Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 14.06.2005 ДЕЛО "ООО "РУСАТОММЕТ" (RUSATOMET LTD.) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                             ВТОРАЯ СЕКЦИЯ
                                   
                ДЕЛО "ООО "РУСАТОММЕТ" (RUSATOMET LTD.)
                     ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                          (Жалоба N 61651/00)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                    (Страсбург, 14 июня 2005 года)
                                   
   --------------------------------
       <*>  Перевод  предоставлен Уполномоченным Российской  Федерации
   при Европейском суде по правам человека П. Лаптевым.
   
       По   делу   "ООО  "Русатоммет"  против  Российской   Федерации"
   Европейский  суд  по  правам  человека  (Вторая  секция),   заседая
   Палатой в составе:
       Ж.-П. Коста, Председателя Палаты,
       И. Кабрала Баррето,
       К. Юнгвирта,
       В. Буткевича,
       М. Угрехелидзе,
       А. Ковлера,
       А. Муларони, судей,
       а также при участии С. Долле, Секретаря Секции Суда,
       заседая за закрытыми дверями 24 мая 2005 г.,
       вынес следующее Постановление:
                                   
                               ПРОЦЕДУРА
                                   
       1.  Дело  были  инициировано жалобой (N 61651/00),  поданной  в
   Европейский  суд  20 апреля 2000 г. в соответствии  со  статьей  34
   Европейской  конвенции  о защите прав человека  и  основных  свобод
   обществом  с  ограниченной ответственностью "Русатоммет"  (далее  -
   компания-заявитель), созданным в соответствии  с  законодательством
   Российской Федерации.
       2.  Интересы  компании-заявителя в Европейском суде представлял
   А.  Кемишев,  юрист  из  г. Москвы. Власти Российской  Федерации  в
   Европейском   суде  были  представлены  Уполномоченным   Российской
   Федерации в Европейском суде по правам человека П.А. Лаптевым.
       3.  Компания-заявитель  утверждала,  в  частности,  что  власти
   Российской  Федерации  не исполнили свои долговые  обязательства  в
   соответствии с вынесенным в ее пользу Судебным решением.
       4.  Жалоба  была  передана  на рассмотрение  во  Вторую  секцию
   Европейского  суда  (пункт  1  правила 52  Регламента  Европейского
   суда).  В  рамках  указанной  Секции в  соответствии  с  пунктом  1
   правила  26  Регламента  Европейского суда  для  рассмотрения  дела
   образована Палата (пункт 1 статьи 27 Конвенции). После того  как  1
   ноября  2004 г. Европейский суд изменил состав своих секций, данная
   жалоба  была  передана  на рассмотрение во Вторую  секцию  в  новом
   составе.
       5.  Решением  от  14 сентября 2004 г. Европейский  суд  объявил
   жалобу частично приемлемой для рассмотрения по существу.
       6. Власти Российской Федерации и компания-заявитель представили
   замечания   по  существу  дела  (пункт  1  правила  59   Регламента
   Европейского  суда).  После  проведения консультаций  со  сторонами
   Палата  приняла  решение  об  отсутствии  необходимости  проведения
   устного  слушания  по существу дела (in fine  пункт  3  правила  59
   Регламента  Европейского  суда), компания-заявитель  представила  в
   письменной  форме  свои  возражения на  доводы  властей  Российской
   Федерации по существу дела.
                                   
                                 ФАКТЫ
                                   
       7.  Компания-заявитель является взыскателем. В июле  1999  года
   она   приобрела   не   погашенную  в  срок  облигацию   внутреннего
   государственного  валютного займа и обратилась  в  суд  с  иском  к
   Правительству Российской Федерации об исполнении им своих  долговых
   обязательств.  В  результате судебного разбирательства,  длившегося
   несколько  лет, 10 апреля 2002 г. арбитражный суд г. Москвы  обязал
   Правительство  Российской Федерации выплатить  в  пользу  компании-
   заявителя 100 тысяч долларов США.
       8.  5 августа 2002 г. апелляционная инстанция арбитражного суда
   г.  Москвы  оставила Решение суда первой инстанции  без  изменения,
   указав   при   этом,  что  задолженность  должна   быть   выплачена
   Министерством финансов Российской Федерации.
       9.  6 ноября 2002 г. Министерство финансов Российской Федерации
   обратилось   в   арбитражный  суд  г.  Москвы  с   ходатайством   о
   приостановлении исполнительного производства до 1 января 2003 г.  в
   связи  с  тем, что в государственном бюджете на 2002  год  не  были
   предусмотрены   соответствующие  средства  для  выплаты   компании-
   заявителю.
       10.   19   ноября   2002  г.  было  возбуждено   исполнительное
   производство.
       11.  16  декабря  2002  г. арбитражный суд  г.  Москвы  отказал
   Министерству   финансов  Российской  Федерации   в   удовлетворении
   ходатайства   о   приостановлении   исполнительного   производства,
   поскольку  Минфин России не доказал ни того, что у него отсутствуют
   необходимые   средства   для   выплаты   по   Судебному    решению,
   постановленному  в пользу компании-заявителя, ни  того,  что  такие
   средства будут в его распоряжении с 1 января 2003 г.
       12.   7   февраля  2003  г.  Министерство  финансов  Российской
   Федерации    повторно   подало   ходатайство   о    приостановлении
   исполнительного производства по Решению, постановленному  в  пользу
   компании-заявителя,   до   1   января   2004   г.,   поскольку    в
   государственном  бюджете  на 2003 год соответствующие  средства  не
   были предусмотрены.
       13.  20  марта  2003 г. арбитражный суд г.  Москвы  по  тем  же
   причинам  отказал  Министерству  финансов  Российской  Федерации  в
   удовлетворении   ходатайства   о  приостановлении   исполнительного
   производства  по  Решению суда, постановленному в пользу  компании-
   заявителя.
       14.  В  августе  2003  года  Министерство  финансов  Российской
   Федерации  обратилось в апелляционную инстанцию  арбитражного  суда
   г.  Москвы  с заявлением о разъяснении порядка исполнения  Решения,
   вынесенного в пользу компании-заявителя.
       15.  3  сентября  2003 г. апелляционная инстанция  арбитражного
   суда  г.  Москвы  определили, что Решение  от  5  августа  2002  г.
   исполняется  по  предъявлении компанией-заявителем  соответствующей
   облигации.   Компания-заявитель   подала   жалобу   на    указанное
   определение.  Она  указала,  что ничто  в  общих  условиях  выпуска
   облигаций  не указывает на то, что облигации должны быть  физически
   представлены  в  Министерство  финансов  Российской  Федерации  для
   погашения.  Кроме того, компания-заявитель отметила,  что  Решение,
   вынесенное   в  ее  пользу,  может  быть  исполнено  на   основании
   исполнительного  листа,  и  что только после  исполнения  облигация
   могла  быть  возвращена  эмитенту. 25 ноября  2003  г.  Федеральный
   арбитражный  суд  Московского округа отказал  компании-заявителю  в
   удовлетворении жалобы.
       16. 18 февраля 2004 г. компания-заявитель представила облигацию
   в Министерство финансов Российской Федерации.
       17. Впоследствии компания-заявитель неоднократно, но безуспешно
   пыталась   в   судебном   порядке  обязать  Министерство   финансов
   Российской Федерации исполнить Судебное решение.
       18.  Компания-заявитель, ссылаясь на пункт 1 статьи 6 Конвенции
   и  статью  1  Протокола  N 1 к Конвенции,  жаловалась  на  то,  что
   Решение  арбитражного суда г. Москвы от 10 апреля 2002 г.  не  было
   исполнено.
                                   
                                 ПРАВО
                                   
        I. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
                                   
       19. Пункт 1 статьи 6 Конвенции в части, применимой к настоящему
   делу, гласит:
       "Каждый при определении его гражданских прав и свобод...  имеет
   право на справедливое... рассмотрение дела... судом...".
                                   
                           A. Доводы сторон
                                   
       20.  Власти  Российской Федерации утверждали, что данная  часть
   жалоб    является   явно   необоснованной.   Первоначально   власти
   Российской  Федерации указывали, что ответственность за задержку  в
   исполнении  Судебного  решения лежит на  самой  компании-заявителе,
   поскольку  она  не  предъявила облигацию  для  погашения.  В  своем
   Меморандуме  от  17 января 2005 г. они отметили,  что  Министерство
   финансов   Российской  Федерации  принимало  меры  для   исполнения
   Судебного решения.
       21.  Компания-заявитель подтвердила доводы, изложенные в  своей
   жалобе.  При  этом она указала, что ею были приняты  все  возможные
   меры   для  исполнения  Судебного  решения.  Сомнения  Министерства
   финансов  Российской  Федерации по  вопросу  о  способе  исполнения
   Судебного  решения  являлись  уловкой  для  того,  чтобы  отсрочить
   исполнение  Решения. Министерство Финансов Российской Федерации  не
   предприняло никаких шагов для исполнения Судебного решения.
                                   
                      B. Мнение Европейского суда
                                   
       22.  Пункт 1 статьи 6 Конвенции гарантирует "право на доступ  к
   суду",  то  есть право инициировать разбирательство по  гражданским
   делам  в  судах.  Однако  это право было  бы  иллюзорным,  если  бы
   правовая   система  государства  допускала,  чтобы   окончательное,
   обязательное   судебное  решение  оставалось   недействующим   (см.
   Постановление  Европейского суда по делу  "Хорнсби  против  Греции"
   (Hornsby  v. Greece) от 19 марта 1997 г., Reports of Judgments  and
   Decisions 1997 II, з 40).
       23.   Орган   государства-ответчика  не  должен  ссылаться   на
   недостаточное   финансирование   в   оправдание   неуплаты   долга,
   установленного  Решением  суда. Предполагается,  что  та  или  иная
   задержка    исполнения   судебного   решения    при    определенных
   обстоятельства может быть оправдана. Однако задержка не может  быть
   такой,  что  подрывала бы саму суть "права на доступ к  суду"  (см.
   Постановление  Европейского  суда по делу  "Бурдов  против  России"
   (Burdov v. Russia), жалоба N 59498/00, з 35, ECHR 2002 III).
       24. Возвращаясь к обстоятельствам данного дела, Европейский суд
   отметил,  что  Судебное  решение,  вынесенное  в  пользу  компании-
   заявителя,  остается  неисполненным. До настоящего  времени  прошел
   один  год  и  три  месяца со дня предъявления  компанией-заявителем
   облигаций  к  погашению,  как  того  потребовал  суд  апелляционной
   инстанции  (и  около  трех  лет  со дня  вынесения  первоначального
   Судебного  решения).  Указанная  задержка  в  исполнении  Судебного
   решения является достаточно длительной и нарушающей право компании-
   заявителя  на  доступ  к  суду.  Власти  Российской  Федерации   не
   представили  доводов  в обоснование задержки  исполнения  Судебного
   решения.
       25. Следовательно, в данном деле имело место нарушение пункта 1
   статьи 6 Конвенции.
                                   
          II. Предполагаемое нарушение статьи 1 Протокола N 1
                              к Конвенции
                                   
       26. Статья 1 Протокола N 1 к Конвенции гласит:
       "Каждое физическое или юридическое лицо имеет право на уважение
   своей  собственности.  Никто не может быть лишен  своего  имущества
   иначе  как  в  интересах  общества и на  условиях,  предусмотренных
   законом и общими принципами международного права.
       Предыдущие   положения  ни  в  коей  мере  не  ущемляют   права
   государства  обеспечивать  выполнение  таких  законов,  какие   ему
   представляются   необходимыми   для   осуществления   контроля   за
   использованием  собственности в соответствии  с  общими  интересами
   или для обеспечения уплаты налогов или других сборов или штрафов".
       27. Европейский суд напомнил, что "требование" может пониматься
   как  "имущество" по смыслу статьи 1 Протокола N 1 к Конвенции, если
   будет   в   достаточной  мере  установлено,  что  оно  может   быть
   юридически  реализовано  (см. Постановление  Европейского  суда  по
   делу  "Греческие  нефтеперерабатывающие заводы  "Стран"  и  Стратис
   Андреадис  против  Греции"  (Stran  Greek  Refineries  and  Stratis
   Andreadis v. Greece) от 9 декабря 1994 г., Series A, No.  301-B,  з
   59).
       28.  Вынесенное  в  пользу компании-заявителя Судебное  решение
   явилось   основанием  требовать  от  властей  Российской  Федерации
   выплаты,   равной  100  тысячам  долларов  США.  Судебное   решение
   вступило  в  законную  силу и подлежало исполнению.  Следовательно,
   неисполнение  Судебного решения представляет собой вмешательство  в
   право  компании-заявителя  на беспрепятственное  пользование  своим
   имуществом.  Власти Российской Федерации не представили обоснования
   подобного вмешательства.
       29. Следовательно, в данном деле имело место нарушение статьи 1
   Протокола N 1 к Конвенции.
                                   
                  III. Применение статьи 41 Конвенции
                                   
       30. Статья 41 Конвенции предусматривает:
       "Если  Европейский  суд  объявляет, что имело  место  нарушение
   Конвенции  или  Протоколов  к  ней,  а  внутреннее  право   Высокой
   Договаривающейся  Стороны  допускает  возможность  лишь  частичного
   устранения последствий этого нарушения, Европейский суд,  в  случае
   необходимости,  присуждает  справедливую  компенсацию   потерпевшей
   стороне".
                                   
                               A. Ущерб
                                   
       31. Компания-заявитель требовала присудить ей 210332,24 доллара
   США.  Указанная сумма включает в себя задолженность в  соответствии
   с   Судебным   решением  и  компенсацию  за  длительное   погашение
   облигации.    Компания-заявитель    указала,    что    вплоть    до
   окончательного   разрешения  вопроса   названная   сумма   подлежит
   увеличению  на  23  процента в год. Более того,  компания-заявитель
   просила  Европейский суд присудить ей компенсацию  за  нарушение  в
   отношении нее положений Конвенции.
       32.  Власти  Российской  Федерации  указывали,  что  требования
   компании-заявителя чрезмерны. Кроме того, они указали, что в  связи
   с   тем,   что  государством  предпринимаются  шаги  для  погашения
   задолженности,  само  признание Европейским судом  факта  нарушения
   прав компании-заявителя будет являться достаточной компенсацией.
       33.  Относительно  вопроса  о возмещении  материального  ущерба
   Европейский  суд отметил, что Решение арбитражного суда  г.  Москвы
   от  10 апреля 2002 г. остается неисполненным до настоящего времени.
   Европейский  суд  счел, что выплата властями  Российской  Федерации
   суммы,  причитающейся компании-заявителю в соответствии с  Судебным
   решением,   явится   полным  и  окончательным  разрешением   спора.
   Следовательно,  Европейский  суд  присудил  компании-заявителю  100
   тысяч долларов США в качестве возмещения материального ущерба.
       34.   Что   касается  вопроса  компенсации  морального   вреда,
   Европейский  суд  счел,  что в результате установленного  нарушения
   компании-заявителю  был  причинен  вред,  в  качестве   компенсации
   которого  не  может  служить  простое признание  Европейским  судом
   факта  нарушения.  Исходя  из принципа справедливости,  Европейский
   суд   присудил   компании-заявителю  2  тысячи  евро   в   качестве
   компенсации морального вреда.
                                   
              B. Процентная ставка при просрочке платежей
                                   
       35.  Европейский суд счел, что процентная ставка при  просрочке
   платежей  должна  быть  установлена в  размере  предельной  годовой
   процентной  ставки по займам Европейского центрального  банка  плюс
   три процента.
                                   
                        НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД:
                                   
       1)  единогласно  постановил, что в настоящем деле  имело  место
   нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции;
       2)  единогласно  постановил, что в настоящем деле  имело  место
   нарушение статьи 1 Протокола N 1 Конвенции;
       3) постановил пятью голосами против двух,
       a)  что власти государства-ответчика должны выплатить компании-
   заявителю  в  течение  трех  месяцев  со  дня  вступления   данного
   Постановления  в  силу  в  соответствии  с  пунктом  2  статьи   44
   Конвенции   следующие  суммы  в  национальной  валюте  государства-
   ответчика  в  российский  рублях по курсу, установленному  на  день
   выплаты;
       i)  100  тысяч долларов США в качестве возмещения материального
   ущерба <*>;
   --------------------------------
       <*>  В соответствии с толкованием, данным Европейским судом  на
   запрос  властей  Российской  Федерации, данная  сумма  представляет
   собой  сумму  долга  по  неисполненному  Судебному  решению,  а  не
   дополнительную сумму компенсации.
   
       ii) 2 тысячи евро в качестве компенсации морального вреда;
       iii)  любые  налоги, которые могут быть начислены на  указанные
   суммы;
       b) что простые проценты по предельным годовым ставкам по займам
   Европейского центрального банка плюс три процента подлежат  выплате
   по истечении вышеупомянутых трех месяцев и до момента выплаты;
       4) единогласно отклонил остальные требования компании-заявителя
   о справедливой компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 14 июня 2005  г.  в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
                                                                      
                                                   Председатель Палаты
                                                        Жан-Поль КОСТА
   
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                           Салли ДОЛЛЕ
   
   
   
   
   
       В  соответствии  с пунктом 2 статьи 45 Конвенции  и  пунктом  2
   правила  74  Регламента Суда к настоящему Постановлению прилагается
   особое мнение судей М. Угрехелидзе и А. Ковлера.
   
                                                               Ж.-П.К.
                                                                      
                                                                  С.Д.
   
                 ЧАСТИЧНОЕ НЕСОВПАДАЮЩЕЕ ОСОБОЕ МНЕНИЕ
                   СУДЕЙ М. УГРЕХЕЛИДЗЕ И А. КОВЛЕРА
   
       Мы  разделяем выводы Палаты о нарушении в данном деле пункта  1
   статьи  6  Конвенции и статьи 1 Протокола N 1 к  Конвенции,  однако
   отмечаем,  что,  к  сожалению, Палата  не  стала  руководствоваться
   прецедентной  практикой Европейского суда, в  частности,  недавними
   делами,   связанными   с   неисполнением  судебных   решений,   где
   Европейский  суд  постановил,  что власти  Российской  Федерации  в
   течение  трех  месяцев  со дня вступления Постановления  в  силу  в
   соответствии  с  пунктом  2 статьи 44 Конвенции  должны  надлежащим
   образом   обеспечить  исполнение  вынесенного  в  пользу  заявителя
   Судебного  решения  (см. Постановление Европейского  суда  по  делу
   "Макарова  и  другие  против Российской  Федерации"  (Makarova  and
   others  v.  Russia)  от 24 февраля 2005 г.,  жалоба  N  7023/03,  и
   Постановление   Европейского  суда  по  делу   "Плотниковы   против
   Российской  Федерации" (Plotnikovy v. Russia) от  24  февраля  2005
   г., жалоба N 43883/02).
       Подобное   условие,   по  нашему  мнению,  соответствовало   бы
   национальной процедуре исполнения судебного решения и позволило  бы
   определить   сумму   процентов  за  пользование  чужими   денежными
   средствами   в   соответствии   с  законодательством   государства-
   ответчика.
       Формулировка   подпункта  "a"  пункта  3   резолютивной   части
   Постановления, одобренная большинством членов Палаты, не  учитывает
   действительной  суммы процентов, начисленных в связи  с  длительным
   неисполнением Судебного решения. Наши опасения заключаются  в  том,
   что   такой   подход  создаст  благоприятный  режим  для  неверного
   толкования    принципа   "справедливой   компенсации    потерпевшей
   стороне",  предусмотренного статьей 41 Конвенции.  Указанное  также
   может  создать определенные трудности властям государства-ответчика
   в ходе исполнения Постановления Европейского суда.
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                            SECOND SECTION
                                   
                   CASE OF OOO RUSATOMMET v. RUSSIA
                      (Application No. 61651/00)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                       (Strasbourg, 14.VI.2005)
   
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       In the case of OOO Rusatommet v. Russia,
       The European Court of Human Rights (Second Section), sitting as
   a Chamber composed of:
       Mr J.-P. Costa, President,
       Mr I. Cabral Barreto,
       Mr K. Jungwiert,
       Mr V. Butkevych,
       Mr M. Ugrekhelidze,
       Mr A. Kovler,
       Mrs A. Mularoni, judges,
       and Mrs S. {Dolle} <*>, Section Registrar,
   --------------------------------
       <*> Здесь и далее по тексту слова на национальном языке набраны
   латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       Having deliberated in private on 24 May 2005,
       Delivers  the  following judgment, which was  adopted  on  that
   date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (No. 61651/00) against
   the  Russian Federation lodged with the Court under Article  34  of
   the  Convention for the Protection of Human Rights and  Fundamental
   Freedoms  ("the Convention") by OOO Rusatommet, a limited-liability
   company  registered  in  Russia ("the applicant  company"),  on  20
   April 2000.
       2.  The applicant company was represented by Mr A. Kemishev,  a
   lawyer   practising  in  Moscow.  The  Russian   Government   ("the
   Government")  were represented by Mr P. Laptev, the  Representative
   of the Russian Federation at the European Court of Human Rights.
       3. The applicant company alleged, in particular, that the State
   had failed to honour a judgment debt.
       4.  The application was allocated to the Second Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention)  was constituted as provided in Rule 26 з 1.  When  the
   Court  changed the composition of its Sections on 1 November  2004,
   this case was allocated to the new Second Section.
       5.  By a decision of 14 September 2004, the Court declared  the
   application partly admissible.
       6.   The  applicant  company  and  the  Government  each  filed
   observations  on  the  merits (Rule 59 з  1).  The  Chamber  having
   decided,  after  consulting the parties, that  no  hearing  on  the
   merits  was  required (Rule 59 з 3 in fine), the applicant  company
   replied in writing to the Government's observations.
   
                               THE FACTS
   
       7.  The applicant company is a debt collector. In July 1999, it
   bought  a  defaulted  State bond and sued the  Government  for  the
   debt.  After  several years of litigation, on  10  April  2002  the
   Moscow  City  Commercial Court ordered the Government  to  pay  the
   applicant company 100,000 American dollars ("USD").
       8.  On  5 August 2002, the Appeals Division of the Moscow  City
   Commercial Court upheld the judgment, but specified that  the  debt
   was to be paid by the Ministry of Finance.
       9. On 6 November 2002, the ministry asked the court to stay the
   enforcement of the judgment until January 2003, because there  were
   no funds in the State budget of 2002.
       10.   On   19   November  2002,  bailiffs  opened   enforcement
   proceedings.
       11.  On  16  December  2002,  the court  refused  to  stay  the
   enforcement  because the ministry had failed to prove  either  that
   it  did  not  have  the  funds,  or that  the  funds  would  become
   available after January 2003.
       12.  On  7 February 2003, the ministry asked the court to  stay
   the  enforcement of the judgment until January 2004, because  there
   were no funds in the State budget of 2003.
       13. On 20 March 2003, the court refused to stay the enforcement
   because  the ministry had failed to prove either that  it  did  not
   have  the  funds,  or that the funds would become  available  after
   January 2004.
       14.  In  August  2003, the ministry asked the appeal  court  to
   clarify how the judgment was to be enforced.
       15.  On  3 September 2003, the appeal court clarified that  the
   judgment  was  to be enforced only once the applicant  company  had
   handed  in  the bond. The applicant company appealed  against  this
   decision  because  the general conditions of the bond's  issue  did
   not  require  that  it  be  handed in. In addition,  the  applicant
   company argued that the judgment could be enforced on the basis  of
   a  writ  of enforcement alone, and that the bond was to be returned
   to  the  ministry only after the enforcement. On 25 November  2003,
   the  Federal Commercial Court of the Moscow Circuit dismissed  this
   appeal.
       16.  On  18 February 2004, the applicant company handed in  the
   bond to the ministry.
       17.  Subsequently, the applicant company unsuccessfully  sought
   an injunction to oblige the ministry to enforce the judgment.
   
                                THE LAW
   
       18. The applicant company complained under Article 6 з 1 of the
   Convention and under Article 1 of Protocol No. 1 that the  judgment
   of 10 April 2002 had not been enforced.
   
        I. Alleged violation of Article 6 з 1 of the Convention
   
       19.  As far as relevant, Article 6 з 1 of the Convention  reads
   as follows:
       "In  the  determination of his civil rights and obligations...,
   everyone   is   entitled   to  a  fair...  hearing...   by   [a]...
   tribunal...."
   
                       A. The parties' arguments
   
       20.  The Government rejected this complaint as manifestly  ill-
   founded.  Initially, they asserted that the applicant  company  was
   itself  responsible for the delay, because it had resisted  handing
   in  the  bond.  In  their  observations of  17  January  2005,  the
   Government  asserted that the Ministry of Finance was taking  steps
   to enforce the judgment.
       21.  The  applicant  company  insisted  on  its  complaint.  It
   asserted  that it had done everything it could to have the judgment
   enforced.  The  ministry's doubts about the manner  of  enforcement
   were a ruse to put off the payment day. The ministry was taking  no
   steps to enforce the judgment.
   
                       B. The Court's assessment
   
       22. Article 6 з 1 guarantees the "right to a court": any person
   should  be  able  to apply to a court to defend his  or  her  civil
   rights. However, this right would be futile if the State allowed  a
   final,  binding  judgment to idle (see Hornsby v. Greece,  judgment
   of  19  March 1997, Reports of Judgments and Decisions  1997-II,  з
   40).
       23.  Lack  of funds does not excuse the State from honouring  a
   judgment  debt.  Even  though in certain circumstances  enforcement
   may  be delayed, the delay must not undermine the right to a  court
   (see Burdov v. Russia, no. 59498/00, з 35, ECHR 2002-III).
       24. Turning to this case, the Court notes that the judgment has
   not  yet  been enforced. To date, 1 year and 3 months  have  passed
   from  the day when the applicant company handed in the bond as  the
   appeal  court had required (and some three years since the date  of
   the  original judgment debt). This former delay is long  enough  to
   undermine  the applicant company's right to a court. The Government
   have not advanced any justification for this delay.
       25.  There has, accordingly, been a violation of Article 6 з  1
   of the Convention.
   
         II. Alleged violation of Article 1 of Protocol No. 1
   
       26.  Article  1  of Protocol No. 1 to the Convention  reads  as
   follows:
       "Every  natural  or legal person is entitled  to  the  peaceful
   enjoyment  of  his  possessions. No one shall be  deprived  of  his
   possessions  except  in  the public interest  and  subject  to  the
   conditions  provided  for by law and by the general  principles  of
   international law.
       The  preceding provisions shall not, however, in any way impair
   the right of a State to enforce such laws as it deems necessary  to
   control  the  use  of  property  in  accordance  with  the  general
   interest  or  to secure the payment of taxes or other contributions
   or penalties."
       27.  The  Court  repeats that a "claim" can be  a  "possession"
   within  the  meaning of Article 1 of Protocol No. 1 if sufficiently
   established  in  law to be enforceable (see Stran Greek  Refineries
   and  Stratis  Andreadis v. Greece, judgment  of  9  December  1994,
   Series A No. 301-B, з 59).
       28.  The judgment gave the applicant company a reason to expect
   from  the  State 100,000 US dollars. The judgment became final  and
   was  submitted for enforcement. It follows that the non-enforcement
   of  the  judgment was an interference with the applicant  company's
   right  to the peaceful enjoyment of its possessions. The Government
   have not advanced any justification for this interference.
       29.  There has, accordingly, been a violation of Article  1  of
   Protocol No. 1.
   
           III. Application of Article 41 of the Convention
   
       30. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
   
                               A. Damage
   
       31.  The  applicant company claimed 210,332.24 American dollars
   ("USD").  This  amount included the judgment debt and  compensation
   for  the  bond's  late redemption. The applicant company  suggested
   that,  until  settlement, this amount should also be  increased  by
   23%  a year. In addition, the applicant company asked the Court  to
   fix compensation for the breach of the Convention.
       32.  The  Government stated that these claims were unreasonably
   high.  Besides,  since the State was taking  measures  to  pay  the
   debt, the Court's mere finding of a violation would suffice.
       33.  As  to pecuniary damage, the Court notes that the judgment
   debt  of  10  April  2002  has not yet  been  enforced.  The  Court
   considers  that if the Government were to pay this debt,  it  would
   constitute  full  and  final settlement of the dispute.  Therefore,
   the Court awards the applicant USD 100,000 under this head.
       34.  As  to non-pecuniary damage, the Court considers that  the
   applicant  company  has  suffered prejudice  as  a  result  of  the
   violation  found, and that it cannot be made good  by  the  Court's
   mere  finding of a violation. Deciding equitably, the Court  awards
   2,000 euros ("EUR") under this head.
   
                          B. Default interest
   
       35.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based on the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank, to which should be added three  percentage
   points.
   
                     FOR THESE REASONS, THE COURT
   
       1. Holds unanimously that there has been a violation of Article
   6 з 1 of the Convention;
       2. Holds unanimously that there has been a violation of Article
   1 of Protocol No. 1 to the Convention;
       3. Holds by five votes to two
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant company,
   within  three  months from the date on which the  judgment  becomes
   final  according to Article 44 з 2 of the Convention, the following
   amounts,  to  be  converted  into  the  national  currency  of  the
   respondent State at the rate applicable at the date of settlement:
       (i)  USD  100,000  (one hundred thousand American  dollars)  in
   respect of pecuniary damage;
       (ii) EUR 2,000 (two thousand euros) in respect of non-pecuniary
   damage;
       (iii) any tax that may be chargeable on the above amounts;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amounts  at  a  rate  equal to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       4.   Dismisses  unanimously  the  remainder  of  the  applicant
   company's claim for just satisfaction.
   
       Done  in  English,  and notified in writing on  14  June  2005,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                           J.-P. COSTA
                                                             President
                                                                      
                                                            S. {DOLLE}
                                                             Registrar
   
   
   
   
   
       In accordance with Article 45 з 2 of the Convention and Rule 74
   з  2 of the Rules of Court, the separate opinion of Mr Ugrekhelidze
   and Mr Kovler is annexed to this judgment.
   
                                                               J.-P.C.
                                                                      
                                                                  S.D.
   
                    PARTIALLY DISSENTING OPINION OF
                    JUDGES UGREKHELIDZE AND KOVLER
   
       We  share the conclusions of the Chamber concerning a violation
   of  Article 6 з 1 of the Convention and Article 1 Protocol  No.  1,
   but  we regret that the Chamber did not follow the Court's case-law
   in  recent  non-enforcement cases where the  Court  held  that  the
   respondent Government, within three months from the date  on  which
   the  judgment becomes final, according to Article 44  з  2  of  the
   Convention,  should secure, by appropriate means,  the  enforcement
   of  the  award made by the domestic court. (Makarova and others  v.
   Russia,  No.  7023/03, 24 February 2005; Plotnikovy v. Russia,  No.
   43883/02, 24 February 2005).
       This clause would have permitted, in our opinion, to follow the
   domestic  procedure of enforcement and to determine an  appropriate
   amount of interest in accordance with the domestic rules.
       The wording adopted by the majority of the Chamber in paragraph
   3  (a) of the operative part of the judgment seems to fail to  take
   into  account the actual interest accrued during a long  period  of
   non-enforcement.  We  fear  that  this  approach  could  foster  an
   incorrect interpretation of the principle of "just satisfaction  to
   the  injured  party", provided in Article 41 of the Convention.  It
   might   also   create  certain  difficulties  for  the   respondent
   Government in the course of the execution of the judgment.
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz