Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 11.03.2003 ДЕЛО "ЛЕШНИК (LESNIK) ПРОТИВ СЛОВАКИИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                           ЧЕТВЕРТАЯ СЕКЦИЯ
                                   
             ДЕЛО "ЛЕШНИК ({LESNIK}) <**> ПРОТИВ СЛОВАКИИ"
                          (Жалоба N 35640/97)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                    (Страсбург, 11 марта 2003 года)
   
       По  делу  "Лешник против Словакии" Европейский  суд  по  правам
   человека (Четвертая секция), заседая Палатой в составе:
   --------------------------------
       <*> Перевод на русский язык Берестнева Ю.Ю.
       <**>  Здесь  и  далее  по  тексту слова на  национальном  языке
   набраны латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       сэра Николаса Братца, председателя Палаты,
       М. Пеллонпяя,
       В. Стражнички,
       М. Фишбаха,
       Р. Марусте,
       С. Павловского,
       Л. Гарлицки, судей,
       а также при участии М. О'Бойла, секретаря Секции Суда,
       заседая  17  декабря 2002 г. и 4 февраля 2003 г.  за  закрытыми
   дверями,
       вынес 4 февраля 2003 г. следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было  инициировано жалобой (N 35640/97),  поданной  в
   Европейскую  комиссию по правам человека 10 марта  1997  г.  против
   Республики Словакии гражданином Словакии Алексеем Лешником  (Alexej
   {Lesnik})  (далее - заявитель) в соответствии с бывшей  статьей  25
   Европейской конвенции о защите прав человека и основных свобод.
       2.  Интересы  заявителя,  которому была предоставлена  правовая
   помощь,  в  Европейском суде представлял Й. Хрубала  (J.  Hrubala),
   адвокат  из г. Банска-Быстрица ({Banska} Bystrica). Власти Словакии
   были  представлены  своим Уполномоченным при  Европейском  суде  по
   правам человека П. Вршански ({P. Vrsansky}).
       3.  Заявитель,  в  частности, утверждал, что осуждение  его  за
   заявления  в адрес государственного прокурора нарушало его  свободу
   выражения мнения.
       4.  Жалобы  были переданы в Европейский суд 1 ноября  1998  г.,
   когда  вступил в силу Протокол N 11 к Конвенции (пункт 2  статьи  5
   Протокола N 11 к Конвенции).
       5.   Жалоба   была  передана  на  рассмотрение  Второй   секции
   Европейского  суда  (пункт  1  правила  52  Регламента   Суда).   В
   соответствии  с  пунктом 1 правила 26 в рамках Второй  секции  была
   создана  Палата,  которая  должна была  рассматривать  данное  дело
   (пункт 1 статьи 27 Конвенции).
       6. 1 ноября 2001 г. был изменен состав секций Европейского суда
   (пункт   1   правила   25  Регламента).  Дело  было   передано   на
   рассмотрение Четвертой секции в новом составе.
       7.  8  января 2002 г. Европейский суд объявил жалобу  заявителя
   частично приемлемой для рассмотрения по существу.
       8.   Заявитель  и  власти  Словакии  представили  замечания  по
   существу   дела   (пункт   1   правила  59   Регламента).   Проведя
   консультации   со  сторонами,  Палата  решила,  что  не   требуется
   проводить   слушания  по  существу  дела  (пункт   2   правила   59
   Регламента).
   
                                 ФАКТЫ
                                   
                        I. Обстоятельства дела
   
       9.  Заявитель  родился  в  1940 году и  проживал  в  г.  Кошице
   ({Kosice}). Он занимался предпринимательской деятельностью.
       10.  2  декабря  1991 г. заявитель обратился в  прокуратуру  г.
   Кошице  с  просьбой  возбудить  уголовное  дело  против  Х.   (Н.),
   предпринимателя   из   Чешской   Республики,   которого   заявитель
   подозревал в совершении мошенничества. Просьба заявителя  изучалась
   различными государственными органами, но уголовное дело  так  и  не
   было возбуждено.
       11. 4 декабря 1992 г. заявитель пожаловался в полицию, что двое
   неизвестных  оставили у входа в его квартиру  послание,  в  котором
   говорилось,  что ему сломают руки, если он "не перестанет  писать".
   13  апреля  1993 г. заявитель пожаловался в полицию  на  выстрел  в
   окно  его  квартиры. Заявитель утверждал, что его преследуют  из-за
   написанных  им  статей  о некоторых бывших членах  коммунистической
   партии.  Позже заявителю сообщили, что полиция не смогла установить
   личность злоумышленников.
       12.  5  апреля  1993  г.  заявитель  пожаловался  главе  Службы
   телекоммуникации    г.    Кошице    ({Kosice}    Telecommunications
   Authority),  что  после замены центрального коммутатора  телефонные
   разговоры  в  его агентстве часто обрывались. Заявитель  утверждал,
   что   слышал   в   телефонной  трубке  шум  перед  срывом   звонка,
   напоминавший   ему   шум,   который   присутствовал   раньше    при
   прослушивании телефона коммунистической тайной полицией.  Заявитель
   просил, чтобы дефект был устранен.
       13.  10  июня  1993  г.  следователь  полиции  возбудил  против
   заявителя  уголовное дело по подозрению в краже вещей  Х..  Решение
   было  принято на основании письменного уведомления прокурора района
   Семили (Semily), Чешская Республика.
       14.  1  ноября 1993 г. заявитель просил прокурора района Кошице
   прекратить  уголовное  дело против него. В своем  письме  заявитель
   жаловался,   не   сообщая   деталей,   что   следователь   полиции,
   рассматривающий  его  дело,  получил информацию  путем  незаконного
   прослушивания   телефона  заявителя.  Заявитель  просил   возбудить
   уголовное  дело против неизвестного лица или лиц, которые незаконно
   прослушивали его телефон.
       15.  6  декабря  1993  г. заявитель направил  письмо  П.  (Р.),
   прокурору  района  Кошице  I.  В  письме,  inter  alia,  сообщалось
   следующее:
       "Товарищ прокурор, после того как Вам не удалось достичь  ваших
   целей  однажды, Вы энергично продолжаете в соответствии с практикой
   [бывших]   агентов   государственной  безопасности   сфабриковывать
   другое  дело [против заявителя], так, как Вас учили делать  по  так
   называемому  непогрешимому  социалистическому  законодательству.  В
   связи  с  этим я могу Вас заверить, что не склонился перед  высшими
   должностными  лицами  бывшей политической системы,  а  в  частности
   [бывшими]  агентами государственной безопасности,  которые  уделяли
   мне,  по крайней мере, не меньше внимания, чем Вы сейчас. И сегодня
   я  не позволю запугивать меня, тем более таким лицам, как Вы, лицам
   с   сомнительным  прошлым,  не  говоря  уже  о  [Ваших]   остальных
   качествах...
       И   не  только  мой  предыдущий  опыт  руководства  детективным
   агентством   затрудняет   ассоциирование  Вас   с   объективностью,
   профессионализмом и уважением закона. По этому поводу  я  хотел  бы
   Вам  напомнить, что Вы также обязаны соблюдать законы, несмотря  на
   то,  что Вы считаете себя, вероятно... всемогущим лордом гор  Татры
   (Tatra)  и  реки  Вах ({Vah}) и само собой недосягаемым  для  кого-
   либо,  так как Вы в данное время находитесь под протекцией товарища
   [М.].  Нарушение  законодательства может иметь для  Вас  неприятные
   последствия.  На  данный момент я просто упомяну о некоторых  Ваших
   нарушениях, которые не нуждаются в комментариях".
       16.  Далее  в  письме  заявитель  утверждал,  что  адресат  был
   ответственен за отклонение уголовной жалобы заявителя против  Х.  и
   возбуждение уголовного дела против заявителя в 1993 году,  а  также
   за незаконный приказ о прослушивании телефона заявителя.
       17.   П.  передал  письмо  заявителя  своему  непосредственному
   начальнику,  городскому прокурору г. Кошице. Последний направил  17
   марта  1994  г.  заявителю  письмо, в котором  сообщалось,  что  не
   подтвержден  факт  того,  что  П. отдавал  приказ  о  прослушивании
   телефона заявителя или иным образом действовал неправомерно.
       18.   Между   тем,  7  марта  1994  г.  заявитель   пожаловался
   Генеральному  прокурору, что П. совершил преступление, злоупотребив
   своими полномочиями. В письме было сказано, inter alia:
       "[П.]  удовлетворил ходатайство [адвоката Х.]... не  возбуждать
   уголовное дело против Х. в Словакии, несмотря на то, что для  этого
   были  достаточные основания... Естественно, деньги, заплаченные  Х.
   для  сокрытия его мошеннических действий, сыграли определенную роль
   в  данном  деле. Поэтому представляется необходимым  проверить,  не
   было ли при данных обстоятельствах [факта взяточничества]...
       После...    угрозы...    следователя    Отдела    расследования
   преступлений  района Кошице I по делу Х. ... я пришел в  упомянутый
   отдел  10 июня 1993 г. После того, как я отклонил предложенное  мне
   "соглашение",    [следователь],   бывший   агент    государственной
   безопасности,  обвинил меня в краже [имущества]  Х.  в  1991  году.
   Таким  образом, П. не желал возбуждать уголовное дело против  Х.  с
   1991  года,  а  через  следователя полиции,  которого  можно  легко
   шантажировать,  устроил  так,  что  против  меня  было   возбуждено
   уголовное   дело,  имеющее  целью  отомстить  мне  за  обоснованные
   обвинения, которые я выдвигал против него. [П.] сделал это  вопреки
   [соответствующим   положениям  Уголовно-процессуального   кодекса],
   потому  что  до  сих  пор... не имеется доказательств,  из  которых
   [соответствующие  государственные  органы]  могли  бы  заключить  с
   достаточной   определенностью,  что   я   украл   что-либо   у   Х.
   Впоследствии  я  понял,  что мой телефон, используемый  также  моим
   частным детективным агентством, прослушивался, что нарушало  статью
   88 Уголовно-процессуального кодекса".
       19.   По   ходатайству  П.  Генеральная  прокуратура   Словакии
   согласилась возбудить против заявителя уголовное дело по  обвинению
   в   оскорблении  государственного  прокурора.  Дело  было  передано
   прокурору  в  г.  Липтовски Микулаш ({Liptovsky Mikulas}).  2  июня
   1994 г. заявитель был обвинен в оскорблении представителя власти  в
   вышеупомянутых письмах от 6 декабря 1993 г. и 7 марта 1994 г.
       20.  В письме от 5 сентября 1994 г., адресованном в прокуратуру
   Кошице, заявитель предположил, что целью его запугивания в  1992  и
   1993  годах было заставить его забрать свое заявление о возбуждении
   уголовного  дела против Х. Заявитель просил, чтобы  было  проведено
   расследование.
       21.   В   сентябре  1994  года  газета  "Нецензуроване  новины"
   ({Necenzurovane}   noviny)  опубликовала  статью   третьего   лица,
   описывающую  детали  дела заявителя. Статья была  озаглавлена  "Как
   красная чума действует в Восточной Словакии" и содержала цитаты  из
   вышеупомянутых писем заявителя. В относящихся к делу частях  статьи
   было написано:
       "...  На  этом  основании  районная  прокуратура  г.  Липтовски
   Микулаш возбудила 2 июня 1994 г. уголовное дело против А.Л.  (A.L.)
   [заявителя]. Чтобы дать читателю представление о том, что  возможно
   в  [Словакии], я процитирую текст, который, по мнению прокурора [Л.
   (L.)], образует состав преступления.
       В  письме  от  7  марта  1994  г., адресованном  в  Генеральную
   прокуратуру   в  Братиславу,  [заявитель]  утверждал  в   отношении
   [прокурора   П.],  что  тот  в  уголовном  деле  [Х.]   сознательно
   действовал неправомерно, чтобы "удовлетворить своего друга [М.]  из
   Кошице,  бывшего  председателя  городского  суда  Кошице,  которого
   городской комитет Коммунистической Партии относил к числу  ключевых
   должностных  лиц,  и  который в настоящее время является  адвокатом
   [Х.],  тем, что в Словакии против [Х.] не будет заведено уголовного
   дела,  несмотря  на  достаточные  к  тому  основания.  Естественно,
   деньги,   заплаченные   [Х.]   для   сокрытия   его   мошеннической
   деятельности,  сыграли  определенную роль в  данном  деле.  Поэтому
   стоило   бы  проверить,  не  было  ли  при  данных  обстоятельствах
   нарушения   статей   161   и   162  Уголовного   кодекса   [которые
   устанавливают наказание за взяточничество]".
       В  том  же письме [заявитель] утверждал: "Впоследствии я понял,
   что  мой  телефон,  используемый  также  моим  частным  детективным
   агентством,   прослушивался,  что  нарушало  статью  88   Уголовно-
   процессуального кодекса".
       В  письме  от  6  декабря 1993 г., адресованном  прокурору  П.,
   [заявитель]  помимо  прочего утверждал:  "Товарищ  прокурор,  после
   того  как  Вам не удалось достичь ваших целей однажды, Вы энергично
   продолжаете   в   соответствии   с   практикой   [бывших]   агентов
   государственной безопасности сфабриковывать другое дело,  так,  как
   Вас    учили    делать    по    так    называемому    непогрешимому
   социалистическому  законодательству. В связи  с  этим  я  могу  Вас
   заверить,  что  не  склонился  перед  высшими  должностными  лицами
   бывшей  политической  системы,  а в  частности  [бывшими]  агентами
   государственной  безопасности,  которые  уделяли  мне,  по  крайней
   мере,  не  меньше внимания, чем Вы сейчас. И сегодня я  не  позволю
   запугивать   меня,  тем  более  таким  лицам,  как  Вы,   лицам   с
   сомнительным   прошлым,   не  говоря  уже   о   [Ваших]   остальных
   качествах".
       В  том  же  письме заявитель писал: "И не только мой предыдущий
   опыт  руководства детективным агентством затрудняет  ассоциирование
   Вас  с  объективностью, профессионализмом и  уважением  закона.  По
   этому  поводу  я  хотел  бы Вам напомнить,  что  Вы  также  обязаны
   соблюдать  законы, несмотря на то, что Вы считаете себя,  вероятно,
   всемогущим  лордом  гор Татры и реки Вах и само собой  недосягаемым
   для  кого-либо, так как Вы в данное время находитесь под протекцией
   товарища  [М.]... Нарушение законодательства может  иметь  для  Вас
   неприятные  последствия.  На  данный  момент  я  просто  упомяну  о
   некоторых ваших нарушениях, которые не нуждаются в комментариях".
       Итак,   на   основании  данных  заявлений   прокурор   [Л.]   в
   соответствии  с  инструкциями  [Генеральной  прокуратуры]  возбудил
   уголовное  дело  против  господина А.Л.  Любой  порядочный  человек
   должен быть изумлен, узнав о таком глупом поведении".
       22.  7  ноября  1994  г.  заявитель утверждал  прокурору  в  г.
   Липтовски   Микулаш,   что  он  собирался   покритиковать   П.   за
   неправильные  действия,  но никак не оскорблять  его.  Кроме  того,
   заявитель сообщил прокурору, рассматривающему его дело, что  он  не
   писал  никаких  газетных статей по данному вопросу,  а  всего  лишь
   предоставил автору соответствующие материалы.
       23.  8  ноября 1994 г. городской прокурор г. Кошице направил  в
   окружную прокуратуру г. Липтовски Микулаш уведомление о том, что  в
   соответствии с регистрационными записями прокурор района  Кошице  I
   не  выносил приказа прослушивать телефон заявителя в период с  1992
   по 1994 год.
       24.  23  ноября 1994 г. районный прокурор г. Липтовски  Микулаш
   направил   в   районный  суд  г.  Липтовски  Микулаш  обвинительное
   заключение,   в   котором   заявитель   обвинялся   в   оскорблении
   представителя власти. 25 ноября 1994 г. районный суд  г.  Липтовски
   Микулаш передал дело по подсудности в суд района Кошице I. Так  как
   прокурор,  о  котором  писал заявитель  в  письмах,  исполнял  свои
   должностные  обязанности в том же округе, городской  суд  Кошице  9
   марта  1995  г.  передал  дело  заявителя  в  суд  района  Требишов
   ({Trebisov}).
       25.  25  апреля 1995 г. суд района Требишов вынес  приговор,  в
   котором  заявитель обвинялся в оскорблении представителя власти  на
   том основании, что в вышеупомянутых письмах от 6 декабря 1993 г.  и
   7  марта 1994 г. он оскорбил прокурора. Суд приговорил заявителя  к
   четырем  месяцам лишения свободы условно с испытательным  сроком  в
   один год.
       26.  Заявитель подал апелляцию на приговор. Дело было  передано
   другому  судье.  25  июня  1996  г.  суд  района  Требишов   осудил
   заявителя в соответствии с пунктом 3 статьи 156 Уголовного  кодекса
   в  оскорблении  представителя власти и  приговорил  его  к  четырем
   месяцам лишения свободы условно с испытательным сроком в один  год.
   В  Судебном  решении указывалось, в частности, что в своих  письмах
   заявитель    утверждал,    что   прокурор   осознанно    действовал
   противоправно  в отношении ходатайства заявителя  от  1991  года  о
   возбуждении  уголовного  дела против Х.;  что  прокурор  действовал
   таким образом по просьбе адвоката Х.; наконец, что Х. заплатил  ему
   за  это  некоторую  сумму денег. Районный суд  отметил  также,  что
   заявитель  обвинил  П.  в  нежелании  поддержать  уголовную  жалобу
   заявителя,  в  вынесении  приказа  о  возбуждении  уголовного  дела
   против заявителя и в незаконном прослушивании телефона заявителя.
       27.  Далее  в  Судебном решении говорилось,  что  заявитель  не
   доказал,   что   прокурор   не   действовал   в   соответствии    с
   законодательством. На этом основании суд заключил, что  утверждения
   заявителя были клеветническими и грубо оскорбительными.
       28.   Районный   суд  не  принял  оправдания   заявителя,   что
   единственной  целью  его  писем  было  заставить  должным   образом
   рассмотреть  его просьбу о возбуждении уголовного  дела  против  Х.
   Суд  отметил,  что  помимо  двух  рассматриваемых  писем  заявитель
   послал  большое число других жалоб, касающихся того же вопроса,  но
   не  содержащих  клеветнических  или  оскорбительных  замечаний.   И
   Городская  прокуратура Кошице, и Генеральная  прокуратура  Словакии
   рассмотрели   жалобы  заявителя  и  отклонили   их   на   основании
   необоснованности.
       29.  Заявитель подал апелляцию от своего имени и  через  своего
   адвоката.   Заявитель   утверждал,  что  целью   его   писем   было
   предупреждение дальнейшего затягивания уголовного преследования  по
   его  жалобе  от  1991  года,  а  не  оскорбление  П..  Кроме  того,
   заявитель обращал внимание, что его утверждения по данному делу  не
   были оскорбительными и не являлись преступлением.
       30. 24 сентября 1996 г. городской суд Кошице отклонил апелляцию
   заявителя  после  допроса  заявителя  и  просьбы  подтвердить  свои
   заявления.
       31.  Городской суд счел, что в своих письмах от 6 декабря  1993
   г.  и  7  марта  1994  г. заявитель грубо и необоснованно  оскорбил
   прокурора.  В  частности,  в  Судебном  решении  указывалось,   что
   заявитель  не  смог  обосновать свое  утверждение  о  том,  что  Х.
   заплатил определенную сумму денег, чтобы прекратить уголовное  дело
   против   себя,  и  повторялось,  что  Генеральная  Прокуратура   не
   установила, что П. действовал неправомерно в том или ином деле.
       32.  Кроме того, городской суд признал клеветническими и  грубо
   оскорбительными   утверждения  заявителя  о   том,   что   прокурор
   действовал    в    соответствии   с   практикой   бывших    агентов
   государственной безопасности, имел сомнительное прошлое, не  говоря
   об  его  остальных качествах, и, вероятно, считал  себя  всемогущим
   лордом гор Татры и реки Вах, "недосягаемым для кого-либо".
       33.  По  мнению городского суда, заявителю не удалось доказать,
   что  он имел обоснованные причины для подобных утверждений. Суд  не
   принял   довод  заявителя  о  том,  что  у  него  имелись  сомнения
   относительно  прошлого и качеств прокурора,  потому  что  последний
   изучал  социалистическое право, не предпринял  надлежащих  действий
   по  жалобе  заявителя  от  1991 года и инициировал  уголовное  дело
   против заявителя.
       34.  В  своем  Решении городской суд подчеркнул, что  заявителю
   никто  не  мешал  требовать в компетентных государственных  органах
   возмещения   за   действия  П.,  которые  были,  по   его   мнению,
   ненадлежащими  или неправомерными. Но суд отметил, что  использовав
   в   своих   письмах  клеветнические  и  оскорбительные   замечания,
   заявитель  совершил  нападку  на  представителя  власти  по  смыслу
   пункта  3  статьи 156 Уголовного кодекса. Городской суд  подтвердил
   наказание, назначенное заявителю районным судом.
       35.  28 октября 1996 г. администрация района Кошице IV отозвала
   торговую   лицензию  заявителя,  в  соответствии  с   которой   ему
   разрешалось,  inter  alia,  руководить детективным  агентством,  на
   основании  осуждения за преступление. 12 декабря 1996  г.  районная
   администрация Кошице отклонила апелляцию заявителя на это Решение.
       36.   4   июня   1997   г.   городской   суд   Кошице   отменил
   административные  решения об отзыве торговой лицензии  заявителя  и
   передал дело в администрацию Кошице. В своем Решении городской  суд
   отметил,  что  оба органа исполнительной власти, вынося  решения  в
   качестве  низших  инстанций,  не  представили  каких-либо  правовых
   оснований для подобных решений.
       37.  18  ноября  1997 г. суд района Требишов вынес  Решение,  в
   котором  отметил, что заявитель в течение испытательного  срока  не
   совершил  других  преступлений, поэтому его надо рассматривать  как
   несудимого.
       38. Так как 1 января 1998 г. закон, относящийся к данному делу,
   был  изменен,  от  лиц,  желающих руководить частными  детективными
   агентствами,  требовалось  получить одобрение  Главного  управления
   полиции.  Заявитель не просил о таком одобрении и 3  июня  1998  г.
   вернул  свою  торговую лицензию от 7 января 1993 г., в соответствии
   с  которой  он  имел  право  руководить детективным  агентством,  в
   администрацию района Кошице IV. В то же время, 18 февраля  1998  г.
   заявитель   зарегистрировался  в  соответствующих   государственных
   органах   в  качестве  лица,  занимающегося  другой  деятельностью.
   Заявитель  приложил свидетельство, подтверждающее, что он  не  имел
   судимости, и 6 апреля 1998 г. получил новую торговую лицензию.
   
             II. Применимое национальное законодательство
   
       39.  Пункт 3 статьи 156 Уголовного кодекса предусматривает, что
   лицо,  допускающее грубооскорбительные или клеветнические замечания
   в   отношении   представителя  власти  в  связи  с   осуществлением
   последним  своих полномочий, наказывается лишением  свободы  сроком
   до одного года или штрафом.
   
                                 ПРАВО
   
       40.  Заявитель жаловался, что осуждение его за критику действий
   прокурора,  которые  он считал незаконными,  нарушало  его  свободу
   выражения  мнения. Заявитель ссылался на статью 10, которая  гласит
   в части, относящейся к делу:
       "1. Каждый имеет право свободно выражать свое мнение. Это право
   включает свободу придерживаться своего мнения и свободу получать  и
   распространять  информацию и идеи без какого-либо вмешательства  со
   стороны публичных властей...
       2.   Осуществление  этих  свобод,  налагающее   обязанности   и
   ответственность,    может    быть   сопряжено    с    определенными
   формальностями,  условиями, ограничениями  или  санкциями,  которые
   предусмотрены  законом  и необходимы в демократическом  обществе...
   для  защиты  репутации  или  прав  других  лиц...  или  обеспечения
   авторитета и беспристрастности правосудия."
   
                       A. Наличие вмешательства
   
       41.   Обе  стороны  согласились,  что  обвинение  заявителя   в
   оскорблении  представителя  власти  и  осуждение  его  к  условному
   отбыванию   лишения   свободы  являлось  вмешательством   в   право
   заявителя  на свободу выражения мнения, гарантированное  пунктом  1
   статьи  10  Конвенции.  Европейский суд  не  нашел  причин  считать
   иначе.
   
                    B. Обоснованность вмешательства
   
       42.  Рассматриваемое вмешательство противоречило бы  статье  10
   Конвенции,  если  бы  оно  не  было  "предусмотрено  законом",   не
   преследовало  одну  или несколько законных целей,  перечисленных  в
   пункте   2   статьи   10  Конвенции,  и  не  было   "необходимо   в
   демократическом обществе" для достижения данной цели или целей.
   
                      1. "Предусмотрено законом"
   
       43.  Заявитель  утверждал,  что Уголовный  кодекс  и  Уголовно-
   процессуальный  кодекс  действуют  с  1961  года  и,  несмотря   на
   некоторые  поправки,  их  соответствующие  положения  имели   целью
   запугивание  граждан.  На этом основании  его  осуждение  не  могло
   считаться законным.
       44.  Власти Словакии заявили, что вмешательство соответствовало
   пункту  3  статьи  156  Уголовного кодекса, действующего  во  время
   осуждения  заявителя. Они считали, что при решении вопроса  о  том,
   было  вмешательство  "предусмотрено  законом"  или  нет,  неуместно
   рассматривать дату и обстоятельства принятия закона.
       45.  Европейский суд отметил, что рассматриваемое вмешательство
   имело  правовую  основу,  а именно пункт 3  статьи  156  Уголовного
   кодекса,  а применение правовых норм данной статьи к делу заявителя
   не  превышало разумных пределов, которые могли бы существовать  при
   данных   обстоятельствах.   Соответственно,   вмешательство    было
   предусмотрено  законом  в  соответствии  с  пунктом  2  статьи   10
   Конвенции.  Что  касается  довода заявителя  о  природе  уголовного
   права   Словакии,   то,  по  сути,  он  относился   к   вопросу   о
   "необходимости    в   демократическом   обществе"    вмешательства,
   вытекающего  из  применения  соответствующего  закона  в  настоящем
   деле, но данный вопрос Европейский суд рассмотрел ниже.
   
                           2. Законная цель
   
       46.  Заявитель утверждал, что рассматриваемое вмешательство  не
   преследовало  законных  целей,  так  как  главной  целью  его  было
   оправдание  действий  прокурора  по  непринятию  мер  по  уголовной
   жалобе заявителя против другого лица.
       47.  По  мнению  властей  Словакии, вмешательство  преследовало
   законную  цель  защиты  репутации и прав прокурора,  а  также  цель
   защиты авторитета и беспристрастности правосудия.
       48.   Европейский  суд  отметил,  что  уголовное  преследование
   заявителя  на  основании  его  критический  отзывов  в   адрес   П.
   преследовало законную цель защиты репутации последнего и  его  прав
   с   намерением  позволить  ему  исполнять  функции  прокурора   без
   неоправданного беспокойства.
   
              3. "Необходимо в демократическом обществе"
   
       a) Доводы, представленные в Европейский суд
       49. Заявитель утверждал, что вмешательство не было необходимо в
   демократическом  обществе. В частности, заявитель  подчеркнул,  что
   его  утверждения  являлись  оценочными  суждениями,  не  подлежащие
   доказательству;   что  целью  его  суждений   было   не   оскорбить
   прокурора,  а  критиковать действия последнего,  которые  заявитель
   считал  незаконными; что он никогда не опубликовывал свои письма  и
   не  выставлял  содержащуюся в них информацию  на  общее  обозрение.
   Наконец,    заявитель    утверждал,    что    вмешательство    было
   несоразмерным,  так  как его приговорили  к  лишению  свободы  и  в
   результате осуждения лишили торговой лицензии.
       50.   Власти   Словакии  обратили  внимание  на   то,   что   в
   вышеупомянутых   письмах   заявитель   утверждал,   что    прокурор
   злоупотреблял  своими  полномочиями и действовал  неправомерно.  Но
   эти  утверждения,  которые  не  были  сделаны  во  время  спора  по
   вопросам   общественных   интересов,   оказались   необоснованными.
   Поэтому   рассматриваемое  вмешательство  основывалось  на  крайней
   общественной  необходимости, заключавшейся в  защите  представителя
   власти  от  оскорблений, которые могли бы  затронуть  его  права  и
   повредить   репутации.  Наконец,  власти  Словакии   заявили,   что
   основания   для  осуждения,  на  которые  полагались   национальные
   судебные   органы,  относились  к  делу  и  были  достаточными,   а
   вмешательство было соразмерно преследуемой законной цели.
       b) Оценка Европейского суда
       i) Относящиеся к делу принципы
       51. В соответствии с прецедентным правом Европейского суда (см.
   вывод  в  Постановлении Большой палаты Европейского  суда  по  делу
   "Яновски  против Польши" (Janowski v. Poland), жалоба  N  25716/94,
   ECHR  1999-I,  з 30 и 33; Постановление Европейского суда  по  делу
   "Никула против Финляндии" (Nikula v. Finland) от 22 марта 2002  г.,
   жалоба   N   31611/96,   з   44  и  48,  с  дальнейшими   ссылками)
   прилагательное "необходимо" по смыслу пункта 2 статьи 10  Конвенции
   подразумевает   наличие   "крайней   общественной   необходимости".
   Договаривающиеся  государства  имеют некоторые  пределы  усмотрения
   при  оценке  того,  существует ли подобная  необходимость,  но  они
   тесно  связаны с европейским надзором над законодательством  и  над
   решениями,  применяющими  данное законодательство,  даже  если  они
   приняты  независимым  судом.  Поэтому Европейский  суд  уполномочен
   выносить  Окончательное  решение по  вопросу  того,  совместимо  ли
   "ограничение"   со   свободой  выражения  мнения,   гарантированной
   статьей 10 Конвенции.
       52.  Осуществляя свои надзорные функции, Европейский суд должен
   рассматривать    оспариваемое   вмешательство    в    свете    всех
   обстоятельств  дела,  включая  содержание  замечаний  заявителя   и
   обстановку,   в   которой  заявитель  их   сделал.   В   частности,
   Европейский   суд   должен  определить,  было  ли   рассматриваемое
   вмешательство "соразмерно преследуемой законной цели",  и  были  ли
   основания   осуждения,   представленные   национальными   властями,
   "относимыми  и  достаточными".  При  этом  Европейский  суд  должен
   признать  удовлетворительным  тот  факт,  что  национальные  власти
   применяли   стандарты,   соответствующие   принципам   статьи    10
   Конвенции,  и,  кроме  того,  основывались  на  приемлемой   оценке
   соответствующих фактов.
       53.  Ограничения приемлемой критики в отношении государственных
   гражданских  служащих,  осуществляющих свои полномочия,  по  общему
   признанию  могут быть строже, чем в отношении частных  лиц.  Однако
   нельзя    сказать,   что   государственные   гражданские   служащие
   сознательно   подвергают   тщательному   наблюдению   со    стороны
   окружающих  каждое свое слово и действие до такой же  степени,  как
   политики,  и  поэтому к ним надо применять единые  критерии,  когда
   речь  идет  о  критике  их  действий. Кроме  того,  государственные
   гражданские  служащие должны пользоваться общественным  доверием  в
   условиях  отсутствия необоснованного беспокойства, если  они  хотят
   успешно   выполнять   свои  задачи,  и  поэтому   может   оказаться
   необходимым  защищать  их,  когда они осуществляют  свои  служебные
   обязанности, от оскорбительных и бранных словесных нападок.
       ii) Применение вышеупомянутых принципов к настоящему делу
       54. Прокуроры являются государственными гражданскими служащими,
   в  задачу которых входит способствовать осуществлению правосудия. В
   связи  с  этим  они  являются частью системы правосудия  в  широком
   смысле   этого  понятия.  Общество  заинтересовано  в  том,   чтобы
   прокуроры,   как   и  служащие  судов,  пользовались   общественным
   доверием.  Поэтому  у  государства может  возникнуть  необходимость
   защищать прокуроров от необоснованных обвинений.
       55.  В демократическом обществе частные лица, несомненно, имеют
   право  комментировать  и  критиковать  осуществление  правосудия  и
   работников  системы правосудия. Однако подобная критика  не  должна
   выходить  за  определенные  пределы.  Европейский  суд  счел,   что
   национальные   власти,   как   правило,   лучше   обеспечивают,   в
   предоставленных им пределах усмотрения, справедливый  баланс  между
   различными спорными интересами в подобных делах.
       56. В настоящем деле вмешательство в право заявителя на свободу
   выражения   мнения  было  результатом  установления   национальными
   судами  факта, что в своих письмах от 6 декабря 1993 г. и  7  марта
   1994  г.  заявитель  грубо и необоснованно  оскорбил  прокурора.  В
   задачу   Европейского  суда  входило  проверить,  был   ли   найден
   справедливый  баланс  между спорными правами и  интересами:  правом
   заявителя  на выражение мнения, с одной стороны, и правом прокурора
   на  защиту  своих прав, с другой стороны. В частности,  при  оценке
   необходимости   рассматриваемой   меры   Европейский   суд   должен
   определить,   превысили   или   нет   национальные   суды   пределы
   усмотрения, осудив заявителя.
       57.  В то время как утверждения заявителя о профессиональных  и
   личных   качествах   прокурора  могли   бы   считаться   оценочными
   суждениями,  не  подлежащим доказыванию, Европейский  суд  отметил,
   что  вышеупомянутые письма содержали также обвинения  последнего  в
   незаконном   поведении   и   в  злоупотреблении.   Так,   заявитель
   утверждал,   в  частности,  что  прокурор  неправомерно   отказался
   поддержать   уголовную   жалобу  заявителя,  злоупотреблял   своими
   полномочиями,  получая  взятку  и  незаконно  прослушивая   телефон
   заявителя.   По   мнению  Европейского  суда,  данные   утверждения
   констатировали  факт, который национальные суды  правильно  просили
   заявителя подтвердить соответствующими доказательствами.
       58.  Но  после  рассмотрения всех представленных  доказательств
   национальные   суды   признали,  что   вышеупомянутые   утверждения
   заявителя были необоснованны. Европейский суд не обнаружил  никакой
   информации,  показывающей,  что  Решение  национальных   судов   не
   соответствовало обстоятельствам дела или было произвольным в каком-
   либо   отношении.  Суды,  рассматривавшие  дело,  должным   образом
   изучили    все    обстоятельства,   при   которых   были    сделаны
   оскорбительные  утверждения  и  которые  могли  бы  оправдать   эти
   утверждения, например, поведение прокурора. Европейский  суд  счел,
   что   обоснование,   данное   национальными   судами   по   вопросу
   вышеупомянутых  утверждений заявителя, в которых он  обвинял  П.  в
   должностных  преступлениях и нарушении законов,  было  относимым  и
   достаточным.
       59.  Данные  обвинения носили серьезный характер и  повторялись
   неоднократно.   Они   могли  оскорбить   прокурора,   повлиять   на
   осуществление  им  своих  обязанностей и,  в  случае  с  письмом  в
   Генеральную прокуратуру Словакии, повредить его репутации.
       60.   Общеизвестно,  что  утверждения  заявителя  имели   целью
   получение  в  соответствующих органах возмещения  за  действия  П.,
   которые  заявитель считал незаконными и неправильными.  В  связи  с
   этим  Европейский суд отметил, что заявителю не мешали использовать
   надлежащие средства для получения возмещения (см. выше з 28  и  34,
   а  также  Постановление Европейского суда по  делу  "Таммер  против
   Эстонии"  (Tammer  v.  Estonia) от 6  февраля  2001  г.,  жалоба  N
   41205/98, з 67, с дальнейшими ссылками).
       61.  Когда  относящиеся к делу части писем были опубликованы  в
   газете,    они    предоставили   потенциальную   возможность    для
   общественной  полемики. В связи с этим Европейский суд  должен  был
   принять  во  внимание,  что рассматриваемая  газетная  статья  была
   написана  третьим лицом, и, что национальные суды не  ссылались  на
   данную   статью  при  осуждении  заявителя.  Но  вред,  причиненный
   прокурору  констатацией факта, который заявитель не смог  доказать,
   должен  был  быть  в  некоторой степени увеличен  после  публикации
   писем,  которой заявитель способствовал, прежде всего,  предоставив
   автору статьи соответствующие документы (см. выше з 22).
       62.   Что   касается   довода   заявителя   о   несоразмерности
   рассматриваемого  вмешательства, в частности по  той  причине,  что
   после   его   осуждения  была  отозвана  его   торговая   лицензия,
   Европейский  суд отметил, что 4 июня 1997 г. городской  суд  Кошице
   отменил  соответствующие административные решения ввиду их правовой
   необоснованности. Кроме того, в своем Решении от 8 января  2002  г.
   о  приемлемости  настоящей жалобы Европейский суд в  связи  с  этим
   отклонил  жалобу заявителя о нарушении статьи 8 Конвенции, отметив,
   что  заявитель не доказал, что ему был причинен какой-либо  вред  в
   результате решений об отзыве его торговой лицензии, и, что в  любом
   случае  у  заявителя  имелось право требовать компенсации  вреда  в
   соответствии с Законом 1969 года об ответственности государства.
       63. Хотя примененная к заявителю санкция (четыре месяца лишения
   свободы условно с испытательным сроком в один год) сама по себе  не
   является  незначительной, Европейский суд отметил, что она является
   минимально возможным наказанием.
       64.  Ввиду  вышеизложенного  и с учетом  определенных  пределов
   усмотрения  национальных властей по подобным  вопросам  Европейский
   суд   счел,   что  рассматриваемое  вмешательство  было  соразмерно
   преследуемой цели и могло считаться "необходимым" в соответствии  с
   пунктом 2 статьи 10 Конвенции.
       65. Соответственно, не было нарушения статьи 10 Конвенции.
   
                        НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД:
   
       Постановил  пятью голосами против двух, что не  было  нарушения
   статьи 10 Конвенции.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 11 марта 2003 г.  в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                         Никола БРАТЦА
                                                                      
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                          Майкл О'БОЙЛ
   
   
   
   
   
   
       В  соответствии  с пунктом 2 статьи 45 Конвенции  и  пунктом  2
   правила   74   Регламента   Европейского   суда   к   Постановлению
   прилагается  особое мнение судьи сэра Николаса Братца,  к  которому
   присоединился судья Р. Марусте.
   
                                                                  Н.Б.
                                                                      
                                                                М.О'Б.
   
               ОСОБОЕ МНЕНИЕ СУДЬИ СЭРА НИКОЛАСА БРАТЦА,
               К КОТОРОМУ ПРИСОЕДИНИЛСЯ СУДЬЯ Р. МАРУСТЕ
   
       Мы  не  можем  разделить  мнение  большинства  Палаты,  что   в
   настоящем   деле  права  заявителя,  гарантированные   статьей   10
   Конвенции,   не   были  нарушены.  По  нашему   мнению,   уголовное
   преследование  заявителя  и  осуждение  его  к  условному   лишению
   свободы  за оскорбление прокурора П. не являлись ответом на крайнюю
   общественную   необходимость  и  не  были   соразмерны   какой-либо
   преследуемой цели.
       Как    и   большинство   судей   Палаты,   мы   согласны,   что
   рассматриваемые   утверждения  были  серьезны,   обвинения   П.   в
   злоупотреблении  полномочиями прокурора и в  получении  взятки.  Мы
   также  согласны  с  Решением национальных судов, что  обвинения  не
   были доказаны заявителем и оскорбляли П.
       Но  в  отличие от большинства судей Палаты мы придаем основное,
   если  не  решающее, значение тому, что рассматриваемые утверждения,
   которые  являлись  предметом расследования,  не  были  опубликованы
   заявителем  в  средствах  массовой информации  или  иным  способом,
   делающим  их  доступными для общественности, а содержались  в  двух
   письмах,  первое  было адресовано лично П., а  второе  Генеральному
   прокурору как высшему начальнику П.
       Европейский  суд отмечал в нескольких делах (см., в  частности,
   Постановление  Большой палаты Европейского суда  по  делу  "Яновски
   против Польши" (Janowski v. Poland), жалоба N 25716/94, ECHR  1999-
   I;   Постановление  Европейского  суда  по  делу   "Никула   против
   Финляндии"  (Nikula  v.  Finland) от 21 марта  2002  г.,  жалоба  N
   31611/96),    что    может    возникнуть    необходимость    защиты
   государственных    служащих,   в   том   числе    прокуроров,    от
   оскорбительных,  клеветнических и бранных  нападок,  имеющих  целью
   повлиять  на исполнение ими своих обязанностей и уменьшить  доверие
   общества  к  ним и к должностям, которые они занимают. Но  все  эти
   дела   касались   письменных   и   устных   нападок   в   публичных
   выступлениях,   а   не,   как   в   настоящем   деле,   в   частной
   корреспонденции,  адресованной государственному служащему;  к  этим
   случаям,  как мы считаем, нельзя применять одну планку.  Не  только
   ограничения  приемлемой критики в адрес государственного  служащего
   шире,  чем  в адрес частных лиц, но также государственные  служащие
   должны  мириться с такой критикой, когда она содержится  в  частной
   корреспонденции,  направленной им  лично,  даже  если  эта  критика
   выражается в бранных, грубых и резких выражениях, и даже  если  она
   состоит  из  серьезных  и  необоснованных заявлений.  Если,  как  в
   настоящем   деле,   заявления  содержатся  в   лично   адресованном
   государственному служащему письме, то возбуждение  уголовного  дела
   может  быть оправдано в соответствии со статьей 10 Конвенции только
   при  исключительных обстоятельствах. В настоящем деле мы  не  видим
   таких обстоятельств.
       То   же   самое   можно  сказать  и  в  отношении  утверждений,
   содержавшихся  в  письме Генеральному прокурору. Как  начальник  П.
   Генеральный   прокурор   Словакии,  по   нашему   мнению,   являлся
   подходящим  должностным  лицом  для  получения  жалоб  на   способы
   выполнения  П.  своих служебных обязанностей и,  в  частности,  для
   проведения  расследования  по просьбе  заявителя  возможного  факта
   получения   взятки.  Как  правило,  граждане  должны  иметь   право
   жаловаться    на    представителей   власти   их   непосредственным
   начальникам  без  риска оказаться на скамье подсудимых  за  клевету
   или   оскорбление,  даже  если  их  жалобы  содержат  обвинения   в
   совершении  преступления,  и даже если  эти  обвинения  на  поверку
   оказываются необоснованными.
       Действительно, в настоящем деле содержание двух писем  получило
   огласку,   когда   они  были  в  основной  части  процитированы   в
   написанной   третьим  лицом  статье,  посвященной  делу  заявителя.
   Действительно,  заявитель признал, что это  он  предоставил  автору
   статьи  соответствующие документы. Но, по нашему мнению, эти  факты
   не  играют роли в особых обстоятельствах настоящего дела. Обвинение
   в  оскорблении П. было предъявлено заявителю в июне  1994  года  до
   публикации  статьи и касалось исключительно писем  заявителя  от  6
   декабря  1993  г. и 7 марта 1994 г. Кроме того, ни на одной  стадии
   рассмотрения дела заявителя в районных или городских судах не  было
   упоминания о том, что утверждения заявителя были преданы огласке  в
   газетной  статье, отсутствовали ссылки на публикацию и  в  судебных
   решениях,  так  что  приговор и наказание заявителя  были  основаны
   лишь на двух написанных им письмах.
       По  нашему  мнению,  при  данных  обстоятельствах  имело  место
   необоснованное   вмешательство  в  право   заявителя   на   свободу
   выражения мнения.
   
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            FOURTH SECTION
                                   
                     CASE OF {LESNIK} v. SLOVAKIA
                      (Application No. 35640/97)
                                   
                            JUDGMENT <***>
                                   
                       (Strasbourg, 11.III.2003)
                                   
       In the case of {Lesnik} v. Slovakia,
   --------------------------------
       <***> This judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as
   a Chamber composed of:
       Sir Nicolas Bratza, President,
       Mr {M. Pellonpaa},
       Mrs {V. Straznicka},
       Mr M. Fischbach,
       Mr R. Maruste,
       Mr S. Pavlovschi,
       Mr L. Garlicki, judges,
       and Mr M. O'Boyle, Section Registrar,
       Having  deliberated  in  private on  17  December  2002  and  4
   February 2003,
       Delivers the following judgment, which was adopted on the last-
   mentioned date:
                                   
                               PROCEDURE
                                   
       1. The case originated in an application (No. 35640/97) against
   the  Slovak Republic lodged with the European Commission  of  Human
   Rights   ("the  Commission")  under  former  Article  25   of   the
   Convention  for  the  Protection of Human  Rights  and  Fundamental
   Freedoms  ("the  Convention") by a Slovakian national,  Mr  {Alexej
   Lesnik} ("the applicant"), on 10 March 1997.
       2.   The  applicant,  who  had  been  granted  legal  aid,  was
   represented  by  Mr  J.  Hrubala, a lawyer practising  in  {Banska}
   Bystrica.  The Government of the Slovak Republic ("the Government")
   were represented by their Agent, Mr {P. Vrsansky}.
       3.  The  applicant alleged, in particular, that  his  right  to
   freedom  of  expression  had  been violated  as  a  result  of  his
   conviction for statements in respect of a public prosecutor.
       4.  The  application was transmitted to the Court on 1 November
   1998,  when  Protocol  No.  11 to the Convention  came  into  force
   (Article 5 з 2 of Protocol No. 11).
       5.  The application was allocated to the Second Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention)  was constituted as provided in Rule  26  з  1  of  the
   Rules of Court.
       6.  On 1 November 2001 the Court changed the composition of its
   Sections  (Rule  25  з  1). This case was  assigned  to  the  newly
   composed Fourth Section.
       7.  By  a  decision  of 8 January 2002 the Court  declared  the
   application partly admissible.
       8.  The applicant and the Government each filed observations on
   the  merits  (Rule  59 з 1). The Chamber decided, after  consulting
   the parties, that no hearing on the merits was required (Rule 59  з
   2 in fine).
                                   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
                                   
       9.  The applicant was born in 1940 and lives in {Kosice}. He is
   a businessman.
       10.  On  2  December 1991 the applicant requested the  {Kosice}
   City Prosecutor's Office to bring criminal proceedings against  H.,
   a  businessman from the Czech Republic whom he suspected of  having
   committed  fraud.  The request was examined by various  authorities
   but no criminal proceedings were brought.
       11.  On  4 December 1992 the applicant complained to the police
   that  two  unknown men had left a message at the entry to his  flat
   saying that they would break his hands if he did not "abstain  from
   writing".  On 13 April 1993 the applicant complained to the  police
   that  a  shot  had  been fired through a window  in  his  flat.  He
   claimed  that he was being harassed because he had written articles
   about  several former members of the communist party.  Subsequently
   the  applicant was informed that the police could not identify  the
   perpetrators.
       12. On 5 April 1993 the applicant complained to the head of the
   {Kosice}  Telecommunications Authority that, following a change  of
   the  central  switchboard, telephone conversations  in  his  agency
   were frequently interrupted. The applicant stated that there was  a
   noise  on  the telephone prior to the interruption of a call  which
   was  similar  to  that which had formerly occurred  when  telephone
   calls  had been tapped by the communist secret police. He requested
   that the fault be remedied.
       13.  On  10  June  1993 a police investigator brought  criminal
   proceedings  against  the  applicant on  the  ground  that  he  was
   suspected of having stolen goods from H. The decision was based  on
   a  written  communication  by the District  Prosecutor  in  Semily,
   Czech Republic.
       14.  On  1  November  1993  the applicant  asked  the  {Kosice}
   Regional   Prosecutor  to  discontinue  the  criminal   proceedings
   against  him.  In  his  letter  the applicant  complained,  without
   providing  further  details, that the police  investigator  dealing
   with  his  case  had  obtained information  on  him  by  unlawfully
   tapping  his  telephone. He requested that criminal proceedings  be
   brought  against a person or persons unknown for illegal  telephone
   tapping.
       15.  On 6 December 1993 the applicant addressed a letter to P.,
   the  {Kosice}  I  District Prosecutor. The letter contained,  inter
   alia, the following statements:
       "Since you have not succeeded, comrade prosecutor, in attaining
   your  aims  in one area, you continue energetically, in  accordance
   with  the  practice  of  the  [former] State  Security  agents,  to
   fabricate another case [against the applicant] as you have  learned
   to  do  under  the  so-called infallible socialist legislation.  On
   this  occasion  I can assure you, however, that I  have  not  bowed
   down  to  the  high representatives of the former political  system
   and, in particular, the [former] State Security agents who paid  at
   least  as  much  attention to my person as you do  now.  I  do  not
   intend  today  to let myself be intimidated, in particular  not  by
   individuals,  such as yourself, a person with a dubious  past,  not
   to speak of [your] other qualities...
       It  is  not  only my earlier experience of managing a detective
   agency  which makes it difficult to associate you with objectivity,
   professionalism  and  respect for law. I would  therefore  like  to
   remind  you  on this occasion that you are also bound  by  the  law
   despite  the fact that you probably consider yourself... to  be  an
   almighty  lord of the Tatra [mountains] and the {Vah} [river]  and,
   as  such,  beyond  the reach of anybody as you are,  for  the  time
   being, under the protective hand of comrade [M.]. Abuse of law  may
   have  very unpleasant consequences for you. For the time  being,  I
   will  merely  mention  some of the abuses which  do  not  need  any
   comments."
       16.  In  the  letter  the  applicant further  stated  that  the
   addressee  was  responsible for the dismissal  of  the  applicant's
   criminal  complaint  against  H. and the  institution  of  criminal
   proceedings  against  the  applicant  in  1993,  and  that  he  had
   unlawfully ordered the tapping of the applicant's telephone.
       17.  P. submitted the letter to his hierarchical superior,  the
   {Kosice}  Regional  Prosecutor. In a letter of 17  March  1994  the
   latter  informed  the  applicant that it had not  been  established
   that  P.  had  given an order to tap the applicant's  telephone  or
   that he had otherwise acted unlawfully.
       18.  In the meantime, on 7 March 1994, the applicant complained
   to  the General Prosecutor that P. had committed an offence in that
   he had misused his power. The letter read, inter alia, as follows:
       "[P.]  accepted the request of [the lawyer of H.]  ...  not  to
   bring  criminal  proceedings against H. in Slovakia notwithstanding
   that  sufficient  evidence was available to  do  so...  Of  course,
   money  which  H.  had  paid  in order to cover  up  his  fraudulent
   actions  played  a certain role in this matter. It would  therefore
   appear  appropriate to examine whether [an offence of  bribery  was
   not committed] in this context...
       Following a... threat... by... an investigator of the  {Kosice}
   I  Office for Investigation in the context of the case of H. ...  I
   went  to the aforesaid office on 10 June 1993. After I had rejected
   an  "agreement"  which had been proposed to me, [the investigator],
   a  former  State Security agent, accused me of having  stolen  [the
   property  of] H. in 1991. Thus [P.] has not been willing  to  bring
   proceedings  against  H. since 1991, but has  arranged,  through  a
   police  investigator who can easily be blackmailed, for proceedings
   to  be  brought  against me with a view to taking revenge  for  the
   justified  complaints  I  had  lodged  against  him.  [P.]  did  so
   contrary  to  [the  relevant provisions of  the  Code  of  Criminal
   Procedure]  because up to now... there is no evidence  before  [the
   relevant  authorities]  from  which  to  conclude  with  sufficient
   certainty  that  I stole anything from H. Subsequently  I  realised
   that  my  telephone,  which  has  also  been  used  by  my  private
   detective  agency, had been tapped contrary to Article  88  of  the
   Code of Criminal Procedure."
       19. On a petition by P., the General Prosecutor's Office agreed
   that  criminal  proceedings be brought against  the  applicant  for
   insulting  a  public  prosecutor. The case  was  transferred  to  a
   public  prosecutor  in {Liptovsky Mikulas}.  On  2  June  1994  the
   applicant was accused of insulting a public official in his  above-
   mentioned letters of 6 December 1993 and 7 March 1994.
       20.  In  a letter of 5 September 1994 addressed to the {Kosice}
   Regional Prosecutor's Office the applicant expressed the view  that
   the  purpose  of the harassment to which he had been  subjected  in
   1992  and 1993 had been to make him withdraw his criminal complaint
   against  H.  The  applicant  requested  that  an  investigation  be
   instituted.
       21.  In  September  1994  the newspaper {Necenzurovane}  noviny
   published  an article by a third person describing the  applicant's
   case  in  detail. It was entitled "How the red plague  operates  in
   Eastern  Slovakia"  and contained quotations from  the  applicant's
   above letters. The relevant parts read as follows:
       "...  It is on this basis that the District Prosecutor's Office
   in  {Liptovsky Mikulas} started prosecuting Mr A.L. [the applicant]
   on  2  June  1994. In order to give the reader an idea of  what  is
   possible  in [Slovakia], I will quote the text which, according  to
   Public Prosecutor [L.], constitutes a criminal offence.
       In  his  written  submission of 7 March 1994 addressed  to  the
   General  Prosecutor in Bratislava [the applicant] stated in respect
   of  [public prosecutor P.] that in the criminal case of [H.] he had
   deliberately  proceeded  wrongly so  that  "he  could  satisfy  his
   friend  [M.] from {Kosice}, the former president of the City  Court
   in  {Kosice}  whom  the City Committee of the  Communist  Party  of
   Slovakia  had  registered as a key official and who at  present  is
   the  lawyer of [H.], that no criminal proceedings would be  brought
   against  [H.] in Slovakia notwithstanding that sufficient  evidence
   existed  to  do so. Of course, money paid by [H.] with  a  view  to
   covering  up  his fraudulent activity also played  a  role  in  the
   matter.  It  would  therefore be worth examining  in  this  context
   whether  the facts do not fall under Articles 161 and  162  of  the
   Criminal Code [which govern the offence of bribery]."
       In the same submission [the applicant] stated: "subsequently  I
   found  out  that  my  telephone, which had also  been  used  by  my
   detective  agency, had been tapped contrary to Article  88  of  the
   Code of Criminal Procedure."
       In  a written submission dated 6 December 1993 and addressed to
   public  prosecutor  P. [the applicant] stated among  other  things:
   "since  you  have not succeeded, comrade prosecutor,  in  attaining
   your  aims  in one area, you continue energetically, in  accordance
   with  the  practice  of  the  [former] State  Security  agents,  to
   fabricate  another case as you have learned to  do  under  the  so-
   called  infallible  socialist law. On this occasion  I  can  assure
   you,   however,   that  I  have  not  bowed  down   to   the   high
   representatives of the former political system and, in  particular,
   the  [former]  State  Security agents who paid  at  least  as  much
   attention  to  my  person as you do now. I do  not  intend  to  let
   myself  be  intimidated,  especially not  by  individuals  such  as
   yourself,  a  person with a dubious past, not to  speak  of  [your]
   other qualities."
       In the same submission [the applicant] went on: "It is not only
   my  earlier  experience of managing a detective agency which  makes
   it  difficult  to  associate you with objectivity,  professionalism
   and  respect for law. I would therefore like to remind you on  this
   occasion  that you are also bound by the law despite the fact  that
   you  probably consider yourself to be an almighty lord of the Tatra
   [mountains]  and  the {Vah} [river] and, as such,  beyond  anyone's
   reach since you are, for the time being, under the protective  hand
   of   comrade   [M.]...  Abuse  of  law  may  have  very  unpleasant
   consequences for you. For the time being, I will only mention  some
   of the abuses which do not call for any comments."
       Thus, on the basis of these statements, Prosecutor [L.], on the
   instructions  of  [the General Prosecutor], started  a  prosecution
   against Mr A.L. Every decent person must be astonished to learn  of
   such stupid behaviour."
       22.  On  7  November  1994  the  applicant  stated  before  the
   prosecutor   in  {Liptovsky  Mikulas}  that  he  had  intended   to
   criticise P. for his incorrect actions but not to insult  him.  The
   applicant further informed the public prosecutor dealing  with  the
   case  that  he had not written any newspaper article on the  issue,
   but had merely provided the author with the relevant documents.
       23.  On  8  November  1994  the  {Kosice}  Regional  Prosecutor
   submitted  a  document  to  the  District  Prosecutor's  Office  in
   {Liptovsky  Mikulas}  indicating, with reference  to  the  relevant
   register,  that the {Kosice} 1 District Prosecutor had not  ordered
   the tapping of the applicant's telephone between 1992 and 1994.
       24.  On  23  November  1994  the {Liptovsky  Mikulas}  District
   Prosecutor  indicted  the applicant before the {Liptovsky  Mikulas}
   District Court on the charge of insulting a public official. On  25
   November  1994  the latter transferred the case to the  {Kosice}  1
   District   Court  for  reasons  of  jurisdiction.  As  the   public
   prosecutor  affected by the applicant's statements was  responsible
   for  the  same district, the {Kosice} Regional Court,  on  9  March
   1995, transferred the case to the {Trebisov} District Court.
       25.  On  25 April 1995 the {Trebisov} District Court  issued  a
   penal  order  in  which it convicted the applicant of  attacking  a
   public  official on the ground that, in his above-mentioned letters
   of  6  December  1993 and 7 March 1994, he had  insulted  a  public
   prosecutor.  The  court  sentenced the applicant  to  four  months'
   imprisonment suspended for a probationary period of one year.
       26.  The  applicant challenged the order. The case was assigned
   to  another  judge. On 25 June 1996 the {Trebisov}  District  Court
   convicted the applicant under Article 156 (3) of the Criminal  Code
   of  insulting  a public official and sentenced him to four  months'
   imprisonment suspended for a probationary period of one  year.  The
   judgment  stated, in particular, that in his letters the  applicant
   had  alleged  that  the  public prosecutor had  deliberately  acted
   improperly as regards the applicant's request of 1991 for  criminal
   proceedings  to  be brought against H.; that the public  prosecutor
   had  done so at the request of the lawyer representing H.; and that
   H.  had  paid  a sum of money for this purpose. The District  Court
   also  noted  that  the  applicant had accused  P.  of  having  been
   unwilling  to uphold the applicant's criminal complaint, of  having
   ordered  criminal proceedings to be brought against  the  applicant
   and of having the latter's telephone illegally tapped.
       27.  The  judgment  further stated that the applicant  had  not
   shown  that the public prosecutor concerned had failed  to  act  in
   accordance  with  the law. The court therefore concluded  that  the
   applicant's submissions were defamatory and grossly offensive.
       28.  The  District Court did not accept the applicant's defence
   that  the sole purpose of his letters had been to have his  request
   for  criminal  proceedings  to be brought  against  H.  dealt  with
   appropriately.  The court noted that, besides the  two  letters  in
   question,  the  applicant had sent a considerable number  of  other
   complaints concerning the same issue which, however, had  contained
   no  defamatory  or  offensive remarks. Both the  {Kosice}  Regional
   Prosecutor's Office and the General Prosecutor's Office  had  dealt
   with  the  applicant's complaints and had dismissed them  as  being
   unsubstantiated.
       29.  The applicant appealed, both on his own behalf and through
   his  lawyer.  He  alleged that the purpose of his  submissions  had
   been  to  prevent further delays in the proceedings concerning  his
   criminal  complaint  of 1991, and not to offend  P.  The  applicant
   further  claimed that his statements in question were not offensive
   and did not constitute an offence.
       30.  On 24 September 1996 the {Kosice} Regional Court dismissed
   the  applicant's appeal after hearing evidence from  the  applicant
   and asking him to substantiate his allegations.
       31. The Regional Court found that in the statements made in his
   letters  of  6  December 1993 and 7 March 1994  the  applicant  had
   grossly  insulted  a  public prosecutor without  justification.  In
   particular,  the judgment stated that the applicant had  failed  to
   substantiate  his allegation that H. had paid a  sum  of  money  in
   order  to  prevent criminal proceedings from being brought  against
   him  and  reiterated that the General Prosecutor's Office  had  not
   established  that  P. had acted unlawfully in  this  or  any  other
   respect.
       32.  The  Regional  Court  further  considered  defamatory  and
   grossly  offensive  the  applicant's  statements  that  the  public
   prosecutor  had  proceeded in accordance with the practice  of  the
   former  State Security agents, had a dubious past, not to speak  of
   his  other  qualities, and possibly considered  himself  to  be  an
   almighty  lord of the Tatra mountains and the {Vah} river  who  was
   "beyond anyone's reach".
       33.  In the Regional Court's view, the applicant had failed  to
   show  that  he had a justified reason to make such statements.  The
   court  did  not accept the applicant's argument that he had  doubts
   about  the past and qualities of the public prosecutor because  the
   latter  had  studied socialist law; had failed to take  appropriate
   action   on  the  applicant's  criminal  complaint  of  1991;   and
   initiated criminal proceedings against the applicant.
       34.  In  its judgment the Regional Court pointed out  that  the
   applicant  had  not  been hindered in seeking  redress  before  the
   appropriate  authorities for the actions of P. which he  considered
   inappropriate  or  unlawful.  It  held,  however,  that  by   using
   defamatory  and offensive remarks in his submissions the  applicant
   had  committed  an  attack  against a public  official  within  the
   meaning  of  Article  156 (3) of the Criminal  Code.  The  Regional
   Court  upheld the sentence which the District Court had imposed  on
   the applicant.
       35.  On 28 October 1996 the {Kosice} IV District Office revoked
   the   applicant's  trading  licence  under  which   he   had   been
   authorised,  inter alia, to run a detective agency  on  the  ground
   that  he had been convicted of an offence. On 12 December 1996  the
   {Kosice}  Regional Office dismissed the applicant's appeal  against
   this decision.
       36.  On  4  June 1997 the {Kosice} Regional Court  quashed  the
   administrative   decisions  concerning  the   revocation   of   the
   applicant's  trading licence and remitted the case to the  {Kosice}
   Regional  Office.  In its judgment the Regional  Court  noted  that
   both  administrative authorities, deciding at lower instances,  had
   failed   to   establish  any  relevant  legal  grounds  for   their
   decisions.
       37. On 18 November 1997 the {Trebisov} District Court issued  a
   decision  noting that the applicant had not committed  any  offence
   during  the  probationary period and stating  that  he  was  to  be
   considered as if he had not been convicted.
       38. As from 1 January 1998 the relevant law was amended in that
   persons  wishing to run private security agencies were required  to
   obtain  the  approval of the headquarters of the Police Corps.  The
   applicant  did not ask for such approval and returned  his  trading
   licence of 7 January 1993, under which he had been allowed  to  run
   a  detective agency, to the {Kosice} IV District Office on  3  June
   1998. In the meantime, on 18 February 1998, he registered with  the
   relevant   authorities  as  running  a  different   business.   The
   applicant  attached  a  certificate that his  criminal  record  was
   clear and received a new trading licence on 6 April 1998.
                                   
                       II. Relevant domestic law
                                   
       39. Article 156 (3) of the Criminal Code provides that a person
   who utters grossly offensive or defamatory remarks in respect of  a
   public official relating to that official's exercise of his or  her
   powers  shall  be  punished by up to one year's imprisonment  or  a
   fine.
                                   
                                THE LAW
                                   
       40. The applicant complained about a violation of his right  to
   freedom  of  expression in that he had been  convicted  for  having
   criticised  the actions of a public prosecutor which he  considered
   unlawful.  He alleged a violation of Article 10 of the  Convention,
   which provides, in so far as relevant:
       "1. Everyone has the right to freedom of expression. This right
   shall  include freedom to hold opinions and to receive  and  impart
   information and ideas without interference by public authority...
       2.  The  exercise of these freedoms, since it carries  with  it
   duties  and  responsibilities, may be subject to such  formalities,
   conditions, restrictions or penalties as are prescribed by law  and
   are  necessary  in a democratic society, ... for the protection  of
   the  reputation  or  rights of others, ... or for  maintaining  the
   authority and impartiality of the judiciary."
                                   
                    A. Existence of an interference
                                   
       41.  It  was common ground that the applicant's conviction  for
   insulting  a  public  official and the  suspended  prison  sentence
   imposed  on  him  constituted an interference with his  freedom  of
   expression guaranteed by paragraph 1 of Article 10. The Court  sees
   no reason to hold otherwise.
                                   
                 B. Justification of the interference
                                   
       42.  This  interference  would contravene  Article  10  of  the
   Convention unless it was "prescribed by law", pursued one  or  more
   of  the  legitimate aims referred to in paragraph 2 of Article  10,
   and  was "necessary in a democratic society" for achieving such aim
   or aims.
                                   
                        1. "Prescribed by law"
                                   
       43. The applicant contended that the Criminal Code and the Code
   of  Criminal  Procedure had been enacted in 1961 and that,  despite
   several  amendments, their respective provisions were  intended  to
   harass  citizens.  For  this reason, his conviction  could  not  be
   regarded as lawful.
       44. The Government maintained that the interference had been in
   accordance  with Article 156 (3) of the Criminal Code as  in  force
   at  the relevant time. They considered irrelevant, when determining
   whether   or  not  it  was  "prescribed  by  law",  the  date   and
   circumstances of its enactment.
       45.  The  Court notes that the interference in question  had  a
   legal  basis, namely Article 156 (3) of the Criminal Code,  and  is
   satisfied  that  the application of the legal provisions  contained
   therein  to  the applicant's case did not go beyond what  could  be
   reasonably   foreseen  in  the  circumstances.   Accordingly,   the
   interference  was prescribed by law within the meaning  of  Article
   10   з  2  of  the  Convention.  As  to  the  applicant's  argument
   concerning the nature of the criminal law in Slovakia, it  relates,
   in  substance,  to the question whether the interference  resulting
   from  the  application of the relevant law in the present case  was
   "necessary  in a democratic society", which the Court will  address
   below.
                                   
                           2. Legitimate aim
                                   
       46.  The applicant maintained that the interference in question
   had not pursued any legitimate aim as its main purpose had been  to
   justify  the failure by the public prosecutor concerned to  proceed
   with the applicant's criminal complaint against another person.
       47.  In  the  Government's view, the interference  pursued  the
   legitimate  aim  of  protecting the reputation and  rights  of  the
   public  prosecutor  concerned and also the aim  of  protecting  the
   authority and impartiality of the judiciary.
       48.  The  Court notes that the criminal proceedings  instituted
   against  the  applicant  on account of his critical  statements  in
   respect  of  P.  pursued  the  legitimate  aim  of  protecting  the
   latter's  reputation and rights with a view to  permitting  him  to
   exercise   his   duties  as  a  public  prosecutor  without   undue
   disturbance.
                                   
                3. "Necessary in a democratic society"
                                   
       (a) Arguments before the Court
       49.  The applicant submitted that the interference had not been
   necessary  in a democratic society. He pointed out, in  particular,
   that   his   statements  were  value  judgments  which   were   not
   susceptible  of proof; that their aim had not been  to  offend  the
   public  official  concerned but to criticise the  latter's  actions
   which  he  considered unlawful; and that he had  neither  published
   his  letters nor disseminated them to a wider audience. Lastly, the
   applicant  argued  that the interference had been  disproportionate
   as  a  prison  sentence had been imposed on  him  and  his  trading
   licence had been revoked following his conviction.
       50.  The  Government  contended  that  in  his  above-mentioned
   letters  the  applicant had alleged that the public prosecutor  had
   misused   his  authority  and  acted  unlawfully.  However,   those
   allegations, which had not been made in the context of a debate  on
   matters  of  public interest, had turned out to be unsubstantiated.
   The  interference complained of had therefore been justified  by  a
   pressing  social need, namely to protect a public official  against
   insults  capable  of  affecting his rights and reputation.  Lastly,
   the  Government  maintained  that the  reasons  relied  on  by  the
   domestic  courts  were  relevant  and  sufficient,  and  that   the
   interference had been proportionate to the legitimate aim pursued.
       (b) The Court's assessment
       (i) The relevant principles
       51.   In   accordance  with  the  Court's  case-law  (see   the
   recapitulation in Janowski v. Poland [GC], No. 25716/94, зз 30  and
   33, ECHR 1999-I; Nikula v. Finland, No. 31611/96, зз 44 and 48,  22
   March  2002,  with further references), the adjective  "necessary",
   within  the meaning of Article 10 з 2, implies the existence  of  a
   "pressing  social  need". The Contracting  States  have  a  certain
   margin  of  appreciation in assessing whether such a  need  exists,
   but  it  goes  hand in hand with a European supervision,  embracing
   both  the  legislation and the decisions applying  it,  even  those
   given by an independent court. The Court is therefore empowered  to
   give  the  final ruling on whether a "restriction" is  reconcilable
   with freedom of expression as protected by Article 10.
       52.  In exercising its supervisory jurisdiction, the Court must
   look  at  the impugned interference in the light of the case  as  a
   whole,  including  the  content of the  remarks  held  against  the
   applicant and the context in which he made them. In particular,  it
   must   determine   whether   the   interference   in   issue    was
   "proportionate  to  the legitimate aims pursued"  and  whether  the
   reasons  adduced  by the national authorities  to  justify  it  are
   "relevant  and sufficient". In doing so, the Court has  to  satisfy
   itself  that the national authorities applied standards which  were
   in  conformity  with  the principles embodied in  Article  10  and,
   moreover,  that  they based themselves on an acceptable  assessment
   of the relevant facts.
       53. Limits of acceptable criticism in respect of civil servants
   exercising  their  powers may admittedly in some  circumstances  be
   wider  than in relation to private individuals. However, it  cannot
   be  said that civil servants knowingly lay themselves open to close
   scrutiny  of  their  every word and deed to  the  extent  to  which
   politicians do and should therefore be treated on an equal  footing
   with  the  latter when it comes to the criticism of their  actions.
   Moreover,   civil   servants  must  enjoy  public   confidence   in
   conditions  free of undue perturbation if they are to be successful
   in  performing their tasks and it may therefore prove necessary  to
   protect  them  from offensive and abusive verbal  attacks  when  on
   duty.
       (ii)  Application  of  the aforementioned  principles   to  the
   instant case
       54.  Public prosecutors are civil servants whose task it is  to
   contribute  to  the  proper  administration  of  justice.  In  this
   respect  they  form part of the judicial machinery in  the  broader
   sense  of this term. It is in the general interest that they,  like
   judicial   officers,  should  enjoy  public  confidence.   It   may
   therefore  be  necessary  for  the  State  to  protect  them   from
   accusations that are unfounded.
       55.  There is no doubt that in a democratic society individuals
   are  entitled  to  comment on and criticise the  administration  of
   justice  and the officials involved in it. However, such  criticism
   must  not  overstep  certain limits. The Court has  held  that  the
   national  authorities  are in principle better  placed  to  ensure,
   within  the margin of appreciation reserved to them, a fair balance
   between the various interests at stake in similar cases.
       56.  In  the present case the interference with the applicant's
   freedom  of  expression resulted from the domestic courts'  finding
   that  his statements in two letters of 6 December 1993 and 7  March
   1994   had   grossly   insulted   a   public   prosecutor   without
   justification.  The  Court's task is  to  examine  whether  a  fair
   balance was struck between the competing rights and interests:  the
   applicant's right to freedom of expression on the one hand and  the
   public prosecutor's right to have his personal rights protected  on
   the  other hand. In particular, when assessing the necessity of the
   impugned  measure,  the Court must determine  whether  or  not  the
   domestic  courts  overstepped  their margin  of  appreciation  when
   convicting the applicant.
       57.   While  the  applicant's  statements  in  respect  of  the
   professional  and  personal  qualities  of  the  public  prosecutor
   concerned  could  be considered as value judgments  which  are  not
   susceptible  of  proof,  the Court notes that  the  above-mentioned
   letters  also contained accusations of unlawful and abusive conduct
   by  the latter. Thus the applicant alleged, in particular, that the
   public  prosecutor  had unlawfully refused to uphold  his  criminal
   complaint,  had  abused his powers and had  in  that  context  been
   involved  in  bribery  and  unlawful  tapping  of  the  applicant's
   telephone.  Those allegations are, in the Court's view,  statements
   of  fact  which the domestic courts rightly requested the applicant
   to support by relevant evidence.
       58.  However, the domestic courts found, after having  examined
   all  the  available evidence, that the applicant's above statements
   of  fact  were unsubstantiated. There is no information before  the
   Court  which would indicate that this finding was contrary  to  the
   facts  of the case or otherwise arbitrary. The courts dealing  with
   the  case  duly  examined the circumstances in which the  insulting
   statements  had been made and whether they could be justified,  for
   example  by  the conduct of the public prosecutor in question.  The
   Court  is  satisfied that the reasons given by the domestic  courts
   in  respect of the applicant's above-mentioned statements  accusing
   P.  of  misconduct  and  breaches of the  law  are  sufficient  and
   relevant.
       59.  Those  accusations were of a serious nature and were  made
   repeatedly.  They were capable of insulting the public  prosecutor,
   of  affecting him in the performance of his duties and also, in the
   case  of  the  letter sent to the General Prosecutor's  Office,  of
   damaging his reputation.
       60.  Admittedly,  the  applicant's  statements  were  aimed  at
   seeking redress before the relevant authorities for the actions  of
   P.  which  he  considered wrong or unlawful. In  this  respect  the
   Court  notes,  however, that the applicant was not  prevented  from
   using  appropriate  means to seek such redress (see  paragraphs  28
   and  34  above  and  also Tammer v. Estonia, No.  41205/98,  з  67,
   6.2.2001, with further reference).
       61. Since the relevant parts of the letters were also published
   in  a  newspaper, it is conceivable that they opened a  possibility
   for  a  public  debate. In this context the Court  must  take  into
   consideration  that the newspaper article in question  was  written
   by  a  third  person and that the domestic courts did not  rely  on
   that  article  when  convicting the applicant.  However,  the  harm
   caused  to  the  public prosecutor concerned by the  statements  of
   fact,  which  the applicant could not prove to have been  truthful,
   must  have  been exacerbated to a certain extent by the publication
   of  the  letters, to which the applicant had after all  contributed
   by  providing the author with the relevant documents (see paragraph
   22 above).
       62.  As  to  the applicant's argument that the interference  in
   question  was disproportionate in that, in particular, his  trading
   licence  was  withdrawn following his conviction, the  Court  notes
   that  on  4  June  1997  the {Kosice} Regional  Court  quashed  the
   relevant  administrative  decisions as  having  no  legal  grounds.
   Furthermore,   in   its  decision  of  8  January   2002   on   the
   admissibility  of the present application the Court  dismissed  the
   applicant's  complaint under Article 8 of the  Convention  in  this
   respect,  noting  that  the applicant had not  shown  that  he  had
   suffered  any  damage as a result of the decisions  to  revoke  his
   trading licence and that, in any event, it had been open to him  to
   claim  compensation in this respect under the State  Liability  Act
   of 1969.
       63.  Although  the  sanction imposed on the  applicant  -  four
   months'  imprisonment suspended for a probationary  period  of  one
   year  - is not insignificant in itself, the Court notes that it  is
   situated in the lower part of the applicable scale.
       64.  In  view of the above considerations and bearing  in  mind
   that  a  certain  margin of appreciation is left  to  the  national
   authorities  in such matters, the Court finds that the interference
   complained  of  was  not  disproportionate to  the  legitimate  aim
   pursued  and can be regarded as "necessary" within the  meaning  of
   Article 10 з 2 of the Convention.
       65.  There has consequently been no breach of Article 10 of the
   Convention.
                                   
                     FOR THESE REASONS, THE COURT
                                   
       Holds by five votes to two that there has been no violation  of
   Article 10 of the Convention.
   
       Done  in  English, and notified in writing on  11  March  2003,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                        Nicolas BRATZA
                                                             President
   
                                                       Michael O'BOYLE
                                                             Registrar
   
   
   
   
   
   
       In accordance with Article 45 з 2 of the Convention and Rule 74
   з  2 of the Rules of Court, the following dissenting opinion of Sir
   Nicolas Bratza, joined by Mr Maruste, is annexed to this judgment.
   
                                                                  N.B.
                                                                      
                                                                M.O'B.
                                   
            DISSENTING OPINION OF JUDGE SIR NICOLAS BRATZA
                        JOINED BY JUDGE MARUSTE
                                   
       We  are unable to share the view of the majority of the Chamber
   that  the  applicant's rights under Article 10  of  the  Convention
   were   not  violated  in  the  present  case.  In  our  view,   the
   prosecution  of  the  applicant and the  imposition  on  him  of  a
   suspended   sentence  of  imprisonment  for  insulting   a   public
   prosecutor,  P., was neither a response to a pressing  social  need
   nor proportionate to any legitimate aim served.
       Like  the  majority of the Chamber, we accept that the impugned
   statements were of a serious nature, accusing P., as they  did,  of
   an  abuse  of  his powers as a prosecutor and going as  far  as  to
   impute  to  P.  the  acceptance of a bribe.  We  accept,  too,  the
   finding  of the domestic courts that the accusations had  not  been
   proved by the applicant to be true and that they were insulting  of
   P.
       However, unlike the majority of the Chamber, we attach central,
   if   not  decisive,  importance  to  the  fact  that  the  impugned
   statements which were the subject of the prosecution were not  made
   to  the  media  or  otherwise published by  the  applicant  to  the
   outside  world  but  were  contained  in  two  letters,  the  first
   addressed  personally to P. himself and the second, to the  General
   Prosecutor,   in   his  capacity  as  P.'s  ultimate   hierarchical
   superior.
       The  Court  has in several cases observed (see, in  particular,
   Janowski  v.  Poland  [GC], No. 25716/94, ECHR  1999-I;  Nikula  v.
   Finland,  No.31611/96, 21 March 2002) that it may be  necessary  to
   protect  public  servants, including prosecutors,  from  offensive,
   abusive  and  defamatory attacks, which are  calculated  to  affect
   them  in  the  performance of their duties  and  to  damage  public
   confidence  in them and the office they hold. However, these  cases
   have  all  concerned written or verbal attacks made in  public  and
   not,  as  in the present case, those made in private correspondence
   to  the public servant concerned, where the same considerations  do
   not  appear  to us to apply. Not only are the limits of  acceptable
   criticism  of  a public servant wider than in relation  to  private
   individuals, but public servants must be prepared to tolerate  such
   criticism,  where  it is personally addressed to  them  in  private
   correspondence, even where such criticism is expressed in  abusive,
   strong  or intemperate terms and even where it consists of  serious
   and  unfounded  allegations.  Where as  here  the  allegations  are
   contained  in a personal letter addressed to the public servant  in
   question,  it  is  only in the most exceptional circumstances  that
   resort  to  criminal  proceedings can  be  justified  in  terms  of
   Article  10  of  the  Convention.  We  can  find  no  such  special
   circumstances in the present case.
       The  same is true of the statements contained in the letter  to
   the  General Prosecutor. As the hierarchical superior  of  P.,  the
   General  Prosecutor  was in our view the appropriate  authority  to
   receive  complaints about the manner in which P.  had  carried  out
   his  public  functions  and in particular to  investigate,  as  the
   applicant  had requested him to do, whether the offence of  bribery
   had  been committed. Private citizens must remain in principle free
   to  make  complaints against public officials to their hierarchical
   superiors without the risk of facing prosecution for defamation  or
   insult,  even  where  such complaints amount to  allegations  of  a
   criminal   offence  and  even  where  such  allegations  prove   on
   examination to be groundless.
       It  is  true that in the present case the contents of  the  two
   letters  reached  the  public domain when they  were  substantially
   reproduced  in  an  article  written by  a  third  person  relating
   details  of  the  applicant's case.  It  is  true,  too,  that  the
   applicant  admitted that he had provided the author of the  article
   with  the  relevant documents. However, this is in our view  of  no
   significance  in the particular circumstances of the present  case.
   The  charge  of  insulting P. was lodged against the  applicant  in
   June  1994,  prior to the publication of the article,  and  related
   exclusively  to the applicant's letters of 6 December  1993  and  7
   March  1994.  Moreover, at no stage during the criminal proceedings
   against  the  applicant in the District or Regional Court  was  any
   reliance  placed on the fact that the allegations  had  been  given
   wider  publicity through the article nor was any reference made  to
   the  publication  of  the allegations in the  judgments  of  either
   court,  the applicant's conviction and the sentence imposed on  him
   being based solely on the two letters which he had written.
       In  our  view, there was in these circumstances an  unjustified
   interference with the applicant's freedom of expression.
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz