Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

РЕШЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 19.10.2004 ПО ВОПРОСУ ПРИЕМЛЕМОСТИ ЖАЛОБЫ N 72767/01 "ВАЛЕНТИНА ЕВГЕНЬЕВНА БОРТАЙЧУК (VALENTINA YEVGENYEVNA BORTAYCHUK) И ДМИТРИЙ СТЕПАНОВИЧ БИККИН (DMITRIY STEPANOVICH BIKKIN) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                                [неофициальный перевод
                                                    с английского] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                             ВТОРАЯ СЕКЦИЯ
                                   
                                РЕШЕНИЕ
               ПО ВОПРОСУ ПРИЕМЛЕМОСТИ ЖАЛОБЫ N 72767/01
        "ВАЛЕНТИНА ЕВГЕНЬЕВНА БОРТАЙЧУК (VALENTINA YEVGENYEVNA
           BORTAYCHUK) И ДМИТРИЙ СТЕПАНОВИЧ БИККИН (DMITRIY
           STEPANOVICH BIKKIN) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                                   
                   (Страсбург, 19 октября 2004 года)
   
       Европейский суд по правам человека (Вторая секция), заседая  19
   октября 2004 г. в составе:
   --------------------------------
       <*> Перевод с английского М. Виноградова.
   
       Ж.-П. Коста, председателя Палаты,
       А.Б. Бака,
       Л. Лукайдеса,
       К. Бырсана,
       М. Угрехилидзе,
       А. Ковлера,
       А. Муларони, судей,
       а  также  при  участии Т.Л. Эрли, заместителя секретаря  Секции
   Суда,
       принимая во внимание указанную жалобу, поданную 5 мая 2001 г.,
       принимая  во внимание решение применить в настоящем деле  п.  3
   ст.  29  Конвенции  и  рассмотреть жалобу одновременно  по  вопросу
   приемлемости и по существу,
       принимая во внимание доводы, представленные властями Российской
   Федерации, и ответы на них заявителей,
       заседая за закрытыми дверями,
       вынес следующее Решение:
   
                                 ФАКТЫ
   
       Заявители,  Валентина Евгеньевна Бортайчук и Дмитрий Степанович
   Биккин   -   граждане   России,  1950   и   1956   годов   рождения
   соответственно,   проживают   в   поселке   Лаврентия    Чукотского
   автономного округа. Власти Российской Федерации в Европейском  суде
   были  представлены  своим Уполномоченным при  Европейском  суде  по
   правам человека П.А. Лаптевым.
   
                        A. Обстоятельства дела
   
         1. Судебное разбирательство по делу первого заявителя
   
       29  декабря  2000  г.  первый заявитель В.Е.  Бортайчук  подала
   исковое  заявление в Чукотский районный суд Чукотского  автономного
   округа   против   государственного   предприятия   -   работодателя
   заявителя,   требуя  выплаты  невыплаченной  заработной   платы   и
   компенсации  ущерба. Несколько судебных заседаний было проведено  в
   марте и апреле 2002 г.
       12 апреля 2002 г. суд удовлетворил часть иска заявителя.
       21   ноября   2002   г.  Чукотский  окружной  суд,   рассмотрев
   кассационную жалобу первого заявителя, отменил Судебное решение  от
   12 апреля 2002 г.
       19  марта 2003 г. Чукотский районный суд Чукотского автономного
   округа  удовлетворил часть иска заявителя. Заявитель не  обжаловала
   данное  Судебное решение в кассационном порядке, и оно  вступило  в
   силу.
   
         2. Судебное разбирательство по делу второго заявителя
   
       a) Судебное разбирательство по вопросу невыплаченной заработной
   платы
       23  мая  1996  г.  второй заявитель Д.С. Биккин  -  следователь
   органов  внутренних  дел  -  подал исковое  заявление  в  Чукотский
   районный   суд   Чукотского  автономного   округа   против   своего
   работодателя  -  Управления внутренних дел, требуя взыскать  в  его
   пользу   его   ежемесячную   заработную   плату,   предположительно
   полагающуюся  ему  за период с ноября 1995 г. по  май  1996  г.,  и
   компенсацию ущерба, понесенного в связи с этим.
       5 октября 1998 г. суд удовлетворил часть иска заявителя.
       26  ноября  1998  г.  Чукотский окружной суд  отменил  Судебное
   решение  по делу заявителя от 5 октября 1998 г. и направил дело  на
   новое рассмотрение в суд первой инстанции.
       11  февраля  2000  г. по результатам нового  рассмотрения  дела
   Чукотский  районный суд Чукотского автономного округа  удовлетворил
   часть иска заявителя.
       30   марта   2000   г.  Чукотский  окружной   суд,   рассмотрев
   кассационную  жалобу  заявителя, отменил  Судебное  решение  от  11
   февраля 2000 г. и направил дело на новое рассмотрение в суд  первой
   инстанции.
       27  марта 2002 г. Чукотский районный суд Чукотского автономного
   округа  удовлетворил  часть иска заявителя. В неустановленный  день
   данное   Судебное  решение  было  оставлено  без  изменения   судом
   кассационной инстанции.
       b) Судебное разбирательство по вопросу восстановления заявителя
   на работе
       7  апреля  1998  г. заявитель был уволен со службы  из  органов
   внутренних  дел.  10 июня 1998 г. заявитель подал иск  в  Чукотский
   районный   суд  Чукотского  автономного  округа  против  Управления
   внутренних  дел, требуя восстановить его в должности следователя  и
   присудить   ему  компенсацию  ущерба.  По  утверждению   заявителя,
   материалы  дела  были  потеряны при пересылке  дела  из  Чукотского
   окружного  суда, рассматривавшего кассационную жалобу заявителя,  в
   Чукотский районный суд Чукотского автономного округа.
       19  мая  2000  г. Чукотский районный суд Чукотского автономного
   округа получил новый иск заявителя, аналогичный первому.
       19   декабря   2002  г.  Чукотский  районный   суд   Чукотского
   автономного  округа вынес Решение в пользу заявителя  и  постановил
   восстановить его на работе.
       20   февраля   2003  г.  Чукотский  окружной  суд,   рассмотрев
   кассационную  жалобу  заявителя, отменил  Судебное  решение  от  19
   декабря 2002 г. и направил дело на новое рассмотрение в суд  первой
   инстанции.
       2  июня 2003 г. дело было передано на рассмотрение в Анадырский
   городской суд Чукотского автономного округа.
       На 20 ноября 2003 г. рассмотрение дела все еще продолжалось.
   
              B. Применимое национальное законодательство
   
       Согласно Уголовно-процессуальному кодексу РСФСР 1960 г.,  равно
   как  и  Уголовно-процессуальному кодексу Российской Федерации  2001
   г.  (ст.  38),  вступившему  в силу 1  июля  2002  г.,  следователь
   органов   внутренних  дел  несет  ответственность   за   проведение
   действий   уголовно-процессуального   характера   и   расследование
   преступлений   и   принимает  решения   в   ходе   предварительного
   следствия.
   
                              СУТЬ ЖАЛОБЫ
   
       1.  Первый  заявитель  жаловалась,  ссылаясь  на  п.  1  ст.  6
   Конвенции, на длительность судебного разбирательства по ее  иску  к
   ее работодателю.
       2.   Второй  заявитель  также  жаловался,  ссылаясь  на  те  же
   положения  Конвенции, на длительность двух судебных  разбирательств
   по  его  искам к его бывшему работодателю. Он также утверждал,  что
   суды не были независимыми и беспристрастными.
   
                                 ПРАВО
   
       1.   Первый   заявитель  жаловалась  на  то,  что  длительность
   судебного  разбирательства по ее делу не соответствовала требованию
   "разумного  срока", установленному в п. 1 ст. 6 Конвенции,  который
   гласит:
       "Каждый   в   случае   спора  о  его   гражданских   правах   и
   обязанностях... имеет право на справедливое разбирательство дела  в
   разумный срок... судом...".
       Власти Российской Федерации утверждали, что данная часть жалобы
   является   явно  необоснованной.  Они  пояснили,  что  длительность
   судебного  разбирательства была вызвана, в частности,  тем  фактом,
   что  Чукотский районный суд Чукотского автономного округа в течение
   последних  пяти  лет  был недоукомплектован, и  единственный  судья
   этого  суда в приоритетном порядке рассматривал уголовные дела,  по
   которым обвиняемые находились в предварительном заключении.
       Заявитель подтвердила свою жалобу.
       Период  времени, который следует принимать во внимание, начался
   29  декабря  2000  г., когда заявитель подала исковое  заявление  в
   суд,  и  закончился  19 марта 2003 г., когда суд  первой  инстанции
   вынес   решение,  которое  не  было  обжаловано  заявителем.  Таким
   образом, он продолжался два года, два месяца и двадцать один день.
       Европейский суд напомнил, что разумность длительности судебного
   разбирательства  должна рассматриваться в свете обстоятельств  дела
   с   учетом   критериев,   установленных  в  прецедентной   практике
   Европейского   суда,   в  частности,  сложности   дела,   поведения
   заявителя  и  соответствующих  государственных  органов   и   того,
   насколько   вопрос   значим  для  заявителя  (см.,   среди   прочих
   прецедентов,  Постановление  Большой палаты  Европейского  суда  по
   делу  "Фридлендер против Франции" (Frydlender v. France), жалоба  N
   30979/96, ECHR 2000-VII, з 43).
       Европейский суд установил, что настоящее дело касалось спора  о
   трудоустройстве  заявителя и не было сложным относительно  вопросов
   фактов   и  права.  Нет  никаких  указаний  на  вину  заявителя   в
   затягивании судебного разбирательства.
       Далее  Европейский  суд  установил,  что  дело  рассматривалось
   судами двух инстанций в течение примерно двух лет и трех месяцев  и
   дважды рассматривалось заново судом первой инстанции.
       Принимая  во  внимание  свое  прецедентное  право  по   данному
   вопросу,  Европейский  суд пришел к выводу, что  даже  принимая  во
   внимание     значимость    для    заявителя    вопроса    судебного
   разбирательства,    длительность   судебного   разбирательства    в
   настоящем   деле  не  указывает  на  наличие  нарушения  требования
   разумного   срока,   установленного   п.   1   ст.   6   Конвенции.
   Следовательно,  данная часть жалобы является явно необоснованной  и
   должна быть отклонена в соответствии с п. 3 и 4 ст. 35 Конвенции.
       2.  Второй  заявитель также жаловался на то,  что  длительность
   судебного  разбирательства по его искам, поданным против Управления
   внутренних дел - его бывшего работодателя, - нарушала п.  1  ст.  6
   Конвенции.  Он  также  утверждал, что суды не были  независимыми  и
   беспристрастными.
       Власти  Российской  Федерации привели те же  доводы,  что  и  в
   отношении жалобы первого заявителя.
       Заявитель  не  согласился  с утверждениями  властей  Российской
   Федерации.
       Европейский суд прежде всего рассмотрел вопрос о том,  попадают
   kh  данные  судебные  разбирательства в сферу применения  положений
   Конвенции, указанных заявителем. Европейский суд напомнил, что  при
   определении   применимости   ст.  6  Конвенции   к   спорам   между
   государственными  служащими  и  их  работодателями   им   выработан
   функциональный    критерий,   основанный    на    обязанностях    и
   ответственности работника. Согласно этому критерию ст. 6  Конвенции
   применима  ко  всем государственным служащим, за  исключением  тех,
   которые наделены полномочиями государственной суверенной власти,  и
   вооруженные  силы  и органы полиции являются ярким  примером  такой
   деятельности.  В  каждом  деле  следует  рассмотреть,   влечет   ли
   должность   заявителя   -   в   свете   природы   обязанностей    и
   ответственности,  возложенных  на  него,  -  прямое  или  косвенное
   участие   в  отправлении  властных  полномочий  в  соответствии   с
   публичным  правом  и  обязанности по  обеспечению  общих  интересов
   государства  и  государственных органов (см. Постановление  Большой
   палаты   Европейского  суда  по  делу  "Пеллегрен  против  Франции"
   (Pellegrin v. France), жалоба N 28541/95, ECHR 1999-VIII,  з  64  -
   67).
       Европейский  суд  отметил,  что оба  судебных  разбирательства,
   инициированные заявителем против органов внутренних  дел,  касались
   вопросов    трудоустройства    -    выплаты    заработной    платы,
   предположительно  полагающейся заявителю, и  компенсации  ущерба  в
   первом   случае   и  восстановления  в  должности   следователя   и
   присуждения  компенсации ущерба во втором.  Далее  Европейский  суд
   отметил,  что заявитель занимал должность следователя. Принимая  во
   внимание   полномочия   и   обязанности,   возложенные   на   лицо,
   находящееся    в    такой    должности,   согласно    национальному
   законодательству,  в частности, по инициированию  уголовных  дел  и
   проведению  расследования преступлений, Европейский суд  счел,  что
   должность  заявителя  явно  влечет  обязанности,  направленные   на
   защиту  общих интересов государства. Таким образом, ст. 6 Конвенции
   не применима к судебному разбирательству по делу заявителя.
       Следовательно,  данная  часть  жалобы  является   несовместимой
   ratione  materiae с положениями Конвенции по смыслу  п.  3  ст.  35
   Конвенции  и  должна быть отклонена в соответствии с п.  4  ст.  35
   Конвенции.
       3. С учетом сделанных выше выводов применение к настоящему делу
   п. 3 ст. 29 Конвенции должно быть прекращено.
   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       объявил жалобу неприемлемой.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                            Ж.-П.КОСТА
                                                                      
                                                 Заместитель Секретаря
                                                           Секции Суда
                                                              Т.Л.ЭРЛИ
   
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            SECOND SECTION
                                   
                               DECISION
          AS TO THE ADMISSIBILITY OF APPLICATION No. 72767/01
            BY VALENTINA YEVGENYEVNA BORTAYCHUK AND DMITRIY
                   STEPANOVICH BIKKIN AGAINST RUSSIA
                                   
                        (Strasbourg, 19.X.2004)
   
       The European Court of Human Rights (Second Section), sitting on
   19 October 2004 as a Chamber composed of:
       Mr J.-P. Costa, President,
       Mr A.B. Baka,
       Mr L. Loucaides,
       Mr {C. Birsan} <**>,
       Mr M. Ugrekhelidze,
       Mr A. Kovler,
       Mrs A. Mularoni, judges,
       and Mr T.L. Early, Deputy Section Registrar,
   --------------------------------
       <**>  Здесь  и  далее  по  тексту слова на  национальном  языке
   набраны латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       Having regard to the above application lodged on 5 May 2001,
       Having  regard to the decision to apply Article 29 з 3  of  the
   Convention  and examine the admissibility and merits  of  the  case
   together,
       Having  regard to the observations submitted by the  respondent
   Government  and  the  observations  in  reply  submitted   by   the
   applicants,
       Having deliberated, decides as follows:
   
                               THE FACTS
   
       The   applicants,  Mrs  Valentina  Yevgenyevna  Bortaychuk  and
   Dmitriy Stepanovich Bikkin, are Russian nationals who were born  in
   1950  and  1956 respectively and live in the village of  Lavrentiya
   in  the Chukotka Region. The respondent Government were represented
   by  Mr P.A. Laptev, the representative of the Russian Federation at
   the European Court of Human Rights.
   
                   A. The circumstances of the case
   
       The  facts  of  the case, as submitted by the parties,  may  be
   summarised as follows.
   
             1. Proceedings involving the first applicant
   
       On  29 December 2000 the first applicant, Mrs Bortaychuk, filed
   an  action  with  the  Chukotskiy District Court  of  the  Chukotka
   Region  against  a  State-run enterprise,  her  employer,  claiming
   unpaid salary and damages. Several hearings were held in March  and
   April 2002.
       On  12  April 2002 the court allowed the applicant's claims  in
   part.
       On  21  November 2002 the Chukotka Regional Court  quashed  the
   judgment on the applicant's appeal.
       On  19  March 2003 the Chukotskiy District Court found for  the
   applicant  in  part. The applicant did not appeal and the  judgment
   came into force.
   
             2. Proceedings involving the second applicant
   
       (a) Proceedings concerning unpaid salary
       On   23   May   1996  the  second  applicant,  Mr  Bikkin,   an
   investigator, brought an action with the Chukotskiy District  Court
   against  the  police,  his employer, claiming his  monthly  salary,
   allegedly  due  to  him for the period from November  1995  to  May
   1996, and damages in this respect.
       On 5 October 1998 the court allowed the claims in part.
       On  26  November 1998 the Chukotka Regional Court  quashed  the
   judgment  on  the applicant's appeal and remitted the case  to  the
   first instance.
       On  11  February 2000, as a result of a new examination of  the
   case, the district court allowed the applicant's claims in part.
       On 30 March 2000 the regional court quashed the judgment on the
   applicant's appeal and remitted the case to the first instance.
       On  27 March 2002 the district court found for the applicant in
   part.  On  an  unspecified date this judgment  was  upheld  by  the
   appeal court.
       (b) Proceedings concerning reinstatement
       On 7 April 1998 the applicant was dismissed. On 10 June 1998 he
   filed  an  action  with the Chukotskiy District Court  against  the
   police  claiming  reinstatement in his  post  of  investigator  and
   damages.  According to the applicant, the case file was  lost  when
   being  sent from the Chukotka Regional Court, which considered  the
   applicant's complaint, to the district court.
       On  19 May 2000 the district court received the applicant's new
   action, which was identical to the first one.
       On  19 December 2002 the district court found for the applicant
   and ordered his reinstatement.
       On  20 February 2003 the regional court quashed the judgment on
   the   defendant's  appeal  and  remitted  the  case  to  the  first
   instance.
       On  2 June 2003 the case was transferred for examination to the
   Anadyr Town Court of the Chukotka Region.
       As  of  20 November 2003 the proceedings in the case were still
   pending.
   
                       B. Relevant domestic law
   
       Under  the  Code of Criminal Procedure of 1960 as well  as  the
   Code  of  Criminal Procedure of 2001 (Article 38), which came  into
   force  on  1 July 2002, the police investigator is responsible  for
   the  institution  of  criminal  proceedings  and  investigation  of
   crimes, and takes decisions during the investigation phase.
   
                              COMPLAINTS
   
       1.  The  first applicant complained under Article 6 з 1 of  the
   Convention  about  the  length  of  the  proceedings  against   her
   employer.
       2.   The  second  applicant  also  complained  under  the  same
   Convention  provision  about  the  length  of  the  two   sets   of
   proceedings  against his former employer. He further  alleged  that
   the courts were not independent and impartial.
   
                                THE LAW
   
       1.  The  first  applicant complained that  the  length  of  the
   proceedings  had  been  incompatible  with  the  "reasonable  time"
   requirement,  provided  in Article 6 з 1 of the  Convention,  which
   reads as follows:
       "In  the determination of his civil rights and obligations  ...
   everyone is entitled to a ... hearing within a reasonable  time  by
   [a] ... tribunal..."
       The Government submitted that the complaint was manifestly ill-
   founded.  They  explained that the length of  the  proceedings  was
   caused,  in  particular, by the fact that the  Chukotskiy  District
   Court  was understaffed over the last five years and that the  only
   judge  on  the  court granted priority to criminal cases  in  which
   accused persons were held in detention.
       The applicant maintained her complaint.
       The  period to be taken into consideration began on 29 December
   2000,  when  the applicant filed her civil action with  the  court,
   and   ended  on  19  March  2003,  when  the  first-instance  court
   delivered the judgment against which the applicant did not  appeal.
   It thus lasted two years, two months and twenty-one days.
       The  Court reiterates that the reasonableness of the length  of
   proceedings  must be assessed in the light of the circumstances  of
   the  case  and  with reference to the criteria established  by  its
   case-law,  particularly the complexity of the case, the conduct  of
   the  applicant  and of the relevant authorities  and  what  was  at
   stake  for  the  applicant in the dispute (see,  among  many  other
   authorities, Frydlender v. France [GC], No. 30979/96,  з  43,  ECHR
   2000-VII).
       The   Court  observes  that  the  present  case  concerned   an
   employment  dispute  and  did  not involve  any  factual  or  legal
   complexity.  There is no indication of any delays  attributable  to
   the applicant.
       The  Court further observes that the case was dealt with at two
   levels  of jurisdiction over a period of about two years and  three
   months, and was considered twice by the first-instance court.
       Having  regard to its case-law on the subject, the Court  finds
   that  even  taking into account what was at stake for the applicant
   the  length  of the proceedings in the present case does  not  give
   rise  to  any  appearance  of a violation of  the  reasonable  time
   requirement  of  Article 6 з 1. It follows that this  complaint  is
   manifestly  ill-founded  and must be rejected  in  accordance  with
   Article 35 зз 3 and 4 of the Convention.
       2.  The second applicant also complained that the length of the
   proceedings  which  he  brought  against  the  police,  his  former
   employer,  breached  Article  6 з 1  of  the  Convention.  He  also
   alleged that the courts were not independent and impartial.
       The Government advanced the same arguments as indicated above.
       The applicant contested the Government's view.
       The  Court  will  first  examine  whether  the  proceedings  in
   question  fall within the ambit of the Convention provision  relied
   on.  It recalls that in determining the applicability of Article  6
   to  disputes  between  civil servants and their  employers  it  has
   adopted  a  functional  criterion,  based  on  the  nature  of  the
   employees'   duties   and  responsibilities.  According   to   this
   criterion,  Article  6 should apply to all public  employees  other
   than those who wield a portion of the state's sovereign power,  the
   armed  forces and the police being a manifest example of activities
   involving the latter. In each case it must be ascertained,  whether
   the  applicant's post entails - in the light of the nature  of  the
   duties  and  responsibilities  appertaining  to  it  -  direct   or
   indirect  participation  in the exercise  of  powers  conferred  by
   public  law and duties designed to safeguard the general  interests
   of  the  State  or  of other public authorities (see  Pellegrin  v.
   France [GC], No. 28541/95, зз 64 - 67, ECHR 1999-VIII).
       The  Court  notes  that  both sets  of  proceedings  which  the
   applicant brought against the police concerned employment issues  -
   emoluments allegedly due to the applicant and damages in the  first
   case  and  his  reinstatement in his post as  an  investigator  and
   damages  in  the  second.  It  further  notes  that  the  applicant
   occupied  the  post of police investigator. Having  regard  to  the
   powers and duties conferred on such a post by the domestic law,  in
   particular   the   institution   of   criminal   proceedings    and
   investigation  of crimes, the Court considers that the  applicant's
   post  clearly  entailed  duties designed to safeguard  the  general
   interests  of  the State. Article 6 of the Convention,  thus,  does
   not apply to the proceedings in the applicant's cases.
       It follows that this complaint is incompatible ratione materiae
   with  the  provisions  of  the Convention  within  the  meaning  of
   Article  35 з 3 and must be rejected in accordance with Article  35
   з 4.
       3.  Having  regard to the above considerations, the application
   to  the  case  of  Article  29  з 3 of  the  Convention  should  be
   discontinued.
   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       Declares the application inadmissible.
   
                                                            J.-P.COSTA
                                                             President
                                                                      
                                                             T.L.EARLY
                                                      Deputy Registrar
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz