Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 07.04.2005 ДЕЛО "РОХЛИНА (ROKHLINA) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                             ПЕРВАЯ СЕКЦИЯ
                                   
         ДЕЛО "РОХЛИНА (ROKHLINA) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                          (Жалоба N 54071/00)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                    (Страсбург, 7 апреля 2005 года)
   
   --------------------------------
       <*>  Перевод  предоставлен Уполномоченным Российской  Федерации
   при Европейском суде по правам человека П. Лаптевым.
   
       По  делу "Рохлина против Российской Федерации" Европейский  суд
   по правам человека (Первая секция), заседая Палатой в составе:
       Х.Л. Розакиса, Председателя Палаты,
       П. Лоренсена,
       Н. Ваич,
       С. Ботучаровой,
       А. Ковлера,
       Э. Штейнер,
       Х. Гаджиева, судей,
       а  также  при  участии С. Кесады, заместителя Секретаря  Секции
   Суда,
       заседая за закрытыми дверями 17 марта 2005 г.,
       вынес следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было инициировано жалобой (N 54071/00),  поданной  21
   декабря  1999  г.  в  Европейский суд против  Российской  Федерации
   гражданкой  России  Тамарой Павловной Рохлиной  в  соответствии  со
   статьей  34 Европейской конвенции о защите прав человека и основных
   свобод.  Ее  интересы в Европейском суде представлял  А.  Кучерена,
   адвокат из г. Москвы.
       2. Власти Российской Федерации были представлены Уполномоченным
   Российской  Федерации при Европейском суде по правам человека  П.А.
   Лаптевым.
       3.  Заявитель  утверждала, в частности, что срок содержания  ее
   под  стражей  до  суда  был чрезмерно длительным  и  что  вопрос  о
   законности   ее   задержания  не  был  рассмотрен  безотлагательно.
   Ссылаясь  на  пункт 1 статьи 6 Конвенции, заявитель указывала,  что
   предъявленное  ей  обвинение  в  совершении  преступления  не  было
   определено в "разумное время".
       4.  Жалоба  была  направлена на рассмотрение  в  Первую  секцию
   Европейского  суда  (пункт  1  правила 52  Регламента  Европейского
   суда).  В  рамках  указанной  Секции в  соответствии  с  пунктом  1
   правила 26 Регламента Европейского суда для рассмотрения дела  была
   образована Палата (пункт 1 статьи 27 Конвенции).
       5.  23 января 2004 г. Председатель Первой секции принял решение
   о   приоритетном  порядке  рассмотрения  жалобы  в  соответствии  с
   правилом 41 Регламента Европейского суда.
       6.  9  сентября 2004 г. Европейский суд объявил жалобу частично
   приемлемой для рассмотрения по существу.
       7. 1 ноября 2004 г. Европейский суд изменил состав своих секций
   (пункт  1  правила 25 Регламента Европейского суда). Данная  жалоба
   была  передана  на  рассмотрение в Первую секцию  в  новом  составе
   (пункт 1 правила 52 Регламента Европейского суда).
       8.   Власти   Российской  Федерации  и  заявитель   представили
   замечания   по  существу  дела  (пункт  1  правила  59   Регламента
   Европейского суда).
   
                                 ФАКТЫ
                                   
                        I. Обстоятельства дела
   
       9.  Заявитель - 1949 года рождения, в настоящее время проживает
   в г. Москве.
   
              A. Содержание заявителя под стражей до суда
                                   
                        1. Задержание заявителя
   
       10.  3  июля  1998 г. заявитель была задержана по подозрению  в
   убийстве  ее  мужа  генерал-лейтенанта  Льва  Рохлина,  являвшегося
   депутатом  Государственной  Думы Федерального  Собрания  Российской
   Федерации.   Следователь  прокуратуры  Московской   области   вынес
   Постановление  о  применении к заявителю  меры  пресечения  в  виде
   заключения  под  стражу.  Заявитель была  помещена  в  следственный
   изолятор ИЗ-49/9 Московской области.
       11.  8  июля  1998 г. заявителю было предъявлено  обвинение  по
   части  первой статьи 105 Уголовного кодекса Российской Федерации  в
   убийстве  ее  мужа,  она  была допрошена в  качестве  обвиняемой  в
   присутствии   адвоката  Б.  Ваньковича,  адвоката,   нанятого   ею.
   Заявитель  предпочла  не  давать  показаний  по  предъявленному  ей
   обвинению  и  попросила заменить следователя,  поскольку  он  якобы
   запугивал   ее  и  проявил  неуважение  к  ней  и   ее   семье.   В
   неустановленный  день  заявителю  было  отказано  в  удовлетворении
   указанного требования по причине его необоснованности.
       12.  16 июля 1998 г. Государственная Дума Федерального Собрания
   Российской   Федерации  (Нижняя  палата  законодательного   органа)
   (далее   -  Государственная  Дума  Российской  Федерации)  учредила
   особую  комиссию для контроля за ходом расследования  обстоятельств
   смерти    генерал-лейтенанта   Л.   Рохлина   (далее   -   комиссия
   Государственной Думы).
       13.  21 августа 1998 г. было вынесено Постановление о продлении
   срока  содержания  заявителя  под стражей  до  3  декабря  1998  г.
   Заявитель не обжаловала указанное Постановление.
   
         2. Первое обжалование Постановления о продлении срока
                    содержания под стражей до суда
   
       14. 1 декабря 1998 г. срок содержания заявителя под стражей был
   продлен  до 3 апреля 1999 г., то есть до девяти месяцев со  дня  ее
   задержания. 9 декабря 1998 г. адвокаты заявителя обжаловали  в  суд
   Постановление   о  продлении  срока  содержания  под   стражей.   В
   частности,  они указывали на необоснованно затянутое  следствие  по
   предъявленному заявителю обвинению и отметили плохое  состояние  ее
   здоровья.  Заявитель подала дополнительную жалобу на  Постановление
   о  продлении  срока  содержания ее под стражей;  она  указала,  что
   длительная   разлука   с   ее   душевнобольным   сыном   губительно
   сказывалась на здоровье последнего.
       15.  21  декабря  1998  г. Люблинский районный  суд  г.  Москвы
   отклонил  жалобы на Постановление о продлении срока содержания  под
   стражей. Суд постановил, что мера пресечения в виде заключения  под
   стражу  была  применена  и  продлена  "без  существенных  нарушений
   Уголовно-процессуального закона" и что продление было  оправданным,
   поскольку "заявителю было предъявлено обвинение в совершении  особо
   тяжкого  преступления". Суд не усмотрел оснований для  освобождения
   заявителя  под  залог. 21 декабря 1998 г., 10 и 13 января  1999  г.
   адвокаты  заявителя обжаловали Решение Люблинского  районного  суда
   г.   Москвы.  Они  утверждали,  что  суд  не  принял  во   внимание
   ухудшающееся здоровье заявителя, длительные периоды бездействия  со
   стороны  следственной  бригады, состоящей из  восьми  следователей,
   противоречия  в  показаниях заявителя о признании своей  вины.  Они
   также  заявили,  что  суд не выполнил свою обязанность  представить
   соответствующие   и  достаточные  основания  для  продления   срока
   содержания  лица  под стражей. 13 января 1999 г. судебная  коллегия
   по  уголовным делам Московского городского суда рассмотрела  жалобу
   и  постановила, что обвинение в отношении заявителя в совершении ею
   особо  тяжкого преступления являлось в соответствии со  статьей  96
   Уголовно-процессуального кодекса РСФСР достаточным  основанием  для
   помещения под стражу.
       16. 13 января 1999 г. Государственная Дума Российской Федерации
   одобрила   текст   особого   обращения  к  Генеральному   прокурору
   Российской    Федерации.   Депутаты   отметили,    что    следствие
   затягивалось,  пока  заявитель оставалась под стражей.  15  декабря
   1998  г.  члены комиссии Государственной Думы Российской  Федерации
   посетили  заявителя  в месте ее содержания под стражей  и  признали
   состояние   ее   здоровья  неудовлетворительным.  Учитывая   плохое
   состояние   здоровья  заявителя,  неблагоприятные  последствия   ее
   длительной разлуки со своим душевнобольным сыном и то, что  она  не
   представляла   опасности  для  окружающих,   Государственная   Дума
   Российской   Федерации   обратилась   к   Генеральному    прокурору
   Российской  Федерации с просьбой рассмотреть вопрос об освобождении
   заявителя из-под стражи на основании принципа гуманности.
   
         3. Второе обжалование Постановления о продлении срока
                        содержания под стражей
   
       17.  18 марта 1999 г. срок содержания заявителя под стражей был
   продлен  до  3  июля  1999  г., то есть  до  12  месяцев.  Адвокаты
   заявителя  обжаловали  Постановление о продлении  срока  содержания
   под  стражей. Они просили освободить заявителя, ссылаясь на  плохое
   состояние  ее  здоровья,  а  также на чрезмерные  задержки  в  ходе
   следствия.
       18.  6  апреля  1999  г.  Люблинский  районный  суд  г.  Москвы
   установил,  что  продление срока содержания заявителя  под  стражей
   было      законным     и     положения     уголовно-процессуального
   законодательства не были существенно нарушены. Суд постановил,  что
   в  соответствии  со  статьей  96  Уголовно-процессуального  кодекса
   РСФСР  подозрение в совершении особо тяжкого преступления  являлось
   достаточным  основанием для помещения под  стражу  и  что  не  было
   исключительных  оснований  для освобождения  заявителя.  Суд  также
   указал,  что  состояние здоровья заявителя позволяло ей  оставаться
   под стражей.
       19.  11  мая  1999  г.  судебная коллегия  по  уголовным  делам
   Московского  городского суда отклонила жалобу  адвокатов  заявителя
   на  Определение Люблинского районного суда г. Москвы  от  6  апреля
   1999  г.  Суд  кассационной инстанции подтвердил,  что  суд  первой
   инстанции  правильно  истолковал наличие  подозрения  в  совершении
   особо  тяжкого преступления как достаточное основание для продления
   срока  содержания заявителя под стражей. Суд рассмотрел медицинские
   справки,  представленные  стороной  защиты,  и  постановил,  что  в
   отсутствие каких-либо угрожающих жизни медицинских показателей,  и,
   учитывая,  что  взрослая дочь заявителя заботилась о  своем  брате,
   заявитель должна была остаться под стражей.
   
        4. Последующее продление срока содержания заявителя под
     стражей и третье обжалование Постановления о продлении срока
                        содержания под стражей
   
       20.  23 июня 1999 г. срок содержания заявителя под стражей  был
   продлен  до  3  ноября  1999 г. Заявитель не  обжаловала  указанное
   Постановление.
       21. 8 октября 1999 г. Генеральный прокурор Российской Федерации
   санкционировал продление срока содержания заявителя под стражей  до
   3 января 2000 г. до 18 месяцев.
       22.  15  октября  1999 г. адвокат заявителя  М.  Бурмистров  на
   основании   статьи  2201  Уголовно-процессуального  кодекса   РСФСР
   обжаловал Постановление о продлении срока содержания заявителя  под
   стражей  от  8  октября 1999 г. Согласно штампу на первой  странице
   жалобы,  канцелярия Лефортовского районного суда г. Москвы получила
   ее в тот же день.
       23.  18  или  19  октября 1999 г. (число указано  неразборчиво)
   заявителем  была подана написанная от руки жалоба на  Постановление
   от  8  октября 1999 г. о продлении срока содержания ее под стражей.
   В   тот  же  день  начальник  следственного  изолятора  "Лефортово"
   направил   ее   вместе   с  медицинскими  справками   заявителя   в
   Лефортовский  районный суд г. Москвы. Согласно  оттиску  штампа  на
   сопроводительном  письме,  указанный документ  поступил  в  суд  25
   октября 1999 г.
       24.   Заявитель   и   ее   адвокат  обжаловали   необоснованное
   затягивание  следствия  по  делу,  отмечая  постепенное   ухудшение
   состояния здоровья самого заявителя и ее сына.
       25.  Определением  от 25 октября 1999 г. Лефортовский  районный
   суд  г.  Москвы  назначил слушания по жалобе М. Бурмистрова  на  15
   часов 27 октября 1999 г., указав на участие прокурора, заявителя  и
   ее адвоката.
       26. Согласно сопроводительному письму, представленному властями
   Российской  Федерации,  26 октября 1999 г. Генеральная  прокуратура
   Российской  Федерации  направила в  Лефортовский  районный  суд  г.
   Москвы   некоторые  документы,  касающиеся  законности   содержания
   заявителя под стражей.
       27.  27  октября 1999 г. заявитель не была доставлена в суд  по
   причине  болезни.  Прокурор  и адвокат заявителя  возражали  против
   проведения  судебного  заседания  в  ее  отсутствие.  Суд   отложил
   слушания до 1 ноября 1999 г.
       28.  1  ноября  1999  г. Лефортовский районный  суд  г.  Москвы
   рассмотрел  жалобы  на Постановление о продлении  срока  содержания
   заявителя  под  стражей  и  оставил  их  без  удовлетворения.   Суд
   постановил,  что  "применение к заявителю меры  пресечения  в  виде
   заключения  под стражу и последующее продление срока содержания  ее
   под  стражей были законными и обоснованными". Относительно  доводов
   стороны  защиты  о  состоянии здоровья заявителя и  неблагоприятных
   последствий ее разлуки со своим сыном суд установил, что  указанные
   аргументы  не являются "основаниями считать примененную к заявителю
   меру  пресечения незаконной или необоснованной". Суд также отметил,
   что  не обладал полномочиями изменить меру пресечения, избранную  в
   отношении   заявителя,   поскольку  данный   вопрос   относится   к
   исключительной компетенции следователей и прокуроров.
       29.  1,  7  и  25 ноября 1999 г. адвокаты заявителя  обжаловали
   Определение  суда  от  1  ноября 1999 г. Они  утверждали,  что  суд
   первой  инстанции  не принял во внимание значительные  изменения  в
   положении  заявителя  после  15  месяцев  содержания  под  стражей,
   включая  ухудшение  здоровья ее самой и  ее  сына,  и  что  суд  не
   представил  соответствующих оснований, подтверждающих необходимость
   продления содержания под стражей.
       30.  25  ноября  1999 г. судебная коллегия по  уголовным  делам
   Московского  городского  суда оставила  без  изменения  определение
   суда  первой  инстанции от 1 ноября 1999 г., поддержав выводы  суда
   первой  инстанции,  поскольку  "помещение  под  стражу  могло  быть
   применено  в  качестве меры пресечения только по основанию  тяжести
   [совершенного]  преступления".  На основании  медицинской  справки,
   выданной  в следственном изоляторе 4 ноября 1999 г., суд определил,
   что заявитель могла оставаться под стражей.
   
                     5. Освобождение из-под стражи
   
       31.  23  декабря  1999 г. исполняющий обязанности  Генерального
   прокурора  Российской  Федерации обратился в  Московский  городской
   суд  с  ходатайством  о  продлении срока содержания  заявителя  под
   стражей до 3 июля 2000 г.
       32.  29  декабря  1999  г.  Московский  городской  суд  отказал
   Генеральному   прокурору  Российской  Федерации  в   удовлетворении
   ходатайства. Суд установил, что 28 декабря 1999 г. заявитель  и  ее
   адвокаты  закончили ознакомление с материалами уголовного  дела  и,
   следовательно,  не  было  законных оснований  для  продления  срока
   содержания  заявителя под стражей сверх установленного законом  18-
   месячного срока.
       33.  30  декабря  1999  г.  прокурор  вынес  Постановление   об
   изменении  меры пресечения в виде заключения под стражу в отношении
   заявителя на подписку о невыезде.
   
                      B. Судебное разбирательство
   
       34.  16  ноября 2000 г. Нарофоминский городской суд  Московской
   области   признал  заявителя  виновной  в  умышленном  убийстве   и
   приговорил к восьми годам лишения свободы с отбыванием наказания  в
   исправительной    колонии.    Суд   исключил    как    недопустимое
   доказательство  видеозапись допроса заявителя от 4  июля  1998  г.,
   поскольку  она  допрашивалась в отсутствие  адвоката,  ей  не  были
   разъяснены  ее права, и, наконец, имелись существенные  расхождения
   между   видеозаписью  допроса  и  напечатанным  текстом   протокола
   допроса.
       35.  21  декабря  2000 г. судебная коллегия по уголовным  делам
   Московского  областного суда оставила приговор без  изменения.  При
   этом  судебная коллегия установила смягчающие обстоятельства в деле
   и снизила срок лишения свободы Рохлиной Т.П. до четырех лет.
       36. 7 июня 2001 г. Верховный суд Российской Федерации отменил в
   порядке надзора Приговор от 16 ноября 2000 г. и Определение  от  21
   декабря  2000  г.  и  вернул  дело в  Нарофоминский  городской  суд
   Московской области на новое рассмотрение.
       37.  С 11 октября 2001 г. уголовное дело заявителя находится  в
   производстве Нарофоминского городского суда Московской области.
       38.   25   марта   2002  г.  разбирательство   по   делу   было
   приостановлено  в  связи  с болезнью заявителя.  В  неустановленный
   день производство по делу было возобновлено.
       39.  22  апреля  2003 г. заявитель была доставлена  в  больницу
   после сердечного приступа в зале суда.
       40.   20   августа  2003  г.  разбирательство  по   делу   было
   приостановлено вновь ввиду болезни заявителя. Производство по  делу
   было возобновлено в неустановленный день.
       41.  15  апреля 2004 г. в связи с ходатайством дочери заявителя
   разбирательство по делу было отложено до 13 мая 2004 г.
       42.  13 мая 2004 г. слушание по делу заявителя было отложено  в
   связи с болезнью одного из народных заседателей.
       43. 28 мая 2004 г. в связи с тем, что заявитель встречалась  со
   своим сыном, она не явилась на судебное заседание.
       44.  20 июля 2004 г. судебное разбирательство было отложено  по
   причине  отсутствия одного из адвокатов заявителя. 8 сентября  2004
   г. не явился в суд другой адвокат заявителя.
       45.  25  октября  2004  г. суд вынес определение  о  назначении
   нового   подготовительного   судебного   заседания,   поскольку   в
   соответствии  с  изменениями,  внесенными  в  статью  30  Уголовно-
   процессуального кодекса Российской Федерации, дело заявителя  могло
   рассматриваться либо одним судьей, либо коллегией из трех судей.  1
   ноября  2004  г. заявитель ходатайствовала о рассмотрении  ее  дела
   одним судьей.
       46. Производство по делу в суде еще не завершено.
   
             II. Применимое национальное законодательство
                                   
                          A. Меры пресечения
   
       47. Уголовно-процессуальный кодекс РСФСР от 27 октября 1960  г.
   (действовавший   до  30  июня  2002  г.)  (далее   -   УПК   РСФСР)
   предусматривал в качестве меры пресечения, inter alia,  подписку  о
   невыезде  из  определенного места и помещение  под  стражу  (статья
   89).
   
       B. Основания применения меры пресечения в виде заключения
                              под стражу
   
       48.   Постановление  о  применении  меры  пресечения   в   виде
   заключения  под  стражу  может быть избрано  прокурором  или  судом
   (статьи  11,  89  и  96  УПК РСФСР). При вынесении  такого  решения
   компетентные органы власти должны были рассматривать вопрос о  том,
   "имеются  ли разумные основания полагать", что обвиняемый  скроется
   от  следствия или суда или будет препятствовать установлению истины
   или совершит новое преступление (статья 89 УПК РСФСР), равно как  и
   принимать    во   внимание   тяжесть   совершенного   преступления,
   информацию   о   личности  обвиняемого,  его  профессию,   возраст,
   состояние   здоровья,  семейное  положение  и  иные  обстоятельства
   (статья 91 УПК РСФСР).
       49.  В  период  разбирательства по делу заявителя  в  отношении
   обвиняемого  могла быть избрана мера пресечения в  виде  заключения
   под  стражу,  если  ему  было предъявлено  обвинение  в  совершении
   преступления,  за  которое  предусматривалось  наказание   в   виде
   лишения  свободы на срок не менее одного года, или  при  наличии  в
   деле  "исключительных обстоятельств" (пункт 1 статьи 96 УПК РСФСР).
   Если  лицу  было  предъявлено  обвинение  в  умышленном  совершении
   одного  из тяжких преступлений, указанных в пункте 2 статьи 96  УПК
   РСФСР, в том числе убийство, мера пресечения в виде заключения  под
   стражу  могла быть избрана по одному основанию тяжести совершенного
   преступления.  Пленум  Верховного суда Российской  Федерации  особо
   указал  судам, что при вынесении определений по вопросу  законности
   и  обоснованности  помещения лица под стражу  они  должны  избегать
   оценки  собранных по делу доказательств, а также высказывать мнение
   о  виновности  либо невиновности обвиняемого (пункт 9 Постановления
   Пленума  Верховного суда Российской Федерации N 6  от  29  сентября
   1994 г.).
       50.  Постановление прокурора или решение суда,  санкционирующее
   помещение   под   стражу,  должны  были  быть   мотивированными   и
   обоснованными  (статья  92  УПК РСФСР).  Обвиняемого  уведомляли  о
   вынесении   постановления  об  избрании  в  отношении   него   меры
   пресечения  в  виде  заключения под стражу, а также  объясняли  ему
   порядок  обжалования  указанного  Постановления  (статья   92   УПК
   РСФСР).
   
                    C. Сроки содержания под стражей
                                   
       Виды содержания под стражей
       51.  УПК  РСФСР проводил различие между двумя видами содержания
   под  стражей: одно - "на время предварительного следствия", то есть
   на  время,  когда  компетентный орган - милиция или  прокуратура  -
   проводит  следственные действия, и другое - "на время  рассмотрения
   дела  судом".  Хотя  нет  никакой логической  разницы  между  этими
   видами  (задержанный  содержится в том же  учреждении),  исчисление
   сроков различается.
       Сроки содержания под стражей в ходе предварительного следствия
       52.  После  задержания  лицо помещалось  под  стражу  на  время
   предварительного следствия. Максимально допустимый срок  содержания
   под  стражей  на  время  предварительного следствия  составлял  два
   месяца,  но  он  мог  быть продлен до 18 месяцев в  "исключительных
   обстоятельствах".  Продление осуществлялось  по  санкции  прокурора
   соответствующего   уровня,   вплоть   до   Генерального   прокурора
   Российской   Федерации.  Продление  срока  свыше  18   месяцев   не
   допускалось (статья 97 УПК РСФСР).
       53.   Срок   содержания   под  стражей  на   время   проведения
   предварительного следствия исчислялся до того дня, когда  следствие
   считалось  завершенным и обвиняемому предоставляли  материалы  дела
   для  ознакомления  с ними (статьи 97, 199, 200 и  201  УПК  РСФСР).
   Доступ  к  материалам дела должен был быть предоставлен не  позднее
   одного  месяца  до  того,  как установленный  срок  содержания  под
   стражей  истечет (статья 97 УПК РСФСР). Если обвиняемому необходимо
   дополнительное  время  для  изучения  материалов  дела,  судья   по
   представлению  прокурора мог санкционировать  продление  содержания
   обвиняемого  под стражей до завершения ознакомления  с  материалами
   дела, но на срок не более шести месяцев.
       Сроки содержания под стражей на время рассмотрения дела судом
       54.  Как  только  следствие считалось завершенным,  обвиняемому
   было вручено обвинительное заключение и он закончил ознакомление  с
   материалами  дела,  дело  направляется в суд  первой  инстанции.  С
   этого  дня  начинается содержание под стражей на время рассмотрения
   дела  судом. УПК РСФСР не устанавливал сроки содержания по  стражей
   на время рассмотрения дела судом.
   
      D. Судебное разбирательство в отношении жалоб на законность
                        содержания под стражей
   
       55.   Лицо,   содержавшееся  под  стражей,  его   адвокат   или
   представитель   могли  оспорить  постановление  о  содержании   под
   стражей  и  о  последующем продлении его сроков в суд (статья  2201
   УПК  РСФСР).  Судья должен был рассмотреть вопрос  о  законности  и
   обоснованности  содержания под стражей или о последующем  продлении
   его  сроков  в  течение  трех  дней, начиная  с  момента  получения
   соответствующих  материалов. Рассмотрение такого вопроса  проходило
   in  camera  в  присутствии прокурора и адвоката  или  представителя
   лица,  содержавшегося под стражей. Лицо, содержащееся под  стражей,
   уведомлялось  об  этом,  и  рассмотрение  такого  вопроса   в   его
   отсутствие  было допустимо только в исключительных обстоятельствах,
   когда  лицо,  содержащееся под стражей, по своей  собственной  воле
   отказывалось  от  права присутствовать при  этом.  Судья  мог  либо
   отклонить  жалобу  на  незаконность содержания  под  стражей,  либо
   отменить  содержание  под  стражей и  санкционировать  освобождение
   лица  из-под  стражи. Решение судьи должно было быть мотивированным
   (статья 2202 УПК РСФСР).
       56.  Определение суда могло быть обжаловано в вышестоящий  суд.
   Срок  рассмотрения  подобной  жалобы тот  же,  что  установлен  для
   рассмотрения  кассационной жалобы на приговор  (см.  ниже)  (статья
   331 УПК РСФСР).
   
                   E. Срок судебного разбирательства
   
       57.  Рассмотрение дела должно было начинаться в срок не позднее
   14  дней  со  дня,  когда  судья  вынес  определение  о  назначении
   заседания   (статьи   2231  и  239  УПК  РСФСР).  Продолжительность
   рассмотрения дела ограничена не была.
       58.   Суд   кассационной  инстанции  должен   был   рассмотреть
   кассационную  жалобу  на Решение суда первой  инстанции  в  течение
   десяти  дней  с момента ее получения. В исключительных случаях  или
   при  рассмотрении  дела Верховным судом Российской  Федерации  этот
   срок  может  быть  дольше, вплоть до двух месяцев (статья  333  УПК
   РСФСР).     Возможность    дальнейшего    продления    срока     не
   предусматривалась.
   
   
        I. Предполагаемое нарушение пункта 3 статьи 5 Конвенции
   
       59.  Заявитель утверждала, что срок содержания ее  под  стражей
   был  чрезмерно  длительным. Европейский суд  полагает,  что  данная
   часть  жалобы подлежит рассмотрению с применением положений  пункта
   3 статьи 5 Конвенции, который гласит:
       "Каждое лицо, подвергнутое аресту или задержанию в соответствии
   с  положениями  подпункта "c" пункта 1 настоящей  статьи,...  имеет
   право на судебное разбирательство в течение разумного срока или  на
   освобождение до суда".
       60. Период содержания заявителя под стражей начался 3 июля 1998
   г.,  когда  она  была помещена под стражу, и длился до  30  декабря
   1999  г.  -  дня, когда она была освобождена из-под  стражи.  Таким
   образом,   период,  который  необходимо  принимать   во   внимание,
   составляет один год пять месяцев и 27 дней.
   
                           A. Доводы сторон
   
       61.  Заявитель  утверждала, что лишение свободы является  самой
   жесткой  мерой  пресечения. Она также указывала,  что  данная  мера
   пресечения  не должна была применяться к ней в связи с нестабильным
   состоянием   ее  здоровья,  а  также  наличием  у  нее   постоянной
   регистрации  в г. Москве, где она проживала со своим душевнобольным
   сыном,   требующим  постоянной  заботы  и  контроля.  В   связи   с
   должностью  и  известностью  ее  покойного  мужа  заявитель   имела
   высокий  социальный  статус,  и, следовательно,  не  было  разумной
   необходимости  в  предотвращении совершения ею новых  преступлений.
   Национальные  суды не установили доказательств того, что  заявитель
   имела  намерение  скрыться  от правосудия,  оказывать  давление  на
   свидетелей  и продолжать осуществлять преступные действия.  Наконец
   заявитель  утверждала, что 18-месячный период расследования  одного
   эпизода   убийства  при  одном  обвиняемом  (заявителе)  не   может
   считаться разумным в любом случае.
       62.  Власти Российской Федерации утверждали, что часть 2 статьи
   96  Уголовно-процессуального кодекса РСФСР допускала заключение под
   стражу    исключительно    на   основании   тяжести    совершенного
   преступления.  Поскольку  у следственных органов  были  достаточные
   основания  подозревать заявителя в совершении убийства,  заключение
   ее  под  стражу  являлось законным. Кроме того,  власти  Российской
   Федерации   утверждали,  что  избрание  следственными  органами   в
   отношении  заявителя меры пресечения в виде заключения  под  стражу
   также  объясняется ее высоким социальным статусом, который  дал  бы
   ей  возможность оказывать давление на свидетелей, и  сложившейся  в
   ее  семье  ситуацией.  Они  отметили,  что  несовершеннолетний  сын
   заявителя  находился  под  опекой  ее  родственников.  Общий   срок
   содержания   заявителя   под  стражей  не  превысил   18   месяцев,
   максимально    допустимых   пунктом   2   статьи    97    Уголовно-
   процессуального  кодекса  РСФСР  за  совершение  тяжких  или  особо
   тяжких  преступлений.  Законность продления  срока  содержания  под
   стражей неоднократно подтверждалась судами Российской Федерации.
   
                      B. Мнение Европейского суда
   
       63.   Европейский  суд  отметил,  что  разумное  подозрение   в
   совершении   заявителем  убийства  своего  мужа  могло   изначально
   послужить  основанием  для заключения ее  под  стражу.  Продолжение
   существования  подобного подозрения является  необходимым  условием
   для  обоснования законности продления срока содержания под стражей,
   однако  по  истечении  определенного времени  оно  не  может  более
   являться  достаточным.  В подобных случаях Европейский  суд  должен
   установить,  могут  ли  иные причины, названные  судами  Российской
   Федерации,  служить основаниями для дальнейшего лишения свободы.  В
   тех  случаях  когда  подобные  основания  являются  "уместными"   и
   "достаточными",  Европейский суд также должен установить,  было  ли
   проявлено  национальными властями "особое старание" при  проведении
   расследования по делу (см. Постановление Европейского суда по  делу
   "Лабита  против  Италии" (Labita v. Italy), жалоба  N  26772/95,  з
   153, ECHR 2000-IV).
       64.  Вопрос  о  законности и разумности длительного  содержания
   заявителя под стражей рассматривался 21 декабря 1998 г.,  6  апреля
   и  1  ноября  1999 г. Лефортовским районным судом г.  Москвы  и  13
   января,  11 мая и 25 ноября 1999 г. Московским городским  судом.  В
   своих   определениях  суды  постоянно  указывали,  что   содержание
   заявителя  под стражей является законным и обоснованным в  связи  с
   тем,  что она обвиняется в совершении тяжкого преступления, а также
   тем,  что  отсутствуют обстоятельства, дающие  право  заявителю  на
   освобождение,  так  как  состояние  ее  здоровья  было   достаточно
   устойчивым,  а  заботится  о  ее  сыне-инвалиде  могла  дочь.   Как
   пояснили    власти   Российской   Федерации,   пределы   судейского
   рассмотрения  вопроса о законности и обоснованности содержания  под
   стражей  были  узки в связи с пунктом 2 статьи 96 действовавшего  в
   то    время   Уголовно-процессуального   кодекса   РСФСР,   который
   законодательно закреплял презумпцию того, что если лицо  обвиняется
   в  совершении  тяжкого  или  особо тяжкого  преступления,  суды  не
   должны  доказывать наличие иных оснований для содержания  лица  под
   стражей.
       65. Власти Российской Федерации также отметили, не ссылаясь  на
   конкретное  судебное  решение,  которое  бы  содержало  в  себе  то
   основание, что заявитель должна была быть оставленной под  стражей,
   поскольку  она  могла  оказывать влияние на  свидетелей,  используя
   свое  социальное  положение. Европейский суд напомнил,  что  к  его
   задачам   не   относится  исполнение  роли  национальных   властей,
   принявших  решение  о  помещении  заявителя  под  стражу,  а  также
   проведение  своего  собственного исследования  обстоятельств  дела,
   свидетельствующих  за  и  против  содержания   под   стражей   (см.
   Постановление  Европейского суда по делу "Николов против  Болгарии"
   (Nikolov  v.  Bulgaria) от 30 января 2003 г., жалоба N 38884/97,  з
   74,  а также упоминавшееся выше Постановление Европейского суда  по
   делу  "Лабита  против  Италии", з 152).  Указанное  заявление  было
   сделано  властями  Российской  Федерации  в  первый  раз   в   ходе
   разбирательства  по делу в Европейском суде, национальные  суды  же
   никогда  не  ссылались  на подобный риск в  течение  всего  периода
   рассмотрения жалобы заявителя.
       66.  Европейский  суд  признал,  что  жестокость  наказания  за
   совершенное преступление имеет значение при оценке риска того,  что
   лицо   скроется   от   правосудия.  Ввиду  тяжести   предъявленного
   заявителю  обвинения  власти  Российской  Федерации  могли  разумно
   полагать,  что  подобный риск был изначально установлен.  При  этом
   Европейский  суд  неоднократно указывал, что  тяжесть  совершенного
   преступления  не может сама по себе служить основанием  длительного
   срока  содержания под стражей (см. Постановление Европейского  суда
   по  делу  "Ольстовский против Польши" (Olstowski v. Poland)  от  15
   ноября  2001 г., жалоба N 34052, з 78; и Постановление Европейского
   суда по делу "Илийков против Болгарии" (Ilijkov v. Bulgaria) от  26
   июля  2001  г.,  жалоба  N 33988/96, з 81). Особенно  это  важно  в
   подобных  делах,  как это, где правовая квалификация  обстоятельств
   дела   и,   следовательно,  наказания,  установленного   заявителю,
   осуществлялась  следственными органами без судебного  контроля  над
   тем,  подтверждают  ли  собранные по делу  доказательства  разумное
   подозрение  в  совершении  заявителем  преступления,  обвинение   в
   котором ей было предъявлено (см. выше з 49 in fine).
       67.  Европейский суд далее напомнил, что длительное  содержание
   под   стражей  в  конкретном  деле  может  быть  обосновано  только
   наличием    ссылок   на   действительно   существующие   требования
   общественного    интереса,   который,   несмотря   на    презумпцию
   невиновности,  имеет больший вес, чем правило об  уважении  свободы
   личности.  Любая система принудительного помещения  под  стражу  до
   суда  сама  по  себе  противоречит требованиям пункта  3  статьи  5
   Конвенции,  при  этом  на  власти  государства-ответчика  возложена
   обязанность  установить  и  продемонстрировать  наличие  конкретных
   обстоятельств,  превышающих  по своему  значению  правило  уважения
   свободы   личности.  Переложение  бремени  доказывания   на   лицо,
   содержащееся  под  стражей, в подобных делах  опровергает  правило,
   закрепленное статьей 5 Конвенции, согласно которому заключение  под
   стражу  является  исключительным отклонением от права  на  свободу,
   возможным   только   в   исчерпывающе   определенных    и    строго
   установленных   случаях  (см.  упоминавшееся   выше   Постановление
   Европейского суда по делу "Илийков против Болгарии", з 84  -  85  с
   последующими ссылками).
       68. Европейский суд установил, что определения судов Российской
   Федерации  не  были  основаны  на  результатах  исследования   всех
   относящихся  к делу обстоятельств. В них не нашли отражения  доводы
   адвоката  заявителя  относительно  того,  что  заявитель  ранее  не
   обвинялась  в  совершении преступлений, что у нее  есть  постоянная
   регистрация  в  г.  Москве, что она связана  семейными  узами,  что
   образ  ее  жизни  был  установившимся,  что  она  обладала  высоким
   социальным   статусом   и  что  "бытовой"  характер   преступления,
   обвинение  в  котором  ей  было  предъявлено,  явно  снижает   риск
   продолжения  ею  преступной деятельности или оказания  давления  на
   свидетелей.  Необходимо  отметить, что в  своем  Определении  от  1
   ноября  1999  г. Лефортовский районный суд г. Москвы прямо  указал,
   что   ни   состояние   здоровья   заявителя,   ни   неблагоприятные
   последствия  разлуки  ее с сыном не могут служить  основаниями  для
   признания  содержания ее под стражей "незаконным и необоснованным".
   В  данном  случае заявитель была освобождена из-под стражей  только
   по  прошествии максимально допустимого срока, а именно за  три  дня
   до истечения 18 месяцев.
       69.  Европейский  суд счел, что то обстоятельство,  что  власти
   Российской   Федерации  не  привели  конкретных  причин,   ссылаясь
   исключительно на тяжесть предъявленного обвинения, и переложили  на
   обвиняемую  бремя  доказывания того, что у нее  отсутствовала  даже
   гипотетическая  возможность  скрыться  от  правосудия,   продолжать
   осуществлять   преступные  действия  или  оказывать   давление   на
   свидетелей  означает,  что  основания  продления  срока  содержания
   заявителя   под   стражей   не   могут  считаться   "достаточными".
   Следовательно,  властям Российской Федерации не удалось  обосновать
   длительное  содержание  заявителя  под  стражей  в  течение   всего
   периода  рассмотрения  ее  дела.  При  данных  обстоятельствах  нет
   оснований  для  рассмотрения  вопроса  о  том,  осуществлялось   ли
   предварительное следствие с "особым усердием".
       70. Таким образом, в данном деле имело место нарушение пункта 3
   статьи 5 Конвенции.
   
       II. Предполагаемое нарушение пункта 4 статьи 5 Конвенции
   
       71. Заявитель указывала, что Судебное определение по ее жалобам
   на  Постановление о заключение под стражу от 8 октября  1999  г.  в
   нарушение   пункта   4  статьи  5  Конвенции   не   было   вынесено
   безотлагательно. Данные положения Конвенции гласят:
       "4.  Каждый,  кто  лишен свободы путем ареста  или  задержания,
   имеет    право   на   разбирательство,   в   ходе   которого    суд
   безотлагательно  решает  вопрос  о  законности  его  задержания   и
   выносит   постановление   о  его  освобождении,   если   задержание
   незаконно".
   
                           A. Доводы сторон
   
       72.   Заявитель   утверждала,  что  пунктом   2   статьи   2202
   действовавшего  в то время Уголовно-процессуального  кодекса  РСФСР
   предусматривалось  обязательное рассмотрение жалобы  на  законность
   Постановления  о  продлении срока предварительного  содержания  под
   стражей  в  течение трех дней со дня получения всех  материалов.  В
   случае  заявителя указанное требование Лефортовским районным  судом
   г.  Москвы выполнено не было. Затем потребовалось еще 25  дней  для
   рассмотрения  жалобы заявителя на Определение от 1 ноября  1999  г.
   Московским городским судом.
       73. Власти Российской Федерации утверждали, что жалоба адвоката
   заявителя  поступила  в  Лефортовский районный  суд  г.  Москвы  15
   октября  1999  г.,  а  жалоба заявителя - 25 октября  1999  г.  Как
   указано   на   копии   сопроводительного   письма   следователя   о
   направлении материалов дела, они поступили в Лефортовский  районный
   суд  г.  Москвы 26 октября 1999 г. Суд назначил рассмотрение  жалоб
   на   27  октября  1999  г.,  что  не  превышает  трехдневный  срок,
   предусмотренный  пунктом  2  статьи  2202  Уголовно-процессуального
   кодекса  РСФСР.  Тем не менее судебное заседание  не  состоялось  в
   указанный  день  в  связи с болезнью заявителя. 1  ноября  1999  г.
   Лефортовский районный суд г. Москвы рассмотрел жалобы и оставил  их
   без  удовлетворения. 1, 4, 9 и 12 ноября 1999  г.  заявитель  и  ее
   адвокаты  обратились  в  Московский  городской  суд  с  жалобой  на
   определение  районного суда. Слушание в Московском  городском  суде
   было  назначено на 17 ноября 1999 г. и впоследствии отложено до  25
   ноября  1999  г. в связи с тем, что заявитель требовала  проведения
   судебного  слушания в ее присутствии. 25 ноября 1999 г.  Московский
   городской  суд оставил без изменения Определение от 1  ноября  1999
   г.  Власти Российской Федерации полагали, что требования  пункта  4
   статьи 5 Конвенции были соблюдены в данном деле.
   
                      B. Мнение Европейского суда
   
       74. Прежде всего Европейский суд напомнил, что пункт 4 статьи 5
   Конвенции,  гарантируя  лицам, лишенным свободы  путем  ареста  или
   задержания,  право на обжалование их задержания,  также  закрепляет
   право    указанных    лиц   после   указанного    обжалования    на
   безотлагательное  вынесение судом решения о  законности  заключения
   под  стражу  или  об  освобождении лица  из-под  стражи,  в  случае
   признания  такого  задержания  незаконным.  Несмотря  на  то,   что
   указанная  статья  не  вынуждает Высокие  Договаривающиеся  Стороны
   основывать  второй  уровень  судебных  инстанций  для  рассмотрения
   вопроса  о  законности  задержания,  государство,  создающее  такую
   систему,  должно  в  принципе  предоставлять  задержанным   те   же
   гарантии  при  обжаловании,  что и в  суде  первой  инстанции  (см.
   Постановление  Европейского суда по делу "Наварра  против  Франции"
   (Navarra v. France) от 23 ноября 1993 г., Series A, N 273 B, з  28;
   Постановление Европейского суда по делу "Тот против Австрии"  (Toth
   v.  Austria)  от  12  декабря 1991 г., Series  A,  N  224,  з  84).
   Требование  того, что решение должно быть вынесено безотлагательно,
   безусловно, является одной из таких гарантий; несмотря на  то,  что
   год  рассмотрения  дела  одной судебной инстанцией  по  жалобам  на
   нарушение  пункта  1  статьи  6  Конвенции  часто  встречается   на
   практике,  пункт 4 статьи 5 Конвенции, касающийся вопросов  свободы
   личности,    требует    незамедлительности    (см.    Постановление
   Европейского  суда  по  делу  "Хатчисон  Рейд  против  Соединенного
   Королевства"   (Hutchison  Reid  v.  United  Kingdom),   жалоба   N
   50272/99,  з  79,  ECHR  2003-IV). В связи с этим  Европейский  суд
   также  напомнил,  что существует необходимость в  скором  вынесении
   решения,  определяющего законность заключения под стражу в  случаях
   длящегося   судебного  разбирательства  по   делу,   поскольку   на
   заявителя   должна   в  полной  мере  распространяться   презумпция
   невиновности   (см.  Постановление  Европейского   суда   по   делу
   "Иловиецкий против Польши" (Ilowiecki v. Poland) от 4 октября  2001
   г., жалоба N 27504/95, з 76).
       75.  Возвращаясь к данному делу, Европейский суд  отметил,  что
   адвокат  заявителя  и  она сама обращались в Лефортовский  районный
   суд  г.  Москвы с жалобами на незаконное содержание ее под  стражей
   15  октября, 18/19 октября 1999 г., соответственно. Несмотря на то,
   что  жалоба адвоката была зарегистрирована в суде в тот же день (15
   октября,  в пятницу), прошло шесть дней (с 19 по 25 октября),  пока
   жалоба  заявителя  из  следственного  изолятора  поступила  в  суд.
   Власти  Российской  Федерации  не  представили  никаких  объяснений
   столь  длительной  доставке  документа  в  пределах  границ  одного
   административного района г. Москвы, "Лефортово".
       76.  Европейский  суд  отметил, что действовавшее  в  то  время
   уголовно-процессуальное   законодательство   Российской   Федерации
   устанавливало   трехдневный  срок  для   рассмотрения   жалобы   на
   незаконное содержание под стражей. При этом срок исчислялся со  дня
   получения материалов дела, а не дня подачи жалобы (см. выше з  55).
   Как  представляется,  в  данном случае  указанное  требование  было
   соблюдено:  25  октября  1999  г.  жалоба  заявителя  поступила   в
   Лефортовский   районный  суд  г.  Москвы;  26   октября   1999   г.
   Генеральная    прокуратура    Российской    Федерации     направила
   соответствующие  части  материалов  дела  в  суд;  первое  судебное
   слушание  было назначено на среду, 27 октября 1999 г. Тем не  менее
   в  указанный  день  судебное  слушание  не  состоялось  в  связи  с
   болезнью   заявителя.  Проблемы  заявителя   с   сердцем   являются
   объективным  фактором,  за  который  не  несут  ответственность  ни
   власти  Российской Федерации, ни сама заявитель. Делая поправку  на
   здоровье  заявителя,  суд  назначил  новое  судебное  слушание   на
   понедельник, 1 ноября 1999 г. В тот же день жалобы заявителя  и  ее
   адвоката были рассмотрены и оставлены без удовлетворения.
       77. Что касается вопроса кассационного обжалования, Европейский
   суд  отметил,  что жалоба на определение об отказе в удовлетворении
   ходатайства   заявителя   об  освобождении   из-под   стражи   была
   рассмотрена  в течение десяти дней после ее получения (см.  выше  з
   56  и 58). Заявитель и ее адвокаты представили свои жалобы в разные
   дни  в  период  с  1 по 12 ноября 1999 г. Первое судебное  слушание
   было  назначено на 17 ноября 1999 г., что соответствует  требованию
   о десятидневном сроке.
       78. Власти Российской Федерации утверждали, что жалоба не могла
   быть   рассмотрена   17   ноября  1999  г.,   поскольку   заявитель
   ходатайствовала  о  личном участии в судебном  слушании.  Поскольку
   заявитель  не  указывала,  что  она излагала  вопрос  о  ее  личном
   участии   в   судебном   слушании  в  своей  кассационной   жалобе,
   Европейский  суд  счел,  что последующая  задержка  в  рассмотрении
   жалобы  произошла  по  вине  заявителя.  Московский  городской  суд
   удовлетворил ходатайство заявителя и отложил судебное  слушание  на
   одну  неделю.  Адвокатом заявителя были представлены дополнительные
   замечания  по  делу. 25 ноября 1999 г. жалоба на Определение  от  1
   ноября 1999 г. была рассмотрена и оставлена без удовлетворения.
       79.  Общая  длительность  рассмотрения жалобы,  таким  образом,
   составила,  приблизительно, один месяц и десять дней (с 15  октября
   по  25 ноября 1999 г.). В ходе указанного периода вопрос законности
   Постановления  о заключении заявителя под стражу был  рассмотрен  в
   двух  судебных инстанциях, а судебные слушания состоялись  по  мере
   возможности  в  пределах  сроков,  установленных  законодательством
   Российской  Федерации. При данных обстоятельствах  Европейский  суд
   счел,  что в данном случае отсутствовало нарушение пункта 4  статьи
   5  Конвенции относительно безотлагательности рассмотрения вопроса о
   законности помещения под стражу национальными судами.
   
       III. Предполагаемое нарушение пункта 1 статьи 6 Конвенции
   
       80.  Заявитель  утверждала, что предъявленное  ей  обвинение  в
   совершении преступления не было определено в "разумное время",  как
   того требует пункт 1 статьи 6 Конвенции, который гласит:
       "Каждый...  при  предъявлении ему любого  уголовного  обвинения
   имеет право на... разбирательство дела в разумный срок... судом".
   
              A. Период времени, принимаемый во внимание
   
       81.  Европейский суд напоминает, что период, который необходимо
   принимать  во  внимание, определяя длительность разбирательства  по
   уголовному   делу,  начинается  с  того  дня,  когда   лицо   стало
   "обвиняемым"  в  автономном  и действительном  смысле,  придаваемом
   этому  термину. Заканчивается рассматриваемый период в день,  когда
   обвинение  окончательно  определено или уголовное  дело  прекращено
   (см.,  среди  прочих,  Постановление  Европейского  суда  по   делу
   "Калашников  против Российской Федерации" (Kalashnikov v.  Russia),
   жалоба N 47095/99, з 124, ECHR 2002-VI).
       82.  Период, который необходимо принимать во внимание в  данном
   деле,  начался  3 июля 1998 г., когда заявитель была  помещена  под
   стражу,  но  до  сих  пор  не  окончился, судебное  разбирательство
   продолжается.  Европейский суд напомнил, что наиболее целесообразно
   принимать   во   внимание  только  те  периоды,   когда   по   делу
   действительно  велось  судебное  разбирательство,  то  есть  тогда,
   когда   по   делу  заявителя  еще  не  было  вынесено  эффективного
   судебного  решения  и  когда  на власти Российской  Федерации  было
   возложено    обязательство   определить   предъявленное   заявителю
   обвинение  в совершении преступления в течение "разумного  времени"
   (см.  Постановление  Европейского суда по делу  "Ярославцев  против
   Российской  Федерации" (Yaroslavtsev v. Russia) от 2  декабря  2004
   г.,  жалоба  N 42138/02, з 22). Следовательно, период с 21  декабря
   2000  г.,  когда приговор от 16 ноября 2000 г. вступил  в  законную
   силу,  и 7 июня 2001 г., когда приговор был отменен, не принимается
   во внимание.
       83.  Следовательно, принимаемый во внимание  период  длится  до
   настоящего времени и составляет шесть лет и один месяц.
   
         B. Разумность длительности судебного разбирательства
                                   
                           1. Доводы сторон
   
       84.   Заявитель  утверждала,  что  с  начала  нового  судебного
   разбирательства  в  2001  году  суды  проводили  судебные  слушания
   нерегулярно,  часто  откладывая  рассмотрение  дела  по   причинам,
   независящим  от  нее. Суд, в производстве которого находилось  дело
   заявителя,  отказал  в удовлетворении ее ходатайства  об  изменении
   места  проведения  судебного  разбирательства,  и  заявитель   была
   вынуждена  посещать судебные слушания, которые состоялись  в  суде,
   расположенном  за 60 километров от ее дома, что ухудшило  состояние
   ее здоровья и привело к значительным финансовым расходам.
       Определение  от  25  октября 2004 г. о  проведении  еще  одного
   подготовительного  заседания привело бы к  дальнейшим  задержкам  в
   рассмотрении  дела, и, по мнению заявителя, оно  обозначило  начало
   третьего "круга" судебного разбирательства.
       85.  Власти  Российской Федерации утверждали,  что  задержки  в
   судебном разбирательстве по делу заявителя имели место не  по  вине
   национальных  судов,  которые  приняли  все  возможные   меры   для
   обеспечения скорого рассмотрения дела.
   
                      2. Мнение Европейского суда
   
       86.  Европейский  суд  напомнил,  что  разумность  длительности
   судебного   разбирательства  должна  оцениваться  в  свете   особых
   обстоятельств дела, с учетом критериев, установленных  прецедентной
   практикой  Европейского  суда.  В частности,  необходимо  учитывать
   сложность   дела,   поведение  заявителя  и  властей   государства-
   ответчика.    Касаясь    последнего   указанного    обстоятельства,
   необходимо  принимать  во  внимание также  ценность  для  заявителя
   объекта    судебного    разбирательства   (см.,    среди    прочих,
   упоминавшееся  выше  Постановление  Европейского   суда   по   делу
   "Калашников против Российской Федерации", з 125).
       87.  Европейский  суд отметил, что дело заявителя  не  является
   сложным,  поскольку  на  его  рассмотрении  находится  только  один
   эпизод  убийства,  где заявитель выступает основным  подозреваемым.
   Следовательно, сложность дела не может рассматриваться  в  качестве
   основания длительности судебного разбирательства.
       88.  Также  не  следует,  что поведение  заявителя  существенно
   повлияло на длительность судебного разбирательства. В любом  случае
   Европейский  суд  напомнил,  что статья  6  Конвенции  не  содержит
   требования  об  активном  взаимодействии обвиняемого  с  судами.  В
   частности, заявителей нельзя обвинять за то, что они в полной  мере
   пользуются    средствами    правовой    защиты,    предусмотренными
   национальным   законодательством  (см.  Постановление  Европейского
   суда  по  делу  "Ягчи  и  Саргин против Турции"  ({Yagci}  <*>  and
   {Sargin} v. Turkey) от 8 июня 1995 г., Series A, N 319-A, з 66).
   --------------------------------
       <*> Здесь и далее по тексту слова на национальном языке набраны
   латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       89. Вместе с тем Европейский суд отметил, что многие задержки в
   судебном   разбирательстве  по  делу  стали  результатом   действия
   властей Российской Федерации, а, скорее, их бездействия. В связи  с
   этим  Европейский  суд  напомнил, что на  протяжении  полутора  лет
   заявитель  содержалась  под стражей, и это  обстоятельство  требует
   особого  старания  со стороны судов, в чьем производстве  находится
   дело,  для  скорейшего  рассмотрения дела (см.  упоминавшееся  выше
   Постановление   Европейского  суда  по  делу   "Калашников   против
   Российской Федерации", з 132).
       90.    На   начальном   этапе   предварительное   расследование
   безосновательно  увеличило  общий период разбирательства.  Несмотря
   на  то,  что  уголовное дело было возбуждено сразу после совершения
   преступления,  где заявитель выступала единственной  подозреваемой,
   более  года  потребовалось бригаде из восьми опытных  следователей,
   чтобы  передать  дело в суд. В течение 1998 и 1999  годов  адвокаты
   заявителя    неоднократно   жаловались   на   длительные    периоды
   бездействия между проведением следственных действий, в связи с  чем
   властями   Российской   Федерации  не  было  представлено   никаких
   объяснений.
       91.  Дальнейшие задержки судебного разбирательства были вызваны
   нерегулярными  судебными слушаниями, которые состоялись  в  течение
   второго  судебного  разбирательства. После отмены  Верховным  судом
   Российской  Федерации первого приговора в июне 2001 года  материалы
   уголовного  дела были возвращены в суд первой инстанции  в  октябре
   2001  года, то есть спустя более четырех месяцев. Действительно,  в
   2003  году судебное разбирательство неоднократно приостанавливалось
   с  целью предоставления заявителю времени для выздоровления. Однако
   после  выздоровления  заявителя менее десяти  судебных  слушаний  с
   заметным  промедлением,  длящимся  от  двух  недель  до  нескольких
   месяцев,  было проведено в 2004 году. Несмотря на то, что заявитель
   не  содержалась  под  стражей, Европейский суд  счел,  что  суд,  в
   производстве которого находилось дело заявителя, должен  был  более
   плотно    назначать   судебные   слушания   с    целью    ускорения
   разбирательства   по   делу  (см.,  для  сравнения,   Постановление
   Европейского  суда  по делу "Чевизович против Германии"  (Cevizovic
   v.  Germany)  от 29 июля 2004 г., жалоба N 49746/99, з  51  и  60).
   Наконец,  он  отметил, что по прошествии более шести  лет  судебное
   разбирательство  все  еще  продолжается  по  делу  в  суде   первой
   инстанции.
       92.  Принимая  во  внимание изложенное, длительность  судебного
   разбирательства   по  данному  делу  не  соответствует   требованию
   "разумного срока". Следовательно, было допущено нарушение пункта  1
   статьи 6 Конвенции.
   
                  IV. Применение статьи 41 Конвенции
   
       93. Статья 41 Конвенции предусматривает:
       "Если  Европейский  суд  объявляет, что имело  место  нарушение
   Конвенции  или  Протоколов  к  ней,  а  внутреннее  право   Высокой
   Договаривающейся  Стороны  допускает  возможность  лишь  частичного
   устранения последствий этого нарушения, Европейский суд,  в  случае
   необходимости,  присуждает  справедливую  компенсацию   потерпевшей
   стороне".
   
                               A. Ущерб
   
       94.  Заявитель потребовала 5 миллионов долларов США в  качестве
   компенсации морального вреда.
       95.   Власти   Российской  Федерации  указали,  что  требования
   заявителя  чрезмерны  и необоснованны. Они отметили,  что  разумная
   денежная  сумма будет являться достаточной компенсацией  морального
   вреда, причиненного заявителю.
       96.  Европейский  суд  счел, что заявитель  испытывала  чувство
   неудовлетворенности,  беспомощности,  а  также  несправедливости  в
   результате  вынесения национальными властями решения  о  содержании
   ее  под  стражей  без  достаточных на  то  обстоятельств,  а  также
   затягивания  все еще длящегося разбирательства по уголовному  делу,
   возбужденному  в  отношении заявителя.  Европейский  суд  пришел  к
   выводу,  что  заявитель понесла моральный вред,  который  не  может
   быть  в  достаточной  мере  компенсирован только  признанием  факта
   нарушения  положений Конвенции. Соответственно, исходя из  принципа
   справедливости  и  отмечая, в частности, плохое состояние  здоровья
   заявителя,  Европейский суд присудил ей 8  тысяч  евро  плюс  сумму
   любых возможных налогов на указанную сумму.
   
                    B. Судебные расходы и издержки
   
       97.  Заявитель  не  требовала возмещения расходов  и  издержек,
   понесенных  ею  как в ходе национального судебного разбирательства,
   так и в рамках процедуры в конвенционных органах. Данный вопрос  не
   рассматривается   Европейским  судом  по  своей   инициативе   (см.
   Постановление  Европейского суда по делу  "Мотьер  против  Франции"
   (Motiere  v.  France) от 5 декабря 2000 г., жалоба  N  39615/98,  з
   26).
   
              C. Процентная ставка при просрочке платежей
   
       98. Европейский суд счел необходимым установить, что процентная
   ставка  при  просрочке платежей должна быть установлена  в  размере
   предельной   годовой   процентной  кредитной  ставки   Европейского
   центрального банка плюс три процента.
   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       1)  постановил,  что имело место нарушение пункта  3  статьи  5
   Конвенции;
       2) постановил, что в данном деле отсутствовало нарушение пункта
   4 статьи 5 Конвенции;
       3)  постановил,  что имело место нарушение пункта  1  статьи  6
   Конвенции;
       4) постановил:
       a)  что власти государства-ответчика должны выплатить заявителю
   в  течение  трех месяцев со дня вступления данного Постановления  в
   силу  в  соответствии  с пунктом 2 статьи 44  Конвенции  8000  евро
   (восемь  тысяч  евро)  в качестве компенсации  морального  вреда  в
   российских  рублях  по курсу, установленному на  день  выплаты,  не
   считая любых возможных налогов на указанную сумму;
       b)  что  по  истечении  указанного  трехмесячного  срока  и  до
   произведения  окончательной выплаты на указанную сумму  начисляется
   простой  процент  в  размере предельной  годовой  кредитной  ставки
   Европейского центрального банка плюс три процента;
       5)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 7 апреля 2005 г.  в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                       Христос РОЗАКИС
                                                                      
                                     Заместитель Секретаря Секции Суда
                                                       Сантьяго КЕСАДА
   
   
   
   
   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                             FIRST SECTION
                                   
                      CASE OF ROKHLINA v. RUSSIA
                      (Application No. 54071/00)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                        (Strasbourg, 7.IV.2005)
   
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       In the case of Rokhlina v. Russia,
       The European Court of Human Rights (First Section), sitting  as
   a Chamber composed of:
       Mr C.L. Rozakis, President,
       Mr P. Lorenzen,
       Mrs {N. Vajic}
       Mrs S. Botoucharova,
       Mr A. Kovler,
       Mrs E. Steiner,
       Mr K. Hajiyev, judges,
       and Mr S. Quesada, Deputy Section Registrar,
       Having deliberated in private on 17 March 2005,
       Delivers  the  following judgment, which was  adopted  on  that
   date:
   
                               PROCEDURE
   
       1. The case originated in an application (No. 54071/00) against
   the  Russian Federation lodged with the Court under Article  34  of
   the  Convention for the Protection of Human Rights and  Fundamental
   Freedoms  ("the  Convention")  by a  Russian  national,  Ms  Tamara
   Pavlovna Rokhlina, on 21 December 1999. She was represented  before
   the Court by Mr A. Kucherena, a lawyer practising in Moscow.
       2.  The  Russian Government ("the Government") were represented
   by  Mr  P. Laptev, Representative of the Russian Federation at  the
   European Court of Human Rights.
       3.  The applicant complained, in particular, that her detention
   on  remand  had  been  excessively  long  and  the  review  of  the
   lawfulness  of  her  detention  had not  been  "speedy".  She  also
   complained under Article 6 з 1 of the Convention that the  criminal
   charge  against  her had not been determined within  a  "reasonable
   time".
       4.  The  application was allocated to the First Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention) was constituted as provided in Rule 26 з 1.
       5.  On  23  January  2004 the President of  the  First  Section
   decided to grant priority to the application under Rule 41  of  the
   Rules of Court.
       6.  By  a decision of 9 September 2004, the Court declared  the
   application partly admissible.
       7.  On 1 November 2004 the Court changed the composition of its
   Sections  (Rule  25  з  1). This case was  assigned  to  the  newly
   composed First Section (Rule 52 з 1).
       8.  The Government and the applicant each filed observations on
   the merits (Rule 59 з 1).
   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
   
       9. The applicant was born in 1949 and lives in Moscow.
   
                A. The applicant's detention on remand
                                   
                      1. Arrest of the applicant
   
       10.  On 3 July 1998 the applicant was arrested on the suspicion
   of  shooting her husband, Lieutenant-General Lev Rokhlin, a  member
   of  the  Russian Parliament. An investigator of the  Moscow  Region
   prosecutor's  office  authorised  her  detention  on  remand.   The
   applicant  was  placed in detention facility  No.  IZ-49/9  in  the
   Moscow Region.
       11.  On 8 July 1998 the applicant was charged with murder under
   Article  105 з 1 of the Criminal Code and questioned as an  accused
   in  the  presence of Mr Vankovich, a lawyer retained  by  her.  She
   chose to remain silent on the merits of the charge against her  and
   requested  that  the  investigator  be  replaced  because  he   had
   allegedly  intimidated her and showed lack of respect for  her  and
   her  family.  On  an unspecified date the applicant's  request  was
   rejected as unsubstantiated.
       12.  On  16  July 1998 the State Duma of the Russian Federation
   (the  lower  chamber  of  the  Russian  Parliament)  established  a
   special  commission  to monitor the progress of  the  investigation
   into  the circumstances of Lieutenant-General Rokhlin's death ("the
   Duma commission").
       13.  On 21 August 1998 the applicant's detention on remand  was
   extended  until  3  December 1998. The  applicant  did  not  appeal
   against the extension order.
   
                 2. First appeal against an extension
                      of the detention on remand
   
       14.  On  1 December 1998 the applicant's detention was extended
   until  3  April  1999, that is for a total of nine months  starting
   from  the  day  of  her arrest. On 9 December 1998 the  applicant's
   lawyers  appealed  to  a  court against the extension  order.  They
   complained,  in  particular,  about  unreasonable  delays  in   the
   investigation  of the charge against their client  and  pointed  to
   her   frail   health.  The  applicant  submitted  a   supplementary
   complaint  against  the  extension order; she  indicated  that  her
   prolonged   separation  from  her  mentally   disturbed   son   was
   detrimental to his health.
       15.  On  21  December 1998 the Lyublinskiy  District  Court  of
   Moscow  rejected the appeals against the extension order.  It  held
   that  the  detention  on  remand  had  been  imposed  and  extended
   "without   any  substantial  violations  of  the  law  of  criminal
   procedure"  and  that  the  detention was justified  "because  [the
   applicant]   was  charged  with  an  especially  serious   criminal
   offence".  The court found no grounds to release the  applicant  on
   bail.  On  21  December  1998  and  10  and  13  January  1999  the
   applicant's  lawyers appealed against the decision of the  district
   court.  They  submitted that the court had not taken  into  account
   the  applicant's deteriorating health, long periods  of  inactivity
   of   the   team  of  eight  investigators,  discrepancies  in   the
   applicant's  confessions.  They also alleged  that  the  court  had
   failed in its duty to give relevant and sufficient reasons for  the
   continued  detention.  On 13 January 1999  the  Moscow  City  Court
   heard  the  appeal  and  ruled  that  the  suspicion  against   the
   applicant  that  she had committed an especially  serious  criminal
   offence  was, pursuant to Article 96 of the RSFSR Code of  Criminal
   Procedure, a sufficient ground for her detention on remand.
       16. On 13 January 1999 the State Duma of the Russian Federation
   adopted  a special address to the Prosecutor General of the Russian
   Federation. Members of Parliament noted that the investigation  was
   lingering, while the applicant remained in custody. On 15  December
   1998  the  Duma commission members had met the applicant in  prison
   and  found  her  health unsatisfactory. In view of the  applicant's
   poor  health  and adverse effects of her long separation  from  her
   mentally disturbed son and given that she was not a public  danger,
   the   Duma  requested  the  Prosecutor  General  to  consider   the
   applicant's release from custody on humanitarian grounds.
   
                 3. Second appeal against an extension
                      of the detention on remand
   
       17.  On  18 March 1999 the applicant's detention on remand  was
   extended until 3 July 1999, i.e. for a total of twelve months.  The
   applicant's lawyers appealed against the extension. They  requested
   that  the  applicant  be  released,  citing  her  poor  health  and
   excessive delays in the investigation.
       18.  On  6 April 1999 the Lyublinskiy District Court of  Moscow
   found  that  the  applicant's detention had been extended  lawfully
   and  no  substantial  violations of the laws of criminal  procedure
   had  occurred. The court held that, pursuant to Article 96  of  the
   RSFSR  Code  of Criminal Procedure, the suspicion of an  especially
   serious  criminal offence was a sufficient ground for  the  holding
   in  custody  and that there were no exceptional grounds  warranting
   the  applicant's release. The court also noted that the applicant's
   state of health permitted her holding in custody.
       19.  On  11  May  1999  the  Moscow City  Court  dismissed  the
   applicant's lawyers' appeal against the district court's  decision.
   It  upheld  the district court's interpretation that the  existence
   of  a  suspicion  of involvement in an especially serious  criminal
   offence  had  been a sufficient ground for the continued  detention
   on  remand.  The court examined the medical certificates  submitted
   by  the  applicant's defence and held that in the  absence  of  any
   life-threatening medical condition and given that  the  applicant's
   adult  daughter  was  taking  care of her  brother,  the  applicant
   should remain in custody.
   
         4. Subsequent extensions of the detention and a third
        appeal against an extension of the detention on remand
   
       20. On 23 June 1999 an extension of the detention on remand was
   authorised  until  3 November 1999. The applicant  did  not  appeal
   against the extension order.
       21.  On  8  October 1999 the acting Prosecutor General  of  the
   Russian  Federation authorised the applicant's  detention  until  3
   January 2000, i.e. for a total of eighteen months.
       22.  On 15 October 1999 the applicant's counsel, Mr Burmistrov,
   introduced  an  appeal against the detention  order  of  8  October
   1999,  under Article 220.1 of the RSFSR Code of Criminal Procedure.
   According  to  the  stamp on the first page, the  registry  of  the
   Lefortovskiy  District Court received the statement  of  appeal  on
   the same date.
       23.  On  18  or  19  October 1999 [the date is unreadable]  the
   applicant  filed  a  handwritten statement of  appeal  against  the
   order  of  8  October  1999.  On the same  date  the  head  of  the
   Lefortovo   detention  centre  forwarded   it,   along   with   the
   applicant's  medical  certificate,  to  the  Lefortovskiy  District
   Court.  According to the stamp on the forwarding letter, the  court
   received the document on 25 October 1999.
       24.  The  applicant and her lawyer complained about unjustified
   delays  in  the  investigation and submitted that  the  applicant's
   health and that of her son were steadily deteriorating.
       25. By an interim decision of 25 October 1999, the Lefortovskiy
   District  Court  scheduled the examination  of  the  appeal  by  Mr
   Burmistrov,  for 27 October 1999, at 3 p.m., with the participation
   of a prosecutor, the applicant and her counsel.
       26.  According to the covering note produced by the Government,
   on  26  October 1999 the Prosecutor General's office  sent  certain
   materials  relating to the lawfulness of the applicant's  detention
   to the Lefortovskiy District Court.
       27.  On  27 October 1999 the applicant was not brought  to  the
   court  because she had fallen ill. The prosecutor and  her  counsel
   objected  to  holding the hearing in her absence. The  hearing  was
   adjourned until 1 November 1999.
       28.  On  1  November  1999 the Lefortovskiy District  Court  of
   Moscow  heard the appeals against the extension order and dismissed
   them.  The court held that "the imposition of a preventive  measure
   in  the form of placement in custody and [subsequent] extension  of
   the   detention  in  respect  of  the  applicant  were  lawful  and
   justified".  As  to the defence's arguments about  the  applicant's
   medical  condition and adverse effects of her separation  from  her
   son,  the  court found that these arguments were not  "the  grounds
   that   would  render  the  preventive  measure  applied   to   [the
   applicant] unlawful or unjustified". The court also added  that  it
   was  not  competent to impose a different "preventive  measure"  on
   the  applicant, such decision being in the exclusive competence  of
   investigators and prosecutors.
       29.  On  1,  7  and  25  November 1999 the applicant's  lawyers
   appealed  against the decision of 1 November. They  submitted  that
   the  court  did  not take into account significant changes  in  the
   applicant's situation after fifteen months of detention,  including
   the  worsening  health of her son, and that it  did  not  give  any
   relevant reasons for the continued detention.
       30.  On  25  November 1999 by the Moscow City Court upheld  the
   decision  of  1 November 1999. The court confirmed the  conclusions
   of  the  first instance court to the effect that "the placement  in
   custody  as  a  preventive measure could be  imposed  on  the  sole
   ground  of gravity of the [committed] offence". On the basis  of  a
   medical  certificate issued by the detention facility on 4 November
   1999  the  court  determined  that the applicant  could  remain  in
   custody.
   
                        5. Release from custody
   
       31.  On  23 December 1999 the acting Prosecutor General of  the
   Russian  Federation  applied  to  the  Moscow  City  Court  for  an
   extension of the applicant's detention until 3 July 2000.
       32.  On  29  December 1999 the Moscow City  Court  refused  the
   Prosecutor  General's  application.  It  established  that  on   28
   December  1999 the applicant and her lawyers had finished  studying
   the  case-file and there were therefore no lawful grounds to extend
   her detention beyond the maximum eighteen-month period.
       33.  On 30 December 1999 the prosecutor ordered the applicant's
   release  from custody on the condition that she sign an undertaking
   not to leave the city.
   
                             B. The trial
   
       34.  On  16  November 2000 the Naro-Fominsk Town Court  of  the
   Moscow  Region convicted the applicant of premeditated  murder  and
   sentenced  her  to  eight  years' imprisonment  in  a  correctional
   colony. The court excluded the record of the interview made on  the
   day  following  the  arrest as inadmissible  evidence  because  the
   applicant  had  been interviewed in the absence of a  counsel,  her
   rights had not been explained to her, she had not been informed  of
   video-recording  and  because there were substantial  discrepancies
   between the videotaped statements and the printed record.
       35.  On  21 December 2000 the Moscow Regional Court upheld  the
   conviction.  It  established, however, mitigating circumstances  in
   the  applicant's  case  and reduced her  sentence  to  four  years'
   imprisonment.
       36. On 7 June 2001 the Supreme Court of the Russian Federation,
   by  way of supervisory review proceedings, quashed the judgments of
   16 November and 21 December 2000 and remitted the case to the Naro-
   Fominsk Town Court of the Moscow Region for a new examination.
       37.  Since  11  October  2001  the criminal  case  against  the
   applicant  has been pending before the Naro-Fominsk Town  Court  of
   the Moscow Region.
       38.  On 25 March 2002 the proceeding were stayed because of the
   applicant's illness. They were resumed on an unspecified date.
       39.  On  22  April 2003 the applicant was taken to  a  hospital
   after she had a heart attack in the courtroom.
       40. On 20 August 2003 the proceedings were stayed again because
   of  the  applicant's illness. They were resumed on  an  unspecified
   date.
       41.  On  15 April 2004 the proceedings were adjourned until  13
   May 2004 at the applicant's daughter's request.
       42.  On  13 May 2004 the hearing was adjourned because one  lay
   assessor had fallen ill.
       43.  On 28 May 2004 the applicant did not appear at the hearing
   because she had to attend to her son.
       44.  On  20  July 2004 the hearing was adjourned owing  to  the
   applicant's counsel's absence. On 8 September 2004 another  counsel
   for the applicant did not appear.
       45.  On  25  October  2004 the court  decided  to  hold  a  new
   directions  hearing because, by virtue of recently amended  Article
   30  of  the Code of Criminal Procedure, the applicant's case  could
   be  tried either by a single judge or by a three-judge bench. On  1
   November 2004 the applicant applied for trial by a single judge.
       46. The case is still pending before the trial court.
   
                       II. Relevant domestic law
                                   
                        A. Preventive measures
   
       47.  The  Code  of  Criminal Procedure of  the  Russian  Soviet
   Federalist  Socialist  Republic ("the CCrP")  of  27  October  1960
   (effective  until 30 June 2002) listed as "preventive measures"  or
   "measures of restraint", inter alia, an undertaking not to leave  a
   specified place and placement in custody (Article 89).
   
              B. Grounds for ordering detention on remand
   
       48. A decision to order detention on remand could only be taken
   by  a  prosecutor or a court (Articles 11, 89 and  96).  In  making
   this  decision the relevant authority was to consider whether there
   were  "sufficient grounds to believe" that the accused  would  flee
   from  investigation or trial or obstruct the establishment  of  the
   truth  or  re-offend (Article 89), as well as to take into  account
   the  gravity of the charge, information on the personality  of  the
   accused,  his  (her)  profession,  age,  state  of  health,  family
   situation and other circumstances (Article 91).
       49. At the material time the accused could be placed in custody
   if  he  or  she  was  charged with a criminal  offence  carrying  a
   sentence  of  at  least one year's imprisonment or  in  exceptional
   circumstances  (Article 96 з 1). If the accused  was  charged  with
   any  of the serious intentional offences listed in Article 96 з  2,
   including  manslaughter, the detention on remand could  be  imposed
   on  the  sole  ground  of the dangerousness of  that  offence.  The
   Plenary  Session  of  the Supreme Court specifically  directed  the
   courts  to  avoid  making any assessment of collected  evidence  or
   drawing conclusions as to the accused's guilt or innocence  in  the
   decisions  concerning  the  lawfulness  and  justification  of  the
   placement  in  custody (Resolution of the Plenary  Session  of  the
   Supreme  Court  of the Russian Federation, No. 6  of  29  September
   1994, paragraph 9).
       50.  A  prosecutor's  order,  or  a  court  decision,  ordering
   detention on remand was to be reasoned and justified (Article  92).
   The  accused was to be informed of the detention order and to  have
   explained  the procedure for lodging an appeal against it  (Article
   92).
   
                C. Time-limits for detention on remand
                                   
       Types of detention on remand
       51.  The  Code distinguished between two types of detention  on
   remand:  one  was  "during  the investigation",  that  is  when  an
   authorised  agency  -  the  police  or  a  prosecutor's  office   -
   undertook  investigative measures, and the other  was  "before  the
   court"  (or  "during  the trial"), that is  when  the  trial  court
   examined  the  case. Although there was no difference  in  practice
   between  them (the detainee was normally held in the same detention
   facility), the calculation of time-limits was different.
       Time-limits for detention "during the investigation"
       52.  After  his or her arrest the person was placed in  custody
   "during   the  investigation".  The  maximum  permitted   term   of
   detention  "during the investigation" was two months but  it  could
   be   extended   for   up   to  eighteen  months   in   "exceptional
   circumstances".  Extensions  were  authorised  by  prosecutors   of
   ascending hierarchical levels, up to the Prosecutor General of  the
   Russian  Federation.  No  extensions beyond  eighteen  months  were
   permitted (Article 97).
       53.  The  term  of  detention "during  the  investigation"  was
   calculated  until  the  day when the investigation  was  considered
   completed  and  the defendant was given access  to  the  case  file
   (Articles  97, 199, 200 and 201). The access was to be  granted  no
   later  than  one  month  before  the  authorised  detention  period
   expired  (Article 97). If the defendant needed additional  time  to
   study  the  case-file, a judge acting on a request by a  prosecutor
   could  grant  an extension of the defendant's detention  on  remand
   until  such time as the reading of the file was completed, but  for
   no longer than six months.
       Time-limits for detention "before the court"
       54.  Once  the investigation was considered to be complete  and
   the  defendant  had  received the bill of indictment  and  finished
   reading  the case file, the file was transferred to a trial  court.
   From that day the defendant's detention was "before the court"  (or
   "during  the  trial"). At the material time the Code set  no  time-
   limit for detention "during the trial".
   
         D. Proceedings to examine the lawfulness of detention
   
       55.  The detainee or his (her) counsel or representative  could
   challenge  the detention order, or any subsequent extension  order,
   to  a  court (Article 220.1). The judge was required to review  the
   lawfulness and justification of a detention or extension  order  no
   later than three days after receipt of the relevant materials.  The
   review  was  to  be  conducted  in camera  in  the  presence  of  a
   prosecutor  and  the  detainee's  counsel  or  representative.  The
   detainee  was to be summoned and a review in his absence  was  only
   permissible  in exceptional circumstances when the detainee  waived
   his  right  to  be present of his (her) own initiative.  The  judge
   could  either  dismiss  the challenge or revoke  the  detention  on
   remand and order the detainee's release. A judge's decision was  to
   be reasoned (Article 220.2).
       56.  An  appeal against the judge's decision lay  to  a  higher
   court.  The  time-limit for examination of such an appeal  was  the
   same  as  that established for appeals against the conviction  (see
   below) (Article 331).
   
                       E. Time-limits for trial
   
       57.  The  case examination was required to start no later  than
   fourteen  days after the judge issued a procedural order  fixing  a
   hearing  date (Articles 223.1 and 239). The duration of  the  trial
   was not limited in time.
       58.  The appeal court was required to examine an appeal against
   the  first-instance judgment within ten days upon its  receipt.  In
   exceptional  circumstances or in complex cases  or  in  proceedings
   before  the Supreme Court of the Russian Federation this time-limit
   could be longer, up to two months (Article 333). No possibility  of
   further extensions was provided for.
   
                                THE LAW
                                   
        I. Alleged violation of Article 5 з 3 of the Convention
   
       59.  The applicant complained that her detention on remand  had
   been   unreasonably  long.  The  Court  has  considered  that  this
   complaint  falls  to  be  examined under  Article  5  з  3  of  the
   Convention which provides as follows:
       "Everyone   arrested  or  detained  in  accordance   with   the
   provisions of paragraph 1 (c) of this Article shall be...  entitled
   to trial within a reasonable time or to release pending trial..."
       60. The applicant's detention on remand lasted from 3 July 1998
   when  she  was  taken in custody to 30 December 1999 when  she  was
   released.  The period to be taken into consideration thus  amounted
   to one year, five months and twenty-seven days.
   
                     A. Arguments before the Court
   
       61.  The applicant submitted that deprivation of liberty is the
   most  severe measure of restraint and that it should not have  been
   applied  to her in view of her frail health and permanent residence
   in  Moscow  where  she  had lived with her mentally  disturbed  son
   requiring  constant care and supervision. Due to her late husband's
   position and fame, she enjoyed high social esteem and the  need  to
   prevent  her  from re-offending could not be considered  reasonably
   necessary.   The  domestic  authorities  failed  to  indicate   any
   evidence  showing  that she had an intention to abscond,  to  exert
   pressure  on  witnesses  or  to continue criminal  activities.  The
   applicant  also  claimed that the term of eighteen months  for  the
   investigation  of  one  incident  of  manslaughter  involving   one
   accused  (the  applicant) cannot be considered  reasonable  by  any
   means.
       62.  The  Government submitted that Article 96 з 2 of the  then
   current  Code of Criminal Procedure ("CCrP") provided for placement
   in  custody  on the sole ground of the gravity of the  charges.  As
   the  investigative authorities had a reasonable suspicion that  the
   applicant had committed manslaughter, her placement in custody  was
   lawful.   The   Government  claimed  that  the  investigators   had
   authorised  the  applicant's detention having regard  to  her  high
   social  status,  which could have afforded her  an  opportunity  to
   exercise  pressure on witnesses, and to her family situation.  They
   noted  that  her  underage son was in care of  her  relations.  The
   global  term  of  the  applicant's detention  did  not  exceed  the
   maximum period of eighteen months authorised by Article 97 з  2  of
   the  CCrP  in  case  of  serious  and especially  serious  criminal
   offences.  The  lawfulness of extensions was confirmed  on  several
   occasions by the domestic courts.
   
                       B. The Court's assessment
   
       63.  The Court accepts that a reasonable suspicion against  the
   applicant  of  her  having  taken her  husband's  life  could  have
   warranted  the  initial  detention.  The  persistence  of  such   a
   suspicion  is  a condition sine qua non for the lawfulness  of  the
   continued  detention,  but after a certain  lapse  of  time  it  no
   longer  suffices.  In such cases, the Court must establish  whether
   the  other  grounds given by the judicial authorities continued  to
   justify  the  deprivation  of  liberty.  Where  such  grounds  were
   "relevant" and "sufficient", the Court must also ascertain  whether
   the  competent  national authorities displayed "special  diligence"
   in  the  conduct of the proceedings (see Labita v. Italy [GC],  No.
   26772/95, з 153, ECHR 2000-IV).
       64.  The  lawfulness  and  reasonableness  of  the  applicant's
   continued  detention  were examined by the district  courts  on  21
   December  1998, 6 April and 1 November 1999 and by the  city  court
   on  13 January, 11 May and 25 November 1999. In their decisions the
   courts  persistently held that the applicant's continued  detention
   was  lawful  and justified because she was charged with  a  serious
   criminal   offence   and  because  there  were   no   circumstances
   warranting  her  release  as her state of health  was  sufficiently
   stable  and  her  daughter  could  take  care  of  the  applicant's
   handicapped son. As the Government explained, the restricted  scope
   of  their review was due to then current Article 96 з 2 of the CCrP
   which  established a statutory presumption that where the  detained
   person  was  charged with a serious or especially serious  offence,
   the  courts  were  not  required to show  the  existence  of  other
   grounds warranting his or her detention.
       65.  The  Government also submitted, without  pointing  to  any
   court  decision  actually  referring  to  that  ground,  that   the
   applicant  was  to  remain  in  custody  because  she  could   have
   influenced  witnesses  using  her high  social  status.  The  Court
   reiterates  that  it  is  not its task to take  the  place  of  the
   national authorities who ruled on the applicant's detention and  to
   supply  its own analysis of facts arguing for or against  detention
   (see  Nikolov  v.  Bulgaria, No. 38884/97, з 74, 30  January  2003;
   Labita v. Italy, cited above, з 152). That specific allegation  was
   made  for  the first time in the proceedings before the  Court  and
   the  domestic  courts  never referred to such  a  risk  during  the
   period under consideration.
       66.  The Court accepts that the severity of the sentence  faced
   is  a relevant element in the assessment of the risk of absconding.
   In  view of the seriousness of the accusation against the applicant
   the  authorities  could reasonably consider that  such  an  initial
   risk  was established. However, the Court has repeatedly held  that
   the  gravity of the charges cannot by itself serve to justify  long
   periods  of detention on remand (Olstowski v. Poland, No. 34052/96,
   з  78,  15 November 2001; Ilijkov v. Bulgaria, No. 33977/96, з  81,
   26  July  2001). This is particularly true in cases,  such  as  the
   present one, where the characterisation in law of the facts  -  and
   thus  the sentence faced by the applicant - was determined  by  the
   prosecution   without  judicial  control  of  the   issue   whether
   collected  evidence  supported  a  reasonable  suspicion  that  the
   applicant  had committed the imputed offence (see paragraph  49  in
   fine above).
       67.  The Court further recalls that continued detention can  be
   justified  in  a given case only if there are specific  indications
   of  a genuine requirement of public interest which, notwithstanding
   the  presumption of innocence, outweighs the rule  of  respect  for
   individual liberty. Any system of mandatory detention on remand  is
   per  se incompatible with Article 5 з 3 of the Convention, it being
   incumbent  on the domestic authorities to establish and demonstrate
   the  existence  of concrete facts outweighing the rule  of  respect
   for  individual  liberty.  Shifting the  burden  of  proof  to  the
   detained  person  in such matters is tantamount to overturning  the
   rule  of  Article  5  of  the Convention, a provision  which  makes
   detention  an exceptional departure from the right to  liberty  and
   one  that  is  only  permissible  in  exhaustively  enumerated  and
   strictly defined cases (Ilijkov v. Bulgaria, cited above,  з  84  -
   85, with further references).
       68.  The Court finds that the decisions of the domestic  courts
   were not based on an analysis of all pertinent facts. They took  no
   notice  of  the  applicant's counsel's arguments that  she  had  no
   prior  criminal  record,  that she had  a  permanent  residence  in
   Moscow,  family ties, a stable way of life and enjoyed high  social
   esteem,  and  that  the "domestic" nature of the  offence  she  was
   charged  with  clearly  mitigated  the  risk  of  re-offending   or
   collusion.  It is remarkable that the decision of the  Lefortovskiy
   District  Court  of  1  November  1999  explicitly  indicated  that
   neither  the applicant's medical condition nor adverse  effects  of
   the  separation from her son were the factors capable of  rendering
   her  detention  "unlawful  or unjustified".  As  it  happened,  the
   applicant's  release  from custody did not  take  place  until  the
   maximum  permitted period of pre-trial detention - eighteen  months
   less three days - had expired.
       69.  The  Court  considers that by failing to address  concrete
   relevant facts and by relying solely on the gravity of the  charges
   and  shifting to the accused the burden of proving that  there  was
   not  even  a  hypothetical  danger of absconding,  re-offending  or
   collusion,  the authorities prolonged the applicant's detention  on
   grounds  which cannot be regarded as "sufficient". The  authorities
   thus  failed  to  justify  the applicant's continued  detention  on
   remand   during   the   period  under   consideration.   In   these
   circumstances  it  is  not necessary also to  examine  whether  the
   investigation was conducted with "special diligence".
       70.  There has therefore been a violation of Article 5 з  3  of
   the Convention.
   
       II. Alleged violation of Article 5 з 4 of the Convention
   
       71.  The  applicant complained that the decision on her appeals
   against  the  detention  order  of 8  October  1999  had  not  been
   rendered  "speedily" in breach of Article 5 з 4 of  the  Convention
   which provides as follows:
       "Everyone who is deprived of his liberty by arrest or detention
   shall  be  entitled to take proceedings by which the lawfulness  of
   his  detention shall be decided speedily by a court and his release
   ordered if the detention is not lawful."
   
                     A. Arguments before the Court
   
       72. The applicant submitted that then current Article 220.2 з 2
   of  the  CCrP  required examination of a complaint  concerning  the
   lawfulness  of  an extension order within three days after  receipt
   of all materials. The district court did not comply with that time-
   limit  in  her  case. Subsequently, it took the city court  twenty-
   five further days to consider her appeal against the decision of  1
   November 1999.
       73.  The  Government submitted the district court had  received
   the  applicant's  lawyer's statement of appeal on 15  October  1999
   and the applicant's points of appeal on 25 October 1999. A copy  of
   the  investigator's covering letter showed that the district  court
   had  received the case materials on 26 October 1999. It  had  fixed
   the hearing for 27 October 1999, that is within the three-day time-
   limit  established in Article 220.2 з 2 of the CCrP.  However,  the
   hearing  on  the day did not take place because of the  applicant's
   illness.  On 1 November 1999 the district court heard and dismissed
   the  appeal. On 1, 4, 9 and 12 November 1999 the applicant and  her
   lawyers  challenged the decision of the district court  before  the
   city court. The hearing before the city court was scheduled for  17
   November  1999  and  subsequently adjourned  to  25  November  1999
   because  the  applicant sought leave to appear  in  person.  On  25
   November  1999  the city court upheld the decision  of  1  November
   1999. The Government consider that the requirements of Article 5  з
   4 have been complied with.
   
                       B. The Court's assessment
   
       74.  The  Court recalls at the outset that Article 5  з  4,  in
   guaranteeing  to  persons  arrested or detained  a  right  to  take
   proceedings  to  challenge the lawfulness of their detention,  also
   proclaims   their   right,  following  the  institution   of   such
   proceedings,   to  a  speedy  judicial  decision   concerning   the
   lawfulness of detention and ordering its termination if  it  proves
   unlawful.  Although  it does not compel the Contracting  States  to
   set  up  a second level of jurisdiction for the examination of  the
   lawfulness  of  detention, a State which institutes such  a  system
   must  in  principle accord to the detainees the same guarantees  on
   appeal  as  at  first instance (Navarra v. France, judgment  of  23
   November  1993, Series A No. 273-B, з 28; Toth v. Austria, judgment
   of  12 December 1991, Series A No. 224, з 84). The requirement that
   a  decision  be given "speedily" is undeniably one such  guarantee;
   while  one  year  per  instance may be a rough  rule  of  thumb  in
   Article  6 з 1 cases, Article 5 з 4, concerning issues of  liberty,
   requires  particular expedition (see Hutchison Reid v.  the  United
   Kingdom,  No.  50272/99, з 79, ECHR 2003-IV). In that context,  the
   Court  also  recalls  that  there is a special  need  for  a  swift
   decision determining the lawfulness of detention in cases  where  a
   trial  is  pending because the defendant should benefit fully  from
   the  principle of the presumption of innocence (see {Itowiecki}  v.
   Poland, No. 27504/95, з 76, 4 October 2001).
       75.  Turning to the present case, the Court observes  that  the
   applicant's   counsel   and  the  applicant   herself   asked   the
   Lefortovskiy  District  Court  to  review  the  lawfulness  of  her
   detention  in  their  complaints of 15 October  and  18/19  October
   1999,  respectively. While counsel's complaint  was  registered  by
   the  district  court on the same day (on Friday,  15  October),  it
   took  the applicant's statement of appeal, six days (from 19 to  25
   October)  to  arrive from the detention centre to  the  court.  The
   Government did not offer any explanation for such a prolonged  time
   of  conveyance of the document within the boundaries  of  the  same
   administrative district of Lefortovo in Moscow.
       76.  The  Court notes that the then current rules  of  criminal
   procedure established a three-day time-limit for examination  of  a
   complaint  bearing on the lawfulness of detention.  The  time-limit
   was,  however, calculated from the date of receipt of all  relevant
   materials rather than from the date of lodging of a complaint  (see
   paragraph  55  above).  It appears that in the  instant  case  that
   requirement  has  been  complied  with:  on  25  October  1999  the
   district  court received the applicant's complaint; on  26  October
   1999  the Prosecutor General's office forwarded the relevant  parts
   of  the criminal file to the court; and the first hearing was fixed
   for  Wednesday, 27 October 1999. On that day, however, the  hearing
   was  cancelled  because the applicant had fallen ill.  Her  failing
   health  was an objective fact, for which neither the applicant  nor
   the  domestic authorities can be held responsible. Making allowance
   of  a few days for the applicant's recovery, the court fixed a  new
   hearing  date  for  Monday,  1 November  1999.  On  that  date  the
   complaints  by  the  applicant and her counsel  were  examined  and
   rejected.
       77. As regards the appeal proceedings, the Court notes that  an
   appeal against the order rejecting the application for release  was
   to  be  considered within ten days upon its receipt (see paragraphs
   56  and  58  above).  The applicant and her two  counsel  submitted
   their  points of appeal on various dates between 1 and 12  November
   1999.  The  first hearing was fixed for 17 November 1999,  that  is
   within the ten-day time-limit.
       78.  The Government averred that the appeal could not have been
   examined  on  17 November 1999 because the applicant had  requested
   leave to appear in person. As the applicant did not claim that  she
   had  raised that request in her points of appeal lodged on  earlier
   dates,  the Court considers that the ensuing delay was attributable
   to  her.  The city court granted her leave to appear and  adjourned
   the  hearing  for  one  week.  The  counsel  made  further  written
   submissions  on  the applicant's behalf. On 25  November  1999  the
   appeal  against the decision of 1 November 1999 was considered  and
   rejected.
       79.   The   global  duration  of  the  proceedings   was   thus
   approximately  one  month  and ten days  (from  15  October  to  25
   November  1999). During that time the lawfulness of  the  detention
   order  was  examined on two levels of jurisdiction and the  hearing
   were  held,  where  possible, within the domestic  time-limits.  In
   these  circumstances, the Court finds that there was  no  violation
   of  Article 5 з 4 of the Convention as regards the "speediness"  of
   review afforded by the domestic courts.
   
       III. Alleged violation of Article 6 з 1 of the Convention
   
       80.  The  applicant complained that the criminal charge against
   her  had  not  been  determined  within  a  "reasonable  time",  as
   required by Article 6 з 1 of the Convention which provides:
       "In  the  determination of... any criminal charge against  him,
   everyone  is entitled to a... hearing within a reasonable  time  by
   [a] ... tribunal..."
   
               A. Period to be taken into consideration
   
       81.  The  Court  recalls  that the  period  to  be  taken  into
   consideration  in  determining the length of  criminal  proceedings
   begins  with  the  day  on which a person is "charged"  within  the
   autonomous  and substantive meaning to be given to  that  term.  It
   ends  with the day on which a charge is finally determined  or  the
   proceedings   are   discontinued  (see,  among  many   authorities,
   Kalashnikov v. Russia, No. 47095/99, з 124, ECHR 2002-VI).
       82.  The  period to be taken into consideration in the  present
   case  began on 3 July 1998 when the applicant was taken in  custody
   and  it  has not yet ended, the proceedings are now pending  before
   the   trial  court.  The  Court  recalls,  however,  that   it   is
   appropriate  to take into account only the periods  when  the  case
   was  actually  pending before the courts, that is the periods  when
   there  was no effective judgment in the applicant's case  and  when
   the  authorities were under an obligation to determine  the  charge
   against  her  within a "reasonable time" (Yaroslavtsev  v.  Russia,
   No.  42138/02,  з  22,  2 December 2004). Accordingly,  the  period
   between  21  December 2000 when the judgment of  16  November  2000
   became  final  and 7 June 2001 when that judgment was  quashed,  is
   not taken into account.
       83.  It  follows that the period to be taken into consideration
   has lasted so far approximately six years and one month.
   
          B. The reasonableness of the length of proceedings
   
                     1. Arguments before the Court
   
       84.  The  applicant submitted that since the opening of  a  new
   trial  in  2001  the  courts  had held  hearings  sporadically  and
   frequently  adjourned them for the reasons beyond her control.  The
   trial  court refused her request for a change of venue and she  had
   to  attend hearings in the court located more than 60 km  from  her
   home,  which  strains her health and exhausts financial  resources.
   The  decision  of 25 October 2004 to hold a new directions  hearing
   would  lead  to  further delays in the case and it marked,  in  the
   applicant's view, the beginning of a third retrial.
       85.  The  Government  submitted that  the  proceedings  in  the
   applicant's  case had been delayed for reasons not attributable  to
   the  domestic  courts,  which had taken all  possible  measures  to
   ensure speedy examination of the case.
   
                       2. The Court's assessment
   
       86. The Court recalls that the reasonableness of the length  of
   the  proceedings is to be assessed in the light of  the  particular
   circumstances  of the case, regard being had to the  criteria  laid
   down  in the Court's case-law, in particular the complexity of  the
   case,  the  applicant's conduct and the conduct  of  the  competent
   authorities.  On  the  latter point,  what  is  at  stake  for  the
   applicant has also to be taken into consideration (see, among  many
   other authorities, Kalashnikov v. Russia, cited above, з 125).
       87.  The Court notes that the case is not a complex one as  its
   scope  is  limited  to  one  count of manslaughter,  in  which  the
   applicant  is  the main suspect. It is thus not the  complexity  of
   the case which accounted for the length of the proceedings.
       88.  Nor  does  it  appear  that the  applicant's  conduct  has
   substantially contributed to the length of the proceedings. In  any
   event,  the  Court  reiterates that Article 6 does  not  require  a
   person charged with a criminal offence to co-operate actively  with
   the  judicial  authorities.  In particular,  applicants  cannot  be
   blamed  for  taking  full advantage of the  resources  afforded  by
   national  law  in  their defence ({Yagci} and {Sargin}  v.  Turkey,
   judgment of 8 June 1995, Series A No. 319-A, з 66).
       89. The Court finds, on the other hand, that many delays in the
   proceedings  have  been  occasioned by the  acts  of  the  domestic
   authorities or rather their failures to act. In this connection  it
   recalls  that  for  a  year and a half the applicant  was  kept  in
   custody  - a fact which required particular diligence on  the  part
   of   the  courts  dealing  with  the  case  to  administer  justice
   expeditiously (see Kalashnikov v. Russia, cited above, з 132).
       90.  In  the initial stage the investigation caused unnecessary
   prolongation of the proceedings. Although a criminal case had  been
   opened  immediately after the offence, in which the  applicant  had
   been  the  only  suspect,  it  took a  team  of  eight  experienced
   investigators more than a year to commit her for trial.  Throughout
   1998  and 1999, the applicant's lawyers repeatedly complained about
   long  periods  of  inactivity  between investigative  actions,  for
   which the respondent Government offered no explanation.
       91.  Further  delays in the proceedings were due to  infrequent
   hearings  during the second trial. Once the Supreme  Court  quashed
   the  original  conviction  in  June 2001,  the  case-file  was  not
   remitted  to the trial court until October 2001, that is more  than
   four  months later. Admittedly, in 2003 the proceedings were stayed
   on  several  occasions in order to afford the applicant  sufficient
   time   to  recover  from  an  illness.  However,  even  after   her
   convalescence, fewer than ten hearings were listed  in  2004,  with
   significant delays between them ranging from two weeks  to  several
   months. Although the applicant was not in custody, the Court  finds
   that  the  trial court should have fixed a tighter hearing schedule
   in  order  to speed up the proceedings (cf. {Cevizovic} v. Germany,
   No.  49746/99, 29 July 2004, зз 51 and 60). Finally, it notes  that
   after  more than six years of proceedings the case is still pending
   before the first-instance court.
       92.  Having  regard to the foregoing, the Court considers  that
   the  length  of  the proceedings does not satisfy  the  "reasonable
   time"  requirement. Accordingly, there has been a breach of Article
   6 з 1 of the Convention.
   
            IV. Application of Article 41 of the Convention
   
       93. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
   
                               A. Damage
   
       94.  The applicant claimed 5,000,000 US dollars as compensation
   in respect of non-pecuniary damage.
       95.  The Government contested her claim as unsubstantiated  and
   excessive.  They  considered that a token amount  would  constitute
   equitable  satisfaction for the non-pecuniary  damage  suffered  by
   the applicant.
       96.  The  Court considers that the applicant must have suffered
   frustration,  helplessness  and  a  feeling  of  injustice   as   a
   consequence  of the domestic authorities' decision to hold  her  in
   custody without sufficient reasons and the slow pace of the  still-
   pending  criminal  proceedings  against  her.  It  finds  that  the
   applicant  suffered  non-pecuniary  damage,  which  would  not   be
   adequately  compensated by the finding of a violation. Accordingly,
   making  its  assessment  on  an  equitable  basis  and  noting,  in
   particular,  the applicant's fragile health, the Court  awards  her
   8,000  euros ("EUR"), plus any tax that may be chargeable  on  that
   amount.
   
                         B. Costs and expenses
   
       97.  The  applicant  did not seek reimbursement  of  costs  and
   expenses relating to the proceedings before the domestic courts  or
   the  Convention organs and this is not a matter which the Court has
   to  examine  of  its  own  motion (see  {Motiere}  v.  France,  No.
   39615/98, з 26, 5 December 2000).
   
                          C. Default interest
   
       98.  The  Court  considers  it  appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based on the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank, to which should be added three  percentage
   points.
   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
   
       1.  Holds that there has been a violation of Article 5 з  3  of
   the Convention;
       2.  Holds that there has been no violation of Article 5 з 4  of
   the Convention;
       3.  Holds that there has been a violation of Article 6 з  1  of
   the Convention;
       4. Holds
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant,  within
   three  months  from  the date on which the judgment  becomes  final
   according  to  Article 44 з 2 of the Convention, EUR  8,000  (eight
   thousand  euros)  in  respect  of  non-pecuniary  damage,   to   be
   converted into Russian roubles at the rate applicable at  the  date
   of settlement, plus any tax that may be chargeable;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amount  at  a  rate  equal  to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       5.  Dismisses the remainder of the applicant's claim  for  just
   satisfaction.
   
       Done  in  English,  and notified in writing on  7  April  2005,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
   
                                                      Christos ROZAKIS
                                                             President
                                                                      
                                                      Santiago QUESADA
                                                      Deputy Registrar
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz