Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 11.02.2003 ДЕЛО "БУКОВСКИ (BUKOWSKI) ПРОТИВ ПОЛЬШИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                           ЧЕТВЕРТАЯ СЕКЦИЯ
                                   
               ДЕЛО "БУКОВСКИ (BUKOWSKI) ПРОТИВ ПОЛЬШИ"
                          (Жалоба N 38665/97)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                   (Страсбург, 11 февраля 2003 года)
   
       По  делу  "Буковски против Польши" Европейский  суд  по  правам
   человека (Четвертая секция), заседая Палатой в составе:
   --------------------------------
       <*> Перевод на русский язык Берестнева Ю.Ю.
   
       сэра Николаса Братца, Председателя Палаты,
       М. Пеллонпяя,
       А. Пастора Ридруехо,
       В. Стражнички,
       Р. Марусте,
       С. Павловского
       Л. Гарлицки, судей,
       а  также  при  участии  Ф. Элан-Пассос,  заместителя  секретаря
   Секции Суда,
       заседая 21 января 2003 г. за закрытыми дверями,
       вынес следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было инициировано жалобой (N 38665/97),  поданной  19
   марта  1997  г.  в  Европейскую комиссию по правам человека  против
   Польской   Республики   гражданином  Польши   Еугениушем   Буковски
   (Eugeniusz  Bukowski) (далее - заявитель) в соответствии  с  бывшей
   статьей  25 Европейской конвенции о защите прав человека и основных
   свобод.
       2.  Власти  Польши  были  представлены  их  Уполномоченным  при
   Европейском  суде  по правам человека К. Джевицки  (K.  Drzewicki),
   Министерство иностранных дел Польши.
       3.  Заявитель утверждал, в частности, что не было соблюдено его
   право  на  разрешение спора о его гражданских  правах  в  "разумный
   срок".
       4. 1 ноября 1998 г., в день вступления в силу Протокола N 11  к
   Конвенции  (пункт  2  статьи 5 Протокола N 11 к Конвенции),  жалоба
   была передана на рассмотрение в Европейский суд.
       5. Жалоба была передана в ведение Четвертой секции Европейского
   суда   (пункт  1  правила  52  Регламента  Европейского  суда).   В
   соответствии с пунктом 1 правила 26 Регламента Европейского суда  в
   рамках  данной Секции была образована Палата для рассмотрения  дела
   (пункт 1 статьи 27 Конвенции).
       6.  1  июня  1999  г. Палата уведомила власти Польши  о  жалобе
   заявителя    на    необоснованную    продолжительность    судебного
   разбирательства  (подпункт "b" пункта 3 правила  54  Регламента)  и
   объявила остальную часть жалобы неприемлемой.
       7. 1 ноября 2001 г. Европейский суд изменил состав своих Секций
   (пункт  1  правила  25 Регламента). Данное дело  было  передано  на
   рассмотрение  в заново сформированную Четвертую секцию Европейского
   суда (пункт 1 правила 52 Регламента).
       8.  Решением от 11 июня 2002 г. Европейский суд объявил  жалобу
   частично приемлемой для рассмотрения по существу.
   
                                 ФАКТЫ
                                   
                        I. Обстоятельства дела
                                   
                       A. Факты до 1 мая 1993 г.
   
       9. 15 марта 1986 г. заявитель предъявил иск о возмещении ущерба
   администрации ({Urzad} <*> Dzielnicowy) района Мокотов  ({Mokotow})
   г.  Варшавы  (Warsaw), Управлению архитектуры  ({Urzad  Stolecznej}
   Architektury)  г.  Варшавы и трем своим соседям, А.Х  (A.H.),  Х.Х.
   (H.H.)   и   Т.Х.   (T.H.)  в  суд  воеводства  г.  Варшавы   ({Sad
   Wojewodzki}).  Заявитель потребовал 1000000 старых польских  злотых
   за  ущерб,  причиненный  ему,  по  его  утверждению,  в  результате
   различных препятствий строительству его дома.
   --------------------------------
       <*> Здесь и далее по тексту слова на национальном языке набраны
   латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       10.  4  января 1988 г. заявитель отозвал свой иск  в  отношении
   первых  двух  ответчиков. С этого момента судебное  разбирательство
   велось только в отношении его соседей А.Х., Х.Х. и Т.Х.
       11. В период между 1988 годом и мартом 1992 года суд воеводства
   Варшавы  назначал восемь слушаний. Он также предписал получить  три
   заключения   экспертов  по  строительству,  чтобы  оценить   размер
   финансовых убытков, понесенных заявителем.
       Последнее  из этих заключений было представлено суду в  декабре
   1992 года.
   
                     B. Факты после 1 мая 1993 г.
   
       12.  На слушании, проведенном 29 сентября 1993 г., суд заслушал
   показания З.С. (Z.S.), эксперта.
       Позднее  обе стороны оспаривали заключение З.С. Тем  не  менее,
   заявитель  попросил  суд вынести решение по его  иску,  подчеркнув,
   что  продолжительность судебного разбирательства превысила  к  тому
   моменту восемь лет.
       18 ноября 1994 г. суд предписал получить новые показания З.С.
       13.  В декабре 1994 г. председательствующий судья отказался  от
   участия в деле и дело было передано другому судье.
       14.   27  февраля  1995  г.  заявитель  подал  жалобу  на   имя
   председателя апелляционного суда Варшавы ({Sad} Apelacyjny)  о,  по
   его словам, "исключительной задержке судебного разбирательства".  В
   письме  от  26  апреля  1995  г. председатель  апелляционного  суда
   признал,  что  задержка  в  судебном разбирательстве  действительно
   имела  место  вследствие того, что суд воеводства Варшавы  не  смог
   сохранить разбирательство в процедурных рамках. Он извинился  перед
   заявителем от имени правосудия.
       15.  16  мая 1995 г. заявитель подал жалобу на имя председателя
   Верховного  суда  ({Sad  Najwyzszy})  Польши  о  бездействии   суда
   воеводства  Варшавы. 13 июня 1995 г. председатель  Верховного  суда
   направил    жалобу   министру   юстиции   -   должностному    лицу,
   ответственному  за  осуществление контроля за проведением  судебных
   разбирательств. Тем не менее, он отметил, что, несмотря на то,  что
   дело  уже было передано под надзор министра, с 29 сентября 1993  г.
   в  суде воеводства Варшавы не было проведено ни одного слушания  по
   делу.
       16.   Впоследствии  заявитель  направил  три   сходные   жалобы
   председателю апелляционного суда Варшавы.
       В  письме  от 4 августа 1995 г. председатель вновь принес  свои
   извинения   заявителю  и  признал,  что  контроль  за   проведением
   судебных  разбирательств  не  был  слишком  эффективным.  Он  также
   сообщил  заявителю, что председателю суда воеводства  Варшавы  даны
   указания    предпринять    шаги   с   целью    ускорить    судебное
   разбирательство.
       17.  4  октября  1995 г. суд провел слушание и вручил  сторонам
   копии   нового  заключения  З.С.  Поскольку  уровень   инфляции   и
   покупательная способность польской валюты за это время  значительно
   изменились,   суд   предписал  заявителю   указать   точную   сумму
   требуемого возмещения ущерба в свете данных обстоятельств.
       18.  11 октября и 17 октября 1995 г. заявитель подал в суд  два
   заявления  и  указал, что общая цена иска на тот момент  составляла
   355585,59 новых польских злотых.
       19. 6 марта 1996 г. суд провел слушание. Он предписал заявителю
   заплатить  судебную пошлину в размере 14342 новых  польских  злотых
   за  подачу,  по  мнению  суда, нового иска более  высокой  цены,  в
   противном случае исковое заявление было бы ему возвращено.
       20.   31   мая  1996  г.,  на  основании  апелляции,   поданной
   заявителем,   апелляционный   суд  Варшавы   отменил   оспариваемое
   судебное   предписание  как  преждевременное.  Он  установил,   что
   нижестоящий  суд  неправильно  истолковал  заявление  заявителя,  и
   предписал  суду получить от заявителя четкое заявление о цене  иска
   на тот момент.
       21.  В то же время, 5 мая 1997 г. заявитель подал жалобу в  суд
   на  отсутствие развития судебного процесса. Он подчеркнул,  что  на
   тот  момент  продолжительность судебного разбирательства составляла
   примерно  двенадцать лет, но до принятия решения по его  иску  было
   все  еще  очень  далеко.  Он  повторил,  что  не  увеличивал  и  не
   собирался увеличивать цену иска.
       22. На слушании, проведенном 26 мая 1997 г., суд предписал З.С.
   подготовить  еще  одно  заключение и определить  стоимость  на  тот
   момент  различных  элементов, включенных в  его  заключение  от  28
   февраля  1995  г.  Это  предписание стало следствием  того,  что  с
   начала  1995  года  уровень  инфляции и  покупательная  способность
   польской валюты вновь значительно изменились.
       23. 27 августа 1997 г. суд провел следующее слушание.
       24.  9 сентября 1997 г. заявитель подал жалобу в Верховный  суд
   Польши, указав на то, что продолжительность разбирательства по  его
   делу  превысила все разумные сроки. 22 сентября 1997 г. Департамент
   анализа  судебной практики Верховного суда сообщил  заявителю,  что
   ему  следует  направить свою жалобу в Министерство юстиции  Польши,
   ответственное  за  осуществление контроля за  проведением  судебных
   разбирательств.
       25. 3 октября 1997 г. суд воеводства Варшавы предписал получить
   показания еще одного эксперта по строительству.
       20  декабря  1997  г.  К.С.  (K.S.), эксперт,  представил  свое
   заключение суду.
       26.  20  апреля,  24 июня и 14 сентября 1998 г. суд  воеводства
   Варшавы провел слушания.
       27.  15  октября  1998 г. заявитель представил на  рассмотрение
   суда  заявление, указав, что К.С. основывал свои выводы на неточных
   показателях  стоимости строительных работ и, следовательно,  сделал
   неверный вывод относительно оценки ущерба, причиненного заявителю.
       28.  2  ноября  1998  г.  заявитель представил  свои  замечания
   относительно  оцененной  К.С. стоимости  определенных  строительных
   работ.  Затем  он попросил суд возобновить разбирательство  по  его
   делу    и   вынести   "любое   решение,   которое   бы   прекратило
   разбирательство, продолжающееся на тот момент тринадцать лет".
       29.  26  ноября  1998 г. заявитель вновь попросил  суд  вынести
   решение.
       30.  Следующее  слушание  состоялось  8  февраля  1999  г.  Суд
   заслушал  показания  К.С.  и отложил разбирательство  дела  с  тем,
   чтобы   дать   эксперту   возможность  подготовить   дополнительное
   заключение.
       31.  На  слушании, проведенном 26 апреля 1999 г., суд предписал
   К.С. подготовить еще одно дополнительное заключение.
       32. Последующие слушания состоялись 25 августа и 22 ноября 1999
   г.  Суд  заслушал  показания эксперта и 22  ноября  1999  г.  вновь
   предписал заявителю точно определить свои исковые требования.
       10  января  2000 г. заявитель сообщил суду в письменной  форме,
   что он уже трижды точно определял свои исковые требования.
       33.  15  мая  2000  г. суд провел слушание,  но  затем  отложил
   разбирательство дела на неопределенный срок.
       Следующие слушания были назначены на 10 апреля и 5 июля 2001 г.
   и затем на 14 февраля и 14 мая 2002 г.
       34.  Исходя  из  материалов, рассмотренных  Европейским  судом,
   явствует,  что  судебное разбирательство все еще  проходит  в  суде
   первой инстанции.
   
                                 ПРАВО
                                   
        I. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
   
       35.  Заявитель  жаловался на то, что  решение  по  его  иску  о
   возмещении  ущерба не было принято в "разумный срок". Он утверждал,
   что  был нарушен пункт 1 статьи 6 Конвенции, соответствующая  часть
   которого гласит:
       "Каждый   в   случае   спора  о  его   гражданских   правах   и
   обязанностях... имеет право на... разбирательство дела  в  разумный
   срок... судом...".
   
              A. Доводы, представленные в Европейский суд
                                   
                             1. Заявитель
   
       36.   Заявитель  утверждал,  что  продолжительность   судебного
   разбирательства по его делу, уже превысившая шестнадцать лет,  явно
   несовместима   с  требованием  о  "разумном  сроке",  установленном
   пунктом 1 статьи 6 Конвенции.
       Он добавил, что период до 1 мая 1993 г. действительно находится
   вне  юрисдикции  ratione  temporis  Европейского  суда.  Однако   в
   течение  последующих  девяти лет  власти  не  достигли  сколь  либо
   значительных  успехов в судебном разбирательстве,  которое,  как  и
   шестнадцать лет назад, все еще проходит в суде первой инстанции.
       37.  Согласно  доводам заявителя, представленным в  Европейский
   суд,  вопросы,  которые должны были составить содержание  Судебного
   решения  по  его  иску,  не представляли сложность.  Дело  касалось
   обычного  иска  о  возмещении  ущерба, основанного  на  неоспоримых
   фактах, и единственным спорным вопросом, требующим разрешения,  был
   причиненный  ему  ущерб.  Однако это  обычные  вопросы,  подлежащие
   разрешению судом первой инстанции.
       Далее  заявитель  утверждал, что тот факт, что суду  воеводства
   Варшавы  было  необходимо получить показания  эксперта,  не  сделал
   дело  более  сложным. Он полагал, что для суда  вполне  естественно
   обращаться  к  эксперту  при рассмотрении  дел  в  случаях,  когда,
   разрешение спора зависело от специальных знаний.
       38.  Заявитель признал, что несколько раз оспаривал  заключения
   экспертов.   Но   заявил,  что  всего  лишь  воспользовался   своим
   процессуальным  правом  и на то у него были достаточные  основания,
   потому   что   эти  заключения  были  неверными.  Это  не   вызвало
   значительной задержки судебного разбирательства.
       По его мнению, то, как суд воеводства Варшавы рассматривал дело
   и   особенно  получал  доказательства,  явилось  главной   причиной
   задержки.  В  связи  с  этим  заявитель подчеркнул,  что,  согласно
   статье  6  Конвенции,  суды ответственны  за  контроль  за  работой
   экспертов.    Этот   контроль   распространяется    на    точность,
   последовательность  и правильность выводов экспертов.  Обязанностью
   суда  воеводства  Варшавы было вынести решение по  иску  заявителя,
   несмотря на то, что заключения экспертов были противоречивыми.
       Заявитель  сделал вывод о том, что пункт 1 статьи  6  Конвенции
   был нарушен.
   
                           2. Власти Польши
   
       39. Власти Польши утверждали, что иск заявителя включал сложные
   спорные  вопросы  фактов  и  права.  Более  того,  суду  воеводства
   Варшавы было необходимо получить шесть заключений экспертов,  чтобы
   установить  цену  иска.  Процесс получения  показаний/доказательств
   представлял  сложность, потому что эксперты не  пришли  к  согласию
   относительно размера ущерба, причиненного заявителю и, кроме  того,
   заявитель неоднократно оспаривал их заключения.
       40. Далее власти Польши утверждали, что власти проявили должную
   заботливость при рассмотрении иска заявителя. Тем не менее,  власти
   Польши признали, что имели место некоторые задержки, которые  могут
   быть  отнесены  к  действиям суда воеводства Варшавы.  Например,  в
   нескольких  случаях  он  откладывал  слушания,  не  назначая   даты
   следующего.   Также   суд  действительно  мог  лучше   осуществлять
   контроль  за  поведением сторон, чтобы ускорить  процесс  получения
   доказательств.
       41. Тем не менее, по мнению властей Польши, задержка в судебном
   разбирательстве  по  меньшей мере частично была вызвана  поведением
   заявителя.  В  частности,  он  подавал  многочисленные  жалобы   на
   продолжительность судебного разбирательства. Это, в  свою  очередь,
   привело   к  тому,  что  материалы  дела  многократно  посылали   в
   апелляционный  суд  и  в  Верховный суд.  Согласно  мнению  властей
   Польши,  это  повлекло за собой задержку судебного  разбирательства
   приблизительно до пяти месяцев.
       42.  Власти Польши признали, что обязанность организовать  свою
   правовую   систему  так,  чтобы  позволить  судам   соответствовать
   требованиям  пункта  1  статьи  6  Конвенции,  включая   право   на
   разбирательство  дела  в  разумный  срок,  лежит  на   государстве.
   Однако,  в  своих  доводах,  власти исполнили  эту  обязанность  по
   настоящему  делу,  постепенно (то есть с 1993  года  до  настоящего
   времени)   увеличивая  бюджетные  расходы  на   судебную   систему,
   особенно   на   суд   воеводства   Варшавы,   который   был   самым
   перегруженным судом Польши.
       В итоге, власти Польши призвали Европейский суд установить, что
   нарушения пункта 1 статьи 6 Конвенции не было.
   
                      В. Мнение Европейского суда
                                   
         1. Период, который должен учитываться/быть рассмотрен
   
       43.  Европейский  суд  отметил,  что  рассматриваемое  судебное
   разбирательство  началось  15 марта 1986  г.  и,  согласно  данным,
   которыми  располагает  Европейский суд, все  еще  проходит  в  суде
   воеводства   Варшавы.   Таким   образом,   оно   продолжается   уже
   шестнадцать лет и десять месяцев (см. выше з 9 и 34).
       Тем   не   менее,   поскольку   юрисдикция   ratione   temporis
   Европейского  суда  в  отношении Польши касается  только  фактов  и
   решений  после  1  мая 1993 г., Европейский суд  может  принять  во
   внимание  только  период в девять лет, восемь  месяцев  и  двадцать
   дней,  имевший  место  с этой даты. Тем не менее,  Европейский  суд
   может  учесть стадию судебного разбирательства, достигнутую к этому
   времени  (см,  например, Постановление Большой палаты  Европейского
   суда  по  делу  "Гумен  против Польши" (Humen  v.  Poland),  от  15
   октября 1999 г., жалоба N 26614/95, з 59).
   
             2. Соответствие требованию "разумного срока"
   
       44.    Европейский    суд   будет   оценивать    обоснованность
   продолжительности  судебного разбирательства в свете  обстоятельств
   дела  и  с учетом критериев, установленных его прецедентным правом,
   особенно   относительно  сложности  дела,  поведения  заявителя   и
   соответствующих    властей   (см.,   среди   многих    прецедентов,
   Постановление Большой палаты Европейского суда по делу  "Фридлендер
   против  Франции"  (Frydlender v. France), жалоба N  30979/96,  ECHR
   2000-VII,  з 43, и упоминавшееся выше Постановление Большой  палаты
   Европейского суда по делу "Гумен против Польши", з 60).
       45.  В  настоящем  деле власти Польши вначале  основывали  свои
   доводы  на  сложности  дела  и,  в  особенности,  на  трудностях  в
   процессе   получения   показаний   экспертов.   Согласно    доводам
   заявителя, противоречия между экспертами не осложнили дело,  потому
   что  суд  обычно должен разрешать такие вопросы (см. выше  з  37  и
   39).
       46. Европейский суд признал, что в настоящем деле необходимость
   получения  показаний  экспертов  в  некоторых  случаях   могла   до
   некоторой,  хотя и невысокой степени затруднить процесс.  Он  также
   признал,   что  тот  факт,  что  заявитель  неоднократно  оспаривал
   заключения экспертов, мог вызвать определенную задержку  (см.  выше
   з  12,  27 - 28 и 38). Тем не менее, эти факторы не могут оправдать
   общую  значительную продолжительность судебного  разбирательства  и
   нескольких  значительных  периодов  бездействия  со  стороны   суда
   воеводства Варшавы.
       47. В этом отношении Европейский суд отметил, что с 29 сентября
   1993  г. по 4 октября 1995 г., то есть более чем два года, не  было
   проведено  ни  одного слушания (см. выше з 12 -  17).  Впоследствии
   суд откладывал разбирательство дела приблизительно на один год с  6
   марта  1996  г.  по 26 мая 1997 г. (см. выше з 19 - 22).  Он  вновь
   откладывал его на сходный длительный период между маем 2000 года  и
   апрелем  2001 года (см. выше з 33). Эти последовательные промежутки
   в процессе привели к общей задержке приблизительно в четыре года.
       48. На основе рассмотренных материалов Европейский суд не нашел
   убедительного  оправдания этой задержке. Он также  не  удовлетворен
   тем   фактом,   что  шаги,  предпринятые  властями  Польши,   чтобы
   исправить  ситуацию  в Суде воеводства Варшавы  (см.  выше  з  42),
   ускорили настолько разбирательство по делу заявителя.
       49.  В  соответствии  с  изложенным Европейский  суд  пришел  к
   выводу,   что  соответствующие  органы  власти  не  соблюли   право
   заявителя на разбирательство дела в "разумный срок".
       Соответственно,  имел место факт нарушения пункта  1  статьи  6
   Конвенции.
   
                  II. Применение статьи 41 Конвенции
   
       50. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет, что имело место нарушение Конвенции  или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее право  Высокой  Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,  Суд,  в   случае   необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
   
                               A. Ущерб
   
       51.  Заявитель  попросил Европейский суд присудить  ему  150000
   новых  польских злотых в качестве компенсации материального  ущерба
   и  морального  вреда,  причиненного  чрезмерной  продолжительностью
   судебного разбирательства по его делу.
       52.  Власти  Польши  сочли,  что размер  требуемой  компенсации
   является  чрезмерно  завышенным.  Они  попросили  Европейский   суд
   вынести  решение  о  том,  что признание  нарушения  само  по  себе
   составит   достаточную   справедливую   компенсацию.   В   качестве
   альтернативы,  они  призывали  Европейский  суд  присудить  выплату
   справедливой  компенсации  на основе  его  прецедентного  права  по
   схожим делам и при схожих национальных экономических условиях.
       53. На основе рассмотренных материалов Европейский суд пришел к
   выводу,  что заявитель не доказал, что ему был причинен  какой-либо
   материальный ущерб в связи с продолжительностью судебного спора,  в
   котором он участвовал.
       54.  Тем  не  менее,  Европейский суд  признал,  что  заявителю
   несомненно  был  причинен  моральный  вред,  в  частности  душевные
   страдания    и    чувство    неудовлетворенности    в    результате
   неоправданного  продления разбирательства по его делу.  Европейский
   суд  присудил заявителю компенсацию за моральный вред,  которую  он
   оценил, исходя из принципа справедливости, в 8000 евро.
   
                    B. Судебные расходы и издержки
   
       55.  Заявитель не представил отдельных требований  в  отношении
   судебных  расходов и издержек в ходе рассмотрения дела  Европейским
   судом.
   
              C. Процентная ставка при просрочке платежей
   
       56.  Европейский суд счел, что процентная ставка при  просрочке
   платежей  должна  быть  установлена в  размере  предельной  годовой
   процентной  ставки по займам Европейского центрального  банка  плюс
   три  процента  (см. Постановление Большой палаты Европейского  суда
   по   делу   "Кристин   Гудвин   против  Соединенного   Королевства"
   (Christine  Goodwin  v. United Kingdom), жалоба  N  28957/95,  ECHR
   2002, з 124).
   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       1)  постановил,  что имело место нарушение пункта  1  статьи  6
   Конвенции;
       2) постановил:
       a)  что  государство-ответчик  обязано  выплатить  заявителю  в
   течение  трех месяцев с даты, когда настоящее Постановление вступит
   в  силу  в  соответствии  с  пунктом 2 статьи  44  Конвенции,  8000
   (восемь  тысяч) евро, переведенных в польские злотые  по  курсу  на
   день  произведения выплаты плюс любой подлежащий выплате  налог,  в
   качестве компенсации морального вреда <*>;
   --------------------------------
       <*>  Исправлено 10 июля 2003 г. Фраза "переведенных в  польские
   злотые  по  курсу  на день произведения выплаты" была  пропущена  в
   предыдущей версии Постановления.
   
       b) что простые проценты в размере предельной годовой процентной
   ставки  по займам Европейского центрального банка плюс три процента
   подлежат  начислению  на эту сумму с даты истечения  вышеуказанного
   трехмесячного срока до даты осуществления платежа;
       3)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 11 февраля 2003 г. в соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                    сэр Николас БРАТЦА
                                                                      
                                     Заместитель Секретаря Секции Суда
                                                 Франсуаза ЭЛАН-ПАССОС
   
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            FOURTH SECTION
                                   
                      CASE OF BUKOWSKI v. POLAND
                      (Application No. 38665/97)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                       (Strasbourg, 11.II.2003)
   
       In the case of Bukowski v. Poland,
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       The European Court of Human Rights (Fourth Section), sitting as
   a Chamber composed of:
       Sir Nicolas Bratza, President,
       Mr {M. Pellonpaa},
       Mr A. Pastor Ridruejo,
       Mrs {V. Straznicka},
       Mr R. Maruste,
       Mr S. Pavlovschi,
       Mr L. Garlicki, judges,
       and Mrs F. Elens-Passos, Deputy Section Registrar,
       Having deliberated in private on 21 January 2003,
       Delivers  the  following judgment, which was  adopted  on  that
   date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (no. 38665/97) against
   the  Republic  of  Poland  lodged with the European  Commission  of
   Human  Rights  ("the Commission") under former Article  25  of  the
   Convention  for  the  Protection of Human  Rights  and  Fundamental
   Freedoms   ("the  Convention")  by  a  Polish  national,  Eugeniusz
   Bukowski ("the applicant"), on 19 March 1997.
       2. The Polish Government ("the Government") were represented by
   their Agent, Mr K. Drzewicki, of the Ministry of Foreign Affairs.
       3.  The  applicant alleged, inter alia, that his right to  have
   his  civil  rights determined within a "reasonable  time"  had  not
   been respected.
       4.  The  application was transmitted to the Court on 1 November
   1998,  when  Protocol  No.  11 to the Convention  came  into  force
   (Article 5 з 2 of Protocol No. 11).
       5.  The application was allocated to the Fourth Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention) was constituted as provided in Rule 26 з 1.
       6.  On  1  June 1999 the Chamber gave notice of the applicant's
   complaints about the unreasonable length of the proceedings to  the
   Government  (Rule  54 з (b)) and declared the remaining  complaints
   inadmissible.
       7.  On 1 November 2001 the Court changed the composition of its
   Sections  (Rule  25  з  1). This case was  assigned  to  the  newly
   composed Fourth Section (Rule 52 з 1)
       8.  By  a  decision  of 11 June 2002, the  Court  declared  the
   application partly admissible.
   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
                                   
                      A. Facts before 1 May 1993
   
       9. On 15 March 1986 the applicant sued for damages the {Warsaw-
   Mokotow}   District  Office  ({Urzad}  Dzielnicowy),   the   Warsaw
   Architecture Office ({Urzad Stotecznej} Architektury) and three  of
   his  neighbours, A.H., H.H. and T.H., in the Warsaw Regional  Court
   ({Sad  Wojewodzki}).  The  applicant sought  1,000,000  old  Polish
   zlotys  (PLZ)  for  the  loss that he had  allegedly  sustained  on
   account of various impediments to the construction of his house.
       10. On 4 January 1988 the applicant withdrew his claims against
   the  first  two defendants. Since then, the proceedings  have  been
   directed only against his neighbours A.H., H.H. and T.H.
       11.  Between  1988 and March 1992 the Regional Court  listed  8
   hearings. It also ordered that 3 reports from construction  experts
   be  obtained  so  as  to  assess the value of  the  financial  loss
   sustained by the applicant.
       The  last  of  those  reports was submitted  to  the  court  in
   December 1992.
   
                       B. Facts after 1 May 1993
   
       12.  At  the hearing held on 29 September 1993 the court  heard
   evidence from Z.S., an expert.
       Later,  both  parties contested Z.S.' s report.  The  applicant
   nevertheless  asked  the  court to give  a  ruling  on  his  claim,
   stressing  that the length of the proceedings had to date  exceeded
   8 years.
       On  18  November 1994 the court ordered that fresh evidence  be
   obtained from Z.S.
       13.  In December 1994 the presiding judge stepped down and  the
   case was referred to another judge.
       14.  On  27  February  1995  the applicant  complained  to  the
   President of the Warsaw Court of Appeal ({Sad} Apelacyjny) about  -
   in  his  words  - "an exceptional delay in the proceedings".  In  a
   letter   of  26  April  1995  the  President  admitted   that   the
   procrastination in the proceedings had indeed been  caused  by  the
   fact  that  the  Regional Court had failed to keep the  proceedings
   moving  along  procedural lines. He apologised to the applicant  in
   the name of the administration of justice.
       15. On 16 May 1995 the applicant complained to the President of
   the  Supreme  Court ({Sad Najwyzszy}) about the inactivity  of  the
   Warsaw  Regional Court. On 13 June 1995 the President referred  the
   complaint to the Minister of Justice, an authority responsible  for
   monitoring the conduct of court proceedings. He observed,  however,
   that  despite  the  case  having already  been  brought  under  the
   Minister's  supervision, since 29 September  1993  no  hearing  had
   taken place before the Regional Court.
       16.  Subsequently,  the  applicant made three  further  similar
   complaints to the President of the Warsaw Court of Appeal.
       In  a letter of 4 August 1995 the President again apologised to
   the  applicant and admitted that the monitoring of the  conduct  of
   the  proceedings had not been very successful. He also informed the
   applicant that the President of the Warsaw Regional Court had  been
   instructed to take steps in order to accelerate the proceedings.
       17.  On  4  October  1995 the court held a hearing  and  served
   copies  of  Z.S.'s fresh report on the parties. Since the inflation
   rate  and  purchasing  power of the Polish currency  had  meanwhile
   changed  substantially, the court ordered the  applicant  to  state
   the  exact  amount  of  damages claimed in  the  light  of  current
   circumstances.
       18.  On 11 October and 17 October 1995 the applicant filed  two
   pleadings  with the court and stated that the current  total  value
   of his claim was 355,585.59 new Polish zlotys (PLN).
       19.  On  6 March 1996 the court held a hearing. It ordered  the
   applicant  to  pay court fees of PLN 14,342 for having  lodged,  in
   the  court's  view,  a new and higher claim, and  on  pain  of  the
   statement of claim being returned to him.
       20.  On  31 May 1996, on an appeal by the applicant, the Warsaw
   Court of Appeal quashed the contested order as being premature.  It
   found  that  the  lower  court  had  misconstrued  the  applicant's
   pleading  and  ordered  it to obtain from  the  applicant  a  clear
   statement of the amount currently claimed.
       21.  Meanwhile, on 5 May 1997, the applicant had complained  to
   the  court  about  the  lack  of progress  in  the  litigation.  He
   stressed  that  as of that date the length of the  proceedings  was
   about  12 years, but his claim was still far from being determined.
   He  repeated  that  he  had not increased, and  was  not  going  to
   increase, the value of the claim.
       22.  At  the  hearing which was held on 26 May 1997  the  court
   ordered  Z.S.  to prepare yet another report and to  determine  the
   current  value  of  various items included  in  his  report  of  28
   February  1995.  That order was a consequence  of  the  fact  that,
   since  the beginning of 1995, the inflation rate and the purchasing
   power of the Polish currency had again changed considerably.
       23. On 27 August 1997 the court held the next hearing.
       24.  On 9 September 1997, the applicant lodged a complaint with
   the  Supreme  Court, submitting that the length of the  proceedings
   in  his  case  had exceeded all reasonable limits. On 22  September
   1997  the  Case-law  Department of the Supreme Court  informed  him
   that  he  should address his complaints to the Minister of Justice,
   who was responsible for monitoring the conduct of the proceedings.
       25.  On  3 October 1997 the Warsaw Regional Court ordered  that
   evidence from yet another construction expert be obtained.
       On  20  December 1997 K.S., an expert, submitted his report  to
   the court.
       26.  On  20  April, 24 June and 14 September 1998 the  Regional
   Court held hearings.
       27.  On  15 October 1998 the applicant submitted a pleading  to
   the  court,  pointing  out  that K.S. had  based  his  findings  on
   inaccurate indexes of the value of the construction works and  had,
   therefore,  come to wrong and unfair conclusions on the  assessment
   of his loss.
       28.  On 2 November 1998 he submitted his comments on the  value
   of  certain  construction works, as assessed  by  K.S.  He  further
   asked  the  court to proceed with his case and to give "any  ruling
   terminating the proceedings that have so far lasted 13 years".
       29. On 26 November 1998 the applicant again asked the court  to
   give a ruling.
       30.  The next hearing took place on 8 February 1999. The  court
   heard  evidence from K.S. and adjourned the proceedings  to  enable
   the expert to prepare a supplementary report.
       31.  At  the  hearing held on 26 April 1999, the court  ordered
   K.S. to prepare yet another supplementary report.
       32.  Subsequent hearings were held on 25 August and 22 November
   1999.  The court heard evidence from the expert and, on 22 November
   1999, once again ordered the applicant to specify his claims.
       On  10 January 2000 the applicant informed the court in writing
   that he had already specified his claims on three occasions.
       33. On 15 May 2000 the court held a hearing, but then adjourned
   the proceedings sine die.
       The next hearings were listed for 10 April and 5 July 2001 and,
   subsequently, for 14 February and 14 May 2002.
       34.  In  the light of the material before the Court, it appears
   that  the  proceedings  are still pending in  the  court  of  first
   instance.
   
                                THE LAW
                                   
        I. Alleged violation of Article 6 з 1 of the Convention
   
       35. The applicant complained that his claim for damages had not
   been  determined within a "reasonable time". He alleged a violation
   of  Article  6  з 1 of the Convention which, in its relevant  part,
   reads:
       "In  the  determination of his civil rights and obligations...,
   everyone  is entitled to a... hearing within a reasonable  time  by
   [a]... tribunal..."
   
                      A. The parties submissions
                                   
                           1. The applicant
   
       36. The applicant maintained that the length of the proceedings
   in  his  case, which had already exceeded 16 years, was  manifestly
   incompatible  with the requirement of "reasonable time"  laid  down
   in Article 6 з 1 of the Convention.
       It was true, he added, that the period that had occurred before
   1  May  1993 lay outside the Court's jurisdiction ratione temporis.
   Yet  during  the  subsequent more than 9 years the authorities  had
   not  made any significant progress in the proceedings which, as  16
   years ago, were still pending before the first-instance court.
       37.  In the applicant's submission, the issues involved in  the
   determination  of  his  claim  were  not  complicated.   The   case
   concerned  an ordinary claim for damages based on undisputed  facts
   and  the only disputable question to be determined was the loss  he
   had  sustained. Such matters, however, were normally for the  trial
   court to determine.
       The  applicant further argued that the fact that  the  Regional
   Court  needed  to  obtain expert evidence had  not  made  the  case
   difficult.  He  considered  that it was only  natural  that  courts
   referred  to  experts in cases where the resolution  of  the  claim
   depended on special knowledge.
       38. The applicant admitted that he had several times challenged
   the  expert  reports.  But, he asserted, he  had  simply  used  his
   procedural  rights for good cause because those  reports  had  been
   incorrect. That had not delayed the proceedings substantially.
       In  his  opinion,  the manner in which the Regional  Court  had
   handled  the case and, especially, had obtained evidence,  was  the
   principal  cause  of  delay.  In  that  connection,  the  applicant
   stressed  that,  under Article 6, the courts were  responsible  for
   supervising  experts'  work.  This  supervision  extended  to   the
   accuracy,  consistency and fairness of experts'  findings.  It  had
   been  for the Regional Court to rule on his claim, despite the fact
   that the expert reports had been contradictory.
       The applicant concluded that Article 6 з 1 had been violated.
   
                           2. The Government
   
       39. The Government submitted that the applicant's case involved
   complicated  issues of fact and law. Moreover, the  Regional  Court
   had  needed  to  obtain 6 expert reports in order to ascertain  the
   value  of  the  claim.  The  process of taking  evidence  had  been
   complex  because  the experts had been in disagreement  as  to  the
   value of the loss sustained by the applicant and, in addition,  the
   applicant had repeatedly contested their reports.
       40.  The Government further maintained that the authorities had
   shown  due  diligence  in dealing with the applicant's  case.  They
   nevertheless  admitted that there had been some delays  that  might
   be  attributed to the conduct of the Regional Court. For  instance,
   on  certain occasions it had adjourned hearings without  a  further
   date  having  been  fixed.  It was also  true  that,  in  order  to
   accelerate the process of obtaining evidence, the court could  have
   supervised better the conduct of the parties.
       41.  Yet,  in the Government's opinion, the procrastination  in
   the  proceedings had at least partly been caused by the applicant's
   behaviour.  In  particular, he had made numerous  complaints  about
   the  length of the trial. That, in turn, had resulted in the  case-
   file  having  been many times sent to the Court of Appeal  and  the
   Supreme  Court. According to the Government, the resultant  hold-up
   in the proceedings amounted to 5 months.
       42.  The Government accepted that it was incumbent on the State
   to  organise its legal system so as to allow the courts  to  comply
   with  the  requirements of Article 6 з 1, including  the  right  to
   have  a hearing within a reasonable time. Yet, in their submission,
   the  authorities  had discharged that duty in the present  case  by
   increasing  gradually, that is to say from 1993 up to the  present,
   the  budgetary  spending on the judiciary and, especially,  on  the
   Warsaw  Regional  Court, which was the most overburdened  court  in
   Poland.
       In sum, the Government invited the Court to find that there had
   been no violation of Article 6 з 1 of the Convention.
   
                       B. The Court's assessment
                                   
               1. Period to be taken into consideration
   
       43.  The Court observes that the proceedings in question  began
   on  15  March  1986 and, according to the information available  to
   the  Court,  are still pending in the Warsaw Regional  Court.  They
   have   therefore  already  lasted  16  years  and  10  months  (see
   paragraphs 9 and 34 above).
       However,  since  the Court's jurisdiction ratione  temporis  in
   respect  of  Poland covers only the facts and decisions  subsequent
   to  1  May  1993,  the Court may take into consideration  only  the
   period of 9 years, 8 months and 20 days occurring after that  date.
   It  may,  however,  have  regard to the stage  in  the  proceedings
   reached on that date (see, for instance, Humen v. Poland [GC],  no.
   26614/95, 15 October 1999, з 59, unreported).
   
         2. Compliance with the "reasonable time" requirement
   
       44.  The Court will assess the reasonableness of the length  of
   the  proceedings in the light of the circumstances of the case  and
   with  reference  to  the  criteria  established  by  its  case-law,
   particularly  the  complexity  of the  case,  the  conduct  of  the
   applicant  and of the relevant authorities (see, among  many  other
   authorities, Frydlender v. France [GC], no. 30979/96,  з  43,  ECHR
   2000-VII; and Humen v. Poland cited above, з 60).
       45.  In  the  present case the Government first relied  on  the
   complexity of the case and, especially, on the difficulty  involved
   in  the  process  of obtaining expert evidence. In the  applicant's
   submission,  the contradictions between experts had  not  made  the
   case difficult because such matters were normally for the court  to
   resolve (see paragraphs 37 and 39 above).
       46. The Court accepts that in the present case the need to take
   expert  evidence  on several occasions could have  complicated  the
   procedure  to  some, although not a high, degree. It  also  accepts
   that  the fact that the applicant repeatedly challenged the  expert
   reports could have caused a certain delay (see paragraphs 12, 27  -
   28  and 38 above). However, those factors cannot justify the total,
   significant  length  of  the proceedings and several,  considerable
   periods of inactivity on the part of the Warsaw Regional Court.
       47.  In  that regard, the Court observes that from 29 September
   1993  to  4 October 1995, that is to say for more than 2 years,  no
   hearing was held (see paragraphs 12 - 17 above). Subsequently,  the
   court  adjourned the proceedings for about 1 year  lasting  from  6
   March  1996 to 26 May 1997 (see paragraphs 19 - 22 above). It again
   adjourned  them for a similarly long period between  May  2000  and
   April  2001 (see paragraph 33 above). Those successive gaps in  the
   procedure resulted in a total delay of some 4 years.
       48.  On  the  material before it, the Court finds no convincing
   justification  for that delay. Nor is it satisfied that  the  steps
   taken  by the State in order to remedy the situation in the  Warsaw
   Regional  Court  (see paragraph 42 above) have so  far  accelerated
   the proceedings in the applicant's case.
       49.  In  view  of the foregoing, the Court concludes  that  the
   relevant  authorities have failed to respect the applicant's  right
   to have a hearing within a "reasonable time".
       There has accordingly been a violation of Article 6 з 1 of  the
   Convention.
   
            II. Application of Article 41 of the Convention
   
       50. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
   
                               A. Damage
   
       51.  The applicant asked the Court to award him 150,000  Polish
   zlotys (PLN) for both pecuniary and non-pecuniary damage caused  by
   the protracted length of the proceedings in his case.
       52.  The  Government  considered that the  amount  claimed  was
   inordinately  excessive. They asked the  Court  to  rule  that  the
   finding  of a violation would constitute in itself sufficient  just
   satisfaction.  In the alternative, they invited the Court  to  make
   an  award  of  just satisfaction on the basis of  its  case-law  in
   similar cases and national economic circumstances.
       53.  The Court's conclusion, on the material before it, is that
   the  applicant  has  failed to demonstrate that  he  sustained  any
   pecuniary  damage  on account of the length of  the  litigation  in
   which he has been involved.
       54. However, the Court accepts that the applicant has certainly
   suffered  non-pecuniary  damage, such as distress  and  frustration
   resulting  from  the undue prolongation of the proceedings.  Making
   its  assessment  on  an  equitable  basis,  the  Court  awards  the
   applicant 8,000 euros under this head.
   
                         B. Costs and expenses
   
       55.  The applicant did not submit any separate claim for  costs
   and expenses involved in the proceedings before the Court.
   
                          C. Default interest
   
       56.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based on the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank, to which should be added three  percentage
   points  (see  Christine  Goodwin v. the United  Kingdom  [GC],  no.
   28957/95, з 124, to be published in ECHR 2002 -...)
   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       1.  Holds that there has been a violation of Article 6 з  1  of
   the Convention;
       2. Holds
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant,  within
   three  months  from  the date on which the judgment  becomes  final
   according  to  Article 44 з 2 of the Convention, EUR  8,000  (eight
   thousand  euros) in respect of non-pecuniary damage, plus  any  tax
   that may be chargeable;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amount  at  a  rate  equal  to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       3.  Dismisses the remainder of the applicant's claim  for  just
   satisfaction.
   
       Done  in English, and notified in writing on 11 February  2003,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                        Nicolas BRATZA
                                                             President
                                                                      
                                              {Francoise} ELENS-PASSOS
                                                      Deputy Registrar
                                                                      
                                                                      

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz