быть
   представителем  обвиняемого  K.  в  уголовном  деле,   возбужденном
   против  последнего.  В  это  время K. находился  в  предварительном
   заключении.  В  интересах  данного  дела  заявитель  несколько  раз
   встречался с S., в то время женой K.
       11.  Однажды  S.  сказала K., что 9 ноября  1993  г.  заявитель
   пытался  завязать с ней сексуальные отношения. K. сообщил  об  этом
   полицейскому  N., расследовавшему его дело, который в свою  очередь
   передал    эту    информацию   ответственному   за    расследование
   государственному  прокурору  T.  Последний  дал  указания   полиции
   нравов  возбудить уголовное дело против заявителя. Исполняя  данные
   указания,  полицейский N. связался с S. и служащим  полиции  нравов
   R.
       12.  S. сначала не хотела подавать жалобу против заявителя, так
   как  боялась, что ее слов (единственного имеющегося доказательства)
   будет недостаточно для обвинения заявителя.
       13.  После  разговора  служащих полиции  нравов  R.  и  R.K.  с
   прокурором  T.S. было сделано предложение подключить к ее  телефону
   магнитофон,  чтобы  она  могла  записывать  звонки  от   заявителя.
   Впоследствии   полицейские  подключили   магнитофон   к   домашнему
   телефону  S. и предложили ей направлять свои разговоры с заявителем
   в  русло  сексуального  домогательства. S. объяснили  как  работает
   устройство.  Полиция  дважды приходила к ней домой,  чтобы  забрать
   записи и вставить в магнитофон новые кассеты.
       14.  S.  записала  три  разговора с заявителем  и  передала  их
   полиции.  Эти  записи были приобщены к материалам  уголовного  дела
   против заявителя.
       15.  Дело получило огласку в прессе, после чего еще две женщины
   обратились  в  полицию с жалобами против заявителя: V.  утверждала,
   что  заявитель  изнасиловал и сексуально  домогался  ее,  C.  также
   жаловалась, что заявитель сексуально домогался ее.
       16.  После  этого заявитель получил повестку явиться 14  апреля
   1994  г. в Окружной суд (arrondissementsrechtbank) Гааги в связи  с
   разбирательством   его   дела   по   обвинениям    в    сексуальном
   домогательстве и изнасиловании.
       17.  Проведя состязательный процесс, в ходе которого 14  апреля
   1994  г. состоялось слушание, окружной суд вынес 28 апреля 1994  г.
   постановление,  которым  признал заявителя  виновным  в  совершении
   сексуального домогательства C. и S. и оправдал его по обвинениям  в
   совершении   преступлений   против  V.  Окружной   суд   приговорил
   заявителя к 8 месяцам лишения свободы, четыре из которых он  должен
   был отбыть условно, с периодом пробации два года.
       18.  И  заявитель, и прокурор подали апелляцию в  апелляционный
   суд (gerechtshof) Гааги.
       19.  В своем Постановлении от 16 июня 1995 г. апелляционный суд
   отменил  Постановление  от 28 апреля 1994  г.,  признав  обвинителя
   виновным  в  совершении  сексуального  домогательства  C.  и  S.  и
   оправдав  его  по  обвинениям в совершении преступлений  против  V.
   Апелляционный  суд приговорил заявителя к четырем  месяцам  лишения
   свободы,  с  периодом пробации два года, и штрафу в  размере  10000
   голландских  гульденов. Суд основывал свой приговор  на  показаниях
   заявителя,  S., C. и трех других лиц. Записи телефонных переговоров
   не использовались в качестве доказательств.
       20. Последующую апелляцию заявителя по вопросам права Верховный
   суд (Hoge Raad) Нидерландов отклонил 18 февраля 1997 г.
       21.  В  части  относящейся к делу, рассматриваемому Европейским
   судом,  заявитель жаловался в соответствии, inter alia, со  статьей
   8   Конвенции,  что  апелляционный  суд  неправильно  отклонил  его
   замечание  о  том,  что необходимо признать неприемлемым  обвинение
   или  что  записи  его  телефонных разговоров  с  S.  были  получены
   незаконным  путем. Верховный суд отклонил данную жалобу,  используя
   следующие формулировки:
       "6.2.2.   В  основаниях  апелляции  по  вопросам  права   верно
   отмечено, что не допускается вмешательство государственного  органа
   в   осуществление  права  на  "уважение  его  личной  жизни  и  его
   корреспонденции", гарантированное пунктом 1 статьи 8 Конвенции,  за
   исключением   случаев,  когда  такое  вмешательство   предусмотрено
   законом, и в пределах, установленных законом.
       6.3.1.  Поэтому основным для настоящего дела является ответ  на
   вопрос  о  том, имело ли место, с учетом роли полиции в записывании
   телефонных   разговоров   S.  с  подозреваемым,   вмешательство   в
   осуществление  права обвиняемого на "уважение его  личной  жизни  и
   его корреспонденции".
       6.3.2.   Вопреки   обстоятельствам  дела...   понятно   решение
   апелляционного   суда,   что  полиция  не   действовала   в   такой
   руководящей  роли  (в данном решении апелляционный  суд,  очевидно,
   имел  в виду роль полиции в записывании S. телефонных разговоров  в
   полном   объеме),  чтобы  имело  место  вмешательство  со   стороны
   публичных властей по смыслу пункта 2 статьи 8 Конвенции,  и,  кроме
   того,  данное решение не отражает неправильного понимания права,  в
   частности, содержания этой нормы Конвенции ...
       Более того, (дело) по существу касается потерпевшей от полового
   преступления,   эта   женщина   не  имеет   других   доказательств,
   достаточных  при  отсутствии  опровержения,  кроме  ее  собственных
   показаний,   полиция  предоставила  ей  информацию  о   возможности
   получить  дополнительные доказательства  и  с  этой  целью  оказала
   впоследствии  практическую  (техническую)  помощь  в  осуществлении
   некоторых  действий, а именно записывании у нее дома, в  отсутствие
   полиции,  с  помощью устройства, подключенного полицией к  телефону
   потерпевшей, телефонного разговора с преступником. Данное  действие
   не   является   запрещенным  законом  деянием  для  этой   женщины,
   являвшейся участницей записанного телефонного разговора.
       Не  является неправильным пониманием права и решение о том, что
   не  имеет  значение для дела то обстоятельство, что  подозреваемый,
   действуя  в качестве адвоката, имел "привилегированный статус".  На
   этих  основаниях  апелляционный суд мог сделать вывод,  что  данная
   ситуация  не  относилась  к  статье  125g  Уголовно-процессуального
   кодекса. Решения апелляционного суда достаточно обоснованны".
   
             II. Применимое национальное законодательство
                    и правоприменительная практика
                                   
                   A. Уголовно-процессуальный кодекс
   
       22.  Действовавшие  во  время судебного разбирательства  статьи
   125f   -   125h   Уголовно-процессуального  кодекса  (Wetboek   van
   Strafvordering) гласили:
       Статья 125f
       "1.  В  случае  обнаружения  факта преступления  во  время  его
   совершения,   если   за   это  преступление   возможно   применение
   предварительного заключения или это преступление запрещено  статьей
   138а   Уголовного  кодекса  (Wetboek  van  Strafrecht)   (установка
   аппаратуры  для  прослушивания и незаконное  прослушивание  средств
   связи  с  помощью компьютера), лицо, нанятое владельцем разрешения,
   предусмотренного  пунктом  1  статьи 3  Закона  "О  службе  дальней
   связи"  (Wet  op  de telecommunicatievoorzieningen)...  должно  при
   получении       соответствующего      требования       предоставить
   государственному   прокурору   или,   во   время   предварительного
   судебного   следствия   (gerechtelijk   vooronderzoek),   судебному
   следователю    всю   информацию   о   любых   тайных   переговорах,
   состоявшихся   в  данной  телекоммуникационной  инфраструктуре,   в
   отношении  которых  существует  предположение  об  участии  в   них
   подозреваемого в совершении преступления.
       2. Статьи 217 - 219 применяются по аналогии".
       Статья 125g
       "Во   время   предварительного  судебного  следствия   судебный
   следователь   имеет  право  в  случае,  если  это  необходимо   для
   следствия  в срочном порядке и если дело касается преступления,  за
   которое  возможно  применение предварительного заключения,  принять
   решение  о  прослушивании или записывании компетентным следственным
   органом  (opsporingsambtenaar) тайных переговоров,  состоявшихся  в
   данной  телекоммуникационной инфраструктуре,  в  отношении  которых
   существует   предположение  об  участии  в  них  подозреваемого   в
   совершении  преступления. В течение 48 часов должна быть составлена
   официальная письменная расшифровка прослушивания или записывания".
       Статья 125h
       "1.  Следственный судья должен издать приказ об  уничтожении  в
   его  присутствии как можно скорее официальных протоколов  и  других
   объектов, из которых может быть извлечена информация, которые  были
   получены  им  в результате предоставления информации в соответствии
   со  статьей  125f  или сбора информации с помощью  прослушивания  в
   соответствии  с  предыдущей статьей, если эта информация  не  имеет
   значения  для следствия. Расшифровка прослушивания или  записывания
   должна быть составлена незамедлительно.
       2.   Следственный   судья   также  должен   издать   приказ   о
   незамедлительном  уничтожении  официальных  протоколов   и   других
   объектов,  упомянутых  в  предыдущем  пункте,  если  они   касаются
   заявлений,  сделанных  лицом или лицу, которое  в  соответствии  со
   статьей  218  могло бы отказаться от дачи показаний в случае,  если
   бы  его  допрашивали  в  качестве свидетеля  по  содержанию  данных
   заявлений.
       3.  Следственный  судья  должен  приобщить  к  материалам  дела
   официальные  протоколы  и другие объекты,  упомянутые  в  пункте  1
   настоящей  статьи, не позднее момента вступления в силу  решения  о
   закрытии предварительного судебного следствия.
       4.   Прокурор  должен  издать  приказ  об  уничтожении  в   его
   присутствии  официальных  записей и  других  объектов,  из  которых
   может  быть  извлечена  информация,  которые  были  получены  им  в
   результате  предоставления  информации в  соответствии  со  статьей
   125f,   если  он  не  ходатайствует  об  открытии  предварительного
   судебного следствия в течение одного месяца после получения  данной
   информации.  Прокурор  должен  составить  официальный  протокол  об
   уничтожении".
       23.  Статья  218 Уголовно-процессуального кодекса,  на  которую
   имелись ссылки в вышеупомянутых статьях, предусматривает:
       "Лица, которые вследствие своего положения, своей профессии или
   своих  обязанностей обязаны хранить тайну, могут...  отказаться  от
   дачи  показаний  или ответа на конкретные вопросы, но  только  если
   речь  идет об информации, ставшей им известной при исполнении своих
   служебных обязанностей".
   
          B. Указания по прослушиванию телефонных разговоров
   
       24.    Указания   по   прослушиванию   телефонных    разговоров
   (Richtlijnen Onderzoek van Telefoongesprekken) от 2 июля  1984  г.,
   копия  которых  может  быть получена любым заинтересованным  лицом,
   устанавливает  порядок  практического осуществления  полномочий  по
   прослушиванию  телефонных  разговоров.  Данные  Указания,   которые
   имеют   характер  скорее  опубликованной  политики  и   официальных
   инструкций, чем "закона", были приняты в форме циркулярного  письма
   старших   государственных   прокуроров   полиции.   Образец   этого
   циркулярного  письма было опубликовано, inter  alia,  в  Nederlands
   Tijdschrift  voor  de  Mensenrechten  (сборник  актов   по   правам
   человека)  за  июль/август 1989 года, страницы 545 и  следующие.  В
   данных Указаниях устанавливался следующий порядок.
       25.  Прослушивание  и записывание телефонных разговоров  должно
   применяться   только  в  случаях,  если  с  их   помощью   возможно
   обнаружение    преступлений,    которые    ввиду    частоты     или
   организованности совершения серьезно нарушали бы правовой  порядок.
   Данная  мера  должна ограничиваться делами, в которых  преследуемая
   цель не могла быть получена другими разумными способами.
       26.  Полицейский следователь, сочтя указанную меру необходимой,
   должен  после  совещания со своим начальником обсудить  возможность
   ее  применения  с государственным прокурором. В случае  согласия  с
   мнением   полицейского   следователя   прокурор   должен   обсудить
   возможность  применения  данной меры с  следственным  судьей.  Если
   прокурор  признает данную меру необходимой, полицейский следователь
   должен  предоставить в форме письменного доклада  некоторую  важную
   информацию  об  обстоятельствах  дела.  Прокурор  передает   данный
   письменный  доклад  следственному судье и просит  его  разрешить  в
   письменной форме проведение данной меры.
       27.    Необходимо   составлять   официальные   протоколы   всех
   прослушиваний,  даже если они не дали ничего полезного,  в  течение
   48  часов. Записи и документы должны храниться таким образом, чтобы
   исключить  доступ  к  ним лиц, не участвующих  в  деле.  Кассеты  и
   окончательный  отчет должны быть переданы судебному  следователю  с
   указанием  числа  копий, находящихся в распоряжении  полиции.  Если
   следственный судья решит, что какая-либо часть записей должна  быть
   уничтожена, все копии также должны быть переданы ему для этого.
   
               С. Последующие законодательные изменения
   
       28.  Статьи  125f - 125h Уголовно-процессуального кодекса  (см.
   выше  пункт  22)  были  отменены Законом от  19  октября  1998  г.,
   Staatsblad  (Official  Gazette), 1998, N  610,  вступил  в  силу  1
   февраля  2000  г. В новой редакции установлено, что прокурор  может
   издать  приказ  о записывании переговоров с использованием  средств
   телекоммуникации,  если  это необходимо  для  следствия  в  срочном
   порядке;  если  за  совершенное преступление может  быть  назначено
   предварительное заключение; и если, ввиду своего характера и  связи
   с   другими   преступными  деяниями,  совершенными   подозреваемым,
   совершенное преступление серьезно нарушает правовой порядок  (пункт
   1   статьи   126m  Уголовно-процессуального  кодекса).  Больше   не
   применяется требование о предварительном судебном следствии,  также
   не привлекается к данному вопросу судебный следователь.
   
                                 ПРАВО
                                   
            I. Предполагаемое нарушение статьи 8 Конвенции
   
       29.   Заявитель  жаловался,  что  записывание  его   телефонных
   разговоров  с  S.  при  данных обстоятельствах  нарушало  статью  8
   Конвенции, которая в относящейся к настоящему делу части гласит:
       "1. Каждый имеет право на уважение... его корреспонденции.
       2. Не допускается вмешательство со стороны публичных властей  в
   осуществление  этого  права, за исключением  случаев,  когда  такое
   вмешательство  предусмотрено законом и необходимо в демократическом
   обществе...  в  целях предотвращения беспорядков или  преступлений,
   для  охраны  здоровья или нравственности или защиты прав  и  свобод
   других лиц".
       Власти Нидерландов оспорили данную жалобу.
   
              A. Имело ли место "вмешательство со стороны
        публичных властей" в осуществление заявителем его прав
                 в соответствии со статьей 8 Конвенции
                                   
                             1. Заявитель
   
       30.  Заявитель утверждал, что связь магнитофона с телефоном  S.
   являлась  "вмешательством  со стороны  публичных  властей".  Прежде
   всего, заявитель заметил, что сама S. не обращалась в полицию:  это
   полиция  обратилась  к S. Изначально она всего  лишь  рассказала  о
   данном   деле  своему  мужу,  который  в  это  время  находился   в
   предварительном  заключении; ее муж обратился  в  полицию;  полиция
   сообщила  об  этом прокурору. Наконец, прокурор после совещания  со
   своим  начальником дал указания добиться от S. подачи жалобы против
   заявителя.
       31. Хотя магнитофон был установлен в жилище S. с ее разрешения,
   это  было  сделано  не  по  ее инициативе,  а  полиции.  Магнитофон
   являлся  собственностью  полиции и предназначался  для  записывания
   разговоров   с   целью  использования  этих  записей   в   качестве
   доказательства по уголовному делу.
       32.  Полицейские получили разрешение прокурора о прослушивании,
   но  не  просили судебного следователя вынести подобное  разрешение.
   Заявитель  заметил, что это не было простым упущением,  так  как  в
   тот  момент  правомерный приказ о прослушивании телефона  мог  быть
   издан  только  в  ходе предварительного судебного следствия.  Такое
   следствие  не  было открыто. Заявитель утверждал, что  данный  факт
   явно  подтвердил,  что  полиция  и прокурор  осознанно  не  соблюли
   закон.
       33.  Именно полицейские объяснили S., как действовать в  случае
   звонка заявителя, и вставляли кассеты в магнитофон и забирали их.
       34.  Прокурор и полиция все время знали, что заявитель  работал
   адвокатом. Таким образом, полицейские намеренно взяли на себя  риск
   записать  телефонный  разговор,  относящийся  к  защите  мужа   S.,
   который обладал привилегией по закону.
   
                         2. Власти Нидерландов
   
       35.  Власти  Нидерландов отстаивали позицию, в  соответствии  с
   которой вмешательство со стороны публичных властей не имело  место.
   Полиция  просто  указала S. способ получения  доказательств  против
   заявителя и предоставила ей техническую помощь. В решающие  моменты
   S.  действовала  по  своей воле независимо  от  кого-либо.  Она  не
   совершила   никаких   действий,  результаты  которых   в   ситуации
   проведения   уголовного  следствия  предназначались   полиции   или
   органам  уголовного  правосудия. Ничто не  мешало  ей  использовать
   магнитофон для записывания ее телефонных разговоров с заявителем.
   
                      3. Мнение Европейского суда
   
       36.  Европейский  суд  должен решить вопрос  о  том,  может  ли
   "вмешательство"   в   установленные  статьей  8   Конвенции   права
   заявителя, а именно записывание его телефонных разговоров  с  S.  с
   целью  их  дальнейшего  использования в качестве  доказательства  в
   уголовном  деле против заявителя, быть вменено "публичным  властям"
   или нет.
       37. Бесспорно, именно полиция предложила S. записать телефонные
   разговоры   с   заявителем.   Получив   предварительно   разрешение
   государственного  прокурора, полицейские  подключили  магнитофон  к
   телефону  S. Они предложили ей направлять разговоры с заявителем  в
   русло  сексуальных приставаний со стороны последнего. Они объяснили
   S.,  как  пользоваться магнитофоном. Они приходили к  ней  домой  и
   забирали  записи. S. оставалось только обманом заставить  заявителя
   произнести  утверждения,  которые  приравнивались  бы  к  признанию
   вины, а после этого включить магнитофон.
       38. Необходимо напомнить, что в деле "A. против Франции" (A. v.
   France)  (Постановление Европейского суда от  23  ноября  1993  г.,
   Series  A,  N 277-B), один гражданин по своей инициативе сообщил  о
   сговоре  о  совершении убийства старшему полицейскому  офицеру.  Он
   вызвался  позвонить  заявителю A., участнику сговора,  и  предложил
   записать их телефонный разговор. Старший полицейский офицер
       "...   внес   значительный  вклад  в  осуществление   операции,
   предоставив  на  некоторое время свой кабинет, свой  телефон,  свой
   магнитофон.  По  общему признанию, он не доложил о своих  действиях
   начальникам  и не обращался к судебному следователю за разрешением,
   но    он    действовал    при   исполнении    своих    обязанностей
   высокопоставленного полицейского. Следовательно,  публичные  власти
   были   вовлечены  в  такой  степени,  что  государство   становится
   ответственным в соответствии с Конвенцией". (loc. cit.,  p.  48,  з
   36)
       39.  Подобные  выводы могут быть применены и в настоящем  деле.
   Исполняя  свои  обязанности,  полицейские  с  разрешения  прокурора
   "внесли  значительный  вклад  в осуществление  операции",  а  также
   отвечали  за  ее начало. И прокурор, и полицейские действовали  при
   исполнении  своих  официальных обязанностей.  Поэтому  государство-
   ответчик несет ответственность.
       40.  В  настоящем  деле, в котором, как и  в  деле  "A.  против
   Франции",  полиция  помогала частному лицу собирать  доказательства
   по  уголовному  делу,  Европейский  суд  не  убедил  довод  властей
   Нидерландов    о   том,   что   развитие   событий    в    основном
   контролировалось S. Согласие с данным доводом было  бы  равносильно
   допущению   того,   что   органы  следствия   могли   бы   избегать
   ответственности  в  соответствии  с  Конвенцией  при  использовании
   агентов частной полиции.
       41. Необязательно рассматривать замечание властей Нидерландов о
   том,  что  S. имела полное право записывать телефонные разговоры  с
   заявителем  без привлечения публичных властей, а также использовать
   записи  по своему усмотрению, так как в настоящем деле имело  место
   очевидное привлечение публичных властей.
       42.  Соответственно,  имело  место  "вмешательство  со  стороны
   публичных   властей"   в   право   заявителя   на   уважение    его
   "корреспонденции".
       43.  Подобное  вмешательство нарушает статью 8 Конвенции,  если
   оно  не  "предусмотрено законом", не преследует одну  из  "законных
   целей",  перечисленных в пункте 2 статьи 8, и  не  может  считаться
   "необходимым в демократическом обществе" в настоящих целях.
   
            В. Имело ли место нарушение статьи 8 Конвенции
   
       44.   Власти   Нидерландов   не  выдвинули   никаких   доводов,
   подтверждавших,  что обжалуемое вмешательство, в  случае  признания
   государства-ответчика ответственным, было "предусмотрено законом".
       45.  Европейский  суд  отметил только,  что  в  соответствующее
   время,  не  учитывая  обстоятельств, не  относящихся  к  настоящему
   делу,  прослушивание  "тайных переговоров,  состоявшихся  в  данной
   телекоммуникационной   инфраструктуре,    в    отношении    которых
   существует   предположение  об  участии  в  них  подозреваемого   в
   совершении  преступления" предполагает, во-первых,  предварительное
   судебное  следствие,  а,  во-вторых, приказ  судебного  следователя
   (статья   125f  и  пункт  1  статьи  125g  Уголовно-процессуального
   кодекса,  см. выше пункт 22). Ни одно из условий не было  выполнено
   в  настоящем деле. Следовательно, рассматриваемое вмешательство  не
   было "предусмотрено законом".
       46.   Европейскому  суду  достаточно  данных  сведений,   чтобы
   признать,   что   имело   место  нарушение  статьи   8   Конвенции.
   Необязательно   рассматривать,  преследовало   ли   рассматриваемое
   вмешательство  "законные  цели"  или  было  ли  оно  "необходимо  в
   демократическом обществе" в данных целях.
   
                  II. Применение статьи 41 Конвенции
   
       47. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  суд  объявляет, что имело место нарушение Конвенции  или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее право  Высокой  Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,  Суд,  в   случае   необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
   
                               A. Ущерб
   
       48.  Заявитель  отказался предъявлять требования  о  возмещении
   материального  и  морального вреда, так как намеревался  предъявить
   эти требования в национальных судах.
   
                    B. Судебные расходы и издержки
   
       49.  Заявитель потребовал общую сумму возмещения 97690,51 евро.
   Он  пользовался услугами нескольких представителей для  защиты  при
   разбирательстве уголовного дела в национальных судах и связанных  с
   ним  дисциплинарных процессах. Заявитель утверждал,  что,  если  бы
   его  телефонные разговоры с S. не были незаконно прослушаны, против
   него  не  было бы никакого дела; поэтому он имел право  на  выплату
   суммы   в   полном   объеме.  Кроме  того,  вопрос   о   законности
   прослушиваний   являлся   характерной  чертой   всех   национальных
   процессов.
       50.  Власти  Нидерландов рассматривали  данное  требование  как
   "крайне  завышенное".  Они  предложили  возмещение,  основанное  на
   тарифах  оказания  правовой помощи, применяемых  в  Нидерландах,  и
   просили  Европейский  суд  учесть на  пропорциональной  основе  тот
   факт,  что  только  одна  из первоначальных жалобы  заявителя  была
   признана приемлемой.
       51.   Что   касается  расходов  на  оказание  правовой  помощи,
   Европейский  суд  в  очередной раз повторил, что  не  считает  себя
   связанным  национальными  таксами и  практикой,  хотя  и  он  может
   извлечь  некоторую  помощь  из них (см.  недавний  прецедент,  дело
   "Венема  против Нидерландов" (Venema v. Netherlands) от 17  декабря
   2002 г., жалоба N 35731/97, з 117).
       52.  В соответствии с прецедентным правом Европейского суда для
   получения  возмещения  судебных  расходов  и  издержек  потерпевшая
   сторона должна была понести их, чтобы попытаться предотвратить  или
   исправить  нарушение Конвенции, чтобы Европейский суд признал  факт
   нарушения   и  чтобы  получить  сатисфакцию  за  нарушение.   Также
   необходимо   доказать,   что   судебные   расходы   были   понесены
   действительно  и  необходимо,  а также  в  разумных  размерах  (см.
   упоминавшееся выше Постановление Европейского суда по делу  "Венема
   против Нидерландов", з 118).
       53. Европейский суд не мог согласиться с мнением заявителя, что
   судебные  процессы против него вытекали всецело из факта нарушения,
   установленного  в  настоящем деле. На самом  деле,  уголовное  дело
   против  него  было вызвано, как это можно увидеть,  подозрением  на
   разумных   основаниях  в  совершении  правонарушения   со   стороны
   заявителя.  Кроме  того, следует заметить,  что  жалобы  заявителя,
   касающиеся  использования доказательств,  полученных  в  результате
   установленного нарушения, были признаны неприемлемыми.
       54.  Более того, Европейский суд не был убежден в необходимости
   для   заявителя,  который  сам  являлся  опытным  адвокатом,  иметь
   одновременно  более  трех  представителей  при  разбирательстве   в
   апелляционном  суде  и  Верховном суде  дела  небольшой  сложности.
   Следовательно,  не  было  доказано, что все  заявленные  требования
   были  "необходимо"  понесены. Кроме того, размер  заявленной  суммы
   явно завышен.
       55.   Исходя   из   принципа  справедливости,  основываясь   на
   предоставленной  информации,  Европейский  суд  присудил  заявителю
   10000  евро  в  качестве возмещения судебных расходов  и  издержек,
   включая любой налог, которым может облагаться данная сумма.
   
              C. Процентная ставка при просрочке платежей
   
       56.  Европейский суд счел, что процентная ставка при  просрочке
   платежей  должна  быть  установлена в  размере  предельной  годовой
   процентной  ставки по займам Европейского центрального  банка  плюс
   три процента.
   
                        НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД:
   
       1)  постановил шестью голосами против одного, что  имело  место
   нарушение статьи 8 Конвенции;
       2) постановил шестью голосами против одного:
       a)  что государство-ответчик обязано в течение трех месяцев  со
   дня  вступления  Постановления в законную  силу  в  соответствии  с
   пунктом  2  статьи  44 Конвенции выплатить заявителю  в  возмещение
   судебных расходов и издержек 10000 (десять тысяч евро);
       b)  что с даты истечения вышеуказанного трехмесячного срока  до
   момента выплаты простые проценты должны начисляться на эти суммы  в
   размере,   равном   минимальному  ссудному  проценту   Европейского
   Центрального Банка плюс три процента;
       3)  единогласно  отклонил  остальные  требования  заявителя   о
   справедливой компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 8 апреля 2003 г.  в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                            Ж.-П.КОСТА
                                                                      
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                               С.ДОЛЛЕ
   
   
   
   
   
   
       В  соответствии  с пунктом 2 статьи 45 Конвенции  и  пунктом  2
   правила  74  Регламента  Суда  к Постановлению  прилагается  особое
   мнение судьи Э. Пальм.
   
                                                               Ж.-П.К.
                                                                      
                                                                  С.Д.
   
                     ОСОБОЕ МНЕНИЕ СУДЬИ Э. ПАЛЬМ
   
       Я  не согласна с мнением большинства, что имело место нарушение
   статьи 8 Конвенции, по следующим причинам.
       Дело  касается  деликатного и сложного вопроса оценки  действий
   полиции  относительно  частных  лиц.  Или,  другими  словами,   где
   находится  граница  между неправомерным вмешательством  со  стороны
   полиции в права лица, гарантированные статьей 8 Конвенции, с  одной
   стороны,  и общепринятым поведением полиции, заключавшемся  в  даче
   совета  и  предоставлении помощи потерпевшему гражданину, с  другой
   стороны.
       В   настоящем   деле  участвовала  ли  полиция  в   записывании
   настолько,  чтобы государство стало ответственным в соответствии  с
   Конвенцией?  Или  могли бы действия полиции рассматриваться  больше
   как   предоставление   информации  и  дача   совета,   которое   не
   приравнивалось  бы  к  вмешательству в соответствии  со  статьей  8
   Конвенции?
       Большинство   судей   Палаты   признали,   что   имело    место
   неправомерное  вмешательство  в право  заявителя  на  уважение  его
   "корреспонденции".  Я,  со  своей  стороны,  придерживаюсь  другого
   мнения  и  считаю  обоснование и выводы  голландских  судов  весьма
   убедительными.
       Верховный  суд присоединился к мнению апелляционного суда,  что
   полиция не действовала в такой руководящей роли, чтобы имело  место
   вмешательство  со  стороны публичных властей  по  смыслу  пункта  2
   статьи 8 Конвенции. Далее Верховный суд отметил:
       "Более  того,  (дело)  по  существу  касается  потерпевшей   от
   полового  преступления, эта женщина не имеет других  доказательств,
   достаточных  при  отсутствии  опровержения,  кроме  ее  собственных
   показаний,   полиция  предоставила  ей  информацию  о   возможности
   получить  дополнительные доказательства  и  с  этой  целью  оказала
   впоследствии  практическую  (техническую)  помощь  в  осуществлении
   некоторых  действий, а именно записывании у нее дома, в  отсутствие
   полиции,  с  помощью устройства, подключенного полицией к  телефону
   потерпевшей, телефонного разговора с преступником. Данное  действие
   не   является   запрещенным  законом  деянием  для  этой   женщины,
   являвшейся участницей записанного телефонного разговора".
       По-моему,  Верховный  суд ответил на все существенные  вопросы.
   Ситуация,  в  которой оказалась S., к сожалению, не была  такой  уж
   необычной.  Хорошо  известно, что в делах, касающихся  сексуального
   домогательства  и  насилия против женщин, женщине сложно  заставить
   ей  поверить.  Ее показаниям противостоят показания преступника.  В
   настоящем  деле  она  была уязвимее, так как  ее  муж  находился  в
   тюрьме,  а  преступник являлся адвокатом мужа. Я, как  и  Верховный
   суд,   рассматриваю   действия   полиции   как   предложение    или
   информирование  S., что одним из способов получения  доказательств,
   которым   она   располагала,  являлось   использование   ее   права
   записывать  входящие телефонные разговоры. И именно  ей  оставалось
   решить, хотела ли она воспользоваться магнитофоном и кассетами.
       Большинство судей Палаты ссылались на дело "A. против  Франции"
   и  признали, что выводы, сделанные в данном деле, применяются  и  в
   настоящем  деле (пункты 38 и 39 Постановления). Они также  выразили
   мнение,  что  в  настоящем деле, как и в деле "A. против  Франции",
   полиция   помогала   частному  лицу  собирать   доказательства   по
   уголовному  делу  (см.  выше  пункт  40  Постановления).  По-моему,
   настоящее дело явно отличается от дела "A. против Франции". В  деле
   "A.   против  Франции"  мужчина  пришел  в  управление  полиции   и
   поговорил   со  старшим  полицейским  офицером.  Мужчина   вызвался
   позвонить  другому  лицу и вынудить его говорить о  запланированном
   убийстве.  Старший полицейский офицер согласился,  и  разговор  был
   записан   старшим   полицейским   офицером   на   его   магнитофон,
   подключенный  к  его телефону в его кабинете. После  этого  старший
   полицейский офицер хранил кассеты.
       В  том  деле  все  произошло в здании полиции, и  вся  операция
   проводилась  полицией  таким образом, что могла  считаться  началом
   полицейского следствия. В настоящем деле обстоятельства  отличаются
   по существенным пунктам, как было описано выше.
       Роль   полиции   в  современном  обществе  является   предметом
   многочисленных споров, и общим является представление  о  том,  что
   полицейские   силы,   кроме   обычной   работы   полиции,    должны
   предоставлять помощь гражданам, обратившимся к ним, если это  может
   быть  сделано без ущерба другим интересам. Остается надеяться,  что
   настоящее  Постановление  не  сделает  работу  полиции  еще   более
   трудной   и   не   снизит   мотивации   полицейских   информировать
   общественность и помогать ей.
   
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            SECOND SECTION
                                   
                    CASE OF M.M. v. THE NETHERLANDS
                      (Application No. 39339/98)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                        (Strasbourg, 8.IV.2003)
   
       In the case of M.M. v. the Netherlands,
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as
   a Chamber composed of:
       Mr J.-P. Costa, President,
       Mr A.B. Baka,
       Mr Gaukur {Jorundsson}, <**>
       Mrs E. Palm,
       Mr K. Jungwiert,
       Mr V. Butkevych,
       Mr M. Ugrekhelidze, judges,
       and Mrs {S. Dolle}, Section Registrar,
   --------------------------------
       <**>  Здесь  и  далее  по  тексту слова на  национальном  языке
   набраны латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       Having deliberated in private on 21 May 2002 and 18 March 2003,
       Delivers the following judgment, which was adopted on that last-
   mentioned date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (No. 39339/98) against
   the  Kingdom of the Netherlands lodged with the European Commission
   of  Human Rights ("the Commission") under former Article 25 of  the
   Convention  for  the  Protection of Human  Rights  and  Fundamental
   Freedoms  ("the  Convention") by a Netherlands  national,  Mr  M.M.
   ("the applicant"), on 14 August 1997.
       2.  The  applicant was represented by Ms E. Prakken,  a  lawyer
   practising   in   Amsterdam.  The  Netherlands   Government   ("the
   Government")  were represented by their Agent, Ms J.  Schukking  of
   the  Netherlands Ministry for Foreign Affairs. The President of the
   Chamber  acceded to the applicant's request not to  have  his  name
   disclosed (Rule 47 з 3 of the Rules of Court).
       3.  The  applicant alleged a violation of Article 8 in that  he
   had  been  a  victim  of  unlawful telephone  interception  by  the
   police.
       4.  The  application was transmitted to the Court on 1 November
   1998,  when  Protocol  No.  11 to the Convention  came  into  force
   (Article 5 з 2 of Protocol No. 11).
       5. The application was initially allocated to the First Section
   of  the  Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court).  Within  that
   Section, the Chamber that would consider the case (Article 27  з  1
   of  the Convention) was constituted as provided in Rule 26 з  1  of
   the Rules of Court.
       6.  On 1 November 2001 the Court changed the composition of its
   Sections  (Rule  25  з  1). This case was  assigned  to  the  newly
   composed  Second  Section. Ms W. Thomassen, the  judge  elected  in
   respect  of  the  Netherlands, withdrew from sitting  in  the  case
   (Rule  28).  The Government accordingly appointed Ms E.  Palm,  the
   judge  elected  in respect of Sweden, to sit in her place  (Article
   27 з 2 of the Convention and Rule 29 з 1).
       7.  By  a  decision  of  21 May 2002, the  Court  declared  the
   application partly admissible.
       8.  The applicant and the Government each filed observations on
   the merits (Rule 59 з 1).
   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
   
       9.  The  applicant is a Netherlands national, born in 1953  and
   living  in  The  Hague. He has been a practising lawyer  (advocaat)
   since 1979.
       10. At the beginning of November 1993, the applicant agreed  to
   act  as defence counsel for a Mr K. in criminal proceedings brought
   against   the  latter.  At  that  time,  Mr  K.  was  in  pre-trial
   detention. In connection with this case, the applicant met  several
   times with Mrs S., who at that time was Mr K.'s wife.
       11. At some point Mrs S. told Mr K. that on 9 November 1993 the
   applicant had made sexual advances towards her. Mr K. informed  the
   police officer investigating his case, Officer N., of this, who  in
   turn  informed the public prosecutor in charge of the investigation
   against  Mr  K., Public Prosecutor T. The latter gave  instructions
   that  a  criminal complaint against the applicant should  be  filed
   with  the vice squad. On this basis, Officer N. contacted both  Mrs
   S. and Officer R. of the vice squad.
       12.  Mrs  S.  was  initially  reluctant  to  lodge  a  criminal
   complaint against the applicant as she feared that her word  -  the
   only  evidence  available - would be insufficient against  that  of
   the applicant.
       13.  Following discussions between Officers R. and R.K. of  the
   vice  squad  and Public Prosecutor T., the suggestion was  made  to
   Mrs  S.  to  connect a tape recorder to her telephone in  order  to
   allow  her  to  tape  incoming conversations  with  the  applicant.
   Police officers subsequently connected a cassette tape recorder  to
   Mrs  S.'s  telephone in her home and suggested that she  steer  her
   conversations  with  the applicant towards the  latter's  advances.
   Mrs  S. was shown how to operate the device. The police came to her
   home  twice  in  order  to  collect the  recordings  and  load  new
   cassette tapes into the tape recorder.
       14.  Mrs  S.  recorded three conversations with the  applicant,
   which  were transcribed by the police. These transcripts were added
   to the case-file on the investigation against the applicant.
       15.  The case was reported in the press. This induced two other
   women  to  come forward and lodge criminal complaints  against  the
   applicant: one Mrs V., who claimed to have been raped and  sexually
   assaulted  by  the applicant, and one Mrs C., who  also  complained
   that she had been sexually assaulted by the applicant.
       16.  The  applicant was subsequently summoned to appear  on  14
   April 1994 before the Regional Court (arrondissementsrechtbank)  of
   The Hague on charges of sexual assault and rape.
       17.  In  its  judgment of 28 April 1994, following  adversarial
   proceedings in the course of which a hearing was held on  14  April
   1994,   the  Regional  Court  convicted  the  applicant  of  having
   sexually  assaulted  Mrs S. and Mrs C., and acquitted  him  of  the
   charges  brought in respect of Mrs V. The Regional Court  sentenced
   the  applicant to eight months' imprisonment, four months of  which
   were suspended for a probationary period of two years.
       18.  Both  the  applicant and the public prosecutor  lodged  an
   appeal with the Court of Appeal (gerechtshof) of The Hague.
       19.  In  its  judgment  of 16 June 1995, the  Court  of  Appeal
   quashed  the judgment of 28 April 1994, convicted the applicant  of
   having  sexually assaulted Mrs S. and Mrs C. and acquitted  him  of
   the  charges  in  respect of Mrs V. It sentenced the  applicant  to
   four  months' imprisonment, suspended for a probationary period  of
   two  years, and a fine of 10,000 Netherlands guilders. It based the
   applicant's conviction on statements taken from the applicant,  Mrs
   S.,  Mrs  C.  and  three  other  persons.  The  recorded  telephone
   conversations were not relied on as evidence.
       20.  The  applicant's subsequent appeal on points  of  law  was
   rejected by the Supreme Court (Hoge Raad) on 18 February 1997.
       21.  In so far as is relevant to the case before the Court, the
   applicant  complained under inter alia Article 8 of the  Convention
   that  the  Court of Appeal had wrongly rejected his  argument  that
   the  prosecution should be declared inadmissible or  that  evidence
   had  been unlawfully obtained in respect of the recordings made  of
   his   telephone  conversations  with  Mrs  S.  The  Supreme   Court
   dismissed this complaint in the following terms:
       "6.2.2. It is... correctly assumed in the grounds of appeal  on
   points  of  law  that  no interference by any public  authority  is
   permitted in the exercise of the right to "respect for his  private
   life  and  his correspondence" guaranteed by Article 8 з 1  of  the
   Convention unless, and to the extent, provided for by law.
       6.3.1.  What  is decisive in the instant case is therefore  the
   answer  to  the  question whether, noting the part  played  by  the
   police in the recording of the telephone conversations that S.  has
   had  with the suspect, there has been an interference by the police
   in  the  exercise of the right of the accused to "respect  for  his
   private life and his correspondence".
       6.3.2. Against the background of the facts and circumstances...
   the  finding of the Court of Appeal that the police has  not  acted
   in  such a directive manner - in which finding the Court of  Appeal
   apparently had in mind the entire part played by the police in  the
   recording  of  the telephone conversations by S. - that  there  has
   been an interference by any public authority within the meaning  of
   Article  8  з  2  of  the  Convention is not incomprehensible,  and
   furthermore it does not reflect an incorrect understanding  of  the
   law,  in  particular, not as regards the contents of that provision
   of the Convention...
       After all, [the case] concerns in essence a (female) victim  of
   a  sexual  offence,  this woman not having any  other  prima  facie
   evidence  than  her own account and to whom the  police  has  given
   information about a possibility for her to obtain additional  proof
   and  to  whom and to this end the police has subsequently  provided
   practical  (technical)  aid  for  performing  certain  acts  -  the
   recording,  in  her own home and in the absence of the  police  and
   with  the  aid  of  a  device connected by the police  to  her  own
   telephone  line,  of an incoming telephone conversation  which  the
   perpetrator  conducts  with her -, which act  does  not,  for  that
   woman,  she  being a party to the telephone conversation  recorded,
   constitute an act prohibited by law.
       Nor does the finding that the circumstance that the suspect  in
   his  capacity of practising lawyer has a "privileged status" is not
   relevant in this matter reflect an incorrect understanding  of  the
   law.  On the above grounds, the Court of Appeal could conclude that
   this  was  not a situation referred to in Article 125g of the  Code
   of  Criminal  Procedure. The findings of the Court  of  Appeal  are
   sufficiently reasoned."
   
                II. Relevant domestic law and practice
                                   
                   A. The Code of Criminal Procedure
   
       22.  At  the  relevant time, Articles 125f-h  of  the  Code  of
   Criminal   Procedure  (Wetboek  van  Strafvordering)  provided   as
   follows:
       Article 125f
       "1.  In  case of discovery in flagrante delicto of  a  criminal
   offence  in  respect of which detention on remand is permitted,  or
   of  the  criminal  offence  referred to  in  Article  138a  of  the
   Criminal  Code  (Wetboek  van Strafrecht)  ,  any  person
   employed by the holder of the concession referred to in Article  3,
   first  paragraph, of the Telecommunication Services Act (Wet op  de
   telecommunicatievoorzieningen)  (...)  shall,  when  so   required,
   provide  to  the  Public  Prosecutor,  or  during  the  preliminary
   judicial   investigation  (gerechtelijk  vooronderzoek),   to   the
   investigating   judge,  all  desired  information  concerning   all
   traffic  not  intended for the public that has taken place  through
   the  telecommunication infrastructure and in respect of which there
   is  a  presumption  that the person suspected of  the  offence  has
   taken part in it.
       2. Articles 217 - 219 shall apply by analogy."
       Article 125g
       "During    the    preliminary   judicial   investigation    the
   investigating judge is empowered, if the investigation urgently  so
   requires and if it concerns a criminal offence in respect of  which
   detention  on  remand is permitted, to determine that data  traffic
   through  the telecommunications infrastructure that is not intended
   for  the  public,  and in respect of which there is  a  presumption
   that  the  person suspected of the offence is taking  part  in  it,
   shall  be  tapped  or  recorded  by  an  officer  with  powers   of
   investigation  (opsporingsambtenaar). An  official  record  of  the
   tapping or the recording shall be made within forty-eight hours."
       Article 125h
       "1.  The investigating judge shall order the destruction in his
   presence,  as soon as possible, of the official records  and  other
   objects  from which information can be derived that he has obtained
   as  a  result  of the information referred to in Article  125f,  or
   that  has  been obtained by tapping as referred to in the preceding
   Article,  and  which is of no importance to the  investigation.  An
   official  record  of  the tapping or the recording  shall  be  made
   without delay.
       2.  The  investigating judge shall, in the same way, order  the
   destruction without delay of official records and other objects  as
   referred  to in the previous paragraph in so far as they relate  to
   statements  made  by or to a person who, pursuant to  Article  218,
   would be able to decline to give evidence if he were questioned  as
   a witness as to the content of those statements.
       3. The investigating judge shall add the other official records
   and  other  objects as referred to in the first  paragraph  to  the
   case-file no later than the moment at which the decision  to  close
   the preliminary judicial investigation becomes final.
       4.  The  public prosecutor shall order the destruction  in  his
   presence  of  the  official  records or other  objects  from  which
   information can be derived that he has obtained as a result of  the
   information  referred to in Article 125f, if he does not  seek  the
   opening  of a preliminary judicial investigation within  one  month
   after  obtaining that information. He shall make an official record
   of the destruction."
       23.  Article  218 of the Code of Criminal Procedure,  which  is
   referred to in the provisions quoted above, provides as follows:
       "Persons who, by virtue of their position, their profession  or
   their  office, are bound to secrecy may... decline to give evidence
   or  to answer particular questions, but only in relation to matters
   the knowledge of which is entrusted to them in that capacity."
   
                B. The Guidelines for the Interception
                      of Telephone Conversations
   
       24.  Guidelines for the Interception of Telephone Conversations
   (Richtlijnen  Onderzoek van Telefoongesprekken) of 2 July  1984,  a
   copy  of which could be obtained by any interested person, set  out
   the  way  in  which the power to intercept telephone  conversations
   was  to  be exercised in practice. These Guidelines, which were  in
   the  nature  of  published policy and official instructions  rather
   than  "law", were issued in the form of a circular letter from  the
   senior  public  prosecutors  to  the  police.  The  model  of  this
   circular  letter  was  published in, inter  alia,  the  Netherlands
   Journal   for   Human  Rights  (Nederlands  Tijdschrift   voor   de
   Mensenrechten)  of  July/August  1989,  pages  545  and  following.
   According  to  these Guidelines, the procedure to be  followed  was
   this:
       25.  The  interception and recording of telephone conversations
   should  be  considered only if it could lead to  the  detection  of
   crimes  which,  in  view  of  their  nature  or  frequency  or  the
   organised  context  in  which they were  committed,  constituted  a
   serious interference with the legal order. It should be limited  to
   those  cases  in  which  the aim pursued could  not  reasonably  be
   achieved otherwise.
       26.  A  police  officer  in  charge  of  an  investigation  who
   considered  such  a  measure indicated was,  after  consulting  his
   commanding   officer,  to  discuss  the  matter  with  the   public
   prosecutor.  The latter, if he agreed with the police officer,  was
   to   discuss  it  with  the  investigating  judge.  If  the  public
   prosecutor  decided  that  the measure was  necessary,  the  police
   officer  in  charge  of the investigation was  to  provide  certain
   necessary factual information in the form of a written report.  The
   public   prosecutor   would  then  submit  this   report   to   the
   investigating  judge and ask for permission in writing  to  proceed
   with the measure.
       27.  An  official  record was to be made of all  interceptions,
   even if they yielded nothing useful, within forty-eight hours.  Any
   recordings, transcripts or documents were to be kept in such a  way
   that  they were not accessible to persons not involved in the case.
   The  tapes,  with  a  final  report, should  be  submitted  to  the
   investigating  judge, with an indication of the  number  of  copies
   still  in  the  hands  of  the police. If the  investigating  judge
   decided  that any part of the recordings or transcripts was  to  be
   destroyed,  the  copies  too  should be  handed  to  him  for  that
   purpose.
   
                   C. Subsequent legal developments
   
       28.  Articles  125f-h  of the Code of Criminal  Procedure  (see
   paragraph  22  above) were repealed by the Act of 19 October  1998,
   Staatsblad  (Official Gazette) 1998, No. 610, with  effect  from  1
   February  2000.  It is now provided that the public prosecutor  may
   order  the  recording  of telecommunications if  the  investigation
   urgently so requires; if the criminal offence concerned is  one  in
   respect  of which detention on remand is permitted; and  which,  in
   view  of  its  nature  or its connection with other  criminal  acts
   committed   by   the   suspect,  the  criminal  offence   concerned
   constitutes  a  serious interference with the legal order  (Article
   126m  з 1 of the Code of Criminal Procedure). The requirement of  a
   preliminary judicial investigation no longer applies, nor is  there
   any involvement of an investigating judge.
   
                                THE LAW
                                   
          I. Alleged violation of Article 8 of the Convention
   
       29.  The  applicant alleged that the recording of his telephone
   conversations  with  Mrs S. constituted, in  the  circumstances,  a
   violation  of  Article 8 of the Convention, the  relevant  part  of
   which provides as follows:
       "1.   Everyone   has   the   right  to   respect   for...   his
   correspondence.
       2.  There  shall be no interference by a public authority  with
   the  exercise  of  this right except such as is in accordance  with
   the  law  and  is  necessary  in a democratic  society...  for  the
   prevention  of disorder or crime, for the protection of  health  or
   morals,  or  for  the  protection of the  rights  and  freedoms  of
   others."
       The Government disputed this.
   
              A. Whether there has been an "interference
          by a public authority" with the applicant's rights
                   under Article 8 of the Convention
   
                           1. The applicant
   
       30.  The  applicant  argued that the  connection  of  the  tape
   recorder  to Mrs S.'s telephone constituted an "interference  by  a
   public  authority". He observed, in the first place,  that  it  was
   not  Mrs  S.  herself  who had approached the police:  it  was  the
   police  who had approached Mrs S. She had initially only  told  her
   husband,  who was then in detention, about the matter; her  husband
   had  informed  the  police;  the police  had  informed  the  public
   prosecutor. Finally, the public prosecutor, after having  consulted
   his  superior,  had  given instructions for  a  criminal  complaint
   against the applicant to be obtained from Mrs S.
       31.  Although the tape recorder had been installed in Mrs  S.'s
   dwelling  with  her  permission, this had  been  done  not  on  her
   initiative,  but on that of the police. The cassette tape  recorder
   had  been  police property and intended for recording conversations
   for use as evidence in criminal cases.
       32.  The  police  officers had obtained the permission  of  the
   public  prosecutor  for proceeding thus, but  had  not  sought  the
   permission   of  the  investigating  judge.  This   was,   in   the
   applicant's  submission,  not merely an oversight,  since  at  that
   time  telephone  tapping  could only lawfully  be  ordered  in  the
   course   of   a   preliminary  judicial  investigation.   No   such
   investigation  had  been  opened. The applicant  argued  that  this
   clearly  showed that both the police and the public prosecutor  had
   deliberately flouted the law.
       33.  It had been police officers who had instructed Mrs S.  how
   to  act in the event that the applicant called, and who loaded  the
   cassette tapes into the tape recorder and removed them.
       34.  The public prosecutor and the police had at all times been
   aware  that the applicant was a practising advocate. They had  thus
   knowingly  taken  the  risk of recording a  telephone  conversation
   relevant to the defence of Mrs S.'s husband, which would have  been
   entitled to the protection of legal privilege.
   
                           2. The Government
                                   
       35.  The Government maintained the position that there had been
   no  interference  by  a  public authority. The  police  had  merely
   indicated  to  Mrs  S.  a  way of obtaining  evidence  against  the
   applicant,  and had provided technical assistance. At the  decisive
   moments  Mrs  S.  had  acted of her own  free  will.  She  had  not
   performed   any  actions  that,  in  the  context  of  a   criminal
   investigation,  were  reserved  for  the  police  or  the  criminal
   justice  authorities. There had been nothing to  prevent  her  from
   using   a   cassette   tape  recorder  to  record   her   telephone
   conversations with the applicant.
   
                       3. The Court's assessment
   
       36. The question before the Court is whether the "interference"
   with  the  applicant's Article 8 rights - to wit, the recording  of
   telephone  conversations which he had with Mrs S. with  a  view  to
   their  use  as  prosecution evidence against  the  applicant  -  is
   imputable to a "public authority" or not.
       37.  It  is not in dispute that it was the police who made  the
   suggestion  to  the  Mrs S. to record telephone conversations  with
   the  applicant. With the prior permission of the public prosecutor,
   police  officers  connected a tape recorder to Mrs S.'s  telephone.
   They  suggested that she steer her conversations with the applicant
   towards the latter's sexual approaches. They instructed Mrs  S.  in
   the  operation  of the tape recorder. They came  to  her  home  and
   collected  the  recordings. It was left to Mrs  S.  to  entrap  the
   applicant into making statements amounting to admissions  of  guilt
   and to activate the tape recorder.
       38.  It  is recalled that in the case of A. v. France (judgment
   of  23  November  1993,  Series A No.  277-B),  a  certain  private
   citizen  of  his own motion reported a conspiracy to commit  murder
   to  a  police superintendent. He volunteered to call the  applicant
   A.,  a  participant in the conspiracy, and suggested the  recording
   of   the   telephone   conversation   in   question.   The   police
   superintendent
       "...  made  a crucial contribution to executing the  scheme  by
   making  available  for a short time his office, his  telephone  and
   his  tape recorder. Admittedly, he did not inform his superiors  of
   his  actions  and he had not sought the prior authorisation  of  an
   investigating  judge, but he was acting in the performance  of  his
   duties  as  a  high-ranking police officer.  It  follows  that  the
   public  authorities  were  involved to  such  an  extent  that  the
   State's  responsibility under the Convention  was  engaged."  (loc.
   cit., p. 48, з 36)
       39.  The  same considerations apply here. Acting as  they  did,
   with  the permission of the public prosecutor, the police  "made  a
   crucial  contribution to the execution of the scheme", as  well  as
   being responsible for its inception. The public prosecutor and  the
   police  all acted in the performance of their official duties.  The
   responsibility of the respondent State is therefore engaged.
       40.  In  the present case, which like the A. v. France case  is
   characterised  by  the  police setting up a private  individual  to
   collect evidence in a criminal case, the Court is not persuaded  by
   the Government's argument that it was ultimately Mrs S. who was  in
   control  of  events. To accept such an argument would be tantamount
   to    allowing    investigating   authorities   to   evade    their
   responsibilities  under  the  Convention  by  the  use  of  private
   agents.
       41. It is not necessary to consider the Government's suggestion
   that  Mrs  S.  would have been fully entitled to  record  telephone
   calls   from  the  applicant  without  the  involvement  of  public
   authority and use the recordings as she wished, the issue  in  this
   case being precisely the involvement of public authority.
       42.  There  has accordingly been an "interference by  a  public
   authority"   with  the  applicant's  right  to  respect   for   his
   "correspondence".
       43.  Such  an  interference  will  violate  Article  8  of  the
   Convention  unless it is "in accordance with the law", pursues  one
   of  the  "legitimate aims" set out in the second paragraph of  that
   Article,  and can be considered "necessary in a democratic society"
   in pursuit of that aim.
   
       B. Whether Article 8 of the Convention has been violated
   
       44.  The Government offered no argument to the effect that  the
   interference  complained of, if imputable to the respondent  State,
   was "in accordance with the law".
       45.  The  Court confines itself to noting that, at the relevant
   time,  except  in circumstances not relevant to the  present  case,
   the   tapping   or  interception  of  "data  traffic  through   the
   telecommunications infrastructure that [was] not intended  for  the
   public, and in respect of which there [was] a presumption that  the
   person   suspected  of  the  offence  [was]  taking  part  in   it"
   presupposed,  firstly,  a preliminary judicial  investigation,  and
   secondly,  an order given by an investigating judge (Articles  125f
   and  125g  з 1 of the Code of Criminal Procedure, see paragraph  22
   above).  Neither condition was met in the present case. It  follows
   that  the  interference at issue was not "in  accordance  with  the
   law".
       46. That is enough for the Court to find that there has been  a
   violation of Article 8. It is not necessary to go into whether  the
   interference  in  question  pursued  a  "legitimate  aim"  or   was
   "necessary in a democratic society" in pursuit thereof.
   
            II. Application of Article 41 of the Convention
   
       47. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
   
                               A. Damage
   
       48.  The  applicant declined to make any claims in  respect  of
   pecuniary  or  non-pecuniary  damage,  stating  that  he   intended
   instead to pursue such claims before the domestic courts.
   
                         B. Costs and expenses
   
       49.  The applicant claimed a total of 97.690,51 euros (EUR)  in
   respect  of  costs  and expenses. He had engaged  the  services  of
   several   counsel   for  his  defence  in  the  domestic   criminal
   proceedings  and related disciplinary proceedings. He argued  that,
   had  his  telephone conversations with Mrs S. not  been  unlawfully
   intercepted, there would have been no case against him;  therefore,
   he  was entitled to reimbursement of the entire sum. Moreover,  the
   question  of  the  lawfulness  of the  interceptions  had  featured
   prominently throughout the domestic proceedings.
       50.  The  Government considered this claim  "excessive  in  the
   extreme".  They  suggested an award based on the  legal  aid  rates
   applicable  in  the Netherlands and asked the Court  to  take  into
   account  on  a  pro  rata  basis the fact  that  only  one  of  the
   applicant's five original complaints had been declared admissible.
       51.  As  to  the cost of legal assistance, the Court reiterates
   once  again that it does not regard itself bound by domestic scales
   and  practices,  although it may derive some assistance  from  them
   (see,  as  a recent authority, Venema v. the Netherlands, 35731/97,
   17 December 2002, з 117).
       52. According to the Court's consistent case-law, to be awarded
   costs  and  expenses the injured party must have incurred  them  in
   order  to  seek prevention or rectification of a violation  of  the
   Convention,  to  have  the same established by  the  Court  and  to
   obtain redress therefor. It must also be shown that the costs  were
   actually  and necessarily incurred and that they are reasonable  as
   to  quantum  (see, as a recent authority, Venema,  cited  above,  з
   118).
       53.  The  Court is unable to accept the applicant's  suggestion
   that  the proceedings taken against him resulted entirely from  the
   violation found in the present case. In fact, the proceedings  were
   occasioned,  as  it  would  appear, by a  reasonable  suspicion  of
   wrongdoing  on the applicant's part. It is further noteworthy  that
   the  applicant's  complaints  touching  on  the  use  made  of  the
   evidence  obtained as a result of the violation found were declared
   inadmissible.
       54.  The  Court  is likewise unconvinced of the  need  for  the
   applicant, himself an experienced advocate, to retain no less  than
   three  counsel simultaneously for the proceedings before the  Court
   of  Appeal  and  the  Supreme Court  in  a  case  that  was  of  no
   particular complexity. It follows that the costs claimed  have  not
   all  been shown to have been "necessarily incurred". Moreover,  the
   sums claimed are not reasonable as to quantum.
       55.  Making  an  equitable assessment based on the  information
   available  to  it,  the Court awards EUR 10,000  under  this  head,
   including any tax that may be chargeable.
   
                          C. Default interest
   
       56.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based on the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank, to which should be added three  percentage
   points.
   
                     FOR THESE REASONS, THE COURT
   
       1.  Holds  by  6 votes to 1 that there has been a violation  of
   Article 8 of the Convention;
       2. Holds by 6 votes to 1
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant,  within
   three  months  from  the date on which the judgment  becomes  final
   according  to  Article 44 з 2 of the Convention,  EUR  10,000  (ten
   thousand euros) in respect of costs and expenses;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amount  at  a  rate  equal  to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       3. Dismisses unanimously the remainder of the applicant's claim
   for just satisfaction.
   
       Done  in  English,  and notified in writing on  8  April  2003,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                            J.-P.COSTA
                                                             President
                                                                      
                                                             {S.DOLLE}
                                                             Registrar
   
   
   
   
   
   
       In accordance with Article 45 з 2 of the Convention and Rule 74
   з  2 of the Rules of Court, the following dissenting opinion of  Ms
   E. Palm is annexed to this judgment.
   
                                                               J.-P.C.
                                                                      
                                                                  S.D.
   
                   DISSENTING OPINION OF JUDGE PALM
   
       I  do not agree with the opinion of the majority that there has
   been  a violation of Article 8 of the Convention, for the following
   reasons:
       The   case  concerns  the  delicate  and  difficult  issue   of
   evaluating the police's actions in relation to private persons.  Or
   in  other words, where the line is to be drawn between on  the  one
   hand  an unlawful interference by the police with a person's rights
   under  Article  8  and on the other hand accepted police  behaviour
   consisting  of  extending advice and giving help  to  a  distressed
   citizen.
       In  the  present  case, was the police involved  in  the  tape-
   recording  to such an extent that the State's responsibility  under
   the   Convention  was  engaged?  Or  can  the  police  actions   be
   considered more in the nature of giving information and  advice  of
   a kind that does not amount to an interference under Article 8?
       The  majority  of  the  Chamber has found  that  there  was  an
   unlawful  interference with the applicant's right  to  respect  for
   his  "correspondence". I, for my part, am of  a  different  opinion
   and  I find the Netherlands courts' reasoning and conclusions  very
   convincing.
       The  Supreme Court subscribed to the Court of Appeal's  finding
   that  the  police had not acted in such a directive  manner  as  to
   amount  to an interference by a public authority within the meaning
   of  Article 8 з 2 of the Convention. And the Supreme Court went  on
   to say:
       "After all, [the case] concerns in essence a (female) victim of
   a  sexual  offence,  this woman not having any  other  prima  facie
   evidence  than  her own account and to whom the  police  has  given
   information about a possibility for her to obtain additional  proof
   and  to  whom and to this end the police has subsequently  provided
   practical  (technical)  aid  for  performing  certain  acts  -  the
   recording,  in  her own home and in the absence of the  police  and
   with  the  aid  of  a  device connected by the police  to  her  own
   telephone  line,  of an incoming telephone conversation  which  the
   perpetrator  conducts  with her -, which act  does  not,  for  that
   woman,  she  being a party to the telephone conversation  recorded,
   constitute an act prohibited by law."
       In my opinion the Supreme Court has indicated all the essential
   points.   The   situation  in  which  Mrs  S.  found   herself   is
   unfortunately not an unusual one. It is a well-known fact  that  in
   cases  which  concern sexual harassment and violence against  women
   it  is  difficult  for the woman to be believed.  Her  word  stands
   against  that of the perpetrator. In the present case she  was  all
   the  more vulnerable as her husband was in jail and the perpetrator
   was  the  husband's lawyer. I see the police action, as the Supreme
   Court  did, as a suggestion or information to Mrs S. that  one  way
   of  getting  evidence would be for her to use her  legal  right  to
   tape-record  an incoming telephone  call. It was left  entirely  to
   her  to  decide whether she wanted to make use of the recorder  and
   the tapes.
       The majority of the Chamber refers to the case A. v. France and
   finds  that  the same considerations as in that case apply  in  the
   present  case  (paragraphs 38 and 39). They also express  the  view
   that  the present case, like that of A. v. France, is characterised
   by  the  police setting up a private individual to collect evidence
   in  a criminal case (paragraph 40 above). In my opinion the present
   case  can  be clearly distinguished from the A. v. France case.  In
   the  A.  v. France case, a man came to the police headquarters  and
   spoke to a Chief Superintendent. The man volunteered to call  up  a
   person  and  make  that person speak about a  planned  murder.  The
   superintendent  agreed  and  the  conversation  was  taped  by  the
   superintendent  on  his tape-recorder which was  connected  to  his
   telephone  in  his office. The superintendent afterwards  kept  the
   tapes.
       In  that case, everything happened on police premises, and  the
   whole  operation was managed by the police in such a  way  that  it
   came  close to beginning a police investigation. The facts  in  the
   present  case are quite different on the essential points, as  have
   been described above.
       The role of the police in a modern society is very much debated
   and  it  is  a  common understanding today that  the  police  force
   should,  apart  from  usual police work, also  offer  help  to  the
   individual  citizen  who  turns to them  where  this  can  be  done
   without  harming  other  interests. It is to  be  hoped  that  this
   judgment  will not result in making police work more difficult  and
   the  police  themselves  less motivated  to  inform  and  help  the
   public.
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz