Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 07.10.2004 ДЕЛО "ПОЛЕЩУК (POLESHCHUK) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                             ПЕРВАЯ СЕКЦИЯ
                                   
        ДЕЛО "ПОЛЕЩУК (POLESHCHUK) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                          (Жалоба N 60776/00)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                   (Страсбург, 7 октября 2004 года)
   
   --------------------------------
       <*>  Перевод  предоставлен Уполномоченным Российской  Федерации
   при Европейском суде по правам человека П. Лаптевым.
   
       По  делу "Полещук против Российской Федерации" Европейский  суд
   по правам человека (Первая секция), заседая Палатой в составе:
       Х. Розакиса, Председателя Палаты,
       П. Лоренсена,
       Дж. Бонелло,
       А. Ковлера,
       В. Загребельского,
       Э. Штейнер,
       Х. Гаджиева, судей,
       а также при участии С. Нильсена, Секретаря Секции Суда,
       заседая 16 сентября 2004 г. за закрытыми дверями,
       вынес следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было  инициировано жалобой (N 60776/00),  поданной  в
   Европейский  суд  против  Российской Федерации  гражданином  России
   Евгением   Владимировичем   Полещуком   (далее   -   заявитель)   в
   соответствии  со  статьей 34 Европейской конвенции  о  защите  прав
   человека  и  основных  свобод.  В  Европейском  суде  его  интересы
   представлял С. Мельников, юрист из г. Ярославля.
       2.   Власти  Российской  Федерации  в  Европейском  суде   были
   представлены  Уполномоченным Российской Федерации  при  Европейском
   суде по правам человека П. Лаптевым.
       3.  Заявитель  жаловался, ссылаясь на статью  6  Конвенции,  на
   несправедливость  судебного разбирательства по  уголовному  делу  в
   отношении   него.  Он  также  жаловался,  ссылаясь  на  статью   34
   Конвенции,  на  то,  что  администрация исправительного  учреждения
   препятствовала  ему  в  осуществлении  его  права  на  обращение  с
   индивидуальной жалобой в Европейский суд.
       4.  10  сентября  2001  г.  судья-докладчик  предложил  властям
   Российской  Федерации  в  соответствии с подпунктом  "a"  пункта  2
   правила  49  Регламента  Суда  представить  фактическую  информацию
   относительно  отправки  администрацией  исправительного  учреждения
   писем заявителя в Европейский суд.
       5.  30  апреля  2002  г. Европейский суд решил  коммуницировать
   властям   Российской  Федерации  часть  жалобы  на   предполагаемое
   нарушение статьи 34 Конвенции.
       6.  11  сентября  2003  г. Европейский суд решил  дополнительно
   коммуницировать   новую   часть   жалобы   заявителя   относительно
   предполагаемого  давления, оказываемого  на  заявителя  в  связи  с
   находящейся  на  рассмотрении  Европейского  суда  его  жалобой.  В
   соответствии с пунктом 3 статьи 29 Конвенции Европейский суд  решил
   рассмотреть жалобу одновременно по приемлемости и по существу.
   
                                 ФАКТЫ
   
       7. Заявитель родился в 1963 году и проживает в г. Ярославле.
       8.  Факты  по  делу, изложенные сторонами, могут быть  изложены
   следующим образом.
       9.  26  октября  1998  г. заявитель был  осужден  на  основании
   приговора   судебной  коллегии  по  уголовным  делам   Ярославского
   областного суда и приговорен к лишению свободы сроком на 13 лет  за
   участие  в  организованной вооруженной группе (банде).  22  февраля
   1999   г.  приговор  был  оставлен  без  изменения  в  кассационной
   инстанции   определением  судебной  коллегии  по  уголовным   делам
   Верховного суда Российской Федерации. Заявитель отбывает  наказание
   в исправительной колонии.
       10.   25   мая   и  14  декабря  1999  г.  заявитель   направил
   администрации исправительной колонии, которая осуществляла  цензуру
   и   общий   контроль   за  перепиской  всех  заключенных,   письма,
   адресованные  Европейскому суду по правам человека,  в  которых  он
   жаловался,  ссылаясь  на статью 6 Конвенции, на  то,  что  судебное
   разбирательство  по  его делу не было справедливым.  8  июня  и  30
   декабря  1999  г.  администрация исправительной колонии  отказалась
   направить   по  адресу  эти  письма.  Сотрудники  администрации   -
   начальник    спецчасти   майор   К.   и   заместитель    начальника
   исправительного учреждения майор О. - указали, что жалоба не  будет
   принята  для отправки в Европейский суд до тех пор, пока  заявитель
   не обратится к Председателю Верховного суда Российской Федерации  и
   к  Генеральному  прокурору Российской Федерации  с  ходатайством  о
   принесении  представления и протеста, соответственно, о  пересмотре
   приговора  заявителя  в  порядке  надзора  или  направит  жалобу  в
   Конституционный  Суд Российской Федерации. Заявитель  выполнил  эти
   условия,  поскольку у него не было иных способов  направлять  почту
   за  пределы исправительного учреждения. Однако его ходатайства были
   безуспешными.
       11.  1  февраля 2000 г. заявитель направил жалобу в Европейский
   суд,   в   которой  он  жаловался  на  несправедливость   судебного
   разбирательства  по его делу. Он также пояснил,  что  он  пропустил
   шестимесячный  срок, установленный в пункте 1 статьи 35  Конвенции,
   поскольку   до   этого  администрация  исправительного   учреждения
   препятствовала ему в отправке корреспонденции в Европейский суд.
       12.  После  того как в соответствии с подпунктом "a"  пункта  2
   правила  49  Регламента Суда судьей-докладчиком властям  Российской
   Федерации  было  предложено ответить на  поставленные  вопросы,  23
   октября   2001   г.   Главное   управление   исполнения   наказаний
   Министерства   юстиции  Российской  Федерации  издало   циркулярное
   письмо   для   нижестоящих   управлений  и   органов,   запрещающее
   воспрепятствование отправке жалоб, адресованных в Европейский суд.
       13.  22 февраля 2002 г. Главное управление исполнения наказаний
   Министерства  юстиции  Российской Федерации  назначило  должностных
   лиц,    уполномоченных   вести   контроль   за    беспрепятственным
   направлением   жалоб  в  Европейский  суд  из  учреждений   системы
   исполнения наказаний.
       14.   29  марта  2002  г.  заместитель  Генерального  прокурора
   Российской  Федерации издал циркулярное письмо, которым он  призвал
   прокуроров   субъектов  Российской  Федерации   принять   меры   по
   обеспечению  беспрепятственного  осуществления  права   на   подачу
   заключенными  индивидуальных жалоб в  Европейский  суд.  В  нем,  в
   частности,   указывалось,  что  любое   давление,   в   том   числе
   запугивание, негативное влияние или разубеждение, недопустимо.
       15.  14  июня  2002  г. для проведения расследования  по  факту
   отказа   администрации  исправительного  учреждения  в  отправлении
   писем  заявителя  в  Европейский  суд  исправительную  колонию,   в
   которой   содержится   заявитель,  посетила  комиссия   прокуратуры
   Ярославской   области.  Результаты  расследования,   если   таковые
   имеются, Европейскому суду не известны.
       16.  13  февраля  2003 г. начальник исправительного  учреждения
   своим  решением классифицировал заявителя как злостного  нарушителя
   правил  внутреннего  распорядка исправительного  учреждения,  и  26
   февраля  2003 г. заявитель был переведен на строгие условия отбытия
   наказания.
       17.   4   марта  2003  г.  заявитель  был  переведен  в  другое
   исправительное   учреждение   по   результатам   рассмотрения   его
   ходатайства,  основанного на утверждении о наличии конфликта  между
   ним и администрацией исправительного учреждения.
       18. В настоящее время заявитель продолжает отбывать наказание.
   
                                 ПРАВО
   
            I. Предполагаемое нарушение статьи 34 Конвенции
   
       19.  Заявитель жаловался на нарушение его права на обращение  с
   жалобой   в   Европейский  суд.  Он  утверждал,  что  администрация
   исправительного учреждения воспрепятствовала ему в подаче жалобы  в
   Европейский суд и что после подачи жалобы его перевели  на  строгие
   условия  отбытия  наказания. Он ссылался на  статью  34  Конвенции,
   которая гласит:
       "Суд  может принимать жалобы от любого физического лица,  любой
   неправительственной  организации  или  любой  группы  частных  лиц,
   которые  утверждают,  что  явились  жертвами  нарушения  одной   из
   Высоких  Договаривающихся Сторон их прав,  признанных  в  настоящей
   Конвенции или в Протоколах к ней. Высокие Договаривающиеся  Стороны
   обязуются    никоим   образом   не   препятствовать    эффективному
   осуществлению этого права".
       20. Европейский суд отметил, что данная часть жалобы состоит из
   двух  отдельных  частей  в отношении статьи  34  Конвенции.  Первая
   часть  касается того факта, что дважды в 1999 году письма заявителя
   с  формуляром  его  жалобы в Европейский  суд  не  были  направлены
   администрацией  исправительного учреждения. Вторая  часть  касается
   событий,  имевших  место  после подачи жалобы  в  Европейский  суд,
   когда   на   заявителя,  предположительно,  оказывалось   давление.
   Европейский суд рассмотрит каждую из этих частей жалобы отдельно.
   
         A. Отказ направить письма заявителя в Европейский суд
   
                           1. Доводы сторон
   
       21.  Власти  Российской Федерации не оспаривали тот  факт,  что
   администрация исправительного учреждения 8 июня и 30  декабря  1999
   г.  отказалась  отправить корреспонденцию заявителя. Они  пояснили,
   что  на  момент  событий сотрудники исправительного  учреждения  не
   имели  достаточно  опыта работы с таким видом корреспонденции.  Это
   повлекло  "нарушения",  выразившиеся в том,  как  были  рассмотрены
   письма  заявителя.  Однако они утверждали, что заявитель  более  не
   может   утверждать,   что   он  является  жертвой   предполагаемого
   нарушения,  поскольку  были предприняты административные  меры  для
   исправления  механизма направления жалоб заключенных в  Европейский
   суд.  Власти Российской Федерации ссылались на циркулярные  письма,
   в  которых содержалась инструкция для исправительных учреждений  не
   препятствовать направлению писем в Европейский суд,  и  утверждали,
   что   после  этого  заявитель  смог  беспрепятственно  общаться   с
   Европейским  судом.  В  частности,  они  утверждали,  что  согласно
   журналу  исправительного  учреждения  четыре  письма  заявителя   в
   Европейский  суд  были  направлены  администрацией  исправительного
   учреждения  в  2002  г.  и  три  - в  2003  году.  К  тому  же  они
   информировали  Европейский  суд,  что  заявителю  предоставили  три
   свидания в 2003 году: долгосрочное свидание с семьей на три  дня  с
   4  апреля 2003 г., краткосрочное свидание 29 мая 2003 г. и еще одно
   долгосрочное свидание с 18 июля 2003 г.
       22.  Заявитель  поддержал свою жалобу. Он утверждал,  что  хотя
   власти  Российской  Федерации  признали  нарушение  его  права   на
   обращение с индивидуальной жалобой в Европейский суд, ему  не  была
   предоставлена компенсация за это.
   
                      2. Мнение Европейского суда
   
       a) Приемлемость
       23.  Европейский  суд  рассмотрел вопрос  о  том,  сохранил  ли
   заявитель   статус   жертвы  в  свете  последовавших   общих   мер,
   предпринятых   для   способствования   переписке   заключенных    с
   Европейским судом.
       24.  Европейский  суд  принял  во внимание  меры,  предпринятые
   властями  Российской Федерации для изменения практики  рассмотрения
   официальной переписки заключенных. Он также отметил, что с 2000  по
   2004  год переписка заявителя с Европейским судом не давала  повода
   для возникновения вопросов по статье 34 Конвенции.
       25.  Однако Европейский суд напомнил, что "решение или  мера  в
   пользу  заявителя в принципе не является достаточной, чтобы  лишить
   его  статуса "жертвы", если только национальные власти не признали,
   прямо   или   косвенно,  факт  нарушения  Конвенции  и   затем   не
   компенсировали его" (см. Постановление Европейского  суда  по  делу
   "Амюур  против  Франции" (Amuur v. France)  от  25  июня  1996  г.,
   Reports  1996-III,  p.  846,  з  36; Постановление  Большой  палаты
   Европейского  суда  по  делу  "Далбан против  Румынии"  (Dalban  v.
   Romania),  жалоба N 28114/95, ECHR 1999-VI, з 44;  и  Постановление
   Большой  палаты  Европейского суда по делу "Ротару против  Румынии"
   (Rotaru  v.  Romania),  жалоба  N 28341/95,  ECHR  2000-V,  з  35).
   Европейский суд принял во внимание тот факт, что власти  Российской
   Федерации  в  своем  меморандуме  по  вопросу  приемлемости  и   по
   существу  жалобы прямо признали нарушение. Однако  он  не  убежден,
   что   в   связи   с  этим  заявителю  предоставлена  адекватная   и
   достаточная   компенсация.  Циркулярные   письма   для   учреждений
   исполнения  наказаний,  указанные  властями  Российской  Федерации,
   являются   директивами   общего   применения,   направленными    на
   предотвращение подобных нарушений в будущем. Они не касаются  лично
   заявителя  и  не  содержат ссылок на конкретное нарушение,  которое
   они  призваны  исправить. Ввиду такого отсутствия  прямой  связи  с
   жалобой  заявителя Европейский суд не может признать, что эти  меры
   как компенсация могут лишить заявителя его статуса жертвы.
       26.  Таким  образом,  Европейский суд отклонил  предварительные
   возражения   властей  Российской  Федерации.  Иных  оснований   для
   объявления  жалобы неприемлемой не установлено. Следовательно,  она
   должна быть объявлена приемлемой.
       b) По существу
       27.  Европейский суд напомнил, что статья 34 Конвенции налагает
   на   Высокие   Договаривающиеся   государства   не   препятствовать
   осуществлению  права  на  обращение  с  индивидуальной  жалобой   в
   Европейский  суд.  Хотя данное обязательство  имеет  процессуальный
   характер   и   оно  отделимо  от  материальных  прав,  закрепленных
   Конвенцией   и   Протоколами  к  ней,  из  самой   сущности   этого
   процессуального  права  вытекает,  что  лица  могут  жаловаться  на
   предполагаемые  нарушения  в  ходе  разбирательства   по   делу   в
   Конвенционных  органах  (см.  Решение  Европейского  суда  по  делу
   "Мануссос  против  Чехии и Германии" (Manoussos v.  Czech  Republic
   and  Germany)  от  9 июля 2002 г., жалоба N 46468/99).  Европейский
   суд   также   напомнил,   что   обязательство   не   препятствовать
   эффективному  осуществлению  права на  обращение  с  индивидуальной
   жалобой  препятствует любому вмешательству в право лица  эффективно
   подать  жалобу  в  Европейский суд и поддерживать  ее  (см.,  среди
   многих  прецедентов  и mutatis mutandis Постановление  Европейского
   суда  по делу "Акдивар и другие против Турции" (Akdivar and  others
   v.  Turkey)  от 16 сентября 1996 г., Reports 1996-IV,  p.  1219,  з
   105;  Постановление Европейского суда по делу "Курт против  Турции"
   (Kurt  v. Turkey) от 25 мая 1998 г., Reports 1998-III, р.  1192,  з
   159;   Постановление  Большой  палаты  Европейского  суда  по  делу
   "Танрикулу   против  Турции"  (Tanrikulu  v.  Turkey),   жалоба   N
   23763/94,  ECHR 1999-IV; Постановление Европейского  суда  по  делу
   "Сарли  против Турции" (Sarli v. Turkey) от 22 мая 2001 г.,  жалоба
   N  24490/94,  з 85 - 86; Постановление Европейского  суда  по  делу
   "Орхан  против Турции" (Orhan v. Turkey) от 18 июня 2002 г., жалоба
   N  25656/94).  В  настоящем деле процессуальное право  сопровождает
   материальное право согласно статье 6 Конвенции (см.  выше  з  34  -
   38).
       28.    Власти   Российской   Федерации   не   оспаривали,   что
   администрация  исправительного учреждения дважды  воспрепятствовала
   отправке  писем  заявителя в Европейский суд.  Впоследствии  подача
   настоящей  жалобы  была  отложена  более  чем  на  восемь  месяцев.
   Европейский  суд  пришел  к  выводу, что данный  факт  представляет
   собой   вмешательство   в   право   заявителя   на   обращение    с
   индивидуальной   жалобой   в   Европейский   суд,   что    является
   невыполнением государством-ответчиком его обязательства  по  статье
   34   Конвенции.  Соответственно,  имело  место  нарушение   данного
   положения Конвенции.
   
                B. Предполагаемое давление на заявителя
                        после подачи им жалобы
   
                           1. Доводы сторон
   
       29.  Власти  Российской  Федерации не согласились  с  тем,  что
   заявитель  подвергался какому-либо давлению в ответ  на  подачу  им
   жалобы  в  Европейский  суд. Они отрицали  какую-либо  связь  между
   переводом  заявителя  на  строгие условия и  рассмотрением  дела  в
   Европейском  суде.  Власти  Российской  Федерации  утверждали,  что
   перевод  на  другие условия отбывания наказания был  не  более  чем
   результатом  дисциплинарных нарушений, совершенных заявителем.  Они
   представили  список дисциплинарных нарушений и санкций, примененных
   к  заявителю  во время отбывания им наказания: 31 мая 1999  г.  ему
   был сделан выговор за курение в некурящей зоне; 19 декабря 1999  г.
   заявитель  был  помещен  в штрафной изолятор  <*>  на  9  суток  за
   оскорбление  сотрудников  исправительного  учреждения;  29  декабря
   1999  г.  ему  был  объявлен выговор за  отказ  от  приема  пищи  в
   установленное  время;  6  апреля 2000 г. заявитель  был  помещен  в
   штрафной  изолятор  на  15  суток  после  того,  как  у  него  были
   обнаружены три литра алкогольных напитков; и 13 февраля 2003 г.  он
   был  помещен в штрафной изолятор на 15 суток после того, как у него
   были   обнаружены   спрятанные  незаявленные   денежные   средства,
   игральные карты и пачка неразрешенных лекарств. 26 февраля 2003  г.
   администрация  исправительного  учреждения  перевела  заявителя  на
   строгие  условия отбытия наказания за злостное нарушение заявителем
   установленного распорядка. Власти Российской Федерации  подтвердили
   данный  список  копиями  соответствующих  журналов  исправительного
   учреждения.
   --------------------------------
       <*>  Заключенные,  помещенные в штрафной  изолятор,  содержатся
   отдельно   от   других   заключенных;  им   запрещаются   свидания,
   телефонные  звонки,  получение  посылок  и  приобретение  продуктов
   питания; их ежедневные прогулки ограничены одним часом.
   
       30.  Заявитель не согласился с утверждениями властей Российской
   Федерации  и заявил, что его перевод на строгие условия имел  целью
   разубедить  его  в  продолжении рассмотрения жалобы  в  Европейском
   суде.
   
                      2. Мнение Европейского суда
   
       31.    Европейский   суд   напомнил,   что   для   эффективного
   функционирования   системы   индивидуальных   жалоб,   поданных   в
   соответствии  со  статьей  34 Конвенции, крайне  необходимо,  чтобы
   заявители    имели   возможность   беспрепятственно   общаться    с
   Европейским  судом,  не подвергаясь какой-либо  форме  давления  со
   стороны  властей  с  целью отзыва или изменения  жалобы.  В  данном
   контексте  "давление" включает в себя не только прямое  принуждение
   или  явные  факты  устрашения, но также  и  ненадлежащие  косвенные
   действия   или   контакты,   направленные   на   разубеждение   или
   препятствование   использованию  конвенционных   средств   правовой
   защиты.  Вопрос о том, является ли оспариваемая мера,  предпринятая
   властями,   неприемлемой  практикой  с  точки  зрения   статьи   34
   Конвенции,  должен  быть разрешен в свете конкретных  обстоятельств
   дела  (см.,  mutatis  mutandis,  упоминавшееся  выше  Постановление
   Европейского  суда  по  делам "Акдивар  и  другие  против  Турции";
   упоминавшееся  выше Постановление Большой палаты Европейского  суда
   по    делу   "Танрикулу   против   Турции";   упоминавшееся    выше
   Постановление  Европейского суда по делу "Сарли против  Турции";  и
   упоминавшееся выше Постановление Европейского суда по  делу  "Орхан
   против Турции").
       32. Европейский суд на основании доводов сторон отметил, что на
   всем   протяжении  отбытия  заявителем  наказания  он   подвергался
   дисциплинарным   взысканиям  за  совершение   различных   нарушений
   внутреннего    распорядка   исправительных   учреждений,    которые
   послужили   основанием  применения  дополнительных   дисциплинарных
   ограничений   в   отношении  него.  Власти   Российской   Федерации
   представили  копии  записей  в журнале исправительного  учреждения,
   отражающие  каждый  раз, когда заявитель подвергался  санкциям.  По
   мнению  Европейского суда, ни одно из дисциплинарных взысканий  или
   последовавшее  ужесточение условий отбытия наказания  не  указывает
   на  какую-либо  необоснованность, которая сама  по  себе  могла  бы
   являться   формой  давления  в  нарушение  статьи   34   Конвенции.
   Утверждения  заявителя о том, что имеется связь  между  подачей  им
   жалобы   в   Европейский  суд  и  наложением  указанных  взысканий,
   являются  необоснованными. Таким образом, Европейский суд  признал,
   что   в   его   распоряжении  не  имеется  достаточных  фактических
   оснований,   которые  привели  бы  к  выводу  о  том,  что   власти
   Российской  Федерации  вмешались  в  осуществление  им   права   на
   обращение  с  индивидуальной жалобой в Европейский суд после  того,
   как его жалоба поступила на рассмотрение.
       33.  В  свете  изложенных фактов и соображений Европейский  суд
   пришел  к  выводу  о  том, что предполагаемое нарушение  статьи  34
   Конвенции  не  установлено.  Следовательно,  данная  часть   жалобы
   должна  быть  отклонена как явно необоснованная  в  соответствии  с
   пунктами 3 и 4 статьи 35 Конвенции.
   
       II. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
   
       34.   Заявитель   жаловался  на  то,  что  разбирательство   по
   уголовному  делу в отношении него было несправедливым. В частности,
   он  жаловался  на исход судебного разбирательства, неверную  оценку
   доказательств и чрезмерно суровый приговор. Он ссылался на пункт  1
   статьи 6 Конвенции, который в части, применимой к настоящему  делу,
   гласит:
       "Каждый...  при  предъявлении ему любого  уголовного  обвинения
   имеет   право   на...  разбирательство  дела  в  разумный   срок...
   судом...".
       35.  Европейский суд отметил, что жалоба была подана 1  февраля
   2000  г.,  то есть более чем через шесть месяцев после  22  февраля
   1999   г.,   когда   Верховный  суд  Российской   Федерации   вынес
   Окончательное  решение  по уголовному делу в  отношении  заявителя.
   Однако  установив, что до этого заявителю препятствовали  в  подаче
   жалобы,  Европейский  суд  не  отклоняет  данную  часть  жалобы  по
   причине     несоблюдения    требования    шестимесячного     срока,
   установленного в пункте 1 статьи 35 Конвенции.
       36.  Тем не менее Европейский суд напомнил, что согласно статье
   19  Конвенции  его  обязанностью  является  обеспечение  соблюдения
   обязательств,  взятых на себя Высокими Договаривающимися  Сторонами
   -   членами  Конвенции.  В  частности,  его  задачей  не   является
   рассмотрение  ошибок по вопросам фактов и права,  предположительно,
   допущенных  национальными  судами,  если  только  эти   ошибки   не
   нарушили  права и свободы, защищаемые Конвенцией. Более того,  хотя
   статья  6  Конвенции  гарантирует право  на  справедливое  судебное
   разбирательство,   она   не   содержит   правил   о    допустимости
   доказательств  или  о  способах их оценки, поскольку  эти  вопросы,
   прежде      всего,     подлежат     регулированию     национального
   законодательства   и   национальных   судов   (см.    Постановление
   Европейского  суда  по  делу "Гарсиа Руис против  Испании"  (Garcia
   Ruiz  v.  Spain)  от  21 января 1999 г., Reports  1999-I,  з  28  и
   Решение  Европейского суда по делу "Пести и Фродль против  Австрии"
   (Pesti  and  Frodl v. Austria), жалобы N 27618/95 и 27619/95,  ECHR
   2000-I).
       37.  Европейский суд установил, что ничто в настоящем  деле  не
   указывает  на  то,  что  оценка  национальными  судами   фактов   и
   доказательств,  представленных  по  делу  заявителя,  противоречила
   положениям статьи 6 Конвенции. Заявитель имел возможность в  полном
   объеме   осуществлять  свою  защиту  с  привлечением  защитника   и
   оспаривать   доказательства;  по  делу  были   проведены   судебные
   заседания,   а  судебные  решения  были  достаточно  обоснованными.
   Принимая во внимание представленные ему факты, Европейский  суд  не
   установил оснований полагать, что судебное разбирательство по  делу
   заявителя    не    соответствовало    требованию    справедливости,
   установленному в пункте 1 статьи 6 Конвенции.
       38.   Следовательно,   данная  часть   жалобы   является   явно
   необоснованной и должна быть отклонена в соответствии с пунктами  3
   и 4 статьи 35 Конвенции.
   
                  III. Применение статьи 41 Конвенции
   
       39. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет, что имело место нарушение Конвенции  или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее право  Высокой  Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,  Суд,  в   случае   необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне.".
       40.  Заявитель  не представил своих требований  о  справедливой
   компенсации.  Соответственно, Европейский суд счел, что  не  должен
   присуждать ему какую-либо денежную сумму.
   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       1)  объявил жалобу, касающуюся ненаправления писем заявителя  в
   Европейский    суд   администрацией   исправительного   учреждения,
   приемлемой, а остальную часть жалобы - неприемлемой;
       2) постановил, что имело место нарушение статьи 34 Конвенции.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 7 октября 2004 г. в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
                                                                      
                                                   Председатель Палаты
                                                       Христос РОЗАКИС
                                                                      
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                         Серен НИЛЬСЕН
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                             FIRST SECTION
                                   
                     CASE OF POLESHCHUK v. RUSSIA
                      (Application No. 60776/00)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                        (Strasbourg, 7.X.2004)
   
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       In the case of Poleshchuk v. Russia,
       The European Court of Human Rights (First Section), sitting  as
   a Chamber composed of:
       Mr C.L. Rozakis, President,
       Mr P. Lorenzen,
       Mr G. Bonello,
       Mr A. Kovler,
       Mr V. Zagrebelsky,
       Mrs E. Steiner,
       Mr K. Hajiyev, judges,
       and Mr S. Nielsen, Section Registrar,
       Having deliberated in private on 16 September 2004,
       Delivers  the  following judgment, which was  adopted  on  that
   date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (No. 60776/00) against
   the  Russian Federation lodged with the Court under Article  34  of
   the  Convention for the Protection of Human Rights and  Fundamental
   Freedoms   ("the   Convention")  by   Mr   Yevgeniy   Vladimirovich
   Poleshchuk,  a  Russian  national. He was  represented  before  the
   Court by Mr S. Melnikov, a lawyer practising in Yaroslavl.
       2.  The  Russian Government ("the Government") were represented
   by  Mr  P. Laptev, Representative of the Russian Federation at  the
   European Court of Human Rights.
       3.  The  applicant complained under Article 6 of the Convention
   about  unfair criminal proceedings against him. He also complained,
   referring  to  Article  34  of  the  Convention,  that  the  prison
   authorities  hindered  his right to submit an  application  to  the
   Court.
       4.  On  10  September  2001 the Judge  appointed  as  Rappoteur
   requested  the Government pursuant to Rule 49 з 2 (a) of the  Rules
   of  Court to submit factual information concerning the dispatch  by
   prison authorities of the applicant's letters to the Court.
       5.  On  30  April  2002 the Court decided  to  communicate  the
   application  to  the Government, in so far as the  complaint  under
   Article 34 was concerned.
       6.  On  11  September 2003 the Court decided to communicate  in
   addition a new complaint concerning the pressure being put  on  the
   applicant  in  connection with his application pending  before  the
   Court.  Under  the provisions of Article 29 з 3 of the  Convention,
   it  decided  to examine the merits of the application at  the  same
   time as its admissibility.
   
                               THE FACTS
   
       7. The applicant was born in 1963 and lives in Yaroslavl.
       8.  The facts of the case, as submitted by the parties, may  be
   summarised as follows.
       9.  On  26  October  1998 the applicant was  convicted  by  the
   Yaroslavl  Regional  Court and sentenced to 13 years'  imprisonment
   for  participation in an organised armed gang. On 22 February  1999
   the  conviction was upheld on appeal by the Supreme  Court  of  the
   Russian  Federation.  The  applicant  serves  his  sentence  in   a
   correctional colony (the prison).
       10. On 25 May 1999 and 14 December 1999 the applicant submitted
   letters  addressed to the European Court of Human Rights, in  which
   he  complained under Article 6 of the Convention that  he  had  not
   had  a  fair  trial  in  the  above domestic  proceedings,  to  the
   prison's  Special Department, the office exercising censorship  and
   general  supervision over all inmates' correspondence.  On  8  June
   1999  and  30  December 1999 the prison administration  refused  to
   dispatch  the  letters. The competent officials, the  head  of  the
   Special  Department major K. and the deputy warden  of  the  prison
   major  O., pointed out that the application to the Court would  not
   be  accepted for dispatch unless and until the applicant applied to
   the  Chairman  of  the Supreme Court and to the Prosecutor  General
   with  requests for a supervisory review of his conviction, or filed
   an  application  with  the  Constitutional  Court  of  the  Russian
   Federation.  The applicant complied, as he had no  other  means  to
   have  his mail sent outside prison. However, his applications  were
   unsuccessful.
       11. On 1 February 2000 the applicant sent an application to the
   Court,  in  which  he  complained  of  an  unfair  trial.  He  also
   explained  that he had exceeded the six months time-limit  set  out
   in  Article  35 з 1 of the Convention, as he had been prevented  by
   the   prison   administration  from  dispatching  his   application
   earlier.
       12.  After  the  questions were put by the  Rapporteur  to  the
   respondent Government under Rule 49 з 2 (a) of the Rules of  Court,
   on  23  October  2001  the Chief Penitentiary  Directorate  of  the
   Ministry  of Justice of the Russian Federation (Главное  управление
   исполнения  наказаний  Министерства юстиции  Российской  Федерации)
   issued  a circular letter to its subordinate departments and bodies
   prohibiting  hindering  the dispatch of applications  addressed  to
   the Court.
       13.  On 22 February 2002 the Chief Penitentiary Directorate  of
   the  Ministry  of  Justice  of  the Russian  Federation  designated
   officials   authorised  to  monitor  the  unhindered  dispatch   of
   applications to the Court from penitentiary institutions.
       14.  On  29 March 2002 the Deputy Prosecutor General  issued  a
   circular  letter  calling  upon the regional  prosecutors  to  take
   measures  to secure unhindered exercise of the right of  individual
   petition  by  detainees.  It  mentioned  in  particular  that   any
   pressure,  including  intimidation, discouragement  or  dissuasion,
   was unacceptable.
       15.  On  14  June  2002 a commission of the Yaroslavl  Regional
   Prosecutor's  office visited the prison to conduct an inquiry  into
   the  refusal  of the prison administration to post the  applicant's
   letters  to the Court. The result of this inquiry, if any,  remains
   unknown to the Court.
       16.  On  13  February 2003 the prison director  classified  the
   applicant as a persistent contravener of prison discipline, and  on
   26 February 2003 transferred him to a stricter security level.
       17.  On  4 March 2003 the applicant was transferred to  another
   penitentiary   institution,  following   his   request   based   on
   allegations of a conflict with the prison administration.
       18. At present the applicant continues to serve his sentence.
   
                                THE LAW
                                   
         I. Alleged violation of Article 34 of the Convention
   
       19.  The applicant alleges violation of his right to submit  an
   application   to   the  Court.  He  complains   that   the   prison
   administration prevented him from lodging his application with  the
   Court  and  that,  after his application had been  lodged,  he  was
   transferred  to a strict level of security. He invokes  Article  34
   of the Convention, which reads as follows:
       "The  Court  may  receive applications from  any  person,  non-
   governmental  organisation or group of individuals claiming  to  be
   the  victim  of a violation by one of the High Contracting  Parties
   of  the  rights  set  forth  in  the Convention  or  the  Protocols
   thereto.  The High Contracting Parties undertake not to  hinder  in
   any way the effective exercise of this right."
       20.  The  Court notes that this application raises two separate
   complaints under Article 34 of the Convention. The first  complaint
   concerns  the  fact that the applicant's letters with his  original
   application  to the Court were stopped by the prison administration
   on  two  occasions in 1999. The second complaint relates to  events
   after  his  application  had  been  lodged  with  the  Court,  when
   pressure was allegedly put on him. The Court will consider each  of
   these complaints individually.
   
      A. The refusal to post the applicant's letters to the Court
                                   
                      1. The parties' submissions
   
       21.  The  Government do not dispute the fact  that  the  prison
   administration  refused to dispatch the applicant's  correspondence
   on  8  June  1999 and 30 December 1999. They explain that,  at  the
   time of events, the prison staff did not have enough experience  in
   dealing  with  that type of correspondence. This caused  "disorder"
   in  the  manner in which the applicant's letters were  dealt  with.
   However, they state that the applicant could no longer claim to  be
   a  victim  of  the alleged violation since administrative  measures
   had  been  taken  to  improve  the mechanism  of  sending  inmates'
   petitions  to  the Court. They refer to the circular letters  which
   instructed penitentiary institutions not to hinder the dispatch  of
   letters  to  the  Court,  and  contend  that  the  applicant  could
   correspond  with  the  Court  freely thereafter.  They  submit,  in
   particular,  that according to the prison record  four  letters  by
   the   applicant  to  the  Court  were  dispatched  by  the   prison
   administration  in  2002,  and three in  2003.  In  addition,  they
   report that the applicant was allowed three visits in 2003: a long-
   term  family visit of three days as from 4 April 2003, a short term
   visit  on 29 May 2003 and another long-term visit as from  18  July
   2003.
       22.  The  applicant maintains his complaint. He  alleges  that,
   although  the  Government have acknowledged the  violation  of  his
   right  of individual petition, he has been afforded no redress  for
   it.
   
                       2. The Court's assessment
   
       (a) Admissibility
       23.  The  Court  considers whether the  applicant  retains  his
   status  as a victim although subsequent general measures have  been
   taken to facilitate the prisoners' correspondence with the Court.
       24.  The Court takes note the steps taken by the Government  to
   change   the  practices  in  the  handling  of  inmates'   official
   correspondence.  It  also  notes  that,  from  2000  to  2004,  the
   applicant's correspondence with the Court has not given  cause  for
   concern.
       25.  However,  the  Court recalls that "a decision  or  measure
   favourable  to  the  applicant is not in  principle  sufficient  to
   deprive  him  of  his  status  as a "victim"  unless  the  national
   authorities  have acknowledged, either expressly or  in  substance,
   and  then afforded redress for, the breach of the Convention"  (see
   Amuur  v.  France, judgment of 25 June 1996, Reports  of  Judgments
   and  Decisions 1996-III, p. 846, з 36; Dalban v. Romania [GC],  No.
   28114/95,  з  44,  ECHR 1999-VI; and Rotaru v.  Romania  [GC],  No.
   28341/95,  з  35,  ECHR  2000-V).  The  Court  accepts   that   the
   Government, in their observations on the admissibility  and  merits
   of  the  application,  have expressly acknowledged  the  violation.
   However,  it is not convinced that adequate and sufficient  redress
   has  been  afforded to the applicant in this respect. The  circular
   letters  to  penitentiary institutions which the Government  invoke
   were   directives  of  general  application,  intended  to  prevent
   violations  of this kind in the future. They neither concerned  the
   applicant  personally, nor did they refer to a  specific  violation
   which  they  sought to put right. In view of this  lack  of  direct
   connection  with  the  applicant's case, the  Court  cannot  accept
   those  measures  as redress capable of depriving the  applicant  of
   his victim status.
       26.  The Court therefore dismisses the Government's preliminary
   objection.   No   other  grounds  for  declaring   this   complaint
   inadmissible have been established. It must therefore  be  declared
   admissible.
       (b) Merits
       27. The Court recalls that Article 34 of the Convention imposes
   an  obligation on a Contracting State not to hinder  the  right  of
   individual  petition.  While  the  obligation  imposed  is   of   a
   procedural nature, distinguishable from the substantive rights  set
   out  in  the  Convention  and Protocols, it  flows  from  the  very
   essence of this procedural right that it is open to individuals  to
   complain  of  its  alleged infringements in Convention  proceedings
   (see  Manoussos  v.  the  Czech Republic and  Germany  (dec.),  No.
   46468/99,   9  July  2002).  The  Court  also  recalls   that   the
   undertaking  not to hinder the effective exercise of the  right  of
   individual   application  precludes  any  interference   with   the
   individual's right to present and pursue his complaint  before  the
   Court   effectively  (see,  among  other  authorities  and  mutatis
   mutandis, Akdivar and Others v. Turkey, 16 September 1996,  Reports
   1996-IV, p. 1219, з 105; Kurt v. Turkey, 25 May 1998, Reports 1998-
   III,  p. 1192, з 159; Tanrikulu v. Turkey [GC], No. 23763/94,  ECHR
   1999-IV;  Sarli v. Turkey, No. 24490/94, зз 85 - 86, 22  May  2001;
   and  Orhan  v. Turkey, No. 25656/94, 18 June 2002). In the  present
   case,  the procedural right attaches to the substantive right under
   Article 6 of the Convention (see paragraphs 34 - 38 below).
       28.   The   Government   do  not  dispute   that   the   prison
   administration  refused on two occasions to  post  the  applicant's
   letter  to the Court. Consequently, the lodging of this application
   has  been  delayed by more than eight months. The  Court  concludes
   that  this  constituted an interference with the applicant's  right
   of  individual petition, which amounted to a failure on the part of
   the  respondent State to comply with its obligation  under  Article
   34  of the Convention. Accordingly there has been a breach of  this
   provision.
   
             B. The alleged pressure after the application
                            has been lodged
   
                      1. The parties' submissions
   
       29.   The  Government  contest  that  the  applicant  has  been
   subjected  to  any pressure in response to lodging  an  application
   with  the  Court. They deny any connection between the transfer  of
   the  applicant  to the strict security level and the  case  pending
   before  the  Court. The Government claim that the transfer  was  no
   more  than  a  result  of disciplinary offences  committed  by  the
   applicant.  They  submit  a  list  of  disciplinary  offences   and
   sanctions applied to the applicant during his sentence: on  31  May
   1999  he was reprimanded for smoking in a non-smoking area;  on  19
   December  1999  he  was  subjected to  a  9-day  confinement  in  a
   disciplinary  cell  <*> for addressing prison officers  in  obscene
   language; on 29 December 1999 he was reprimanded for refusing  food
   at  meal time; on 6 April 2000 the applicant was subjected to a 15-
   day  confinement in a disciplinary cell after he had been found  to
   be  in  possession of 3 litres of alcohol; and on 13 February  2003
   he  was  subjected  to a 15-day confinement in a disciplinary  cell
   after  he  had been found to have hidden undeclared money,  playing
   cards  and a packet of unauthorised pills. On 26 February 2003  the
   prison  administration decided to assign the applicant  to  a  high
   security  level  for  his  persistent  misconduct.  The  Government
   supported this list by relevant copies of the prison records.
   --------------------------------
       <*>   Prisoners  confined  to  a  disciplinary  cell  are  kept
   separately  from  other  detainees; they cannot  receive  visitors,
   receive  or  make  phone calls, receive parcels or  purchase  food;
   their daily walk is limited to one hour.
   
       30.  The applicant contests the Government's observations,  and
   maintains that a transfer to a stricter level of security had  been
   intended  to  discourage him from pursuing proceedings  before  the
   Court.
   
                       2. The Court's assessment
   
       31.  The Court recalls that it is of the utmost importance  for
   the  effective  operation of the system of  individual  application
   instituted  by  Article  34  that  applicants  should  be  able  to
   communicate  freely with the Court without being subjected  to  any
   form  of pressure from the authorities to withdraw or modify  their
   complaints.  In this context, "pressure" includes not  only  direct
   coercion  and  flagrant  acts  of  intimidation,  but  also   other
   improper  indirect  acts  or  contacts  designed  to  dissuade   or
   discourage applicants from using a Convention remedy. The issue  of
   whether  or not a disputed measure taken by authorities amounts  to
   unacceptable practices from the standpoint of Article  34  must  be
   determined  in  the  light of the particular circumstances  of  the
   case (see, mutatis mutandis, the above cited judgments Akdivar  and
   Others  v.  Turkey, Kurt v. Turkey, Tanrikulu v. Turkey,  Sarli  v.
   Turkey and Orhan v. Turkey).
       32.   The  Court  notes  from  the  parties'  submissions  that
   throughout  the  applicant's sentence  he  has  been  subjected  to
   disciplinary   penalties  for  various  breaches  of   the   prison
   regulations,  which  gave grounds to apply additional  disciplinary
   restrictions    against   him.   The   Government    presented    a
   contemporaneous official record reflecting each occasion  when  the
   applicant was subjected to sanctions. In the Court's view, none  of
   the  disciplinary  penalties  or  the  resulting  increase  in  his
   security  classification reveal any arbitrariness  which  could  in
   itself  amount to a form of pressure contrary to Article 34 of  the
   Convention. The applicant's allegation that there was a  connection
   between  his  application to the Court and the  imposition  of  the
   penalties  at issue is unsubstantiated. The Court thus  finds  that
   there  is  an  insufficient factual basis to enable it to  conclude
   that  the authorities of the respondent State have interfered  with
   the  exercise of the applicant's right of individual petition after
   he had lodged his case.
       33.  In  the  light of the above facts and considerations,  the
   Court  finds  that  the  alleged violation of  Article  34  of  the
   Convention has not been established. It follows that this  part  of
   application  must  be  rejected  as  being  manifestly  ill-founded
   pursuant to Article 35 зз 3 and 4 of the Convention.
   
       II. Alleged violation of Article 6 з 1 of the Convention
   
       34.  The  applicant  complains that  the  criminal  proceedings
   against  him  were  unfair. In particular, he complains  about  the
   outcome  of the trial, the wrongful assessment of evidence and  the
   excessively  severe  sentence. He invokes Article  6  з  1  of  the
   Convention, which reads, so far as relevant, as follows:
       "In  the  determination of... any criminal charge against  him,
   everyone  is entitled to a... hearing within a reasonable  time  by
   [a]... tribunal..."
       35.  The  Court  notes that this application was  lodged  on  1
   February  2000,  i.e. more than six months from 22  February  1999,
   the  date on which the Supreme Court of the Russian Federation took
   the  final  decision in the criminal proceedings against applicant.
   However,  having established above that the applicant was prevented
   from  lodging his application before that date, the Court does  not
   dismiss  this application for the failure to comply with  the  six-
   months requirement set out in Article 35 з 1 of the Convention.
       36.  The  Court, however, reiterates that, according to Article
   19  of the Convention, its duty is to ensure the observance of  the
   engagements   undertaken  by  the  Contracting   Parties   in   the
   Convention.  In  particular, it is not its function  to  deal  with
   errors  of  fact  or law allegedly committed by  a  national  court
   unless  and  in  so  far  as  they may have  infringed  rights  and
   freedoms protected by the Convention. Moreover, while Article 6  of
   the  Convention guarantees the right to a fair hearing, it does not
   lay  down any rules on the admissibility of evidence or the way  it
   should  be  assessed,  which are therefore  primarily  matters  for
   regulation by domestic law and the national courts (Garcia Ruiz  v.
   Spain judgment of 21 January 1999, Reports 1999-I, з 28; Pesti  and
   Frodl v. Austria (dec.), Nos. 27618/95 and 27619/95, ECHR 2000-I).
       37.  The Court finds that there is nothing to indicate that the
   national courts' evaluation of the facts and evidence presented  in
   the  applicant's case was contrary to Article 6 of the  Convention.
   The  applicant was fully able to defend himself with the assistance
   of  a  legal representative and challenge the evidence;  there  had
   been  a  public  hearing and the courts' decisions were  adequately
   reasoned.  Having regard to the facts, as submitted, the Court  has
   not  found  any  reason  to believe that the  proceedings  did  not
   comply  with  the fairness requirement of Article  6  з  1  of  the
   Convention.
       38.  It follows this part of the application is manifestly ill-
   founded  and must be rejected in accordance with Article  35  зз  3
   and 4 of the Convention.
   
           III. Application of Article 41 of the Convention
   
       39. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
       40. The applicant did not submit a claim for just satisfaction.
   Accordingly,  the Court considers that there is no  call  to  award
   him any sum on that account.
   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       1.  Declares  the  complaint concerning  the  stopping  of  the
   applicant's  letters  to  the Court by  the  prison  administration
   admissible and the remainder of the application inadmissible;
       2.  Holds that there has been a violation of Article 34 of  the
   Convention;
   
       Done  in  English, and notified in writing on 7  October  2004,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                      Christos ROZAKIS
                                                             President
                                                                      
                                                   {Soren} NIELSEN <*>
                                                             Registrar
   --------------------------------
       <*>  Слово  на национальном языке набрано латинским  шрифтом  и
   выделено фигурными скобками.
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz