Право
Навигация

 

Реклама




 

 

Ресурсы в тему

 

Реклама

Секс все чаще заменяет квартплату

Новости законодательства Беларуси

 

СНГ Бизнес - Деловой Портал. Каталог. Новости

 

Рейтинг@Mail.ru


Законодательство Российской Федерации

Архив (обновление)

 

 

ПОСТАНОВЛЕНИЕ ЕВРОПЕЙСКОГО СУДА ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА ОТ 26.01.2006 ДЕЛО "МИХЕЕВ (MIKHEYEV) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ" [РУС., АНГЛ.]

(по состоянию на 20 октября 2006 года)

<<< Назад


                                           [неофициальный перевод] <*>
   
                  ЕВРОПЕЙСКИЙ СУД ПО ПРАВАМ ЧЕЛОВЕКА
                                   
                             ПЕРВАЯ СЕКЦИЯ
                                   
         ДЕЛО "МИХЕЕВ (MIKHEYEV) ПРОТИВ РОССИЙСКОЙ ФЕДЕРАЦИИ"
                          (Жалоба N 77617/01)
                                   
                          ПОСТАНОВЛЕНИЕ СУДА
                                   
                   (Страсбург, 26 января 2006 года)
   
   --------------------------------
       <*>  Перевод  предоставлен Уполномоченным Российской  Федерации
   при Европейском суде по правам человека П. Лаптевым.
   
       По делу "Михеев против Российской Федерации" Европейский суд по
   правам человека (Первая секция), заседая Палатой в составе:
       Х.Л. Розакиса, Председателя Палаты,
       П. Лоренсена,
       С. Ботучаровой,
       А. Ковлера,
       Х. Гаджиева,
       Д. Шпильманна,
       С.Э. Йебенса, судей,
       а также при участии С. Нильсена, Секретаря Секции Суда,
       заседая 5 января 2006 г. за закрытыми дверями,
       вынес следующее Постановление:
   
                               ПРОЦЕДУРА
   
       1.  Дело  было инициировано жалобой (N 77617/01),  поданной  16
   ноября  2001  г.  в  Европейский  суд  по  правам  человека  против
   Российской   Федерации  гражданином  России  Алексеем  Евгеньевичем
   Михеевым   (далее  -  заявитель)  в  соответствии  со  статьей   34
   Европейской конвенции о защите прав человека и основных свобод.
       2.   В  Европейском  суде  интересы  заявителя,  которому  была
   предоставлена   бесплатная   правовая  помощь,   представляли   О.А
   Шепелева  и Ю.А Сидоров, адвокаты, практикующие в Москве  и  Нижнем
   Новгороде,  и  В.  Вандова,  адвокат  из  организации  "Интеррайтс"
   (Interrights),    Соединенное   Королевство.   Власти    Российской
   Федерации  были  представлены Уполномоченным  Российской  Федерации
   при Европейском суде по правам человека П.А. Лаптевым.
       3.  Заявитель  утверждал, в частности, что во время  содержания
   под   стражей  в  порядке  предварительного  заключения  сотрудники
   милиции   пытали   его   с  целью  заставить   его   признаться   в
   изнасиловании и убийстве несовершеннолетней девушки.  В  результате
   он  выпрыгнул  из  окна отделения милиции и сломал позвоночник.  Он
   жаловался  также  на то, что расследование указанных  событий  было
   неэффективным.  В  связи  с  этим он ссылался  на  статьи  3  и  13
   Конвенции.
       4.   Жалоба   была  передана  на  рассмотрение  Первой   секции
   Европейского  суда  (пункт  1  правила  52  Регламента   Суда).   В
   соответствии  с  пунктом 1 правила 26 в рамках Первой  Секции  была
   создана  Палата,  которая  должна была  рассматривать  данное  дело
   (пункт 1 статьи 27 Конвенции).
       5.  24  мая  2004  г.  в Европейский суд обратилась  британская
   правозащитная   неправительственная  организация  "Редресс   Траст"
   (Redress   Trust),   ходатайствовавшая  о  разрешении   представить
   письменные  комментарии  в  качестве третьей  стороны.  Ходатайство
   было  отклонено  Председателем Палаты. В тот же время  Председатель
   Палаты  обратил внимание организации "Редресс Траст" на возможность
   повторной  подачи ходатайства в случае, если жалоба будет  признана
   приемлемой.
       6.  7  октября 2004 г. Европейский суд объявил жалобу  частично
   приемлемой для рассмотрения по существу.
       7.  Заявитель и власти Российской Федерации представили  доводы
   по  существу  дела  (пункт  1 правила 59 Регламента  Суда).  Помимо
   этого,  организация "Редресс Траст" повторно подала  ходатайство  о
   представлении  письменных комментариев. Ходатайство  тождественного
   содержания     поступило     также     от     группы     российских
   неправительственных  организаций, в том числе  фонда  "Общественный
   вердикт",   центра   "Демос",  йошкар-олинской  неправительственной
   организации "Человек и закон" и правозащитного центра г. Казани.  В
   декабре  2004 года эти организации получили от Председателя  Палаты
   разрешение  представить письменные комментарии в  качестве  третьей
   стороны  (пункт  2  статьи  36  Конвенции  и  пункт  2  правила  44
   Регламента   Суда).   После  получения  комментариев   организаций,
   выступающих  в  качестве  третьей  стороны,  заявитель   и   власти
   Российской  Федерации представили свои возражения на них  (пункт  5
   правила 44 Регламента Суда).
       8.  Проведя консультации со сторонами, Палата решила,  что  нет
   необходимости в проведении устных слушаний по существу дела  (пункт
   3 правила 59 Регламента Суда).
   
                                 ФАКТЫ
                                   
                        I. Обстоятельства дела
                                   
                 A. Уголовное преследование заявителя
   
       9.  Заявитель,  1976  года  рождения,  проживает  в  г.  Нижнем
   Новгороде.  Во  время  рассматриваемых  событий  заявитель  работал
   инспектором  ГИБДД.  8  сентября 1998 г.,  в  свой  выходной  день,
   заявитель  вместе со своим другом Ф. познакомились в г.  Богородске
   Нижегородской  области с несовершеннолетней М.С.  Заявитель  подвез
   М.С. на своей машине до г. Нижнего Новгорода.
       10.   10  сентября  1998  г.  в  Богородский  городской   отдел
   внутренних  дел  обратилась мать М.С. с заявлением об  исчезновении
   своей дочери. В тот же день около 16:00 заявитель был задержан.  Ф.
   также  был  задержан  и  доставлен в  Богородский  городской  отдел
   внутренних дел. Заявитель и Ф. были допрошены сотрудниками  органов
   внутренних дел в связи с исчезновением М.С. Тем не менее  обвинения
   в  совершении преступления им предъявлено не было. После допроса  у
   заявителя  были изъяты удостоверение личности и иные  документы,  а
   сам   заявитель  был  помещен  под  стражу  в  здании  Богородского
   городского отдела внутренних дел.
       11.  Вечером 10 сентября 1998 г. в камеру, в которой содержался
   заявитель,  пришел  его начальник и заставил  подписать  рапорт  об
   увольнении по собственному желанию, датированный задним числом,  то
   есть 17 августа 1998 г.
       12.  11  сентября 1998 г. сотрудники милиции обыскали квартиру,
   дачу,  гараж  и  автомобиль заявителя. В автомобиле заявителя  были
   обнаружены три пистолетных патрона.
       13.  12 сентября 1998 г. три сотрудника Богородского городского
   отдела внутренних дел, Н., Т. и Д., передали на рассмотрение  судьи
   Богородского  городского суда Нижегородской  области  "протокол  об
   административном правонарушении". В протоколе указывалось,  что  11
   сентября  1998  г. заявитель и Ф. совершили мелкое  хулиганство  на
   железнодорожном   вокзале  г.  Богородска.  В   тот   же   день   в
   соответствии  с  постановлением судьи Богородского городского  суда
   Нижегородской  области  заявитель и Ф. были  признаны  виновными  в
   совершении  административного правонарушения,  и  в  отношении  них
   была   применена   административная  санкция  в  виде   пяти   дней
   административного  ареста,  отбывание срока  было  назначено  с  11
   сентября 1998 г.
       14.  Заявитель  утверждал,  что во  время  содержания  его  под
   стражей   в  Богородском  городском  отделе  внутренних   дел   его
   неоднократно  допрашивали в связи с исчезновением М.С.  Он  отрицал
   факт  своей причастности к ее исчезновению. По его словам, он много
   раз требовал адвоката, но ему все время отказывали.
       15.  16  сентября 1998 г. в отношении заявителя было возбуждено
   уголовное  дело  по  факту обнаружения у него сотрудниками  органов
   внутренних  дел  в  ходе  обыска 11 сентября  1998  г.  боеприпасов
   (уголовное  дело N 68205). К указанному дню срок "административного
   ареста"  заявителя  истек, и он был помещен  под  стражу  в  рамках
   уголовного  дела.  Заявитель был перемещен в следственный  изолятор
   при   Ленинском  районном  управлении  внутренних  дел  г.  Нижнего
   Новгорода, в производстве которого находилось уголовное дело.
       16. Заявитель утверждал, что после того, как он был перемещен в
   Ленинское  районное управление внутренних дел г. Нижнего Новгорода,
   его  стали  допрашивать интенсивнее и жестче.  Например,  несколько
   раз  сотрудники органов внутренних дел избивали заявителя, угрожали
   применением пыток с целью выбить из него признание в том,  что  это
   он  убил М.С. В частности, они угрожали применением электротока или
   помещением  в  камеру  с  "особо опасными  преступниками",  которые
   могли  убить  его, если бы узнали, что тот был сотрудником  органов
   внутренних дел.
       17.  17  сентября  1998 г. заявителя посетил  адвокат,  нанятый
   матерью  заявителя  несколькими днями ранее для  представления  его
   интересов  по  уголовному  делу N 68205. По  словам  заявителя,  во
   время   беседы  с  адвокатом  он  указал,  что  реальной   причиной
   содержания  его  под  стражей  было исчезновение  М.С.  Но  адвокат
   ответила,  что она не могла приниматься за другое дело, за  которое
   ей  не  заплатили. На следующий день следователь органов внутренних
   дел запретил любые свидания заявителя с адвокатом.
       18.  Тем временем Ф. дал сотрудникам милиции показания  о  том,
   что  видел, как заявитель изнасиловал, а затем убил М.С. Он  указал
   следователям  место, где они предположительно  спрятали  тело  М.С.
   Следственная  группа направилась в указанное место,  но  ничего  не
   обнаружила.
       19.  19  сентября  1998  г.  в  Ленинском  районном  управлении
   внутренних  дел г. Нижнего Новгорода был проведен допрос  заявителя
   в  присутствии  нескольких  сотрудников органов  внутренних  дел  и
   прокуратуры,   в   том   числе  И.  (старшего  следователя   отдела
   внутренних   дел),  С.  (заместителя  начальника  местного   отдела
   внутренних   дел),   М.Р.   (заместителя  прокурора   Нижегородской
   области),   прокурора   г.  Богородска  и  нескольких   сотрудников
   Ленинского   районного  управления  внутренних   дел   г.   Нижнего
   Новгорода.
       20.  Заявитель  утверждал, что в целях получения  признательных
   показаний, подтверждающих показания Ф., он подвергался пыткам.  Как
   указал  заявитель,  в то время, как он сидел скованный  наручниками
   на  стуле,  сотрудники милиции К. и О. через  прикрепленные  к  его
   ушам  клеммы,  провода  от  которых шли к коробке,  подключенной  к
   электросети,  пропускали электроток. Подобная пытка  применялась  в
   отношении   заявителя  несколько  раз.  Заявителю  также   угрожали
   сильным  избиением  и  подключением  электрического  тока   к   его
   гениталиям. Один из сотрудников органов внутренних дел сказал  ему,
   что  электричество может привести к западанию его языка  в  глотку,
   откуда его можно будет достать только с помощью булавки.
       21.   По   словам   заявителя,   сотрудники   прокуратуры    не
   присутствовали  при  его  пытках электротоком.  Однако  его  дважды
   отводили  в  другую  комнату в здании РУВД, где  они,  в  частности
   М.Р.,   допрашивали  его.  Заявитель  жаловался  М.Р.   на   плохое
   обращение,  но  тот  никак не реагировал на  его  жалобы,  а  когда
   заявитель  в  очередной раз отказался признаться в  убийстве  М.С.,
   М.Р.  приказал сотрудникам органов внутренних дел отвести заявителя
   "туда, откуда он пришел".
       22.  Заявитель утверждал, что более не мог выносить пыток  и  в
   тот  момент,  когда  остался  без  присмотра,  выбросился  из  окна
   кабинета,  расположенного  на  втором  этаже  Ленинского  районного
   управления  внутренних  дел г. Нижнего Новгорода,  чтобы  покончить
   жизнь   самоубийством.  Заявитель  упал  на  милицейский  мотоцикл,
   стоявший во дворе, и сломал позвоночник.
       23.  Заявитель,  сопровождаемый  сотрудником  милиции  К.,  был
   немедленно доставлен в больницу N 33. Его мать приехала в  больницу
   и  попросила доктора К. указать в истории болезни заявителя наличие
   ожогов  на  ушных  раковинах. Но ей отказали в  этой  просьбе.  Она
   адресовала  свою  просьбу лечащему врачу заявителя  С.  и  главному
   врачу больницы. Ответа на свои просьбы она не получила.
       25.  19 сентября 1998 г., в тот день, когда заявитель выпал  из
   окна,   М.С.  вернулась  домой  без  каких-либо  повреждений.   Она
   объяснила,  что  ночью  8  сентября  1998  г.  заявитель  предложил
   подвезти  ее в своей машине. Она согласилась. Когда они приехали  в
   г.  Нижний Новгород, он предложил ей провести ночь у него,  но  она
   отказалась,  и  заявитель отпустил ее. М.С. ушла к  своим  друзьям,
   проживавшим в г. Нижнем Новгороде, и провела у них несколько  дней,
   не сообщив матери, где она находилась.
       26.  21 сентября 1998 г. мера заключения в виде содержания  под
   стражей   в  отношении  заявителя  была  официально  отменена.   22
   сентября  1998  г. заявителю была сделана операция на позвоночнике.
   Он  оставался в больнице до 3 февраля 1999 г. 25 сентября  1998  г.
   уголовное  дело N 22346 о предполагаемом изнасиловании  и  убийстве
   М.С.  было  закрыто. Однако заявитель был признан  подозреваемым  в
   совершении другого преступления - похищении М.С. (уголовное дело  N
   22414).
       27.  1  марта  1999  г.  уголовное дело  по  факту  незаконного
   хранения  боеприпасов  было прекращено на  том  основании,  что  во
   время   обнаружения   указанных   боеприпасов   заявитель   являлся
   сотрудником органов внутренних дел и, следовательно, имел право  на
   их  хранение. 1 марта 2000 г. (власти Российской Федерации  указали
   другую  дату  -  10  мая  2000  г.) уголовное  дело  по  подозрению
   заявителя  в похищении М.С. было также прекращено на том основании,
   что заявитель отпустил М.С. по ее просьбе.
   
           B. Официальное расследование по жалобе заявителя
                         на жестокое обращение
   
       28.  21  сентября  1998  г. следователь прокуратуры  Ленинского
   района  г.  Нижнего  Новгорода возбудил  уголовное  дело  по  факту
   падения  заявителя из окна районного управления внутренних  дел  19
   сентября 1998 г. (уголовное дело N 68241).
       29.   Следователь   допросил  пятерых  сотрудников   Ленинского
   районного  управления внутренних дел г. Нижнего Новгорода,  которые
   участвовали  в  допросе  19  сентября 1998  г.  Сотрудники  милиции
   заявили,   что  не  применяли  к  заявителю  пыток  и  не  замечали
   подобного  обращения  к  нему со стороны  других  сотрудников.  Они
   сообщили,  что в ходе допроса следователь К. сказал заявителю,  что
   его  друг  Ф.  дал  показания о том, что он  видел,  как  заявитель
   насиловал и убивал М.С., а также что со стороны заявителя  было  бы
   мудрее во всем признаться. Затем допрос был приостановлен на  время
   чайной  паузы.  Пока  сотрудники милиции  готовили  чай,  заявитель
   неожиданно  вскочил со своего стула, побежал к окну, разбил  стекло
   и выпрыгнул.
       30.  Следователь также допросил Ф., который указал, что на него
   не   оказывалось   никакого  давления  с  целью  получения   ложных
   показаний  о  заявителе. Ф. заявил, что он свидетельствовал  против
   заявителя из страха, что его обвинят в исчезновении М.С.
       31.  Следователь также допросил врача больницы N 39 К., который
   обследовал заявителя после произошедшего 19 сентября 1998  г.  Врач
   подтвердил, что в день инцидента мать заявителя упоминала о  каких-
   то  причиненных электротоком ожогах ушных раковин заявителя. Однако
   все  полученные заявителем травмы стали результатом его падения  из
   окна.  В  соответствии с историей болезни заявителя на его ушах  не
   было никаких причиненных электротоком ожогов.
       32.  В  ходе  предварительного следствия были  также  допрошены
   некоторые  пациенты больницы N 39. Б., находившийся в одной  палате
   с  заявителем, указал на ожоги и ссадины на ушах заявителя, которые
   могли  появиться в результате разряда электротока. Б. отметил,  что
   работал  электриком и поэтому знает, как должны выглядеть ожоги  от
   электротока.
       33.  Следователь  назначил  судебно-медицинскую  экспертизу   в
   отношении  заявителя. В заключении судебно-медицинской  экспертизы,
   составленном  26  октября  1998 г.,  говорилось,  что  у  заявителя
   имелись  повреждения на верхней части головы,  царапины  на  лбу  и
   следы  укусов  на языке. В заключении отсутствовали  упоминания  об
   ожогах и каких-либо следах применения электротока.
       34.  21 декабря 1998 г. следователь прекратил уголовное дело  в
   отношении   сотрудников  милиции  ввиду  отсутствия   доказательств
   совершения  ими преступления. Следователь установил, что  заявитель
   был  задержан 10 сентября 1998 г. в связи с исчезновением  М.С.  11
   сентября 1998 г. сотрудники органов внутренних дел обыскали  машину
   заявителя  и  нашли  три  патрона  от  пистолета.  В  тот  же  день
   заявитель   и   Ф.  были  освобождены.  Однако  вскоре   после   их
   освобождения  следователь  Н.  из  Богородского  городского  отдела
   внутренних  дел  установил некоторые фактические расхождения  в  их
   письменных   замечаниях.  Следователи  Н.  и  Д.   последовали   за
   заявителем  и обнаружили его на железнодорожной станции.  Заявитель
   беспокоил  прохожих,  ругая их матом. В  результате  заявитель  был
   снова  задержан, а на следующий день он был помещен  под  стражу  в
   административном  порядке  за совершение  мелкого  хулиганства.  16
   сентября  1998  г. в отношении заявителя было возбуждено  уголовное
   дело  в связи с обнаружением в его машине пистолетных патронов.  19
   сентября   1998  г.  в  отношении  заявителя  была   избрана   мера
   пресечения  в  виде заключения под стражу. В тот  же  день  он  был
   переведен  в  Ленинское  районное  управление  внутренних  дел   г.
   Нижнего   Новгорода,  где  его  допрашивали  несколько  сотрудников
   милиции,  в  том числе следователи К. и О. После допроса  заявитель
   внезапно  вскочил со стула, разбил стекло и выпрыгнул из окна.  Его
   сразу  же  доставили в больницу N 39. В тот же день М.С.  вернулась
   домой.
       35. Следователь сослался также на показания сотрудников милиции
   и  К.,  историю  болезни  в  больнице N 39  и  заключение  судебно-
   медицинской  экспертизы, составленное 26 октября 1998 г.  Он  также
   сослался  на  заключение судебно-медицинского эксперта С.,  который
   отметил,  что  применение электрического тока могло оставить  ожоги
   на  кожном покрове. Следователь не принял во внимание показания Б.,
   поскольку  у  него  "нет  специального  медицинского  образования".
   Следователь   пришел   к  выводу,  что  утверждения   заявителя   о
   применении  к  нему пыток необоснованы, и описал их  как  "защитный
   механизм"  в  ответ  на ситуацию, в результате которой  он  пытался
   совершить самоубийство.
       36.   25  января  1999  г.  прокуратура  Нижегородской  области
   возобновила  уголовное дело и передала его в производство  тому  же
   следователю   для  проведения  дополнительного  расследования.   25
   февраля 1999 г. следователь вновь прекратил уголовное дело  по  тем
   же  основаниям, которые были указаны в Постановлении от 21  декабря
   1998   г.   Он   добавил,  что  следственные  действия,   указанные
   вышестоящим  прокурором в Постановлении от 25 января 1999  г.,  уже
   были проведены в 1998 г. Учитывая состояние здоровья заявителя,  не
   было  возможности  провести новые следственные  мероприятия,  такие
   как очные ставки или судебно-медицинские экспертизы.
       37.  1  декабря  1999  г.  тот  же надзирающий  прокурор  вновь
   возобновил  уголовное  дело и потребовал проведения  дополнительных
   следственных   действий,   в  том  числе   медицинской   экспертизы
   заявителя, очной ставки заявителя с сотрудниками милиции,  которые,
   предположительно,  применяли  к  нему  пытки.  Дело  было  передано
   другому  следователю.  24  февраля 2000  г.  следователь  прекратил
   уголовное  дело  по  тем  же  основаниям,  по  которым   оно   было
   прекращено 21 декабря 1998 г.
       38.  10  марта  2000  г.  прокурор,  осуществлявший  надзор  за
   следствием,  возобновил  дело  в  третий  раз  и  передал   его   в
   производство другому следователю.
       39.  На  этот  раз  был проведен допрос матери  заявителя.  Она
   указала,  что  19  сентября  1998 г.  она  приехала  в  больницу  и
   увидела,  что уши ее сына травмированы. Она просила врачей больницы
   отразить  указанные  травмы  в истории  болезни  заявителя,  однако
   получила отказ, так как "им были даны соответствующие инструкции".
       40.    Следователь    также   допросил   сотрудника    милиции,
   сопровождавшего заявителя в больницу, и четырех врачей  больницы  N
   39,  которые отрицали то обстоятельство, что у заявителя были  иные
   травмы,  нежели те, которые возникли в результате падения из  окна.
   Один  из пациентов больницы N 39, куда заявитель был помещен  после
   падения,  подтвердил, что тот рассказывал ему о пытке электротоком;
   однако  указанный  пациент  заявил, что  не  видел  никаких  следов
   травмы   на   его  ушах.  Ф.,  навещавший  заявителя  в   больнице,
   утверждал,  что заявитель рассказывал ему о пытке,  но  сам  Ф.  не
   увидел на нем никаких следов пыток.
       41.  Другой  свидетель, один из старших сотрудников ГИБДД,  где
   заявитель  работал до своего задержания, составил  для  следователя
   "психологический портрет" заявителя, характеризуя его как  человека
   с  нестабильной  психикой.  Следователь также  раздобыл  результаты
   психологического теста, который заявитель проходил при  приеме  его
   на  работу  в ГИБДД. Тест показывал, что заявитель "имел склонность
   избегать конфликтов и был уязвимой личностью, податливой к  внешним
   влияниям".
       42.  21  июля  2000  г.  уголовное  дело  было  прекращено.  На
   основании  указанных утверждений следователь пришел к  выводу,  что
   заявитель  выпрыгнул  из окна по собственной  воле,  "движимый  его
   личной оценкой ситуации, основанной на особенностях его психики".
       43.  10  ноября 2000 г. уголовное дело было возобновлено другим
   надзирающим  прокурором.  Ф. был снова допрошен.  На  этот  раз  Ф.
   сообщил, что в Богородском городском отделе внутренних дел  он  был
   избит  следователем  А.,  пытавшимся  заставить  его  признаться  в
   убийстве  М.С. В период с 16 по 19 сентября 1998 г. Ф. неоднократно
   допрашивался  в  Ленинском районном управлении  внутренних  дел  г.
   Нижнего  Новгорода. В ходе допроса И., старший следователь  органов
   внутренних дел, избивал его. И. также говорил о том, что  Ф.  будут
   пытать  электротоком, если он не признается в совершении  вменяемых
   ему   преступлений.  Ф.  также  был  допрошен  М.Р.,   заместителем
   прокурора  Нижегородской области. 18 сентября 1998 г.  Ф.  подписал
   признание  и  даже указал на карте место, где он и заявитель  якобы
   спрятали тело.
       44.  После инцидента Ф. посетил заявителя в больнице. Заявитель
   рассказал  ему  о  пытках электрическим током. В  ответ  Ф.  описал
   заявителю  сотрудника правоохранительных органов,  который  угрожал
   ему  тем же самым, и заявитель подтвердил, что это был тот же самый
   человек,  который участвовал в допросе 19 сентября 1998 г.  Позднее
   в  том  же году он дал эти же показания следователю, в производстве
   которого  находилось  уголовное  дело  N  68241;  но  было  принято
   решение не включать эти показания в официальный протокол.
       45.  29 декабря 2000 г. дело было вновь прекращено следователем
   прокуратуры.  27  марта  2001  г.  Нижегородский  районный  суд  г.
   Нижнего  Новгорода  по  жалобе заявителя  отменил  постановление  о
   прекращении  уголовного  дела  и  направил  дело  для  производства
   предварительного  расследования.  Суд,  inter  alia,  отметил,  что
   показания  заявителя  были последовательными и подробными,  поэтому
   дело  должно  было быть расследовано более тщательно.  Суд  поручил
   допросить  других  пациентов больницы, в  которой  лежал  заявитель
   после  инцидента.  Суд  также  счел  необходимым  осмотр  заявителя
   экспертом в области психиатрии и психологии.
       46.  Следствие  было  возобновлено.  На  этот  раз  следователь
   допросил  врача  М.,  бывшего на дежурстве в больнице  N  33,  куда
   заявитель был доставлен сразу после происшествия. Врач указал,  что
   не  заметил  и не лечил каких-либо ушных травм у заявителя.  То  же
   подтвердили  врачи  К. и С., которые указали,  что  мать  заявителя
   неоднократно  просила  их осмотреть уши заявителя,  однако  они  не
   обнаружили каких-либо повреждений. Пятеро пациентов больницы  N  39
   показали,  что  заявитель  рассказывал  им  о  пытке  электротоком,
   однако  они  не увидели каких-либо следов на его ушах.  Аналогичные
   показания были даны Ф.
       47.    Следователь    также    назначил    психологическую    и
   психиатрическую  экспертизу  заявителя.  Экспертиза  показала,  что
   заявитель  был  психически  здоров, но травмирован  произошедшим  и
   имел  длящуюся  физическую инвалидность в результате инцидента.  Во
   время     осмотра    психическое    состояние    заявителя     было
   охарактеризовано   как   склонность  к  эйфористическим   реакциям,
   дружелюбие,   эмоциональность  и  зависимость  от   более   сильной
   личности,  а  именно его матери. Суицидальных наклонностей  у  него
   обнаружено  не  было. В заключении говорилось, что было  невозможно
   сделать  какие-либо  выводы о психическом  состоянии  заявителя  во
   время происшествия.
       48.  19  мая 2001 г. уголовное дело было прекращено на  тех  же
   основаниях, что и ранее.
       49. Письмом прокуратуры Нижегородской области от 5 августа 2002
   г.  заявитель  был уведомлен о том, что следствие по  делу  было  в
   очередной  раз  возобновлено,  и  дело  вместе  с  соответствующими
   указаниями   направлено   в  прокуратуру  Ленинского   района   для
   проведения  дополнительного расследования.  Заявитель  обратился  в
   прокуратуру  с ходатайством о допросе одного из пациентов  больницы
   N 39 В.
       50. 5 сентября 2002 г. прокуратура прекратила уголовное дело  в
   связи  с отсутствием события преступления, указав, inter alia,  что
   невозможно  разыскать  В.  по  месту  его  жительства.  Следователь
   пришел  к  выводу,  что  жалобы заявителя на  пытки  подтверждались
   исключительно его же показаниями, которые в свете других  собранных
   доказательств были признаны не соответствующими действительности.
       51.  Зная,  что  В. являлся инвалидом, пользующимся  инвалидным
   креслом,  представители заявителя связались с  ним  и  узнали,  что
   допрос  В. должен был проводиться сотрудником милиции О., одним  из
   тех,  кто  участвовал  в  пытках заявителя.  Сотрудник  милиции  О.
   доложил,  что  неоднократно  пытался  допросить  В.,  но  не   смог
   разыскать его по месту жительства. 26 сентября 2002 г. В.  объяснил
   представителям   заявителя,  что  однажды   ему   позвонил   некто,
   представившийся   следователем,  и  сказал,  что   ему   необходимо
   допросить   В.   Последний   согласился  дать   показания,   однако
   предполагаемый сотрудник более не перезванивал.
       52.  28  октября  2002  г.  прокуратура  Нижегородской  области
   отменила  Постановление от 5 сентября 2002 г.  28  ноября  2002  г.
   прокуратура  Ленинского района вновь прекратила уголовное  дело  по
   тем  же  основаниям.  Заявитель обжаловал  данное  Постановление  о
   прекращении  уголовного дела. Письмом от 24 июля 2003 г.  заявитель
   был  проинформирован  о том, что прокуратура Нижегородской  области
   не  усматривает  каких-либо оснований для  отмены  Постановления  о
   прекращении уголовного дела.
       53.  Власти Российской Федерации указали, что 6 ноября 2003  г.
   прокурор   Нижегородской   области   возобновил   производство   по
   уголовному делу и направил его в прокуратуру Ленинского  района  г.
   Нижнего  Новгорода. Очевидно, к концу декабря 2003 года дело  снова
   было   прекращено.  Заявитель  сообщил,  что  19  января  2004   г.
   расследование  было  возобновлено. 26  января  2004  г.  дело  было
   передано  из  прокуратуры Ленинского района г. Нижнего Новгорода  в
   отдел особо тяжких преступлений прокуратуры Нижегородской области.
       54.  Ф. был допрошен снова. Он подтвердил, что во время допроса
   в  отделе  внутренних дел Ленинского района г. Нижнего Новгорода  в
   связи  с исчезновением М.С. он был избит сотрудниками милиции.  Они
   также угрожали ему пытками электротоком.
       55.  19 февраля 2004 г. следователь вышеуказанного отдела снова
   прекратил  дело,  сделав  вывод о том, что доказательств  жестокого
   обращения  с  заявителем  получено  не  было  и  что  все  действия
   сотрудников милиции были законными. 4 марта 2004 г. следствие  было
   возобновлено, а потом прекращено 4 июля 2004 г. 3 августа  2004  г.
   следствие  было возобновлено прокуратурой Нижегородской области.  6
   сентября  2004  г. дело было опять прекращено. Затем  следствие  по
   делу  было возобновлено и, в соответствии с информацией, полученной
   от  властей Российской Федерации, снова прекращено 20 октября  2004
   г.   22   ноября  2004  г.  прокурор  Нижегородской  области  вновь
   возобновил   расследование.   Как  утверждали   власти   Российской
   Федерации,  срок для текущего этапа расследования  истек  2  апреля
   2005 г.
       56.  В  неустановленный день в 2005 году прокуратура предъявила
   обвинения  двум  сотрудникам милиции, К. и С.М., которые  принимали
   участие  в  допросе  заявителя 19 сентября 1998 г.  Материалы  дела
   вместе  с  обвинительным заключением, наконец, были направлены  для
   рассмотрения в Ленинский районный суд г. Нижнего Новгорода.
       57.   В   процессе  судебного  слушания  судом  было  допрошено
   множество  свидетелей.  Так, суд допросил  К.,  С.М.  и  15  других
   сотрудников  милиции,  которые  принимали  участие  в  допросе   19
   сентября  1998  г.  либо находились в здании  Ленинского  районного
   отдела  внутренних дел в тот день. Они все отрицали факт применения
   пыток  к заявителю ими лично или другими сотрудниками милиции.  Суд
   также  допросил  В.К., бывшего следователя органов внутренних  дел,
   которая  занималась  делом заявителя, но  не  принимала  участия  в
   допросе.  Она  подтвердила,  что  слышала  от  коллег  о  том,  что
   заявитель выпрыгнул из окна, потому что его пытали электротоком.
       58.  Суд  также заслушал показания заявителя, его  матери,  Ф.,
   М.С.   и   врачей  больницы,  куда  после  падения  был   доставлен
   заявитель.  Они  подтвердили  свои  ранее  данные  показания.   Суд
   пригласил  в  качестве  свидетеля эксперта. Тот  показал,  что  при
   определенных  условиях  электрический  разряд  может  не  оставлять
   следов  на  теле  человека.  Суд также  допросил  В.З.,  который  в
   августе  1998  года  был  доставлен  в  Ленинский  районный   отдел
   внутренних  дел  по  подозрению  в  краже.  По  словам  В.З.,  двое
   сотрудников   милиции  допрашивали  его,   а   потом   пытали   его
   электротоком так же, как описывал заявитель.
       59.   Суд   заслушал   других  свидетелей   и   ознакомился   с
   вещественными  доказательствами и материалами,  собранными  в  ходе
   предварительного расследования. Так, суд ознакомился с  показаниями
   Б.,  В.  и  С.  (соседей заявителя по палате в больнице  N  39),  с
   результатами  медицинской и психиатрической экспертизы.  Суд  также
   исследовал  часть листа бумаги, найденной при обыске в кабинете,  в
   котором допрашивали заявителя 19 сентября 1998 г. На листе было  не
   дописано описание событий 10 сентября 1998 г., когда пропала  М.С.,
   под  заголовком "Чистосердечное признание". Весь текст был  написан
   заявителем.
       60. На основании вышеуказанных доказательств суд установил, что
   19  сентября 1998 г. заявитель был доставлен в отдел внутренних дел
   Ленинского   района  г.  Нижнего  Новгорода,  где  его  допрашивали
   несколько  сотрудников милиции и прокуратуры.  Они  заставляли  его
   признаться  в  изнасиловании и убийстве М.С.  и  показать,  где  он
   спрятал  тело.  Для  того  чтобы получить признание  от  заявителя,
   сотрудники милиции К. и С.М. пытали заявителя электрическим  током,
   используя устройство, крепившееся к ушам. Суд отметил, что в  своих
   первоначальных  показаниях  заявитель  жаловался  на  то,  что  его
   пытали  К. и О. Однако на последующей очной ставке заявитель  узнал
   следователя  С.М. как одного из двух пытавших его. Не  в  состоянии
   выносить  боль,  заявитель  согласился  подписать  признание,   но,
   оставленный   без   внимания   на   минуту,   предпринял    попытку
   самоубийства,   выпрыгнув   из   окна.   Он   упал   на   мотоцикл,
   припаркованный во дворе, и сломал позвоночник.
       61.  30  ноября  2005  г.  Ленинский районный  суд  г.  Нижнего
   Новгорода  признал  К. и С.М. виновными в совершении  преступления,
   предусмотренного  пунктами  "а" и  "в"  части  третьей  статьи  286
   Уголовного  кодекса  Российской Федерации  (превышение  должностных
   полномочий   с   применением  насилия  и   с   причинением   тяжких
   последствий). Они были приговорены к четырем годам лишения  свободы
   с  запретом  занимать  должности  в  правоохранительных  органах  в
   течение трех лет. По информации, представленной Европейскому  суду,
   приговор от 30 ноября 2005 г. до сих пор не вступил в силу.
   
         C. Неофициальное расследование событий, произошедших
                       10 - 19 сентября 1998 г.
   
       62.    Летом    1999    года   два   представителя    областной
   негосударственной правозащитной организации (Нижегородский  комитет
   против   пыток)  провел  с  несколькими  лицами  беседы  по  поводу
   событий,  произошедших  2  сентября 1998 г.,  о  которых  утверждал
   заявитель. Показания указанных лиц были записаны на видеопленку.
       63.  В  ходе  одной из бесед Ф. указал, что он был задержан  10
   сентября  1998  г. В период содержания под стражей Ф.  неоднократно
   угрожали,  а  также  избивали с целью заставить  его  признаться  в
   убийстве  М.С.  17  сентября  1998  г.  он  был  допрошен   старшим
   следователем отдела внутренних дел И., который ударил его ногой,  а
   затем  стал угрожать помещением в "подземную камеру", где его будут
   избивать и пытать электротоком до тех пор, пока у него из  глаз  не
   пойдет кровь.
       64.   18   сентября  1998  г.  Ф.  и  заявителю  была  устроена
   непродолжительная очная ставка. Ф. утверждал, что на шее  заявителя
   он  видел  синяки.  Вечером  Ф.  был  допрошен  вновь,  но  уже   в
   присутствии  заместителя  прокурора Нижегородской  области  М.Р.  и
   прокурора  г.  Богородска, а также нескольких  сотрудников  органов
   внутренних  дел.  М.Р. угрожал Ф. запереть его  в  одной  камере  с
   "помешанными  на мальчиках преступниками", которые изнасилуют  его,
   или  с  заключенными, больными туберкулезом. М. также  заявил,  что
   если  Ф.  выживет в камере, то будет приговорен к 25 годам  лишения
   свободы или к смертной казни.
       65.  Ф. признался в том, что вместе с заявителем изнасиловал  и
   убил  девушку.  По  требованию  М.Р.  Ф.  назвал  место,  где   они
   предположительно   спрятали   труп.   Следственная   бригада   была
   направлена  на  место, однако труп найден не был. 20 сентября  1998
   г., после возвращения девушки домой, Ф. был освобожден.
       66.  Как  утверждал Б., сосед заявителя по палате в больнице  N
   39,  после  поступления  в больницу заявитель  рассказывал  ему  об
   обстоятельствах   его   задержания  и,   в   частности,   о   пытке
   электротоком.   Заявитель  показал  Б.  ожоги  на   ушах,   которые
   выглядели как "содранные волдыри". Согласно показаниям М.,  другого
   пациента  той  же больницы, до того как заявитель был  доставлен  в
   больницу,  милиция  сообщила сотрудникам  больницы,  что  заявитель
   является  опасным  преступником.  Пациентам  сказали  спрятать  все
   острые  металлические  предметы. М.  также  заметил,  что  на  ушах
   заявителя  было видно что-то красное, "как будто кто-то дергал  его
   за  уши".  Более  того,  М. вспомнил, что  мать  заявителя  просила
   врачей  обследовать его уши, но они отвечали, что с ушами заявителя
   все  нормально. В. подтвердил, что, находясь в больнице, он  слышал
   от  заявителя о применении к нему пыток и видел, как мать заявителя
   просила  врачей  осмотреть его уши. В. также  подтвердил,  что  уши
   заявителя  были  травмированы, но на  них  не  было,  насколько  он
   помнит, волдырей.
       67. Представители неправительственной правозащитной организации
   беседовали   также  с  Л.  и  К.,  свидетелями  обыска   автомобиля
   заявителя.
       68.  В  декабре  2000  года  представители  неправительственной
   правозащитной  организации вновь допросили Ф.  с  целью  устранения
   несоответствия  его  показаний  в ходе  официального  расследования
   заявлениям,   сделанным   для  представителей   неправительственной
   правозащитной   организации  и  средств  массовой  информации.   Ф.
   указал, что во время допросов в ходе официального расследования  по
   делу  следователями были проигнорированы его утверждения об участии
   заместителя прокурора М.Р. в событиях сентября 1998 года.
   
         D. Разбирательство, инициированное заявителем в связи
          с событиями, произошедшими 10 - 19 сентября 1998 г.
   
       69.  В неустановленный день в 1998 году прокурор принес протест
   на  Постановление  судьи от 12 сентября 1998 г., в  соответствии  с
   которым  на  заявителя было наложено административное  взыскание  в
   виде  пяти  дней  административного  ареста.  2  декабря  1998   г.
   председатель  Нижегородского областного суда отменил  Постановление
   от  12 сентября 1998 г. Председатель отметил, что Постановление  от
   12  сентября  1998  г. было основано на информации,  представленной
   сотрудниками Богородского районного отдела внутренних дел,  которые
   сообщили,  что  задержали заявителя на железнодорожном  вокзале  г.
   Богородска 11 сентября 1998 г. Однако в действительности  заявитель
   в то время находился под стражей по подозрению в похищении М.С.
       70.  23  марта  2000 г. прокуратурой было возбуждено  уголовное
   дело  в  отношении  трех сотрудников Богородского районного  отдела
   внутренних   дел  по  факту  совершения  подлога  при   привлечении
   заявителя  к  административной ответственности и его предполагаемом
   задержании  на железнодорожном вокзале (уголовное дело  N  310503).
   Следователь  прокуратуры подтвердил, что заявитель не находился  11
   сентября  1998  г.  на железнодорожном вокзале и  что  в  указанный
   период  времени  он содержался под стражей. Тем не менее  3  ноября
   2000  г. с трех сотрудников милиции были сняты обвинения в связи  с
   "изменением  обстановки", в частности, один из сотрудников  органов
   внутренних  дел  был  уволен, двое других -  переведены  на  другие
   должности   в   рамках   структуры  Министерства   внутренних   дел
   Российской Федерации.
       71.  Власти  Российской Федерации заявили, что 25 мая  2001  г.
   следствие   по   уголовному   делу  N  310503   было   возобновлено
   прокуратурой   и  передано  для  дополнительного  расследования   в
   прокуратуру г. Павловска Нижегородской области. 20 октября 2002  г.
   уголовное  дело  было  прекращено  в  связи  с  истечением  сроков,
   установленных   за   совершение   данного   преступления.    Данное
   постановление было отменено городским прокурором, и следствие  было
   возобновлено.  1  апреля 2004 г. уголовное дело  в  отношении  трех
   сотрудников милиции было передано в суд первой инстанции  вместе  с
   обвинительным  заключением. 27 апреля 2004 г. дело было  прекращено
   в  связи  с  истечением  сроков привлечения к  ответственности.  19
   ноября  2004 г. Нижегородский областной суд отменил данное  решение
   и  возвратил  дело  на  рассмотрение в  суд  первой  инстанции.  По
   утверждению    властей    Российской    Федерации,    расследование
   продолжалось.
       72. 19 декабря 2001 г. заявитель обратился в Ленинский районный
   суд  г.  Нижнего  Новгорода  с исковым  заявлением  о  выплате  ему
   компенсации  за  незаконное уголовное преследование,  увольнение  с
   должности,  обыск,  заключение под стражу  и  плохое  обращение  со
   стороны  сотрудников милиции. Адвокат заявителя  представил  в  суд
   ходатайство  об  истребовании из прокуратуры  материалов  уголовных
   дел  N  68241,  310503  и  68341.  Заявитель  и  его  представитель
   указали,  что доказательства, собранные обвинением, необходимы  для
   обоснования  его  гражданско-правового  иска.  22  апреля  2002  г.
   Ленинский  районный  суд г. Нижнего Новгорода истребовал  материалы
   указанных  уголовных дел из прокуратуры. 6 июля 2002  г.  материалы
   уголовного  дела N 68241 были доставлены в суд. Три дня спустя  они
   были  истребованы обратно прокуратурой. 27 июля 2002  г.  материалы
   данного  уголовного дела были вновь переданы суду. 1  августа  2002
   г.  по  требованию прокуратуры материалы дела были  возвращены.  23
   октября  2002  г.  представитель  заявителя  обратился  в   суд   с
   ходатайством  об  отложении разбирательства по гражданско-правовому
   иску заявителя.
       73.  Приказ об увольнении заявителя от 17 августа 1998  г.  был
   отменен,  а  заявитель  был восстановлен в своей  должности.  Лица,
   ответственные   за   увольнение  заявителя  задним   числом,   были
   привлечены  к  дисциплинарной  ответственности.  Однако  вследствие
   инвалидности заявитель вынужден был уволиться из ГИБДД.
   
                E. Состояние заявителя на данный момент
   
       74.  Заявитель является инвалидом и на этом основании  получает
   государственную пенсию. Власти Российской Федерации  отметили,  что
   в  связи  со случившимся он также получил единовременную  страховую
   выплату  от  государства в размере 60302 российских  рублей  (около
   1740 евро в соответствии с существующим курсом обмена).
       75.  Заявитель  представил заключение, составленное  29  ноября
   2004  г.  специалистом  по  судебной  медицине  Л.  Магнутовой.   В
   заключении говорилось, что заявитель страдает от остеомиелита,  его
   ноги  парализованы,  он  не может работать и  страдает  от  тяжелой
   дисфункции   мочеиспускательной  системы,   а   также   от   потери
   репродуктивной   функции.  Он  прикован  к  постели   и   постоянно
   нуждается  в услугах медицинской сестры для помощи в мочеиспускании
   и  опустошении кишечника. Также у заявителя имелась угроза сепсиса.
   Он  нуждается в регулярном медицинском обследовании как минимум два
   - три раза в год.
   
             II. Применимое национальное законодательство
                                   
         A. Гражданско-правовые средства защиты от незаконных
                   действий государственных служащих
   
       76.  Гражданский кодекс Российской Федерации, вступивший в силу
   1  марта 1996 г., предусматривает возмещение вреда, причиненного  в
   результате  действия (бездействия) государственных органов  (статья
   1069).  Статьи  151,  1099 - 1101 Гражданского  кодекса  Российской
   Федерации  предусматривают  компенсацию  морального  вреда.  Статья
   1099   указывает,   в  частности,  что  моральный   вред   подлежит
   компенсации  независимо  от  подлежащего возмещению  имущественного
   вреда.
   
      B. Уголовно-правовые средства защиты от незаконных действий
                       государственных служащих
   
       77.  Пункт  "д"  части  второй статьи  117  Уголовного  кодекса
   Российской  Федерации предусматривает ответственность за  истязание
   с  применением пытки в виде лишения свободы на срок до семи лет.  В
   соответствии   со   статьей  110  Уголовного   кодекса   Российской
   Федерации  доведение до самоубийства карается лишением  свободы  на
   срок  до  пяти  лет.  Пункты  "а" и "в" части  третьей  статьи  286
   Уголовного  кодекса Российской Федерации устанавливают наказание  в
   виде   лишения  свободы  на  срок  до  десяти  лет  за   превышение
   должностных  полномочий,  совершенное с  применением  насилия  и  с
   причинением тяжких последствий.
   
               C. Официальное расследование преступлений
   
       78.   В   соответствии  со  статьями  108   и   125   Уголовно-
   процессуального  кодекса  РСФСР 1960 года (действовавшего  до  2002
   года)   уголовное   дело  подлежало  возбуждению  следователем   по
   заявлению  гражданина  или в связи с непосредственным  обнаружением
   им   признаков  преступления.  Статья  53  Уголовно-процессуального
   кодекса  РСФСР устанавливала, что лицо, которому был причинен  вред
   в   результате   преступления,  признается  потерпевшим   и   может
   обратиться   с   гражданско-правовым  иском  в   рамках   того   же
   производства  по  уголовному делу. В ходе следствия  по  уголовному
   делу  потерпевший  вправе представлять доказательства  и  приносить
   ходатайства,  а  после  окончания  предварительного  следствия   он
   вправе знакомиться со всеми материалами уголовного дела.
       79. Согласно статьям 210 и 211 Уголовно-процессуального кодекса
   РСФСР   прокурор   осуществлял  надзор  за  ходом  предварительного
   следствия.  В  частности,  прокурор  может  потребовать  проведения
   специальных   следственных   действий,   или   передать   дело    в
   производство  другому следователю, а также возобновить производство
   по уголовному делу.
       80.  Как  предусматривает  статья 209  Уголовно-процессуального
   кодекса  РСФСР,  следователь,  в  производстве  которого  находится
   уголовное    дело,   вправе   прекратить   его   ввиду   отсутствия
   доказательств   события  преступления.  Постановление   следователя
   может  быть обжаловано надзирающему прокурору или в суд. Суд  может
   принять  решение  о возобновлении производства по уголовному  делу,
   если сочтет, что проведенное расследование является неполным.
       81.   Статья   210   Уголовно-процессуального   кодекса   РСФСР
   предусматривает,  что уголовное дело может быть  возобновлено  "при
   наличии    оснований".   Предварительное   следствие    может    не
   возобновляться,   если   истек   срок   привлечения   к   уголовной
   ответственности за совершение данного вида преступления.
       82.  Статья  161  Уголовно-процессуального  кодекса  Российской
   Федерации  (от  18 декабря 2001 г. N 173-ФЗ) предусматривает,  что,
   как  правило,  данные  предварительного расследования  не  подлежат
   разглашению.  Эти данные могут быть преданы гласности следственными
   органами,    если    разглашение    не    противоречит    интересам
   предварительного  расследования и не связано с  нарушением  прав  и
   законных    интересов   участников   уголовного   судопроизводства.
   Разглашение   данных   о   частной  жизни   участников   уголовного
   судопроизводства без их согласия не допускается.
   
                                 ПРАВО
                                   
            I. Предполагаемое нарушение статьи 3 Конвенции
   
       83.  Заявитель  жаловался  на  жестокое  обращение  со  стороны
   сотрудников  милиции  во время содержания под стражей  в  отделении
   милиции,  особенно  в  ходе  допроса в  ОВД  Ленинского  района  г.
   Нижнего  Новгорода  19  сентября 1998 г.,  а  также  на  отсутствие
   эффективного  расследования. Он сослался  на  статью  3  Конвенции,
   которая гласит:
       "Никто не должен подвергаться ни пыткам, ни бесчеловечному  или
   унижающему достоинство обращению или наказанию".
   
      A. Предварительные возражения властей Российской Федерации
   
       84.  Власти  Российской Федерации утверждали, что расследование
   обстоятельств настоящего дела до сих пор продолжалось,  и  никакого
   окончательного  решения  на национальном  уровне  еще  не  принято.
   Ссылаясь  на  это, власти Российской Федерации настаивали  на  том,
   что  заявитель  не исчерпал внутригосударственных средств  правовой
   защиты  по  жалобе  на бесчеловечное обращение.  Что  касается  его
   заявлений  о предполагаемой неэффективности расследования,  то  они
   были преждевременными.
       85.   Заявитель  возразил  против  данной  точки   зрения.   Он
   утверждал,   что   на  момент  его  обращения  в  Европейский   суд
   расследование по его делу прекращалось и возобновлялось  семь  раз.
   Не  было возможности получить никакие новые доказательства,  и  все
   будущие   попытки  расследовать  данное  дело  были  бы   абсолютно
   напрасны.  Расследование продолжалось более семи  лет  и,  в  конце
   концов,  показало свою неэффективность. Именно поэтому,  по  мнению
   заявителя, он был не обязан дожидаться окончания расследования.
       86.  Европейский суд в связи с этим напомнил, что, если частное
   лицо  предъявляет обоснованную жалобу относительно того, что с  ним
   жестоко   обращалась  полиция,  рассмотрение   жалобы   в   порядке
   уголовного   судопроизводства  может  быть   признано   эффективным
   средством  правовой  защиты в соответствии с пунктом  1  статьи  35
   Конвенции  (см.  Решение Европейской комиссии по  делу  "Ассенов  и
   другие  против  Болгарии" (Assenov and others v.  Bulgaria)  от  27
   июня  1996  г., жалоба N 24760/94, DR 86-B, p. 71). Таким  образом,
   по   общему   правилу,   государству  должна   быть   предоставлена
   возможность  провести  расследование  по  делу  и  среагировать  на
   жалобы  на  плохое  обращение. В то же время "заявитель  не  обязан
   исчерпывать средства правовой защиты, которые, хотя теоретически  и
   являются  средствами правовой защиты, на практике не  предоставляют
   возможности    восстановить   нарушенные   права"   (см.    Решение
   Европейской  комиссии  по делу "Йойлер против  Турции"  (Yoyler  v.
   Turkey)  от  13  января  1997  г.,  жалоба  N  26973/95;  а   также
   Постановление  Европейского суда по делу "Акдивар и  другие  против
   Турции"  (Akdivar  and others v. Turkey) от  30  августа  1996  г.,
   Reports  of Judgments and Decisions 1996-IV, p. 1210, з  68).  Если
   избранное средство правовой защиты было адекватным в теории,  но  с
   течением  времени  оказалось  неэффективным,  заявитель  не  обязан
   исчерпывать  его (см. Решение Европейской комиссии  по  делу  "Тепе
   против  Турции"  (Tepe v. Turkey) от 25 ноября 1996  г.,  жалоба  N
   27244/95).
       87.   Европейский  суд  отметил,  что  обстоятельства   падения
   заявителя  из  окна  представляли собой  "обоснованную  жалобу"  на
   бесчеловечное  обращение;  что  он использовал  возможность  подачи
   жалобы  на действия сотрудников милиции в органы, которые  обладали
   компетенцией  по  рассмотрению дела, и  что  по  делу  до  сих  пор
   проводилось  расследование. По этим основаниям в  своем  решении  о
   приемлемости настоящей жалобы Европейский суд счел, что  возражение
   властей  Российской Федерации должно быть рассмотрено  одновременно
   с вопросами по существу дела.
       88.   Европейский  суд  счел,  что  предварительные  возражения
   властей  Российской Федерации затрагивали вопросы,  которые  должны
   быть   рассмотрены   вместе  с  материально-правовыми   положениями
   Конвенции,  на  которые ссылался заявитель. Соответственно,  данный
   вопрос будет рассмотрен ниже.
       89.   29   декабря   2005   г.  власти   Российской   Федерации
   проинформировали Европейский суд о приговоре, вынесенном  Ленинским
   районным  судом  г.  Нижнего  Новгорода  30  ноября  2005   г.   по
   уголовному  делу  по жалобе на жестокое обращение с  заявителем  со
   стороны  сотрудников  милиции (см. выше з  61).  Власти  Российской
   Федерации указали, что приговор еще не вступил в силу, а также  что
   они будут держать Европейский суд в курсе дальнейших изменений.
       90.  Хотя власти Российской Федерации не ставили этого вопроса,
   Европейский  суд  выяснил, повлияло ли это новое обстоятельство  на
   статус  заявителя в качестве жертвы в соответствии  со  статьей  34
   Конвенции.  В  связи с этим Европейский суд напомнил,  что  решение
   или  какие-либо  меры,  принятые в пользу  заявителя,  не  являлись
   достаточными  для  того,  чтобы лишить  его  статуса  жертвы,  если
   национальные   власти  не  признали  формально  или   по   существу
   нарушение  в  отношении  заявителя  норм  Конвенции  и   затем   не
   обеспечили   получение   компенсации   причиненного   вреда   (см.,
   например,  Постановление Европейского суда по  делу  "Амююр  против
   Франции"  (Amuur  v.  France)  от  25  июня  1996  г.,  Reports  of
   Judgments  and  Decisions 1996-III, p. 846, з 36;  и  Постановление
   Большой  палаты  Европейского суда по делу "Далбан против  Румынии"
   (Dalban  v.  Romania), жалоба N 28114/95, з 44,  ECHR  1999-VI).  В
   настоящем деле Европейский суд отметил, во-первых, что приговор  от
   30  ноября  2005 г. еще не вступил в силу и мог быть отменен  судом
   кассационной  инстанции.  Во-вторых,  несмотря  на  тот  факт,  что
   бесчеловечное  обращение  было  признано  судом  первой  инстанции,
   заявитель  не получил никакой компенсации. В-третьих,  приговор  от
   30  ноября  2005  г. касался только бесчеловечного обращения  и  не
   касался  недостатков  расследования,  которые  являются  одной   из
   основных  жалоб  заявителя  по данному  делу.  Следовательно,  хотя
   приговор   и   должен   рассматриваться  как   неотъемлемая   часть
   следственного  процесса, он, при обстоятельствах дела,  не  повлиял
   на статус жертвы по нарушениям, обжалованным заявителем.
   
            B. Предполагаемая неадекватность расследования
                                   
                    1. Власти Российской Федерации
   
       91.  Власти  Российской  Федерации  не  представили  каких-либо
   доводов  по  существу данной части жалобы. Более того, в  ответ  на
   запрос  Европейского суда предоставить дополнительную информацию  и
   документы,  власти  Российской  Федерации  отказались  предоставить
   Европейскому    суду   материалы   уголовного   дела    по    факту
   бесчеловечного  обращения  сотрудников  милиции  с  заявителем   19
   сентября  1998 г. Власти Российской Федерации сослались  на  статью
   161    Уголовно-процессуального   кодекса   Российской   Федерации,
   устанавливающую,   что  материалы  предварительного   расследования
   могут   быть   преданы  гласности  следственными   органами,   если
   разглашение     не    противоречит    интересам    предварительного
   расследования  и не связано с нарушением прав и законных  интересов
   участников уголовного судопроизводства.
   
                             2. Заявитель
   
       92.   Заявитель   жаловался,  что  государство  нарушило   свои
   позитивные  обязательства  провести  эффективное  расследование   в
   соответствии   со  статьей  3  Конвенции.  Обстоятельства   падения
   заявителя  из  окна  как минимум являлись обоснованной  жалобой  на
   бесчеловечное    обращение.    На   государстве-ответчике    лежала
   обязанность  провести  эффективное и тщательное  расследование  его
   жалоб.  Однако  для расследования дела было сделано очень  мало,  и
   предпринятые меры были неэффективными и неадекватными.
       93.  Заявитель  отметил многочисленные недостатки  официального
   расследования. Так, он был осмотрен врачами только 26 октября  1998
   г.,  то  есть  более месяца спустя после происшествия. Принимая  во
   внимание,  что  визуальные следы таких видов пытки  исчезают  очень
   быстро,  освидетельствование было проведено с  чрезвычайно  большим
   опозданием.  Невидимые повреждения на коже, вызванные  воздействием
   электрического  тока на уши заявителя, могли бы быть  обнаружены  в
   ходе  биологического анализа в течение двух недель после инцидента.
   Однако  медицинский  осмотр заявителя свелся  исключительно  к  его
   визуальному осмотру.
       94.  Кроме  того,  следователь не  провел  очную  ставку  между
   заявителем  и  сотрудниками  милиции, пытавшими  его.  Предъявление
   подозреваемых  для опознания было проведено спустя,  примерно,  два
   года  после  случившегося. Только двое независимых свидетелей  были
   допрошены  на первой стадии расследования - Б. и врач К. В  течение
   длительного  времени (с 21 сентября 1998 г. по 24 января  2000  г.)
   прокуратура  отказывалась установить личности  и  допросить  других
   пациентов  и  врачей больницы N 39. Это было сделано  только  после
   многочисленных  жалоб со стороны заявителя и его представителей.  А
   к  этому времени подробности события сентября 1998 года свидетелями
   частично забылись.
       95.  Заявитель  обратил внимание на отсутствие независимости  в
   процессе   расследования  по  причине  того,  что  на   сотрудниках
   прокуратуры   лежит   двойная  обязанность,   включающая   в   себя
   осуществление  уголовного преследования  и  надзор  за  законностью
   расследования.  В  деле заявителя ситуация была усугублена  и  тем,
   что  сотрудник  прокуратуры М.Р., который контролировал  проведение
   допроса   заявителя  19  сентября  1998  г.,  исполнял  обязанности
   заместителя   прокурора   Нижегородской   области.   Следовательно,
   следователи  районных и городской прокуратур получали  указания  от
   М.Р.  Заявитель  сослался на показания Ф. от  7  декабря  2000  г.,
   когда  тот указал, что во время предыдущего допроса следователь  не
   записывал и искажал его показания относительно причастности М.Р.  к
   событиям,   произошедшим  10  -  19  сентября  1998  г.   М.Р.   не
   допрашивался  ни  разу  ни на одной из стадий  расследования  и  на
   настоящий  момент не может быть допрошен, так как умер  летом  2002
   года.
       96.   В   августе  2002  года  заявитель  попросил  прокуратуру
   допросить В., одного из пациентов больницы N 39, но этого  не  было
   сделано.  5  сентября 2002 г. прокуратура прекратила дело,  указав,
   среди  прочего, на то, что невозможно было найти В.  по  месту  его
   проживания.  Зная,  что  В. был инвалидом и передвигался  только  в
   инвалидном  кресле,  представители  заявителя  связались  с  В.   и
   выяснили   следующее.  Следователь  Н.,  который  занимался   делом
   заявителя,  поручил  отделу внутренних  дел  Ленинского  района  г.
   Нижнего  Новгорода  найти  В.  Исполнение  данного  поручения  было
   возложено  на  О. - одного из сотрудников милиции, предположительно
   принимавших  участие  в пытках. О. сообщил, что  несколько  раз  он
   пытался  допросить  В., но не смог застать его  дома.  26  сентября
   2002   г.   В.  рассказал  представителям  заявителя,  что   некто,
   представившийся  следователем, звонил ему  и  говорил,  что  должен
   задать  несколько  вопросов.  В.  выразил  готовность  ответить  на
   вопросы, но ему потом никто не перезвонил.
       97. По мнению заявителя, отсутствие независимости расследования
   проявилось  как в процессе сбора доказательств, так и  в  характере
   их  оценки следователями. Так, например, следователь прокуратуры не
   учел   показания  Б.  -  соседа  заявителя  по  больничной  палате.
   Следователь   не   придал  значения  показаниям  других   пациентов
   больницы.  Расследование  было недостаточно  тщательным  для  того,
   чтобы  отвечать требованиям статей 3 и 13 Конвенции, и не указывало
   на  серьезные  попытки  властей  выяснить  реальные  обстоятельства
   случившегося  с  заявителем во время содержания  его  под  стражей.
   Напротив,  оно  выглядело  так,  словно  его  целью  были  сокрытие
   совершенных нарушений и защита виновных должностных лиц.
       98.  Наконец,  заявитель сообщил, что отказ властей  Российской
   Федерации предоставить свои комментарии по существу дела  наряду  с
   их  нежеланием предоставить материалы уголовного дела  должны  быть
   рассмотрены   как   подтверждение   позиции   заявителя   как    по
   материальным,  так  и  по процессуальным обстоятельствам  статьи  3
   Конвенции.
   
         3. Доводы третьих сторон и возражения на них властей
                         Российской Федерации
   
       99. В своих письменных комментариях организация "Редресс Траст"
   напомнила  некоторые  общие правила, принятые Европейским  судом  и
   иными  международными органами в области запрета пыток и иных видов
   жестокого  обращения.  Кроме того, организация  "Редресс  Траст"  и
   группа   российских  неправительственных  организаций  сошлись   во
   мнении,  что  российская  система расследования  уголовных  дел  не
   предоставляет  ряд  ключевых  процессуальных  гарантий,  которые  в
   первую  очередь  обеспечивают права подследственных  и,  во-вторых,
   защищают  интересы  жертв пыток и жестокого  обращения  со  стороны
   сотрудников  правоохранительных  органов.  Они  отметили,  что   на
   практике   эффективность   официального  расследования   жалоб   на
   жестокое   обращение   со  стороны  сотрудников  правоохранительных
   органов  очень низка, особенно потому что следствие по таким  делам
   чаще  всего  ведется  теми же органами, со  стороны  которых  имеет
   место  плохое обращение. Они указали и другие факторы, которые,  по
   их  мнению,  снижают  эффективность официального  расследования  на
   стадии предварительного расследования.
       100.  Власти  Российской  Федерации  возражали  против  участия
   неправительственных организаций в деле в качестве  третьей  стороны
   и   попросили   Европейский  суд  не  принимать  во   внимание   их
   комментарии  как абстрактные и не имеющие отношения к делу.  Власти
   Российской   Федерации  также  сообщили  Европейскому  суду,   что,
   напротив,  механизм правовой защиты жертв пыток в России существует
   и  совершенствуется.  Во-первых, Конституция  Российской  Федерации
   запрещает  любые  виды  жестокого  обращения.  Статья  9  Уголовно-
   процессуального     кодекса     Российской     Федерации      также
   предусматривает,    что    никто    из    участников     уголовного
   судопроизводства  не  может подвергаться насилию  либо  угрозе  его
   применения.  Кроме  того,  Уголовный  кодекс  Российской  Федерации
   предусматривает  наказание  за  применение  пыток   (статья   117),
   превышение  должностных полномочий (статья  286)  и  принуждение  к
   даче  показаний (статья 302). И, наконец, статья 1070  Гражданского
   кодекса    Российской   Федерации   предусматривает,   что    вред,
   причиненный   незаконным   арестом,  уголовным   преследованием   и
   наказанием,  должен быть возмещен государством независимо  от  вины
   соответствующих государственных органов или их должностных лиц.
       101.  Власти  Российской Федерации утверждали, что существующие
   правовые механизмы эффективно применяются на практике. Так, в  2003
   -  2004  гг.  органы  прокуратуры  выявили  685  нарушений  закона,
   совершенных  сотрудниками правоохранительных органов, в  результате
   чего  350  сотрудникам были назначены дисциплинарные  взыскания.  В
   период  с 2000 по 2004 г. прокуратура возбудила пять уголовных  дел
   по  пункту  "д" части второй статьи 117 (пытка) Уголовного  кодекса
   Российской  Федерации  в  отношении сотрудников  правоохранительных
   органов,  четыре из которых дошли до суда. За тот  же  период  было
   возбуждено  42  дела по статье 302 (принуждение к  даче  показаний)
   Уголовного  кодекса  Российской  Федерации,  25  из  которых   были
   переданы  в  суд. Кроме того, было возбуждено 3388 дел,  касающихся
   злоупотребления  должностными полномочиями, и 4204 сотрудника  были
   привлечены   к   уголовной   ответственности.   Власти   Российской
   Федерации  представили извлечения из двух приговоров,  которые,  по
   их  мнению, подтверждали эффективность упомянутых правовых средств.
   Власти  Российской  Федерации также сослались на  другие  дела,  по
   которым   сотрудники   органов   внутренних   дел   были   осуждены
   национальными судами за применение обращения, запрещенного  статьей
   3 Конвенции.
   
                      4. Мнение Европейского суда
   
       a)  Оценка  Европейским судом доказательств, представленных  по
   настоящему делу
       102.  Европейский суд напомнил, что жалоба на плохое  обращение
   должна  быть  подкреплена соответствующими  доказательствами  (см.,
   mutatis  mutandis, Постановление Европейского суда по  делу  "Клаас
   против  Германии" (Klaas v. Germany) от 22 сентября 1993 г., Series
   A  N  269,  p. 17 - 18, з 30). Для оценки доказательств Европейский
   суд применяет стандарт доказывания "вне разумных сомнений". Тем  не
   менее,  когда рассматриваемые события полностью или большей  частью
   известны  только  властям,  как,  например,  в  случае  с   лицами,
   находящимися  под  их  контролем под стражей  (как  и  в  настоящем
   деле),  в  случае, если во время содержания под стражей этим  лицам
   причинены  повреждения, возникают веские предположения относительно
   фактов.  В  подобных случаях бремя доказывания может быть возложено
   на   власти,   которые  должны  представить  удовлетворительные   и
   убедительные   объяснения   (см.   Постановление   Большой   палаты
   Европейского  суда  по  делу  "Салман  против  Турции"  (Salman  v.
   Turkey),  жалоба N 21986/93, з 100, ECHR 2000-VII). Если власти  не
   предоставляют  никаких объяснений, Европейский  суд  может  сделать
   неблагоприятные    для    государства-ответчика     выводы     (см.
   Постановление  Европейского  суда по  делу  "Орхан  против  Турции"
   (Orhan v. Turkey) от 18 июня 2002 г., жалоба N 25656/94, з 274).
       103.  В  настоящем  деле для того, чтобы  получить  возможность
   рассмотреть  жалобы  заявителя  по  существу,  в  свете   характера
   обвинений,   Европейский   суд  запросил   у   властей   Российской
   Федерации,  inter alia, копии материалов уголовного дела  N  68241.
   Власти  Российской  Федерации, ссылаясь  на  статью  161  Уголовно-
   процессуального    кодекса   Российской    Федерации,    отказались
   предоставить   Европейскому  суду  запрошенные  материалы.   Власти
   Российской  Федерации  также  не предоставили  никаких  доводов  по
   существу дела.
       104.   Европейский  суд  отметил,  что  статья  161   Уголовно-
   процессуального кодекса Российской Федерации, на которую  ссылались
   власти   Российской  Федерации,  оставляет  вопрос  о   разглашении
   материалов    предварительного    расследования    на    усмотрение
   следственных   органов.   Статья  161  также   устанавливает,   что
   разглашение  не  должно  противоречить  интересам  предварительного
   расследования  и  нарушать  права и  законные  интересы  участников
   уголовного   судопроизводства.  Власти  Российской   Федерации   не
   объяснили,   каким  образом  представление  запрошенных  материалов
   могло   негативно   отразиться   на   интересах   следствия    либо
   заинтересованных  лиц.  Власти  Российской  Федерации  не   указали
   никаких   правдоподобных  объяснений  своего  отказа   предоставить
   соответствующие  документы и информацию, которой  они,  несомненно,
   располагали.
       105.  При данных обстоятельствах Европейский суд счел,  что  он
   мог  делать  соответствующие выводы о поведении властей  Российской
   Федерации  и  рассматривать  дело по  существу  на  основе  доводов
   заявителя  и  имевшихся  материалов  дела,  несмотря  на  то,   что
   предоставленные  заявителем материалы и  сведения  не  дают  полной
   картины всех обстоятельств инцидента. Европейский суд также  принял
   во  внимание  доказательства, полученные  на  заседании  Ленинского
   районного  суда г. Нижнего Новгорода, состоявшемся 30  ноября  2005
   г.
       b)   Предполагаемая   неэффективность  расследования   событий,
   произошедших 19 сентября 1998 г.
       106. Что касается эффективности расследования, Европейский  суд
   принял   во  внимание  критические  замечания  третьих   сторон   в
   отношении  российской  системы уголовного  преследования  и  доводы
   властей  Российской Федерации, оспаривавшие эту позицию.  Однако  в
   задачу  Европейского суда не входит оценка недостатков этой системы
   в  целом.  Европейский суд должен сконцентрироваться на  конкретных
   обстоятельствах  дела,  для  того  чтобы  определить,   делали   ли
   расследование  "неэффективным" с точки зрения  статьи  3  Конвенции
   обжалованные заявителем недостатки.
       i. Общие принципы
       107.  Прежде  всего, Европейский суд напомнил,  что  отсутствие
   выводов  по  окончании проведенного расследования само по  себе  не
   свидетельствует  о  его  неэффективности:  обязательство   провести
   расследование   "это   не  обязательство  получить   результат,   а
   обязательство  принять меры" (см. Постановление  Европейского  суда
   по  делу "Пол и Одри Эдвардс против Соединенного Королевства" (Paul
   and  Audrey  Edwards v. United Kingdom), жалоба N 46477/99,  з  71,
   ECHR  2002-II).  Не  каждое расследование обязательно  должно  быть
   удачным   или  привести  к  результатам,  подтверждающим  изложение
   фактов   заявителем;  однако  оно  должно,  в  принципе,  вести   к
   установлению  обстоятельств дела и в случае, если жалобы  оказались
   обоснованными,  -  к  идентификации  и  наказанию  виновных   (см.,
   mutatis  mutandis, Постановление Европейского суда по делу  "Махмут
   Кайа  против Турции" (Mahmut Kaya v. Turkey), жалоба N 22535/93,  з
   124, ECHR 2000-III).
       108.  Таким  образом,  расследование по  серьезным  жалобам  на
   жестокое  обращение  должно  быть  тщательным.  Это  означает,  что
   государственные   органы  должны  всегда  предпринимать   серьезные
   попытки  установить,  что  на самом деле  произошло,  и  не  должны
   полагаться  на  поспешные или необоснованные  выводы  и  прекращать
   расследование либо принимать на их основе какие-либо  решения  (см.
   Постановление  Европейского суда по делу "Ассенов и  другие  против
   Болгарии" (Assenov and others v. Bulgaria) от 28 октября  1998  г.,
   Reports  1998-VIII,  з  103  и далее).  Они  должны  принимать  все
   доступные    и   разумные   меры   для   того,   чтобы   обеспечить
   доказательства  по делу, включая, inter alia, показания  очевидцев,
   заключения  судебно-медицинской экспертизы  и  т.д.  (см.,  mutatis
   mutandis,  упоминавшееся выше Постановление  Европейского  суда  по
   делу  "Салман  против Турции", з 106, ECHR 2000-VII;  Постановление
   Большой  палаты Европейского суда по делу "Танрикулу против Турции"
   (Tanrikulu  v. Turkey), жалоба N 23763/94, ECHR 1999-IV,  з  104  и
   далее;   Постановление  Европейского  суда  по  делу  "Гюль  против
   Турции"  (Gul v. Turkey) от 14 декабря 2000 г., жалоба N  22676/93,
   з   89).   Любой  недостаток  расследования,  делающий  невозможным
   установление  происхождения  травм  или  личности  виновных,  может
   привести к нарушению этого стандарта.
       109.  Далее,  расследование должно быть  быстрым.  В  делах  по
   жалобам   на   нарушение  статей  2  и  3  Конвенции,   в   которых
   эффективность   официального  расследования  имеет   первостепенное
   значение,   Европейский   суд   часто   производит   оценку   того,
   своевременно ли среагировали государственные органы на жалобу  (см.
   Постановление  Большой палаты Европейского  суда  по  делу  "Лабита
   против  Италии"  (Labita v. Italy), жалоба  N  26772/95,  з  133  и
   далее,   ECHR  2000-IV).  Принимаются  во  внимание  время   начала
   расследования,  задержки в проведении допросов  (см.  Постановление
   Европейского  суда  по делу "Тимурташ против Турции"  (Timurtas  v.
   Turkey),  жалоба  N 23531/94, з 89, ECHR 2000-VI;  и  Постановление
   Европейского суда по делу "Текин против Турции" (Tekin  v.  Turkey)
   от  9  июня  1998  г.,  Reports 1998-IV, з 67) и  продолжительность
   предварительного  расследования  (см.  Постановление   Европейского
   суда  по  делу "Инделикато против Италии" (Indelicato v. Italy)  от
   18 октября 2001 г., жалоба N 31143/96, з 37).
       110.  Наконец,  Европейский суд напомнил, что для  того,  чтобы
   расследование  жалобы  на предполагаемое жестокое  обращение  могло
   считаться  эффективным, оно должно быть независимым (см., например,
   Постановление  Большой  палаты  Европейского  суда  по  делу  "Егур
   против  Турции" (Ogur v. Turkey), жалоба N 21954/93, ECHR 1999-III,
   з  91  - 92; Постановление Европейского суда по делу "Мехмет  Эммин
   Юксель  против Турции" (Mehmet Emin Yuksel v. Turkey)  от  20  июля
   2004  г.,  жалоба  N 40154/98, з 37). Таким образом,  расследование
   утрачивает независимость, когда его производят сотрудники  того  же
   подразделения  или органа, к которому принадлежат  подозреваемые  в
   применении  жестокого  обращения  (см.  Постановление  Европейского
   суда  по  делу "Гюлеч против Турции" (Gulec v. Turkey) от  27  июля
   1998  г.,  Reports 1998-IV, з 81 - 82). Независимость расследования
   предполагает    не    только    отсутствие    иерархической     или
   институциональной  связи,  но  и практическую  независимость  (см.,
   например,  Постановление Европейского суда  по  делу  "Эрги  против
   Турции" (Ergi v. Turkey) от 28 июля 1998 г., Reports 1998-IV, з  83
   -  84:  в  данном деле прокурор, проводивший расследование убийства
   девочки   в   ходе   предполагаемого  столкновения   между   силами
   безопасности  и  Курдской рабочей партией, во многом  полагался  на
   информацию,    предоставленную   жандармами,    участвовавшими    в
   инциденте).
       ii. Применение вышеуказанных принципов к настоящему делу
       111.  Во-первых,  нельзя  сказать, что  государственные  органы
   оставались  абсолютно  пассивными в данном деле.  Так,  следователь
   допросил  нескольких  сотрудников Ленинского  районного  управления
   внутренних дел г. Нижнего Новгорода, врачей и пациентов  больниц  N
   33   и  39,  запросил  медицинскую  карту  заявителя  и  результаты
   экспертиз  его физического и психического состояния и  т.д.  Однако
   ввиду  отсутствия  материалов уголовного дела  Европейский  суд  не
   имеет   возможности  оценить  качество  произведенных  следственных
   действий,   то   есть  установить,  когда  и  как   были   получены
   доказательства,  какие вопросы были поставлены  следователем  перед
   свидетелями  и  экспертами,  насколько  тщательно  их  ответы  были
   воспроизведены в документах следствия и т.д.
       112. Во-вторых, материалы, представленные в Европейский суд,  а
   именно  постановления следователей о прекращении  уголовного  дела,
   указывали  на  ряд существенных ошибок, допущенных  при  проведении
   официального   предварительного   расследования.   Так,    осталось
   неясным,  были  ли  приняты  меры по обыску  места,  где  заявитель
   предположительно  подвергся  пыткам, и  каков  был  результат  этой
   меры.  Тот  факт,  что такой обыск был произведен  и  очень  важное
   доказательство (признание, написанное заявителем) было  обнаружено,
   был  упомянут  только в приговоре от 30 ноября 2005 г.  Следователь
   не   пытался  найти  и  допросить  лиц,  содержавшихся   вместе   с
   заявителем в Богородском ГОВД и Ленинском РУВД в период с 10 по  19
   сентября  1998  г.,  которые могли предоставить  важную  информацию
   относительно  поведения  заявителя перед попыткой  самоубийства;  и
   неясно,  был  ли  сосед заявителя по палате, В., вообще  когда-либо
   допрошен следователем.
       113.  В-третьих,  ряд следственных действий  был  предпринят  с
   необоснованными    задержками.    Заключение    судебно-медицинской
   экспертизы, например, было датировано 26 октября 1998 г.,  то  есть
   по  прошествии  пяти недель после предполагаемых пыток.  Сотрудники
   милиции,  подозреваемые  в  применении  жестокого  обращения,  были
   вызваны для опознания только спустя два года после инцидента.  Мать
   заявителя была допрошена только в 2000 году, а врач больницы N  33,
   М.,  только  в  2001 году, несмотря на то, что они были  одними  из
   первых,  кто  видел  заявителя после происшествия.  Следователь  не
   допрашивал персонал и пациентов больницы N 39 до января  2000  года
   (за  исключением  Б.  и  врача К., которые были  допрошены  в  ходе
   первоначального     расследования).    Наконец,     психиатрическая
   экспертиза  состояния заявителя была проведена только в 2001  году,
   несмотря  на  тот  факт, что его психическое состояние  прокуратура
   выдвигала   в  качестве  главного  объяснения  попытки   совершения
   самоубийства и основания для прекращения уголовного дела.
       114.  Европейский  суд также отметил, что все  постановления  о
   возобновлении  дела  содержали  в себе  указания  на  необходимость
   проведения  более тщательного расследования. Однако этим  указаниям
   следователи,  занимавшиеся расследованием данного уголовного  дела,
   не   всегда   следовали.   Поэтому  Постановление   о   прекращении
   уголовного дела от 25 февраля 1999 г. основывалось на тех же  самых
   аргументах,   что   и   Постановление  от  21   декабря   1998   г.
   Постановление  от  24  февраля  2000  г.  было  также  основано  на
   практически  идентичных  доказательствах  и  той  же  аргументации.
   Только  после 2000 года, когда уголовное дело было передано другому
   следователю,   расследование  продвинулось,  а   в   постановлениях
   появились  новые  аргументы и информация. Однако драгоценное  время
   было  потеряно  и, по мнению Европейского суда,  это  не  могло  не
   оказать отрицательного эффекта на успех расследования.
       115.   В-четвертых,  Европейский  суд  отметил,   что   имелась
   очевидная   связь  между  лицами,  ответственными   за   проведение
   расследования,   и   лицами,  предположительно   участвовавшими   в
   совершении  преступления.  Европейский суд  напомнил,  что  в  день
   происшествия   заявитель   допрашивался   в   Ленинском    районном
   управлении  внутренних дел г. Нижнего Новгорода. Допрос проходил  в
   присутствии  старшего  следователя милиции, заместителя  начальника
   местного  отдела  внутренних дел и двух сотрудников  прокуратуры  -
   прокурора  г.  Богородска и заместителя прокурора области  М.Р.  По
   словам  заявителя, хотя М.Р. не присутствовал в кабинете  в  момент
   пытки  заявителя  электрическим током, он никак не отреагировал  на
   жалобы  заявителя на плохое обращение. Более того, когда  заявитель
   отказался  признаться в инкриминированном ему убийстве  М.С.,  М.Р.
   вернул   заявителя   сотрудникам  милиции,   которые,   по   словам
   заявителя,  его  пытали. Кроме того, хотя было известно,  что  М.Р.
   принимал  участие в допросе 19 сентября 1998 г. и  якобы  отказался
   принять   меры   по   жалобам  заявителя  на  жестокое   обращение,
   расследование  данного  дела было возложено на  Ленинскую  районную
   прокуратуру г. Нижнего Новгорода, которая была подчинена  областной
   прокуратуре,  в  которой  М.Р.  занимал  высокий  пост.  В  течение
   последующих  лет дело расследовалось той же районной  прокуратурой,
   несмотря  на многочисленные возобновления и прекращения.  Только  в
   2004  г.  дело было передано в отдел по особо важным преступлениям;
   однако оно так и оставалось под юрисдикцией областной прокуратуры.
       116.  Судя  по  всему, в ходе расследования  прокуратура  тесно
   сотрудничала  с  Ленинским районным управлением внутренних  дел  г.
   Нижнего  Новгорода.  Так,  следователь О.,  на  которого  заявитель
   указывал  как  на одного из лиц, пытавших его в 1998 году,  получил
   задание  найти  свидетеля В. О. затем отчитался в прокуратуре,  что
   искал  В. дома и не мог его найти. Позднее В. заявил, что  никто  и
   никогда  из  милиции  к  нему  не приходил.  Более  того,  одна  из
   наиболее  важных  задач  следствия была  доверена  одному  из  двух
   главных подозреваемых.
       117. Европейский суд отметил избирательный и отчасти нелогичный
   подход   прокуратуры   к  сбору  и  оценке  доказательств.   Первое
   Постановление о прекращении дела было принято 21 декабря 1998 г.  и
   было  основано  преимущественно на показаниях сотрудников  милиции,
   принимавших  участие  в  допросе заявителя  19  сентября  1998  г.,
   которые,   следовательно,   не  могли  считаться   беспристрастными
   свидетелями.  В  то  же  время следователь не  принял  во  внимание
   показания  В.,  соседа  заявителя  по  палате.  Показания  В.  были
   отвергнуты   следователем,  потому  что  В.  не  имел  специального
   медицинского образования и, по мнению следователя, не мог  отличить
   ожоги,  вызванные применением электрического тока, от  повреждений,
   причиненных  падением  заявителя из окна. Кроме  того,  следователь
   сослался  на  мнение бывшего начальника заявителя в ГИБДД,  который
   сообщил,  что  у заявителя был слабый характер. Эти показания  были
   приняты  следователем без вопросов и, к тому же, были  использованы
   в  качестве основополагающего доказательства, несмотря на  то,  что
   их   автор   также   не  имел  специального  психологического   или
   психиатрического образования.
       118.  Кроме того, хотя медицинский осмотр заявителя 26  октября
   1998 г. не выявил никаких следов применения электрического тока  на
   его  ушах,  он, тем не менее, установил, что на языке  у  заявителя
   были  следы  укусов. Следователь не объяснил, как  могли  появиться
   эти   укусы   вследствие  падения  заявителя  из   окна.   В   ходе
   неофициального  расследования  событий,  произошедших  19  сентября
   1998   г.   (см.   выше   з   62),  Ф.  заявил,   что   следователи
   проигнорировали  его  заявления  об участии  заместителя  прокурора
   Нижегородской области М.Р. в событиях сентября 1998 года.
       119.   Европейский   суд  был  особенно   поражен   содержанием
   фактической части Постановления следователя от 21 декабря  1998  г.
   Следователь  постановил,  что 11 сентября  1998  г.  заявитель  был
   освобожден  из-под  стражи, но потом снова арестован  за  нарушение
   общественного  порядка  на  вокзале. Однако  к  тому  времени  было
   официально  подтверждено, что протоколы сотрудников  Н.,  Т.  и  Д.
   (которые,  как  утверждалось, задержали заявителя на вокзале)  были
   сфабрикованы и что в указанное время заявитель находился  в  отделе
   внутренних дел. Тем не менее это изложение фактов было повторено  в
   Постановлении  об  отказе  в  возбуждении  уголовного  дела  от  25
   февраля  1999  г. Это обстоятельство, по мнению Европейского  суда,
   дискредитировало следствие в глазах независимого наблюдателя.
       120.  Европейский суд подчеркнул, что дело дошло до суда только
   через  семь  лет после происшествия. Предварительное  расследование
   прекращалось  и затем возобновлялось более 15 раз, и очевидно,  что
   порой  процесс  расследования  был не  более  чем  формальностью  с
   предсказуемым  результатом. Наконец, Европейский суд  отметил,  что
   приговор от 30 ноября 2005 г. еще не вступил в силу.
       121.   В  свете  вышеописанных  весьма  серьезных  недостатков,
   имевшихся  в  особенности на стадии предварительного расследования,
   Европейский   суд   пришел  к  выводу,   что   в   настоящем   деле
   расследование  не  было  адекватным  либо  достаточно  эффективным.
   Таким  образом, Европейский суд отклонил предварительные возражения
   властей  Российской  Федерации  о неисчерпании  внутренних  средств
   правовой   защиты   и   установил,  что   имело   место   нарушение
   процессуального  аспекта статьи 3 Конвенции  вследствие  того,  что
   расследование  по жалобе на предполагаемое жестокое обращение  было
   неэффективным.
   
           C. Предполагаемое жестокое обращение с заявителем
                                   
                    1. Власти Российской Федерации
   
       122.  Власти Российской Федерации не представили своих  доводов
   по данному вопросу.
   
                             2. Заявитель
   
       123.  Заявитель  настаивал на том, что был подвергнут  милицией
   бесчеловечному обращению и пыткам в нарушение статьи  3  Конвенции.
   В  поддержку  своих  заявлений  он  представил  стенограмму  устных
   показаний  Ф.  (второго  подозреваемого в  предполагаемом  убийстве
   М.С.),  Б., М. и В. (соседей по палате в больнице N 39), полученных
   двумя   правозащитниками   в   ходе  проведенного   в   1999   году
   неофициального  расследования событий сентября 1998  года  (описаны
   выше  в  разделе  "Факты").  Кроме того, заявитель  утверждал,  что
   показания, данные сотрудниками милиции в ходе расследования по  его
   жалобе  на бесчеловечное обращение, были по сути противоречивыми  и
   поддерживающими  ложную  версию событий, предложенную  властями.  В
   поддержку  своих  замечаний заявитель также сослался  на  некоторые
   документы  из  материалов  официального расследования,  доступом  к
   которым он в настоящее время не располагает.
       124.   Заявитель  добавил  также,  что  существовало  множество
   косвенных   доказательств   того,  что   он   подвергся   жестокому
   обращению.   В  частности,  он  отметил,  что  до  задержания   его
   физическое и психическое состояние было нормальным. У него не  было
   признаков   какого-либо  психического  расстройства  или   проблем,
   которые  могли бы привести его к попытке самоубийства, а  также  не
   было  никаких следов насилия на теле. При поступлении на  службу  в
   ГИБДД   он   прошел  психологический  тест,  который   зафиксировал
   стабильность  и  устойчивость его психики. Однако  через  несколько
   дней   после   задержания  он  согласился  подписать  признание   в
   изнасиловании и убийстве девушки, в ужасном преступлении,  которого
   он  не  совершал  (как выяснилось впоследствии  М.С.  была  жива  и
   невредима), а затем совершил попытку самоубийства.
       125. Кроме того, описание заявителем событий, произошедших 10 -
   19   сентября  1998  г.,  не  было  оспорено  властями   Российской
   Федерации.  Власти  Российской Федерации не предоставили  материалы
   уголовного   дела,  которые  могли  бы  помочь  Европейскому   суду
   установить  обстоятельства  дела. Трактовка  статьи  161  Уголовно-
   процессуального   кодекса   властями  Российской   Федерации   была
   неправильной  и, более того, несовместимой с их обязательствами  по
   статье 34 и подпункту "a" пункта 1 статьи 38 Конвенции.
       126.  Заявитель  также  обратил внимание Европейского  суда  на
   обстоятельства  его задержания, заключения под  стражу  и  допроса,
   которые,   на   его   взгляд,  свидетельствовали   о   несоблюдении
   нормальных   процессуальных   правил,   гарантирующих   защиту   от
   злоупотреблений,    например,   обязанности   ведения    подробного
   протокола допроса, предоставления адвоката и т.п.
   
                      3. Мнение Европейского суда
   
       127.  Европейский  суд  неоднократно  подчеркивал,  что  власти
   обязаны    обеспечивать    физическую    неприкосновенность    лиц,
   находящихся  под  стражей.  Когда лицо  заключается  под  стражу  в
   хорошем  состоянии  здоровья, а при освобождении  имеет  какие-либо
   повреждения, на государстве лежит обязанность представить  разумное
   объяснение  происхождения  данных  повреждений  (см.  Постановление
   Европейского  суда  по  делу "Рибич против  Австрии"  (Ribitsch  v.
   Austria)  от  4 декабря 1995 г., Series A N 336, з 34;  см.  также,
   mutatis  mutandis,  Постановление Большой палаты Европейского  суда
   по  делу  "Салман  против  Турции" (Salman  v.  Turkey),  жалоба  N
   21986/93,  з  100,  ECHR 2000-VII). В противном  случае  применение
   пытки   или  жестокого  обращения  к  заявителю  презюмируются,   и
   возникает вопрос о нарушении статьи 3 Конвенции.
       128.  Европейский  суд отметил, что стороны не  оспаривали  тот
   факт,  что  заявитель получил серьезные травмы, выпрыгнув  из  окна
   отделения  милиции, и то, что он сделал это сам.  Однако  сторонами
   были  выдвинуты  различные  версии по  поводу  того,  что  побудило
   заявителя   совершить  самоубийство.  Власти  Российской  Федерации
   утверждали,  что  допрос  19 сентября 1998  г.  проходил  в  рамках
   Закона   и   что  собственные  психологические  проблемы  заявителя
   побудили его совершить попытку самоубийства. Заявитель оспорил  эту
   точку   зрения.   Он  подчеркнул,  что  перед  инцидентом   он   не
   обнаруживал никаких признаков психического расстройства  и  что  он
   пытался  покончить с собой исключительно потому, что не мог терпеть
   пытки и хотел положить конец своим мучениям.
       129.  В  связи  с  этим Европейский суд отметил,  что  на  всех
   стадиях   расследования   заявитель  непротиворечиво   и   подробно
   описывал,  кто  и  как его пытал. Этот факт был также  зафиксирован
   российским  судом 27 марта 2001 г. Кроме того, показания  заявителя
   подтверждались  показаниями его матери и В.,  которые  подтвердили,
   что  видели  следы электрических ожогов на голове и ушах заявителя.
   В.  и  М., другие пациенты больницы также подтвердили, что на  ушах
   заявителя   имелись   повреждения.  Наконец,   в   соответствии   с
   заключением   судебно-медицинской  экспертизы  состояния   здоровья
   заявителя  от 26 октября 1998 г., у заявителя были следы укусов  на
   языке  -  травма,  которая косвенно указывала  на  правдоподобность
   описанных  заявителей событий. Ф. сообщил, что, когда он  находился
   в  милиции,  его запугивали такими же видами пыток, какие  описывал
   заявитель.  Ф. подтвердил, что во время нахождения под стражей  его
   били  и  пугали  изнасилованием и пыткой электрическим  током  (см.
   выше з 58). В ходе короткой очной ставки с заявителем в милиции  Ф.
   видел синяки на его шее.
       130.  Вместе  с  тем судебно-медицинская экспертиза  заявителя,
   проведенная  26  октября  1998  г.,  не  выявила  у  него   никаких
   повреждений,  кроме тех, что были вызваны падением из  окна.  Кроме
   того,  доктора и фельдшеры, которые лечили заявителя в больницах  N
   33   и  39,  не  засвидетельствовали  никаких  следов,  оставленных
   электродами.  Некоторые  пациенты  больницы  подтвердили,  что   не
   видели  никаких  следов  ожогов на ушах заявителя,  хотя  заявитель
   говорил им, что его пытали в милиции электрическим током.
       131.   Поэтому,   основываясь   исключительно   на   материалах
   предварительного  расследования,  имевшихся  у  Европейского  суда,
   было   трудно  установить  "вне  разумных  сомнений",  что   именно
   произошло  в  Ленинском  районном  управлении  внутренних  дел   г.
   Нижнего  Новгорода  19 сентября 1998 г. В то же  время  Европейский
   суд  отметил,  что  он не имел возможности прийти к  окончательному
   выводу  по  данному вопросу потому, что соответствующие  органы  не
   провели эффективного и адекватного расследования, а государство  не
   предоставило ему материалы уголовного дела.
       132. Европейский суд отметил, что до происшествия заявитель  не
   имел   никаких   явных  психических  проблем.  Что   касается   его
   психологического состояния, то, действительно, один из  его  бывших
   коллег  описывал его как слабохарактерную личность.  Помимо  этого,
   психологическое тестирование на работе показало, что заявитель  был
   склонен  избегать конфликтов и был очень чувствительной  личностью.
   Однако  эти  особенности  не  означали  того,  что  заявитель   был
   предрасположен  к  самоубийству, как утверждали  власти  Российской
   Федерации.   Наоборот,   истинная  попытка   самоубийства   требует
   определенного волевого решения. Европейский суд также отметил,  что
   судебно-медицинская  экспертиза,  проведенная  в  2001   году,   не
   выявила никаких суицидальных наклонностей в рассматриваемое  время.
   В  отсутствие  другой  информации от властей Российской  Федерации,
   Европейский  суд  пришел к выводу, что заявитель  до  инцидента  не
   страдал никаким дефектом психики, который мог бы повлиять на  исход
   данного дела.
       133.  Действительно, заявитель оказался в стрессовой  ситуации,
   так  как  ошибочно подозревался в совершении ужасного преступления.
   Однако  не  было  представлено  никакого  достоверного  объяснения,
   почему   заявитель,  зная,  что  он  был  невиновен,   должен   был
   попытаться  совершить  самоубийство, если на него  не  оказывалось,
   как утверждали власти Российской Федерации, никакого давления.
       134.   Кроме   того,   Европейский  суд  принял   во   внимание
   доказательство,  которое  было представлено  в  Ленинском  районном
   суде  г.  Нижнего  Новгорода.  Так, суд  допросил  свидетеля  В.З.,
   который   сообщил,   что   подвергался  пыткам   с   использованием
   электрического  устройства точно так же, как заявитель.  Суд  также
   заслушал  свидетельницу В.К., которая подтвердила, что  слышала  от
   коллег,  что заявитель совершил попытку самоубийства, так  как  его
   пытали.  Наконец,  суд  изучил "признание", написанное  заявителем,
   которое также косвенно подтверждало его версию событий.
       135.  При  данных обстоятельствах, несмотря на  тот  факт,  что
   приговор  от  30 ноября 2005 г. еще не вступил в силу,  Европейский
   суд  пришел  к выводу, что во время нахождения в отделении  милиции
   заявитель   был   подвергнут  со  стороны  представителей   властей
   жестокому  обращению  с  целью  получения  от  него  признания  или
   информации  о  преступлении, в котором  его  подозревали.  Жестокое
   обращение,   примененное  к  нему,  причинило   настолько   тяжелые
   психические и физические страдания, что заявитель совершил  попытку
   самоубийства,   результатом  которой   явилась   общая   постоянная
   физическая  инвалидность.  В свете судебной  практики  Европейского
   суда,  учитывая  критерий суровости и цель плохого обращения  (см.,
   среди  прочих источников, Постановление Большой палаты Европейского
   суда  по  делу "Ильхан против Турции" (Ilhan v. Turkey),  жалоба  N
   22277/93,  з 85, ECHR 2000-VII), Европейский суд пришел  к  выводу,
   что  рассматриваемое жестокое обращение являлось пыткой  по  смыслу
   статьи 3 Конвенции.
       136.  Следовательно,  при  данных обстоятельствах  имело  место
   нарушение статьи 3 Конвенции.
   
           D. Другие жалобы на нарушение статьи 3 Конвенции
   
       137.   Заявитель   утверждал,  что   рассматриваемое   жестокое
   обращение  стало  возможным,  inter  alia,  потому,  что   в   ходе
   предварительного  расследования  дела  об  исчезновении  М.С.  были
   допущены   серьезные   процессуальные   нарушения.   Но   в   свете
   вышеуказанных выводов Европейский суд не счел необходимым  отдельно
   рассматривать данный аспект дела.
   
           II. Предполагаемое нарушение статьи 13 Конвенции
   
       138.  Заявитель  также жаловался, что он был лишен  эффективных
   средств  правовой защиты по его жалобе на жестокое  обращение,  что
   нарушало статью 13 Конвенции, которая гласит:
       "Каждый, чьи права и свободы, признанные в настоящей Конвенции,
   нарушены,  имеет  право на эффективное средство правовой  защиты  в
   государственном  органе,  даже если это  нарушение  было  совершено
   лицами, действовавшими в официальном качестве".
       Он   утверждал,   что  в  случаях  предполагаемого   применения
   жестокого   обращения   в   нарушение   статьи   3   Конвенции   на
   государственных  органах  в соответствии со  статьей  13  Конвенции
   лежит    обязанность   безотлагательно   провести   беспристрастное
   расследование.
       139.  Доводы властей Российской Федерации по данной  жалобе  не
   отличались  от  их  доводов по части жалобы на нарушение  статьи  3
   Конвенции.
       140. Европейский суд напомнил, что статья 13 Конвенции требует,
   чтобы   при   возможном  нарушении  одного  или  нескольких   прав,
   предусмотренных Конвенцией, жертве нарушения был доступен  механизм
   привлечения  к  ответственности за данное нарушение  представителей
   государства    и    государственных    органов.    Договаривающиеся
   государства  имеют  определенные  пределы  усмотрения  относительно
   того,   каким  образом  выполнять  свои  обязательства  по  данному
   положению  Конвенции. По общему правилу, если  какое-либо  средство
   правовой  защиты  само по себе не удовлетворяет требованиям  статьи
   13   Конвенции,  совокупность  средств,  предлагаемых  национальной
   правовой  системой,  может удовлетворять данным  требованиям  (см.,
   среди  прочих источников, Постановление Большой палаты Европейского
   суда  по делу "Кудла против Польши" ({Kudla} <*> v. Poland), жалоба
   N   30210/96,   з   157,  ECHR  2000-XI;  см.  также  Постановление
   Европейского  суда  по  делу  "Чонка  против  Бельгии"  (Conka   v.
   Belgium), жалоба N 51564/99, з 75, ECHR 2002-I).
   --------------------------------
       <*> Здесь и далее по тексту слова на национальном языке набраны
   латинским шрифтом и выделены фигурными скобками.
   
       141.  Однако  объем  обязательства  государства  по  статье  13
   Конвенции  варьируется в зависимости от характера жалобы заявителя,
   и    в   некоторых   ситуациях   Конвенция   требует   предоставить
   определенное  средство правовой защиты. Так,  в  делах,  касающихся
   подозрительных  смертей  или  жестокого  обращения,   принимая   во
   внимание фундаментальное значение прав, предусмотренных статьями  2
   и  3  Конвенции,  статья  13 Конвенции требует  (помимо  выплаты  в
   случае  необходимости  компенсации)  также  провести  тщательное  и
   эффективное  расследование,  способное  установить  и  привлечь   к
   ответственности  виновных (см. Постановление Европейского  суда  по
   делу  "Ангелова против Болгарии" (Anguelova v. Bulgaria), жалоба  N
   38361/97,   з   161   -  162,  ECHR  2002-IV;  упоминавшееся   выше
   Постановление  Европейского суда по делу "Ассенов и  другие  против
   Болгарии", з 114 и далее; Постановление Европейского суда  по  делу
   "Сюхейла Айдын против Турции" (Suheyla Aydin v. Turkey) от  24  мая
   2005 г., жалоба N 25660/94, з 208).
       142.  На  основании доказательств, представленных по настоящему
   делу,  Европейский суд установил, что государственные  органы  были
   ответственны  в  соответствии со статьей  3  Конвенции  за  травмы,
   полученные  заявителем  19 сентября 1998 г.  Следовательно,  жалобы
   заявителя  на  данное  нарушение  были  "обоснованными"  по  смыслу
   статьи  13 Конвенции (см. Постановление Европейского суда  по  делу
   "Бойл  и  Раис против Соединенного Королевства" (Boyle and Rice  v.
   United  Kingdom) от 27 апреля 1988 г., Series A, N 131,  p.  23,  з
   52).  Таким  образом, государственные органы были обязаны  провести
   эффективное расследование обстоятельств падения заявителя из  окна.
   По   основаниям,  указанным  выше  (см.  часть  I  раздела  "Право"
   настоящего  Постановления),  достаточно эффективного  расследования
   проведено  не было. Европейский суд поэтому признал, что  заявителю
   было  отказано  в  соответствующем  эффективном  расследовании   по
   жалобе  на  плохое  обращение со стороны сотрудников  милиции  и  в
   доступе к средствам правовой защиты, включая право на компенсацию.
       143. Следовательно, имело место нарушение статьи 13 Конвенции.
   
        III. Предполагаемое нарушение статей 34 и 38 Конвенции
   
       144.  В своем меморандуме, поданном заявителем после объявления
   жалобы  приемлемой,  он жаловался также на то, что  непредставление
   материалов   расследования   властями   Российской   Федерации   не
   соответствовало  его обязательствам по статье 34  и  подпункту  "a"
   пункта 1 статьи 38 Конвенции. Статья 34 Конвенции гласит:
       "Суд  может принимать жалобы от любого физического лица,  любой
   неправительственной  организации  или  любой  группы  частных  лиц,
   которые  утверждают,  что  явились  жертвами  нарушения  одной   из
   Высоких  Договаривающихся Сторон их прав,  признанных  в  настоящей
   Конвенции или в Протоколах к ней. Высокие Договаривающиеся  Стороны
   обязуются    никоим   образом   не   препятствовать    эффективному
   осуществлению этого права".
       Подпункт "a" пункта 1 статьи 38 Конвенции гласит:
       "1. Если Суд объявляет жалобу приемлемой, он:
       a)  продолжает  рассмотрение  дела  с  участием  представителей
   заинтересованных  сторон  и,  если  это  необходимо,   осуществляет
   исследование   обстоятельств  дела,  для  эффективного   проведения
   которого   заинтересованные  государства  создают  все  необходимые
   условия".
       145.   Принимая   во  внимание  вышеуказанные   обстоятельства,
   доказывающие  факт  нарушения статей 3 и 13 Конвенции,  Европейский
   суд  счел, что нет необходимости в отдельном рассмотрении жалоб  на
   нарушение статей 34 и 38 Конвенции.
   
                  IV. Применение статьи 41 Конвенции
   
       146. Статья 41 Конвенции гласит:
       "Если  Суд  объявляет, что имело место нарушение Конвенции  или
   Протоколов  к  ней,  а  внутреннее право  Высокой  Договаривающейся
   Стороны    допускает   возможность   лишь   частичного   устранения
   последствий   этого   нарушения,  Суд,  в   случае   необходимости,
   присуждает справедливую компенсацию потерпевшей стороне".
   
          A. Требования заявителя о справедливой компенсации
   
       147.  Во-первых,  заявитель требовал компенсации  материального
   ущерба,    связанного   с   необходимостью   постоянного    лечения
   заболеваний,  вызванных событиями 19 сентября 1998 г.  Он  отметил,
   что  с  1998 года различные благотворительные организации и частные
   спонсоры  покрывали  его  расходы на  лечение.  Однако  он  не  мог
   рассчитывать   на  их  поддержку  до  конца  жизни.   Поэтому   ему
   необходимы были иные источники получения средств. В соответствии  с
   заключением   медицинского  эксперта  Л.  Магнутовой  (см.   выше),
   примерная   стоимость  каждой  госпитализации  заявителя,   которая
   должна  проводиться  минимум дважды в год, составляет  примерно  60
   тысяч  рублей. Помимо этого, заявитель вынужден тратить 300  -  500
   рублей  в  день на медицинские препараты и средства личной гигиены.
   Следовательно,  полная  сумма  его затрат  на  медицинское  лечение
   составляет  362500  рублей  в год. Основываясь  на  этих  расчетах,
   заявитель  требовал  23562500 в качестве  компенсации  будущих  его
   медицинских расходов до возраста 65 лет.
       148.  Заявитель  также  указал, что ему была  присвоена  первая
   группа  инвалидности.  Он  не в состоянии работать  и  зарабатывать
   себе  на жизнь, нуждается в постоянной сиделке и, так как его семья
   не  в состоянии платить за ее услуги, мать заявителя была вынуждена
   уволиться  с работы для ухода за сыном. Потеря ее заработков  также
   должна  рассматриваться  в  качестве  материального  ущерба.  Кроме
   того,   заявитель  требовал  возмещения  потери  своего  заработка.
   Основываясь на его подсчетах средней заработной платы в  России  за
   соответствующий   период,  заявитель  требовал  2736384   рубля   в
   качестве  компенсации его утерянного заработка  и  513072  рубля  в
   качестве компенсации утерянного заработка его матери.
       149.  Всего  заявитель потребовал 27351812 рублей в  возмещение
   материального    вреда   (около   794000   евро    по    официально
   установленному курсу обмена).
       150. Заявитель также требовал компенсацию морального вреда.  Он
   указал,   что   был   подвергнут   в   отделении   милиции   пыткам
   электротоком,   которые   причинили  ему   тяжелые   физические   и
   психические  страдания. Кроме того, его падение из окна  привело  к
   чрезвычайно  серьезной  и  болезненной травме.  Его  ноги  остались
   парализованными,  он  мог  передвигаться  исключительно  с  помощью
   инвалидной  коляски,  и  никогда не сможет иметь  детей.  До  конца
   своей  жизни он будет зависеть от других людей. Он не мог работать,
   развивать  свои  профессиональные  навыки  и  строить  карьеру.   В
   здании,   где  он  проживал,  не  было  лифта,  и  ему  приходилось
   прилагать  значительные усилия для того, чтобы выйти  на  улицу.  У
   большинства  зданий в России отсутствуют специальные приспособления
   для  инвалидных  колясок.  В результате этого  его  передвижение  и
   общение  были очень ограничены. Все эти обстоятельства  вызывали  у
   него глубокую и серьезную депрессию.
       151. Наконец, его страдания были усугублены действиями властей,
   постоянно   выражавших  неприязнь  к  заявителю  и   отказывавшихся
   признать   вину   в   случившемся.  Он  был  уничижительно   назван
   слабохарактерным человеком, который пытался оправдать свою  попытку
   самоубийства, обвинив сотрудников милиции. Это заставило  заявителя
   чувствовать себя отверженным, беспомощным и растерянным.
       152.  Учитывая  все вышесказанное, заявитель требовал  22530000
   рублей в качестве компенсации морального вреда (приблизительно  654
   тысяч евро по официально установленному курсу обмена).
   
                В. Позиция властей Российской Федерации
                 по вопросу о справедливой компенсации
   
       153. В ответ на требования заявителя о справедливой компенсации
   власти  Российской  Федерации отметили,  что  гражданский  процесс,
   инициированный  заявителем в Ленинском  районном  суде  г.  Нижнего
   Новгорода,   еще   не   завершен.  Судебное  разбирательство   было
   приостановлено  по просьбе заявителя до окончания расследования  по
   уголовному делу. Срок расследования по уголовному делу был  продлен
   до  2 апреля 2005 г. заместителем Генерального прокурора Российской
   Федерации.  Таким  образом,  власти Российской  Федерации  считали,
   что,  так  как производство на национальном уровне еще не окончено,
   то  у  заявителя  имелась  возможность получить  компенсацию  путем
   обращения  в  национальные суды. Соответственно, его  требования  о
   справедливой компенсации были преждевременными.
       154.  В любом случае власти Российской Федерации считали размер
   требования заявителя чрезмерным и необоснованным.
   
                      C. Мнение Европейского суда
                                   
                         1. Материальный ущерб
   
       155.  Прежде  всего  Европейский суд счел, что  тот  факт,  что
   заявитель  также  может  рассчитывать на компенсацию  материального
   вреда  в  соответствии с национальным законодательством, не  лишает
   его  права  получить  компенсацию  в  соответствии  со  статьей  41
   Конвенции. Европейский суд может рассматривать данный вопрос,  даже
   если  на  национальном  уровне  продолжается  аналогичный  процесс;
   любая  иная  интерпретация  статьи  41  Конвенции  сделала  бы  это
   положение   неэффективным  (см.,  mutatis  mutandis,  Постановление
   Европейского  суда  по  делу  "Де  Вильде,  Оомс  и  Версип  против
   Бельгии"  (De Wilde, Ooms and Versyp v. Belgium) от 10  марта  1972
   г. (справедливая компенсация), Series A, N 14, з 14 и далее).
       156.  Европейский  суд также напомнил, что должна  существовать
   явная   причинно-следственная  связь  между   ущербом,   заявленным
   жертвой,  и  нарушением положения Конвенции, и  что  этот  ущерб  в
   некоторых  случаях может включать выплату компенсации за  утерянный
   заработок  (см.  Постановление Европейского суда по делу  "Барвера,
   Мессеге  и  Хавардо против Испании" (Barbera, Messegue and  Jabardo
   v.  Spain) от 13 июня 1994 г. (справедливая компенсация), Series A,
   N 285-C, з 16 - 20).
       157.  Европейский суд установил, что заявитель  был  подвергнут
   пыткам,  результатом  которых  стала попытка  самоубийства.  Власти
   Российской   Федерации  являются  ответственными   за   последствия
   инцидента 19 сентября 1998 г. Заявитель в настоящее время не  имеет
   возможности  работать,  и  ему необходима  существенная  сумма  для
   продолжения   лечения.  Следовательно,  имеет  место  связь   между
   установленным  нарушением и снижением уровня  доходов  заявителя  и
   его    будущими    медицинскими   расходами   (см.,   Постановление
   Европейского  суда  по  делу "Берктай против  Турции"  (Berktay  v.
   Turkey)  от  1 марта 2001 г., жалоба N 22493/93, з 215,  в  котором
   Европейский  суд  не  установил причинно-следственной  связи  между
   жестоким  обращением с заявителем и его имеющимися психологическими
   проблемами).
       158.  Европейский  суд напомнил, что тщательный  подсчет  сумм,
   необходимых   для   выплаты  полной  компенсации   (restitutio   in
   integrum)  материального вреда, причиненного заявителю, может  быть
   затруднен  в  сущности неопределенным характером вреда, вытекающего
   из  данного нарушения (см. Постановление Европейского суда по  делу
   "Янг,  Джеймс  и  Вебстер против Соединенного Королевства"  (Young,
   James  and  Webster  v.  United Kingdom)  от  18  октября  1982  г.
   (справедливая  компенсация), Series A, N 55, з 11).  Тем  не  менее
   компенсация  может  быть  присуждена,  несмотря  на  множество   не
   поддающихся учету факторов, связанных с подсчетом будущих  убытков,
   хотя  увеличивающийся  разрыв во времени делает  все  менее  четкой
   связь  между  нарушением  и наступившим вредом  (см.  Постановление
   Европейского суда по делу "Орхан против Турции" (Orhan  v.  Turkey)
   от  18  июня 2002 г., жалоба N 25656/94, з 426 и далее). В подобных
   случаях   необходимо   решить   вопрос   о   размере   справедливой
   компенсации  с учетом причиненного или потенциального материального
   вреда,  подлежащей  присуждению  заявителю,  который  должен   быть
   определен  Европейским судом по его усмотрению на  основе  принципа
   справедливости (см. Постановление Европейского суда по делу  "Санди
   Таймс  против  Соединенного Королевства" (Sunday  Times  v.  United
   Kingdom) от 6 ноября 1989 г. (справедливая компенсация), Series  A,
   N  38, p. 9, з 15; Постановление Европейского суда по делу "Лустиг-
   Прин  и  Бекетт против Соединенного Королевства" (Lustig-Prean  and
   Beckett  v.  United Kingdom) (справедливая компенсация),  жалобы  N
   31417/96 и 32377/96, з 22 - 23, ECHR, 2000).
       159.   Европейский  суд  отметил,  что  требование   заявителя,
   касавшееся   будущих  медицинских  расходов,   было   основано   на
   заключении доктора Л. Магнутовой, в котором она показала  примерную
   годовую   стоимость   медицинского  лечения   для   заявителя,   на
   официальном  среднем размере заработной платы и  на  предположении,
   что   заявитель   смог  бы  работать  до  60   лет,   и   примерная
   продолжительность его жизни составила бы 65 лет. Власти  Российской
   Федерации   не   предоставили  никакого   альтернативного   расчета
   предстоящих расходов и утерянного заработка.
       160. Европейский суд отметил, что в предыдущих делах, в которых
   речь  шла  об утрате будущего заработка, Европейский суд  основывал
   свои   расчеты  на  представленном  заявителями  актуарной   оценке
   средств,  необходимых  для поддержания определенного  уровня  жизни
   (см.  Постановление Европейского суда по делу "Акташ против Турции"
   ({Aktas}  v.  Turkey),  жалоба  N 24351/94,  з  350,  ECHR  2003-V;
   упоминавшееся выше Постановление Европейского суда по  делу  "Орхан
   против  Турции",  з 433). Такой же подход может быть  применен  при
   расчете  будущих расходов. Но в настоящем деле заявитель  рассчитал
   общую  сумму  путем умножения его годовых медицинских  расходов  на
   среднюю   продолжительность  жизни  в  России.  Сумма   утраченного
   заработка была рассчитана по тому же принципу.
       161. Следовательно, даже если предположить, что все подсчеты  и
   данные,  предоставленные заявителем, верны, Европейский  суд  счел,
   что   метод   подсчета,   примененный   в   настоящем   деле,    не
   соответствовал подходу, применяемому Европейским судом  при  оценке
   предстоящих  расходов.  Более того, подсчет утраченного  дохода  не
   включает   сумму,  получаемую  заявителем  в  качестве  пенсии   по
   инвалидности.  Таким образом, Европейский суд не мог согласиться  с
   окончательной суммой, требуемой заявителем в качестве компенсации.
       162.   Тем   не  менее,  учитывая  неопределенность   положения
   заявителя   и   тот   факт,  что  он  неотвратимо   столкнется   со
   значительными  материальными  затратами  в  результате  его  полной
   нетрудоспособности   и   необходимости  в  постоянном   медицинском
   лечении, Европейский суд принял решение, что в настоящем деле  было
   допустимо   присудить  компенсацию  материального   вреда,   размер
   которой  был  основан  на  его собственной  оценке  ситуации  (см.,
   mutatis  mutandis, Постановление Европейского суда по  делу  "Авшар
   против Турции" ({Avsar} v. Turkey), жалоба N 25657/94, з 442,  ECHR
   2001-VII;  Постановление Большой палаты Европейского суда  по  делу
   "Z.  и  другие против Соединенного Королевства" (Z. and  others  v.
   United   Kingdom),   жалоба  N  29392/95,  з  127,   ECHR   2001-V;
   упоминавшееся выше Постановление Европейского суда по  делу  "Орхан
   против  Турции", з 438). Учитывая серьезность состояния  заявителя,
   необходимость  в постоянной профессиональной медицинской  помощи  и
   его  полную  неспособность  работать  в  будущем,  Европейский  суд
   присудил  ему  130 тысяч евро в качестве компенсации  материального
   вреда,  а  также  сумму налогов, которые могут  быть  начислены  на
   данную сумму.
   
                           2. Моральный вред
   
       163. Европейский суд напомнил, что во время инцидента заявитель
   был  молодым здоровым мужчиной с постоянным местом работы. Во время
   нахождения  в  отделении милиции он был подвергнут пыткам,  которые
   причинили  ему  тяжелые психические и физические страдания.  Затем,
   после   инцидента,   заявитель  перенес   несколько   операций   на
   позвоночнике.  В настоящее время у заявителя утеряна способность  к
   передвижению, а также сексуальная функция, он не имеет  возможности
   работать   и  иметь  детей.  Ему  необходимо  проходить  регулярные
   медицинские осмотры, кроме того, имеется постоянный риск  ухудшения
   его  состояния.  Признавая  последствия  событий,  произошедших  19
   сентября  1998  г., чрезвычайно тяжкими для заявителя,  Европейский
   суд  присудил ему 120 тысяч евро в качестве компенсации  морального
   вреда,  а  также  сумму налогов, которые могут  быть  начислены  на
   данную сумму.
   
              D. Процентная ставка при просрочке платежей
   
       164.  Европейский суд счел, что годовая процентная  ставка  при
   просрочке   платежей  должна  рассчитываться  на   основе   простой
   кредитной   ставки  Европейского  центрального   банка   плюс   три
   процента.
   
                  НА ЭТИХ ОСНОВАНИЯХ СУД ЕДИНОГЛАСНО:
   
       1)   отклонил  предварительные  возражения  властей  Российской
   Федерации  о  неисчерпании  внутренних средств  правовой  защиты  и
   признал заявителя жертвой предполагаемого нарушения;
       2)  постановил,  что имело место нарушение статьи  3  Конвенции
   вследствие  непроведения  эффективного расследования  обстоятельств
   падения заявителя из окна отделения милиции 19 сентября 1998 г.;
       3)  постановил,  что имело место нарушение статьи  3  Конвенции
   вследствие  плохого обращения с заявителем во время нахождения  под
   стражей в отделении милиции;
       4)  постановил,  что, учитывая вышеуказанные  выводы,  не  было
   необходимости  рассматривать другие жалобы заявителя  на  нарушение
   статьи 3 Конвенции;
       5)  постановил, что имело место нарушение статьи  13  Конвенции
   вследствие  отсутствия  эффективных  средств  правовой  защиты   по
   жалобам на плохое обращение;
       6) постановил, что не было необходимости отдельно рассматривать
   жалобы  заявителя на нарушение статьи 34 и подпункта "a"  пункта  1
   статьи 38 Конвенции;
       7) постановил:
       a)  что государство-ответчик обязано в течение трех месяцев  со
   дня  вступления  Постановления в законную  силу  в  соответствии  с
   пунктом  2  статьи  44 Конвенции выплатить заявителю  в  возмещение
   материального  ущерба  130000  (сто  тридцать  тысяч)  евро   и   в
   возмещение  морального  вреда 120000  (сто  двадцать  тысяч)  евро,
   переведенные  в российские рубли по курсу, установленному  на  день
   оплаты,  плюс  любые налоги, которые могут быть  начислены  на  эти
   суммы;
       b)  что с даты истечения вышеуказанного трехмесячного срока  до
   момента выплаты простые проценты должны начисляться на эти суммы  в
   размере,   равном   минимальному  ссудному  проценту   Европейского
   центрального банка плюс три процента;
       8)  отклонил  остальные  требования  заявителя  о  справедливой
   компенсации.
   
       Совершено  на  английском языке, и уведомление о  Постановлении
   направлено  в  письменном виде 26 января 2006 г. в  соответствии  с
   пунктами 2 и 3 правила 77 Регламента Суда.
   
                                                   Председатель Палаты
                                                       Христос РОЗАКИС
                                                                      
                                                 Секретарь Секции Суда
                                                         Серен НИЛЬСЕН
                                   
                                   
                                   
                                   
                                   
                    EUROPEAN COURT OF HUMAN RIGHTS
                                   
                             FIRST SECTION
                                   
                      CASE OF MIKHEYEV v. RUSSIA
                      (Application No. 77617/01)
                                   
                             JUDGMENT <*>
                                   
                        (Strasbourg, 26.I.2006)
                                   
   --------------------------------
       <*>  This  judgment will become final in the circumstances  set
   out  in  Article  44 з 2 of the Convention. It may  be  subject  to
   editorial revision.
   
       In the case of Mikheyev v. Russia,
       The European Court of Human Rights (First Section), sitting  as
   a Chamber composed of:
       Mr C.L. Rozakis, President,
       Mr P. Lorenzen,
       Mrs S. Botoucharova,
       Mr A. Kovler,
       Mr K. Hajiyev,
       Mr D. Spielmann,
       Mr S.E. Jebens, judges,
       and Mr S. Nielsen, Section Registrar,
       Having deliberated in private on 5 January 2006,
       Delivers  the  following judgment, which was  adopted  on  that
   date:
                                   
                               PROCEDURE
                                   
       1. The case originated in an application (No. 77617/01) against
   the  Russian Federation lodged with the Court under Article  34  of
   the  Convention for the Protection of Human Rights and  Fundamental
   Freedoms  ("the  Convention")  by a Russian  national,  Mr  Aleksey
   Yevgenyevich Mikheyev ("the applicant"), on 16 November 2001.
       2.   The  applicant,  who  had  been  granted  legal  aid,  was
   represented  by Ms O. Shepeleva, Mr Y. Sidorov, lawyers  practising
   in  Moscow  and Nizhniy Novgorod, and Ms V. Vandova, a lawyer  with
   "Interrights",  the  United Kingdom. The Russian  Government  ("the
   Government")  were represented by Mr P. Laptev, the  Representative
   of the Russian Federation at the European Court of Human Rights.
       3.   The  applicant  alleged,  in  particular,  that  while  in
   detention  on  remand he had been tortured by  police  officers  in
   order  to  extract a confession to the rape and murder of a  female
   minor.  As a result, he had jumped out of the window of the  police
   station  and  broken  his  spine.  He  also  complained  that   the
   investigation into these events had been ineffective.  He  referred
   to Articles 3 and 13 of the Convention in this respect.
       4.  The  application was allocated to the First Section of  the
   Court  (Rule  52 з 1 of the Rules of Court). Within  that  Section,
   the  Chamber that would consider the case (Article 27 з  1  of  the
   Convention) was constituted as provided in Rule 26 з 1.
       5.  On  24 May 2004 the Court was contacted by a British human-
   rights  NGO,  the  Redress Trust, seeking leave to  submit  written
   comments  as  a  third  party.  The  request  was  refused  by  the
   President.  At  the same time the President drew the  attention  of
   the  Redress Trust to the possibility of reintroducing the  request
   should the case be declared admissible.
       6.  On 7 October 2004 the Court declared the application partly
   admissible.
       7.  The applicant and the Government each filed observations on
   the   merits  (Rule  59  з  1).  In  addition,  the  Redress  Trust
   reintroduced its request to submit written comments. A  request  in
   the  same  terms  was  also  filed by  a  group  of  Russian  NGOs,
   including  the  Public Verdict Foundation, the  Demos  Centre,  the
   Yoshkar-Ola NGO Man and Law, and the Kazan Human Rights Centre.  In
   December  2004  these  organisations  were  granted  leave  by  the
   President  to intervene in the written procedure as a  third  party
   (Article  36  з  2 of the Convention and Rule 44 з  2).  After  the
   third  parties'  comments  were received,  the  applicant  and  the
   Government filed their observations in reply (Rule 44 з 5).
       8.  The Chamber decided, after consulting the parties, that  no
   hearing on the merits was required (Rule 59 з 3 in fine).
                                   
                               THE FACTS
                                   
                   I. The circumstances of the case
                                   
                 A. Proceedings against the applicant
                                   
       9.  The  applicant  was  born  in 1976  and  lives  in  Nizhniy
   Novgorod. At the relevant time he was a police officer in the  road
   traffic  department. On 8 September 1998, while off  duty,  he  and
   his  friend F met MS, a teenage girl, in Bogorodsk, in the  Nizhniy
   Novgorod  region.  The  applicant gave MS a  lift  in  his  car  to
   Nizhniy Novgorod.
       10.  On  10  September 1998 MS's mother informed the  Bogorodsk
   municipal police of her daughter's disappearance. At 4 p.m. on  the
   same  day,  the  applicant was arrested. F was  also  arrested  and
   brought  to  Bogorodsk  police station. The applicant  and  F  were
   questioned  by police officers in relation to the disappearance  of
   MS.  However,  no  charge was brought against them.  Following  the
   questioning,  the police seized the applicant's identity  card  and
   other documents and put him in the detention wing.
       11.  On  the  evening  of  10 September  1998  the  applicant's
   superior  officer came to the applicant's cell and  forced  him  to
   sign a resignation statement backdated to 17 August 1998.
       12.  On  11  September 1998 the police searched the applicant's
   flat,  country  house,  garage  and  car.  They  found  three   gun
   cartridges in his car.
       13.   On  12  September  1998  three  officers  from  Bogorodsk
   municipal  police,  N,  T  and D, filed an "administrative  offence
   report"  with  a judge of Bogorodsk Town Court. The  report  stated
   that  on the evening of 11 September 1998 the applicant and  F  had
   committed  a "disturbance of the peace" at the railway station.  On
   the  same  date  the judge sentenced the applicant and  F  to  five
   days' administrative detention from 11 September 1998.
       14. According to the applicant, while in detention in Bogorodsk
   police  station,  he  had  been  repeatedly  questioned  about  the
   disappearance   of   MS.   He  denied  any   involvement   in   her
   disappearance.  He  said that he had requested  a  lawyer  on  many
   occasions, but that his request had been refused.
       15.   On  16  September  1998  the  police  opened  a  criminal
   investigation  relating  to  the ammunition  found  by  the  police
   during  the search of 11 September 1998 (criminal case No.  68205).
   By  this  time the term of the applicant's administrative detention
   had  expired  and  the  applicant had been  placed  in  custody  in
   connection  with the criminal case. He was transferred  to  another
   detention  centre,  under  the  jurisdiction  of  Leninskiy  police
   department, who were in charge of the case.
       16.  The  applicant submitted that after his  transfer  to  the
   detention  centre  the questioning had become  more  intensive  and
   even  violent.  For  instance,  on  several  occasions  the  police
   officers  had slapped him and threatened him with torture in  order
   to  extract a confession that he had killed MS. In particular, they
   had  threatened to apply electric shocks to him or place him  in  a
   cell  with "hardcore criminals" who would kill him if they  learned
   he was a police officer.
       17.  On 17 September 1998 the applicant was visited by a lawyer
   hired  by the applicant's mother several days earlier in connection
   with  criminal  case No. 68205. According to the applicant,  during
   the  conversation with the lawyer he had mentioned  that  the  real
   reason for his detention was the disappearance of MS. However,  the
   lawyer  replied that she could not take on another  case  that  she
   had  not  been paid for. The next day, according to the  applicant,
   the  police  investigator banned all visits by the  lawyer  to  the
   applicant.
       18.  Meanwhile, F testified to the police that he had seen  the
   applicant  rape and kill MS. He indicated to the investigators  the
   place  where they had allegedly hidden the body of MS. A  group  of
   policemen went there, but nothing was found.
       19.  On  19  September  1998 the applicant  was  questioned  at
   Leninskiy  police  station in the presence of  several  police  and
   prosecution    officials,   including   I   (the   senior    police
   investigator), S (deputy head of the local office of  the  Ministry
   of   the  Interior),  MR  (the  deputy  regional  prosecutor),  the
   Bogorodsk  town  prosecutor,  and a  number  of  policemen  of  the
   Leninskiy police department.
       20. The applicant alleged that he had been subjected to torture
   in  order to make him corroborate F's confession. According to  the
   applicant,  while  he was sitting handcuffed  on  a  chair,  police
   inspectors  K and O had administered electric shocks  to  his  ears
   through  metal  clips connected by a wire to a box.  The  applicant
   had  been  tortured  several times in this way. The  applicant  had
   also  been  threatened with severe beatings and application  of  an
   electric  current to his genitals. One of the police  officers  had
   told  him that the current could cause his tongue to fall back into
   his  throat, from where it could be extracted only by  means  of  a
   safety pin.
       21.   According  to  the  applicant,  the  officials  from  the
   prosecutor's office had not been present in the room where  he  had
   been  tortured with electrodes. However, he had twice been  brought
   to   another  room  in  the  police  station,  where  he  had  been
   repeatedly   questioned  by  those  officials,  notably   MR.   The
   applicant  had  complained to MR about the ill-treatment,  but  the
   latter  had  not reacted, and when the applicant again  refused  to
   confess  to  murdering MS, MR had ordered the  police  officers  to
   take the applicant "back to where he came from".
       22.  The  applicant  submitted that, unable  to  withstand  the
   torture  and left unattended for a moment, he had broken  free  and
   jumped  out of the window of the second floor of the police station
   in  order  to commit suicide. He had fallen on a police  motorcycle
   parked in the courtyard and broken his spine.
       23.  The applicant, accompanied by inspector K, was immediately
   taken  to Hospital No. 33 of Novgorod Region, where he was examined
   by  Dr M, who established various injuries caused by his fall  from
   the  window,  affecting  in  particular his  vertebral  column  and
   locomotor system.
       24.  On  the same day the applicant was transferred to Hospital
   No.  39.  His  mother arrived at the hospital and  asked  Dr  K  to
   include  burns  to  the  applicant's ears in  his  medical  record.
   However,  her request was refused. She also submitted a request  to
   Dr  S,  who was in charge of the applicant's case, and to the  head
   doctor  of  the  hospital, asking that the burns be  recorded.  She
   received no answer to her requests.
       25.  On 19 September 1998, the day of the applicant's fall from
   the  window, MS returned home unharmed. She explained that  on  the
   night  of 8 September 1998 the applicant had offered her a ride  in
   his  car.  She  had  agreed.  When  they  had  arrived  in  Nizhniy
   Novgorod,  he had suggested that she could spend the night  at  his
   place,  but  she had refused and the applicant had let her  go.  MS
   had  gone  to  friends living in Nizhniy Novgorod,  where  she  had
   spent several days, without letting her mother know were she was.
       26. On 21 September 1998 the applicant's detention was formally
   discontinued.  On 22 September 1998 the applicant underwent  spinal
   surgery.  He  remained  in hospital until 3 February  1999.  On  25
   September 1998 criminal case No. 22346 concerning the alleged  rape
   and  murder  of  MS  was closed. However, the  applicant  became  a
   suspect  in  another criminal case - No. 22414,  in  which  he  was
   charged with the abduction of MS.
       27. On 1 March 1999 the criminal investigation into the illegal
   possession  of the gun cartridges was discontinued, on  the  ground
   that  at  the  time  of their discovery the applicant  had  been  a
   police  officer  and, therefore, had had the right to  possess  the
   ammunition.  On 1 March 2000 (the Government indicated a  different
   date  - 10 May 2000), the case concerning the alleged abduction  of
   MS  was  also  discontinued on the ground that  the  applicant  had
   freed MS at her request.
                                   
            B. Official investigations into the allegations
                           of ill-treatment
                                   
       28.  On  21  September 1998 an investigator from the  Leninskiy
   district  prosecutor's  office instituted a criminal  investigation
   into the applicant's fall from the window of the police station  on
   19 September 1998 (case No. 68241).
       29.  The investigator questioned five police officers from  the
   Leninskiy  district police who had participated in the  questioning
   on  19  September  1998. They stated that they had not  ill-treated
   the  applicant  or seen him being ill-treated. The police  officers
   said  that,  in the course of the interview, inspector K  had  told
   the  applicant that his friend F had testified to having  seen  the
   applicant rape and murder MS, and that it would be wise for him  to
   confess.  The interview had then been interrupted for a tea  break.
   While  the officers had been busy preparing tea, the applicant  had
   suddenly  jumped  out of his chair, run to the window,  broken  the
   glass and fallen out.
       30.  The investigator also questioned F, who submitted that  no
   pressure  had  been exerted on him to make a false statement  about
   the  applicant. F stated that he had implicated the  applicant  out
   of  fear  of  being accused of bringing about the disappearance  of
   MS.
       31.  The investigator further questioned Dr K from Hospital No.
   39,  who  had  examined  the applicant after  the  accident  of  19
   September  1998.  The  doctor confirmed that  on  the  day  of  the
   accident  the  applicant's  mother had  mentioned  some  electrical
   burns on her son's ears. However, all the applicant's injuries  had
   been  caused by his fall from the window. According to the  medical
   record, the applicant had no electrical burns to his ears.
       32.  B, the applicant's ward-mate in Hospital No. 39, was  also
   questioned  by the investigator. B spoke of burns and abrasions  to
   the  applicant's ears which may have been caused by  an  electrical
   discharge.  B  stated  that he had worked  as  an  electrician  and
   therefore knew what burns from an electrical current looked like.
       33. The investigator ordered a forensic medical examination  of
   the  applicant. The forensic report, drawn up on 26  October  1998,
   stated  that  the  applicant had wounds on the  top  of  his  head,
   scratches  on his forehead and bite marks on his tongue.  No  burns
   or other traces of the use of electrical current were recorded.
       34.  On  21  December  1998 the investigator  discontinued  the
   criminal  proceedings  against the  police  officers  for  lack  of
   evidence of a crime. The investigator found that the applicant  had
   been  arrested  on  10  September  1998  in  connection  with   the
   disappearance  of MS. On 11 September 1998 the police  had  carried
   out   a  search  of  the  applicant's  car  and  found  three   gun
   cartridges. On the same day the applicant and F had been  released.
   However,  shortly after their release inspector N of the  Bogorodsk
   police  had  identified  certain  factual  gaps  in  their  written
   submissions.  Inspectors  N and D had followed  the  applicant  and
   found  him  at the town's railway station. The applicant  had  been
   disturbing passers-by by addressing them with obscene language.  As
   a  result the applicant had been arrested again and on the next day
   made  the  subject of an administrative arrest for  disturbance  of
   the  peace.  On  16  September 1998 a new criminal  case  had  been
   opened  against  the  applicant in relation to the  gun  cartridges
   found  in his car. On 19 September 1998 a detention order had  been
   issued  against the applicant on this new ground. On the  same  day
   he  had  been  transferred  to Leninskiy district  police  station,
   where  he had been questioned by several police officers, including
   inspectors K and O. After the interview the applicant had  suddenly
   jumped  out of his chair, broken the window and fallen out. He  had
   been  brought immediately to Hospital No. 39. On the  same  day  MS
   had returned home.
       35. The investigator referred further to the testimonies of the
   police  officers and Dr K, the medical records of Hospital  No.  39
   and  the  forensic  medical  report of 26  October  1998.  He  also
   referred  to the opinion of a medical expert, S, which stated  that
   the  application of an electrical current might leave burns on  the
   skin.  The investigator disregarded the testimony of B on the basis
   that  the  latter  "had  no  specialist  medical  knowledge".   The
   investigator   came   to  the  conclusion  that   the   applicant's
   allegations of torture were unsubstantiated, describing them  as  a
   "defence  mechanism" in response to the situation in which  he  had
   attempted suicide.
       36.  On  25  January  1999  the  regional  prosecutor's  office
   reopened  the  case  and  handed it to the  same  investigator  for
   further  investigation.  On  25  February  1999  the  investigator,
   referring  to  the  same  evidence as before  and  using  identical
   wording,  discontinued the proceedings again.  He  added  that  the
   investigative measures referred to by the senior prosecutor in  his
   decision  of 25 January 1999 had already been taken in 1998.  Given
   the  state  of the applicant's health, it was impossible  to  carry
   out  new investigative measures, such as confrontations or forensic
   examinations.
       37. On 1 December 1999 the same supervising prosecutor reopened
   the  case  and  ordered certain additional investigative  measures,
   including   a   medical  examination  of  the   applicant   and   a
   confrontation  between the applicant and the  police  officers  who
   had  allegedly  tortured him. The case was transferred  to  another
   investigator.  On  24  February 2000 the investigator  discontinued
   the  proceedings, basing his decision on the same reasoning  as  in
   the decision of 21 December 1998.
       38.  On  10 March 2000 the same supervising prosecutor reopened
   the  case  for the third time and handed over the file  to  another
   investigator.
       39. This time the applicant's mother was questioned. She stated
   that  on 19 September 1998 she had arrived at the hospital and  had
   seen  that her son's ears had been injured. She had asked that  the
   injuries  be  recorded  but the request had  been  refused  by  the
   hospital doctor, because "they had been given instructions to  that
   effect".
       40.  The investigator also questioned a hospital attendant  and
   four  doctors  from  Hospital  No. 39,  who  all  denied  that  the
   applicant  had had injuries other than those caused by his  falling
   out  of  the window. One of the patients in Hospital No. 39,  where
   the  applicant had been brought after the accident, confirmed  that
   the  applicant  had  told  him about the torture  with  electrodes;
   however,  the  patient stated that he had seen  no  traces  of  any
   injuries  on the applicant's ears. F, who had visited the applicant
   in  hospital,  stated that the applicant had  told  him  about  the
   torture, but F had seen no signs of torture on him.
       41. A further witness, the senior officer of the traffic police
   department  where  the  applicant had  served  before  his  arrest,
   provided  the  investigator with a "psychological profile"  of  the
   applicant,  describing the applicant as having a weak  personality.
   The  investigator also obtained the results of a psychological test
   which  the  applicant  had undergone upon his  appointment  to  the
   traffic  police.  The  test  revealed that  the  applicant  "had  a
   tendency   to   avoid   conflict  and  was  a  vulnerable   person,
   susceptible to outside influences".
       42.  On  21  July  2000 the proceedings were discontinued.  The
   investigator  concluded that the applicant had jumped  out  of  the
   window  of his own will, "driven by his personal assessment of  the
   situation,  based  on  specific  psychological  features   of   his
   personality".
       43.  On  10  November  2000 the case was  reopened  by  another
   supervising  prosecutor.  F  was  questioned  anew.  This  time   F
   testified  that  while  in Bogorodsk police station,  he  had  been
   beaten by inspector A in an attempt to extract a confession to  the
   murder  of  MS.  Between  16  and 19  September  1998  F  had  been
   repeatedly  questioned  in  Leninskiy district  police  station  in
   Nizhniy  Novgorod. In the course of the questioning I,  the  senior
   police  investigator,  had  slapped and  shaken  him.  I  had  also
   mentioned  that F would be tortured with electrodes if he  did  not
   confess to the impugned crimes. F had also been questioned  by  MR,
   the  deputy regional prosecutor. On 18 September 1998 F had  signed
   the  confession and even located on the map the place where he  and
   the applicant had allegedly hidden the body.
       44.  After  the  incident,  F  had  visited  the  applicant  in
   hospital.  The  applicant  had told  him  about  the  torture  with
   electrodes.  In reply F had described to the applicant the  officer
   who  had  threatened him with it, and the applicant  had  confirmed
   that  this  was  the  same  officer who  had  participated  in  the
   questioning of 19 September 1998. Later that year he had  recounted
   this  to the investigator in charge of case No. 68241; however,  it
   had  been  decided not to include these statements in the  official
   record.
       45.   On   29   December  2000  the  investigation  was   again
   discontinued  by an investigator from the prosecutor's  office.  On
   an  appeal  by  the applicant on 27 March 2001, the  Nizhegorodskiy
   District  Court of Nizhniy Novgorod quashed the decision,  ordering
   the  prosecution  to carry out a further investigation.  The  court
   noted,   inter   alia,  that  the  applicant's   submissions   were
   consistent  and detailed, and that the case should be  investigated
   more  thoroughly.  The  court  ordered  other  patients  from   the
   hospital  where the applicant had been brought after  the  accident
   to  be  questioned.  The court also deemed  it  necessary  for  the
   applicant   to   be  examined  by  an  expert  in  psychiatry   and
   psychology.
       46.  The  proceedings were resumed. This time  the  prosecution
   investigator questioned Dr M, who had been on duty in Hospital  No.
   33,  where  the  applicant had been brought immediately  after  the
   accident. The doctor stated that he had not noticed or treated  any
   injuries  to the applicant's ears. The same evidence was reiterated
   by  Dr  K and Dr S. They both confirmed that the applicant's mother
   had  requested them to re-examine the applicant's ears  on  several
   occasions,  but  that they had not identified  any  injuries.  Five
   patients  from  Hospital No. 39 testified that  the  applicant  had
   told  them about being tortured with electrodes, but that they  had
   seen  no  signs of any injuries on the applicant's ears.  The  same
   testimony was given by F.
       47.   The   investigator  also  ordered  a  psychological   and
   psychiatric  examination of the applicant. The  examination  showed
   that  the applicant was mentally sane, but had been traumatised  by
   the  accident and had a lasting physical disability as a result  of
   it.  At  the time of the examination, the applicant's mental  state
   was  characterised by euphoric reactions, amiability,  emotionality
   and  dependence  on a stronger personality, namely his  mother.  He
   did not display any suicidal tendencies. The report stated that  it
   was  impossible  to  draw any conclusions  as  to  the  applicant's
   mental state at the time of the accident.
       48.  On  19 May 2001 the proceedings were discontinued  by  the
   investigator on the same grounds as before.
       49.  By  letter of 5 August 2002 the Nizhniy Novgorod  regional
   prosecutor's  office informed the applicant that the  investigation
   had  been  reopened  and sent to the Leninskiy prosecutor's  office
   with  relevant  instructions  for  additional  investigation.   The
   applicant  requested that the prosecution service question  V,  one
   of the patients in Hospital No. 39.
       50.  On  5  September 2002 the prosecution service discontinued
   the  investigation,  finding  that no  criminal  offence  had  been
   committed  and indicating, inter alia, that it had been  impossible
   to  find  V  at his place of residence. The investigator  concluded
   that the applicant's allegations of torture were supported only  by
   his  own  submissions,  which,  in  the  light  of  other  evidence
   obtained in the course of the investigation, had been found  to  be
   untrue.
       51.  Knowing  that  V was disabled and a wheelchair  user,  the
   representatives of the applicant contacted V and learned  that  the
   execution  of  the  request to question  V  had  been  assigned  to
   inspector  O,  one of the police officers involved in  the  alleged
   torture.  Inspector  O reported that on several  occasions  he  had
   tried  to  question  V, but had been unable  to  find  him  at  his
   address.  On  26  September  2002 V explained  to  the  applicant's
   representatives   that   someone   introducing   himself   as    an
   investigator  had telephoned him once and said that  he  needed  to
   question him. V had agreed to make a statement, but the person  had
   never called back.
       52.   On   28  October  2002  the  Nizhniy  Novgorod   regional
   prosecutor's office annulled the decision of 5 September  2002.  On
   28   November  2002  the  Leninskiy  district  prosecutor's  office
   discontinued  the investigation yet again on the same grounds.  The
   applicant   appealed  against  the  decision  to  discontinue   the
   investigation.  By  letter  of  24  July  2003  the  applicant  was
   informed  that  the  Nizhniy Novgorod regional prosecutor's  office
   saw   no  reason  to  overturn  the  decision  to  discontinue  the
   investigation.
       53.  According  to  the  respondent  Government,  the  regional
   prosecutor  reopened  the investigation  on  6  November  2003  and
   transferred   the  case  to  the  Leninskiy  district  prosecutor's
   office.  Apparently, by the end of December 2003 the case had  been
   closed  again. On 19 January 2004, according to the applicant,  the
   investigation  was  reopened.  On 26  January  2004  the  case  was
   transferred from the Leninskiy district prosecutor's office to  the
   department  of  the  regional  prosecutor's  office  dealing   with
   investigations into cases of particular importance.
       54.  F  was questioned once more. He testified that while being
   questioned in Leninskiy district police station in connection  with
   the  disappearance of MS he had been beaten by the police officers.
   They had also threatened to torture him with electrodes.
       55.  On  19 February 2004 the investigator from that department
   closed  the  case  again,  concluding  that  no  evidence  of  ill-
   treatment  of the applicant had been obtained and that the  actions
   of  the  police officers had been lawful. On 4 March 2004 the  case
   was  reopened,  before being closed again on  4  July  2004.  On  3
   August  2004  the  case  was reopened by the regional  prosecutor's
   office.  On  6  September 2004 the case was  closed.  It  was  then
   reopened,  and,  according to the Government's submissions,  closed
   again  on  20  October  2004.  On 22  November  2004  the  regional
   prosecutor   reopened   the   investigation.   According   to   the
   Government,  the  deadline for the new investigation  was  2  April
   2005.
       56.  On  an  unspecified date in 2005 the  prosecutor's  office
   brought   charges  against  two  policemen,  K  and  SM,  who   had
   participated  in the questioning of the applicant on  19  September
   1998.  The  case  file,  together with a bill  of  indictment,  was
   eventually  forwarded to the Leninskiy District  Court  of  Nizhniy
   Novgorod for examination.
       57.  In  the course of the trial the court questioned  a  large
   number of witnesses. Hence, it questioned K, SM, and fifteen  other
   police  officers  who  had participated in the  questioning  of  19
   September  1998  or had been in Leninskiy police  station  on  that
   day.  They all denied that they had tortured the applicant  or  had
   heard  of  any  such torture. The court further  questioned  VK,  a
   former  police  investigator,  who  had  been  in  charge  of   the
   applicant's  case  but had not taken part in his  questioning.  She
   testified  that  she  had  heard  from  her  colleagues  that   the
   applicant  had  jumped  out  of the  window  because  he  had  been
   tortured with electrodes.
       58.  The  court  also  heard evidence from the  applicant,  his
   mother,  F, MS, and the doctors at the hospital where the applicant
   had  been  placed after the incident. They confirmed their  initial
   submissions.  An  expert  witness appeared  before  the  court.  He
   testified  that in certain conditions electric current might  leave
   no  traces on the human body. The court also questioned VZ, who  in
   August  1998  had  been  brought to  Leninskiy  police  station  on
   suspicion  of theft. According to VZ, two policemen had  questioned
   him  and then tortured him with electrodes in the same way  as  the
   applicant described.
       59.  The court heard other witnesses and examined exhibits  and
   materials  collected in the course of the pre-trial  investigation.
   Thus,  the  court  read out the testimonies of B,  V,  and  S,  the
   applicant's  ward-mates  in  Hospital  No.  39,  and  examined  the
   results  of  medical  and psychiatric expert  examinations  of  the
   applicant. The court also examined a piece of paper which had  been
   found during the search of the office where the applicant had  been
   questioned  on  19  September  1998.  It  contained  an  unfinished
   passage  describing the events of 10 September 1998,  when  MS  had
   disappeared,  under  the  title "Voluntary confession".  The  whole
   text had been written by the applicant.
       60.  On  the  basis of the above evidence the court established
   that  on  19  September  1998 the applicant  had  been  brought  to
   Leninskiy  police station, where he had been questioned by  several
   officials  from  the police and the prosecutor's office.  They  had
   requested  him to confess to having raped and murdered  MS  and  to
   show  them  where he had buried the corpse. In order to  extract  a
   confession  from  the  applicant, police  officers  K  and  SM  had
   administered  electric  shocks  to the  applicant  using  a  device
   connected  to  his  ears.  The court  noted  that  in  his  initial
   submissions  the applicant had testified that he had been  tortured
   by  inspectors  K  and  O.  However, following  the  identification
   parade  the  applicant had identified inspector SM as  one  of  two
   officers  who had tortured him. Unable to withstand the  pain,  the
   applicant  had  agreed  to  confess, but,  left  unattended  for  a
   moment, had attempted suicide by jumping out of the window. He  had
   fallen  on  a  motorbike  parked in the  courtyard  of  the  police
   station and broken his spine.
       61. On 30 November 2005 the Leninskiy District Court of Nizhniy
   Novgorod  found K and SM guilty under Article 286 з 3 (a)  and  (b)
   of  the Criminal Code (abuse of official power associated with  the
   use  of  violence  or  entailing serious consequences).  They  were
   sentenced  to  four  years' imprisonment with  a  subsequent  three
   years'  prohibition  on  serving in the  law-enforcement  agencies.
   According  to the information available to the Court, the  judgment
   of 30 November 2005 is not yet final.
                                   
                 C. Unofficial inquiry into the events
                       of 10 - 19 September 1998
                                   
       62.  In the summer of 1999 two activists from a regional  human
   rights   NGO   (Nizhniy   Novgorod   Committee   against   Torture)
   interviewed  several  persons about the events  of  September  1998
   complained of by the applicant. Their submissions were recorded  on
   videotape.
       63. In those interviews, F stated that he had been arrested  on
   10  September  1998. While in custody, he had been  threatened  and
   slapped  several  times in order to extract  a  confession  to  the
   murder  of  MS.  On 17 September 1998 he had been questioned  by  a
   senior  police  investigator, I, who had kicked him and  threatened
   to  place him in an "underground cell" where he would be beaten and
   tortured with electrodes until his eyes bled.
       64.  On  18  September  1998  a short  confrontation  had  been
   arranged between F and the applicant. F submitted that he had  seen
   bruises  on  the  applicant's neck.  In  the  evening  F  had  been
   questioned again, this time in the presence of the deputy  regional
   prosecutor  MR  and  the  Bogorodsk town  prosecutor,  as  well  as
   several  police officers. MR had threatened to lock  F  in  a  cell
   with  "boy-crazy criminals" who would rape him, or to put him in  a
   cell  together with tuberculosis-infected detainees.  He  had  also
   threatened  that if F survived in the cell, he would  be  sentenced
   to 25 years' imprisonment or death row.
       65.  F  had  confessed to raping and killing the girl  together
   with  the  applicant. At MR's request, F had named the place  where
   they  had  allegedly hidden the corpse. An investigating  team  had
   been  sent to the place in question, but had found nothing.  On  20
   September 1998, after the girl had come home, F had been released.
       66.  According to B, the applicant's ward-mate in Hospital  No.
   39,  after  having been brought to the hospital the  applicant  had
   told  him about the circumstances of his arrest and, in particular,
   about  the torture with electrodes. The applicant had shown B burns
   on  his  ears, which looked like "stripped blisters". According  to
   M,  another patient in the hospital, before the applicant had  been
   brought  to  the hospital the police had warned the personnel  that
   the  applicant  was  a dangerous criminal. The  patients  had  been
   required  to  hide  all sharp metallic objects. M also  recollected
   that  there had been something red on the applicant's ears, "as  if
   somebody  has  pulled  his  ears".  M  also  remembered  that   the
   applicant's mother had asked the doctors to examine his  ears,  but
   that  they had replied that everything had been normal. V confirmed
   that,  while in the hospital, he had heard from the applicant about
   the  torture and seen the applicant's mother asking the  doctor  to
   examine  his ears. V also confirmed that the applicant's  ears  had
   been  injured, but said that it did not look like blisters  as  far
   as he could remember.
       67.  The  NGO activists also interviewed L and K, witnesses  to
   the search of the applicant's car.
       68.  In December 2000 the NGO activists questioned F once  more
   with  a  view to clarifying the discrepancies between his  evidence
   in  the course of the official investigation and his statements  to
   the  NGO  activists and the media. F stated that the investigators,
   while   questioning   him   as  part  of  the   official   criminal
   investigation,  had  disregarded his statements  about  the  deputy
   regional  prosecutor  MR's involvement in the events  of  September
   1998.
   
      D. Other proceedings brought by the applicant with respect
                to the events of 10 - 19 September 1998
   
       69. On an unspecified date in 1998 a prosecutor filed a request
   for  supervisory  review  of  the judgment  of  12  September  1998
   whereby   the   applicant  had  been  sentenced   to   five   days'
   administrative detention. On 2 December 1998 the President  of  the
   Nizhniy   Novgorod  Regional  Court  quashed  that  judgment.   The
   President   noted  that  the  judgment  had  been  based   on   the
   information  from the police officers at Bogorodsk police  station,
   who  had  alleged  that  they had arrested  the  applicant  at  the
   railway  station on 11 September 1998. However, at  that  time  the
   applicant  had in fact been detained in custody in connection  with
   the disappearance of MS.
       70.   On   23  March  2000  a  prosecutor  instituted  criminal
   proceedings against the three Bogorodsk police officers for  making
   false  statements  in  relation  to  the  alleged  arrest  of   the
   applicant  at  the railway station (criminal case  No.  310503).  A
   prosecution investigator confirmed that the applicant had not  been
   at  the  railway station on 11 September 1998, having at that  time
   been  detained in custody. However, on 3 November 2000 the  charges
   against  the  police officers were dropped following a  "change  in
   the  situation"  in  view of the fact that one police  officer  had
   been  dismissed  from  his  job,  while  the  other  two  had  been
   transferred  to  other  positions  within  the  Ministry   of   the
   Interior.
       71. The Government stated that on 25 May 2001 criminal case No.
   310503   had   been  reopened  by  the  prosecution   service   and
   transmitted  to the Pavlovsk town prosecutor's office  for  further
   investigation.  On  20 October 2002 the criminal  case  was  closed
   owing to expiry of the time-limits for criminal prosecution of  the
   police  officers. This decision was quashed by the town  prosecutor
   and  the case was reopened again. On 1 April 2004 the criminal case
   against  the  three police officers was forwarded to the  court  of
   first  instance together with the bill of indictment. On  27  April
   2004  the  proceedings were discontinued owing  to  expiry  of  the
   statutory  time-limit for criminal prosecution of  the  defendants.
   On  19  November 2004 the Nizhniy Novgorod Regional  Court  quashed
   that  decision  and  remitted  the  case  to  the  court  of  first
   instance.  According to the respondent Government, the  proceedings
   are still pending.
       72. On 19 December 2001 the applicant lodged a civil claim with
   the   Leninskiy   District  Court  of  Nizhniy  Novgorod,   seeking
   compensation  for  malicious prosecution, his  dismissal  from  his
   job,  the  search  of  his  premises and  his  detention  and  ill-
   treatment by the police. The applicant's lawyer asked the court  to
   request from the prosecutor's office case-files Nos. 68241,  310503
   and  68341.  The  applicant and his representative maintained  that
   the  evidence  gathered by the prosecution was necessary  to  argue
   the  substantive  part  of the civil suit. On  22  April  2002  the
   Leninskiy  District Court of Nizhniy Novgorod requested  the  files
   from  the respective prosecutor's offices. On 6 July 2002 case-file
   No.  68241 was delivered to the court. It was withdrawn three  days
   later  by  the  prosecutor's office. On 27 July 2002 the  case-file
   was   re-submitted  to  the  court.  On  1  August  2002,  at   the
   prosecutor's   request,  the  case-file   was   returned   to   the
   prosecution.  On  23  October  2002 the applicant's  representative
   asked the court to suspend the civil proceedings.
       73.  The  applicant's notice of dismissal dated 17 August  1998
   was  annulled,  and the applicant was reinstated in his  post.  The
   officers responsible for his backdated dismissal were subjected  to
   disciplinary   proceedings.  However,  owing  to  the   applicant's
   complete disability, he had to leave the traffic police.
                                   
                 E. The applicant's present situation
                                   
       74.  The applicant is disabled and receives a pension from  the
   State  on  that basis. The Government indicated that in  connection
   with  the  accident he also received a lump-sum insurance indemnity
   from  the  State  in  the amount of 60,302 Russian  roubles  (about
   1,740 euros at the current exchange rate).
       75.  The  applicant produced a report, drawn up on 29  November
   2004  by  Dr  L. Magnutova, a specialist in forensic medicine.  The
   report  stated that the applicant suffered from osteomyelitis,  his
   legs  were  paralysed, he was unable to work and he  suffered  from
   severe  dysfunction  of  the  pelvic  organs  and  loss  of  sexual
   function.  He was confined to bed and was in permanent  need  of  a
   nurse  to help him urinate and empty his bowels. The applicant  was
   at  risk  of sepsis. He required regular hospital examinations,  at
   least two or three times a year.
                                   
                       II. Relevant domestic law
                                   
              A. Civil-law remedies against illegal acts
                          by public officials
                                   
       76.  The  Civil  Code of the Russian Federation, which  entered
   into  force  on 1 March 1996, provides for compensation for  damage
   caused  by  an  act  or failure to act on the  part  of  the  State
   (Article  1069).  Articles 151 and 1099 - 1101 of  the  Civil  Code
   provide  for  compensation for non-pecuniary damage.  Article  1099
   states,   in  particular,  that  non-pecuniary  damage   shall   be
   compensated irrespective of any award for pecuniary damage.
                                   
             B. Criminal-law remedies against illegal acts
                          by public officials
                                   
       77.  Article  117 з 2 (f) of the Criminal Code of  the  Russian
   Federation  makes acts of torture punishable by up to seven  years'
   imprisonment. Article 110 of the Code makes incitement  to  suicide
   liable  to  a  sentence  of up to five years'  imprisonment.  Under
   Article  286 з 3 (a) and (b) the abuse of official power associated
   with  the use of violence or entailing serious consequences carries
   a punishment of up to ten years' imprisonment.
                                   
                  C. Official investigation of crimes
                                   
       78.  Under  Articles 108 and 125 of the 1960 Code  of  Criminal
   Procedure (in force until 2002), a criminal investigation could  be
   initiated  by  a  prosecution investigator  at  the  request  of  a
   private  individual  or  of  the  investigating  authorities'   own
   motion.  Article  53  of  the Code stated that  a  person  who  had
   suffered  damage as a result of a crime was granted the  status  of
   victim  and  could  join criminal proceedings  as  a  civil  party.
   During  the  investigation  the victim could  submit  evidence  and
   lodge  applications, and once the investigation  was  complete  the
   victim had full access to the case-file.
       79.  Under  Articles 210 and 211 of the Code, a prosecutor  was
   responsible  for  overall  supervision  of  the  investigation.  In
   particular,  the  prosecutor could order a  specific  investigative
   measure  to  be  carried out, the transfer of  the  case  from  one
   investigator to another, or the reopening of the proceedings.
       80. Under Article 209 of the Code, the investigator who carried
   out  the  investigation could discontinue  the  case  for  lack  of
   evidence of a crime. Such a decision was subject to appeal  to  the
   senior  prosecutors  or  the  court.  The  court  could  order  the
   reopening  of  a  criminal investigation  if  it  deemed  that  the
   investigation was incomplete.
       81.  Article  210 of the Code provided that the case  could  be
   reopened  by the prosecutor "if there are grounds" to do  so.  Only
   if  the  time-limit for prosecuting crimes of that kind had expired
   could the investigation not be reopened.
       82.  Article 161 of the Code provides that, as a general  rule,
   the  information  obtained in the course of the investigation  file
   is   not  public.  The  disclosure  of  that  information  may   be
   authorised  by  the prosecuting authorities if the disclosure  does
   not  impede  the proper conduct of the investigation or go  against
   the  rights  and  legitimate interests of  those  involved  in  the
   proceedings.  The information concerning the private  life  of  the
   parties  to  the  proceedings cannot be made public  without  their
   consent.
   
                                THE LAW
                                   
          I. Alleged violation of Article 3 of the Convention
                                   
       83.  The applicant complained of ill-treatment while in  police
   custody,  especially  during the questioning  in  Leninskiy  police
   station  on  19  September 1998, and of  a  lack  of  an  effective
   investigation  in  that  respect. He relied  on  Article  3,  which
   provides:
       Article 3 - Prohibition of torture
       "No  one  shall  be  subjected to  torture  or  to  inhuman  or
   degrading treatment or punishment."
                                   
               A. The Government's preliminary objection
                                   
       84.  The  Government submitted that the investigation into  the
   events  of the present case is still being conducted and  no  final
   decision  has  yet been taken at the domestic level.  Referring  to
   that,  they  maintained that the applicant had  failed  to  exhaust
   domestic remedies in respect of his complaint of ill-treatment.  As
   to   his  complaint  about  the  alleged  ineffectiveness  of   the
   investigation, it was, consequently, premature.
       85.  The applicant opposed to that view. He maintained that  by
   the  time  of  his  first  application to the  Court  the  criminal
   investigation  had been discontinued and reopened seven  times.  No
   new  evidence  could  be  obtained  and  all  further  attempts  to
   investigate  the case would be absolutely futile. The investigation
   lasted  more  than  seven  years  and  has  finally  proven  to  be
   ineffective  with time. Therefore, in the applicant's  submissions,
   he   is   not  obliged  to  wait  until  the  completion   of   the
   investigation.
       86.  The  Court  recalls in this respect that if an  individual
   raises an arguable claim that he has been seriously ill-treated  by
   the  police,  a  criminal  law complaint  may  be  regarded  as  an
   adequate  remedy  within the meaning of  Article  35  з  1  of  the
   Convention  (see Assenov and others v. Bulgaria, No.  24760/94,  27
   June  1996, DR 86-B, p. 71). Indeed, as a general rule,  the  State
   should  be  given an opportunity to investigate the case  and  give
   answer  to the allegations of ill-treatment. At the same  time  "an
   applicant  does  not  need  to exercise  remedies  which,  although
   theoretically  of  a  nature  to constitute  remedies,  do  not  in
   reality  offer any chance of redressing the alleged breach" (Yoyler
   v.  Turkey,  No.  26973/95, 13 January 1997; see also  Akdivar  and
   Others  v.  Turkey judgment of 30 August 1996, Reports of Judgments
   and  Decisions  1996-IV, p. 1210, з 68). If the remedy  chosen  was
   adequate  in  theory,  but,  in  course  of  time,  proved  to   be
   ineffective,  the applicant is no more obliged to exhaust  it  (see
   Tepe  v.  Turkey,  27244/95, Commission  decision  of  25  November
   1996).
       87.   The  Court  observes  that  the  circumstances   of   the
   applicant's  fall from the window make out an "arguable  claim"  of
   ill-treatment,  that  he made use of the possibility  to  seek  the
   institution of criminal proceedings against the police officers  by
   putting  his complaint in the hands of the authorities, which  were
   competent  to  pursue  the  matter, and  that  the  case  is  still
   pending.  On  that  basis  the  Court,  in  its  decision  on   the
   admissibility   of  the  present  application,   found   that   the
   Government's objection should be examined together with the  merits
   of the case.
       88.  The  Court  considers  that the  Government's  preliminary
   objection  raises  issues which fall to be examined  together  with
   the  substantive  provisions of the Convention  relied  on  by  the
   applicant. This issue will be accordingly dealt with below.
       89.  On  29 December 2005 the Government informed the Court  of
   the  judgment of 30 November 2005 adopted by the Leninskiy District
   Court of Nizhniy Novgorod in the criminal case concerning the  ill-
   treatment  of  the  applicant  at the  hands  of  the  police  (see
   paragraph  61  above). The Government indicated that  the  judgment
   was  not  yet final and that they would keep the Court informed  of
   any further developments.
       90.  Although the Government have not relied on it,  the  Court
   has  examined whether this new development affects the  applicant's
   status  as  a  victim  within the meaning  of  Article  34  of  the
   Convention.  In this respect the Court recalls that a  decision  or
   measure  favourable to the applicant is not in principle sufficient
   to  deprive  him  of his status as a "victim" unless  the  national
   authorities  have acknowledged, either expressly or  in  substance,
   and  then afforded redress for, the breach of the Convention  (see,
   for example, Amuur v. France, judgment of 25 June 1996, Reports  of
   Judgments  and  Decisions 1996-III, p. 846, з  36,  and  Dalban  v.
   Romania  [GC],  No. 28114/95, з 44, ECHR 1999-VI). In  the  present
   case  the Court notes firstly that the judgment of 30 November 2005
   is  not  yet  final,  and  may  be reversed  on  appeal.  Secondly,
   although  the  fact of ill-treatment was recognised by  the  first-
   instance court, the applicant has not been afforded any redress  in
   this  respect. Thirdly, the judgment of 30 November 2005 dealt only
   with  the  ill-treatment  itself and did not  examine  the  alleged
   flaws  in  the investigation, which is one of the main concerns  of
   the  applicant  in  the  present  case.  Therefore,  although  that
   judgment   should  be  regarded  as  an  integral   part   of   the
   investigative  process, it does not, in the  circumstances  of  the
   case,  affect  the  applicant's victim status  in  respect  of  the
   violations alleged by him.
                                   
              B. Alleged inadequacy of the investigation
                                   
                           1. The Government
                                   
       91.  The  Government  did not submit any  observations  on  the
   merits  of  this  complaint. Furthermore, in reply to  the  Court's
   request  for  additional information and documents, the  Government
   refused  to provide the Court with the materials from the case-file
   concerning  the  alleged  ill-treatment of  the  applicant  by  the
   police  and  the  incident of 19 September 1998. They  referred  to
   Article  161  of  the Code of Criminal Procedure, which  stipulated
   that  the materials from the pre-trial investigation could be  made
   public  only  with the consent of the investigating  authority  and
   only  if  the disclosure did not interfere with the course  of  the
   investigation  and  with the rights of other  participants  in  the
   criminal proceedings.
                                   
                           2. The applicant
                                   
       92.  The  applicant complained that the State had breached  its
   positive  obligation to investigate his case under Article  3.  The
   circumstances of the applicant's fall from the window amounted,  at
   the very least, to an arguable claim in respect of the alleged ill-
   treatment.  It  was  for  the respondent  State  to  carry  out  an
   effective   and   thorough  investigation  into  his   allegations.
   However,  little  had been done to investigate  the  case  and  the
   measures that had been taken were inadequate and ineffective.
       93.  The  applicant  pointed to numerous  shortcomings  in  the
   official  investigation.  Thus, his medical  examination  had  been
   carried  out only on 26 October 1998, that is, more than one  month
   after  the  events. Taking into account that the  visual  signs  of
   such  types  of  torture disappeared very quickly, the  examination
   had   been  very  belated.  The  invisible  injuries  to  the  skin
   following  the  application of electrodes could  be  identified  by
   biological analysis within two weeks of the incident. However,  the
   medical examination of the applicant had been confined to a  simple
   visual examination.
       94.   Further,   the  investigator  had  failed   to   hold   a
   confrontation  between the applicant and the  police  officers  who
   had  ill-treated him. An identity parade had taken place about  two
   years  after  the incident. The only two independent witnesses  who
   had  been questioned at the first stage of the proceedings  were  B
   and  Dr K. For a long period of time (from 21 September 1998 to  24
   January  2000) the prosecution had refused to identify and question
   other  personnel  and patients of Hospital No. 39.  This  had  been
   done  only  after  numerous complaints by  the  applicant  and  his
   representatives,  by which time the events of  September  1998  had
   nearly disappeared from the memory of the witnesses.
       95. The applicant drew attention to the lack of independence of
   the  investigation, owing to the dual responsibility of  the  State
   prosecutors'  offices for prosecution and oversight of  the  proper
   conduct  of  investigations. In the applicant's case the  situation
   had  been aggravated by the fact that the prosecution official  MR,
   who  had  supervised  the  questioning  of  the  applicant  on   19
   September  1998,  performed  the role of  Nizhniy  Novgorod  deputy
   regional  prosecutor.  Accordingly,  the  investigators  from   the
   district and city prosecutors' offices had taken their orders  from
   MR.  The applicant referred to F's submissions of 7 December  2000,
   when   he   had   said   that  during  previous   questioning   the
   investigators   had   disregarded   his   statements   about   MR's
   involvement  in the events of 10 - 19 September 1998.  MR  had  not
   been  questioned  at any stage of the investigation  and  could  no
   longer be questioned since he had died in the summer of 2002.
       96.  In August 2002 the applicant requested the prosecution  to
   question  V,  one of the patients in Hospital No.  39,  but  to  no
   avail.  On 5 September 2002 the prosecution discontinued the  case,
   indicating, inter alia, that it had been impossible to  find  V  at
   his  place  of  residence.  Knowing  that  V  was  disabled  and  a
   wheelchair  user, the representatives of the applicant contacted  V
   and  discovered  the following. Investigator N,  who  had  been  in
   charge  of the applicant's case, had requested the Leninskiy police
   to  find V. The execution of this request had been assigned  to  O,
   one   of  the  police  officers  allegedly  involved  in  the  ill-
   treatment.  O had reported that on several occasions he  had  tried
   to  question V, but had been unable to find him at his address.  On
   26  September  2002 V explained to the applicant's  representatives
   that  someone introducing himself as an investigator  had  in  fact
   telephoned  him once and explained that he needed to question  him.
   V  had  expressed his readiness to be interviewed,  but  after  the
   telephone conversation the person had never called him back again.
       97.  In  the  applicant's opinion the lack of independence  had
   been reflected both in the way in which evidence was collected  and
   in  the  manner of its assessment by the investigators.  Thus,  the
   investigator had disregarded the testimonies of B, the  applicant's
   hospital  ward-mate. He had not given weight to the testimonies  of
   other  patients  in the hospital. The investigation  had  not  been
   sufficiently  thorough to meet the requirements of Articles  3  and
   13  of  the Convention and had not reflected any serious effort  on
   the  part  of the authorities to discover what had really  occurred
   while  the applicant was in detention. On the contrary, it appeared
   to  have  been directed towards obscuring the wrongs committed  and
   protecting the officials responsible.
       98.  Finally,  the  applicant submitted that  the  Government's
   failure  to  submit  comments on the merits,  together  with  their
   unwillingness    to   produce   materials   from    the    criminal
   investigation, should be interpreted as supporting the  applicant's
   position  under  both the substantive and the  procedural  head  of
   Article 3 of the Convention.
                                   
         3. Third party submissions and the Government's reply
                                   
       99.  In  their  written submissions the Redress Trust  recalled
   certain  general rules established by the European Court and  other
   international  bodies in the field of prohibition  of  torture  and
   other  forms of ill-treatment. Further, both the Redress Trust  and
   the  group of Russian human-rights NGOs concurred that the  Russian
   system  of  criminal  investigation  lacked  a  number  of  crucial
   procedural  safeguards  which would, first of  all,  guarantee  the
   rights  of  those  under  investigation and,  second,  protect  the
   interests  of victims of torture and alleged ill-treatment  by  the
   investigating  authorities.  They stressed  that  in  practice  the
   effectiveness of official investigations into allegations  of  ill-
   treatment  committed  by law-enforcement officials  was  very  low,
   mainly  because  investigations into allegations  of  torture  were
   often carried out by the same investigating authorities alleged  to
   have  been  involved  in the ill-treatment.  They  indicated  other
   factors  which,  in  their view, undermined  the  effectiveness  of
   investigations into allegations of ill-treatment committed  in  the
   course of pre-trial investigations.
       100.  The Government objected to the participation of the above
   NGOs  in  the  proceedings before the Court as third  parties,  and
   asked  the Court to reject their conclusions as being abstract  and
   irrelevant.  The  Government  further  informed  the  Court   that,
   contrary to what the third parties maintained, legal mechanisms  to
   protect against ill-treatment did exist in Russia and were  on  the
   increase.  First, the Russian Constitution prohibited any  form  of
   ill-treatment.  Further,  Article  9  of  the  Code   of   Criminal
   Procedure provided that the parties to criminal proceedings  should
   not  be  subjected  to  any  violence or  threat  of  violence.  In
   addition,  the  Criminal  Code of Russia laid  down  penalties  for
   torture  (Article  117), excessive use of official  power  (Article
   286)  and  coercion  into giving evidence (Article  302).  Finally,
   Article 1070 of the Civil Code provided that damage caused  by  the
   illegal arrest, prosecution, or conviction of an individual  should
   be  compensated by the State irrespective of the liability  of  the
   State authorities involved.
       101.  Finally,  the Government maintained that  existing  legal
   mechanisms were effectively implemented in practice. Thus, in  2003
   -  2004  the public prosecutors had disclosed 685 breaches  of  the
   law  by  the  law-enforcement agencies, as a result  of  which  350
   officials  had  been  subjected to disciplinary  measures.  Between
   2000  and 2004 the State prosecution service had brought five cases
   under  Article 117 з 2 (d) (torture) against officials of the  law-
   enforcement  agencies, four of which had gone  before  the  courts.
   Within  the  same  period 42 cases under Article 302  of  the  Code
   (coercion into giving evidence) had been brought, 25 of which  were
   now  before the courts. Moreover, 3,388 cases of abuse of power had
   been  brought, resulting in the conviction of 4,204 officials.  The
   Government  produced extracts from two judgments, which,  in  their
   submission, confirmed the effectiveness of the above remedies.  The
   Government  also referred to other cases where police officers  had
   been  successfully prosecuted and then convicted  by  the  domestic
   courts  for  committing offences amounting to ill-treatment  within
   the meaning of Article 3 of the Convention.
                                   
                       4. The Court's assessment
                                   
       a) The Court's evaluation of the evidence in the present case
       102.  The  Court  reiterates that allegations of  ill-treatment
   must  be  supported by appropriate evidence (see, mutatis mutandis,
   Klaas v. Germany, judgment of 22 September 1993, Series A No.  269,
   pp.  17 - 18, з 30). To assess this evidence, the Court adopts  the
   standard  of  proof "beyond reasonable doubt". However,  where  the
   events  in issue lie wholly, or in large part, within the exclusive
   knowledge  of  the  authorities, as in the case of  persons  within
   their   control  in  custody  (as  in  the  present  case),  strong
   presumptions  of  fact will arise in respect of injuries  occurring
   during  such  detention. In such cases the burden of proof  may  be
   regarded  as  resting on the authorities to provide a  satisfactory
   and   convincing  explanation  (see  Salman  v.  Turkey  [GC],  No.
   21986/93,   з  100,  ECHR  2000-VII).  In  the  absence   of   such
   explanation   the   Court  can  draw  inferences   which   may   be
   unfavourable  for the respondent Government (see Orhan  v.  Turkey,
   No. 25656/94, з 274, 18 June 2002).
       103.  In  the present case, in order to be able to  assess  the
   merits  of the applicants' complaints and in view of the nature  of
   the  allegations, the Court requested the respondent Government  to
   submit  copies  of  the criminal investigation files  relating,  in
   particular, to criminal case No. 68241. The Government, relying  on
   Article  161  of  the  Code  of Criminal  Procedure,  cited  above,
   refused  to  provide  the  Court with  the  materials  sought.  The
   Government  also  failed  to provide any  observations  as  to  the
   substance of the case.
       104.  The  Court  observes that Article  161  of  the  Code  of
   Criminal  Procedure,  referred to by  the  Government,  leaves  the
   question  of  public  disclosure of an investigation  file  to  the
   discretion  of  the investigating authorities. It also  establishes
   that  the  disclosure should not impede the proper conduct  of  the
   investigation or go against the rights and legitimate interests  of
   those  involved in the proceedings. The Government did not  explain
   how  the  disclosure of the materials sought might  be  prejudicial
   for   the   interests  of  the  investigation  or  the  individuals
   involved. They did not advance any other plausible explanation  for
   their  failure to produce relevant documents and information, which
   were clearly in their possession.
       105.  In  these circumstances the Court considers that  it  can
   draw  inferences  from  the Government's conduct  and  examine  the
   merits  of  the case on the basis of the applicant's arguments  and
   existing  elements  in  the  file, even though  the  materials  and
   information   submitted  by  the  applicant  leave  certain   facts
   unclear.  The Court will also take into account the evidence  given
   at  the hearing of Leninskiy District Court of Nizhniy Novgorod  on
   30 November 2005.
       b)  Alleged  ineffectiveness  of  the  investigation  into  the
   incident of 19 September 1998
       106.  As  regards  the effectiveness of the investigation,  the
   Court  takes  note of the third parties' criticism of  the  Russian
   system  of  criminal investigation, and the Government's  arguments
   to  the contrary. However, it is not the Court's task to assess the
   defects  of that system in general. It will focus on the particular
   facts  of the case in order to establish whether the flaws  of  the
   investigation,   complained   of  by   the   applicant,   made   it
   "ineffective" within the meaning of Article 3 of the Convention.
       i. General principles
       107.  The  Court  reiterates, first of all, that  the  lack  of
   conclusions  of any given investigation does not, by  itself,  mean
   that  it was ineffective: an obligation to investigate "is  not  an
   obligation  of  result, but of means" (see Paul and Audrey  Edwards
   v.  the  United  Kingdom, No. 46477/99, з 71,  ECHR  2002-II).  Not
   every investigation should necessarily be successful or come  to  a
   conclusion  which coincides with the claimant's account of  events;
   however,  it  should  in principle be capable  of  leading  to  the
   establishment  of  the facts of the case and,  if  the  allegations
   prove  to  be true, to the identification and punishment  of  those
   responsible  (see,  mutatis mutandis, Mahmut Kaya  v.  Turkey,  No.
   22535/93, з 124, ECHR 2000-III).
       108.  Thus, the investigation into serious allegations of  ill-
   treatment  must  be thorough. That means that the authorities  must
   always  make a serious attempt to find out what happened and should
   not  rely  on  hasty  or  ill-founded conclusions  to  close  their
   investigation or as the basis of their decisions (see  Assenov  and
   Others  v.  Bulgaria,  judgment of 28 October 1998,  Reports  1998-
   VIII,  з  103  et  seq.).  They  must  take  all  reasonable  steps
   available  to them to secure the evidence concerning the  incident,
   including,  inter  alia, eyewitness testimony,  forensic  evidence,
   etc.  (see, mutatis mutandis, Salman v. Turkey, cited above, з 106,
   ECHR  2000-VII; Tanrikulu v. Turkey [GC], No. 23763/94, ECHR  1999-
   IV, з 104 et seq.; and {Gul} <*> v. Turkey, No. 22676/93, з 89,  14
   December   2000).   Any  deficiency  in  the  investigation   which
   undermines  its ability to establish the cause of injuries  or  the
   identity of the persons responsible will risk falling foul of  this
   standard.
       109.  Further,  the investigation must be expedient.  In  cases
   under  Articles 2 and 3 of the Convention, where the  effectiveness
   of  the  official  investigation was  at  issue,  the  Court  often
   assessed   whether  the  authorities  reacted   promptly   to   the
   complaints  at  the relevant time (see Labita v.  Italy  [GC],  No.
   26772/95, з 133 et seq., ECHR 2000-IV). Consideration was given  to
   the  starting  of investigations, delays in taking statements  (see
   {Timurtas} v. Turkey, No. 23531/94, з 89, ECHR 2000-VI;  and  Tekin
   v.  Turkey,  judgment of 9 June 1998, Reports 1998-IV, з  67),  and
   the  length  of  time  taken during the initial investigation  (see
   Indelicato v. Italy, No. 31143/96, з 37, 18 October 2001).
       110.  Finally,  the Court reiterates that for an  investigation
   into  alleged  ill-treatment by State agents to  be  effective,  it
   should  be  independent (see {Ogur} v. Turkey, [GC], No.  21954/93,
   ECHR  1999-III,  зз  91  -  92; see also Mehmet  Emin  {Yuksel}  v.
   Turkey,  No. 40154/98, з 37, 20 July 2004). Thus, the investigation
   lacked   independence  where  members  of  the  same  division   or
   detachment  as  those implicated in the alleged ill-treatment  were
   undertaking  the investigation (see {Gulec} v. Turkey, judgment  of
   27  July  1998,  Reports 1998-IV, зз 80 - 82). The independence  of
   the  investigation implies not only the absence of  a  hierarchical
   or  institutional  connection, but also independence  in  practical
   terms  (see, for example, Ergi v. Turkey, judgment of 28 July 1998,
   Reports   1998-IV,  зз  83  -  84,  where  the  public   prosecutor
   investigating  the death of a girl during an alleged clash  between
   security  forces and the PKK showed a lack of independence  through
   his  heavy  reliance on the information provided by  the  gendarmes
   implicated in the incident).
       ii. Application of these principles in the present case
       111.  First,  it  cannot be said that the authorities  remained
   absolutely  passive  in  the present case. Thus,  the  investigator
   questioned several officers from Leninskiy district police  station
   and  the staff and patients of Hospitals No. 33 and 39 and obtained
   the  applicant's  medical record and the reports  of  the  forensic
   examination of his physical and mental condition, etc. However,  in
   the  absence  of  the investigation file it is impossible  for  the
   Court   to   assess  the  quality  of  the  investigative  measures
   performed,  that  is,  to  know  when  and  how  the  evidence  was
   obtained,  what were the questions put by the investigator  to  the
   witnesses   and   experts,  how  accurately  their   answers   were
   reproduced   in   the  resulting  documents  of  the  investigative
   process, etc.
       112.  Secondly, the materials in the Court's possession, namely
   the   investigators'  decisions  to  discontinue  the  proceedings,
   disclose  a  number of significant omissions in the  official  pre-
   trial  investigation.  Thus, it is unclear  whether  there  was  an
   attempt  to  search the premises where the applicant had  allegedly
   been  tortured, and with what result. The fact that such  a  search
   was  carried out and an important piece of evidence (the confession
   written  by  the applicant) was discovered, was mentioned  only  in
   the  judgment of 30 November 2005. The investigator did not try  to
   find  and  question  individuals who had  been  detained  with  the
   applicant  in  Bogorodsk and Leninskiy police stations  between  10
   and   19  September  1998  and  who  could  have  possessed  useful
   information  about the applicant's behaviour before  the  attempted
   suicide; and it is unclear whether V, one of the applicant's  ward-
   mates, was ever questioned by the investigator.
       113.  Thirdly,  a number of investigative measures  were  taken
   very  belatedly. The report on the forensic medical examination  of
   the  applicant, for instance, was dated 26 October 1998,  that  is,
   more  than  five weeks after the alleged ill-treatment. The  police
   officers  suspected  of  ill-treatment  were  brought  before   the
   applicant  for  identification  only  about  two  years  after  the
   incident.  The applicant's mother was questioned only in 2000,  and
   Dr  M  from  Hospital  No. 33 not until 2001, despite  having  been
   among  the first witnesses to see the applicant after the accident.
   The  investigator  did  not  question  personnel  and  patients  in
   Hospital No. 39 until January 2000 (with the exception of B and  Dr
   K,  who  had  been  questioned during the  initial  investigation).
   Finally,  the applicant's psychiatric examination was  carried  out
   only  in  2001,  despite  the fact that his  mental  condition  was
   advanced  by  the  authorities  as the  main  explanation  for  his
   attempted suicide, and as the basis for the discontinuation of  the
   proceedings.
       114.  The Court also notes that all the decisions ordering  the
   reopening  of the proceedings referred to the need for further  and
   more  thorough  investigation.  However,  this  direction  was  not
   always  followed by the investigators in charge of the case. Hence,
   the  decision to discontinue the proceedings dated 25 February 1999
   was  based on the same grounds as the decision of 21 December 1998.
   The  decision  of  24  February 2000  was  again  based  on  almost
   identical  evidence  and reasoning. Not until 2000,  following  the
   transfer  of  the  case-file  to  another  investigator,  did   the
   investigation  move  forward  and  new  arguments  and  information
   appear in the investigators' decisions. However, precious time  had
   been  lost,  and, in the Court's view, this could not  but  have  a
   negative impact on the success of the investigation.
       115.  Fourthly, the Court notes that there was an evident  link
   between  the officials responsible for the investigation and  those
   allegedly involved in the ill-treatment. The Court recalls that  on
   the  day of the incident the applicant was questioned in the police
   station  of  the  Leninskiy  District  of  Nizhniy  Novgorod.   The
   questioning  took  place  in  the presence  of  the  senior  police
   investigator, the deputy head of the local branch of  the  Ministry
   of  the Interior and two prosecution officials - the Bogorodsk town
   prosecutor  and  the deputy regional prosecutor, MR.  According  to
   the  applicant, although MR had not been present in the room  where
   the  applicant  had  been  tortured with  electrodes,  he  had  not
   reacted  to the applicant's complaints of ill-treatment.  Moreover,
   when the applicant refused to confess to the alleged murder of  MS,
   MR   had  returned  the  applicant  to  the  police  officers  who,
   according   to   the  applicant,  had  tortured  him.  Furthermore,
   although  it  was known that MR had participated in the questioning
   of  19  September 1998, and had allegedly failed to  react  to  the
   applicant's complaints of ill-treatment, the investigation  of  the
   case  was  referred  to the prosecutor's office for  the  Leninskiy
   District  of  Nizhniy  Novgorod,  which  came  directly  under  the
   regional   prosecutor's  office  where  MR  occupied  an  important
   position.  In  the years that followed, the investigation  remained
   in  the  hands  of  the same district prosecutor's office,  despite
   being  closed and reopened on numerous occasions. Only in 2004  was
   the  case  forwarded to the department dealing with  investigations
   into  cases  of  particular importance; however, it still  remained
   within the jurisdiction of the regional prosecutor's office.
       116.  It  also  appears that in the course of the investigation
   the  prosecution  cooperated closely with  the  Leninskiy  district
   police.  Thus, inspector O, identified by the applicant as  one  of
   the  officers who had tortured him in 1998, was assigned  the  task
   of  finding  witness V. O reported to the prosecutor's office  that
   he  had visited V at his place of residence, but had been unable to
   find  him. Later V testified that nobody from the police  had  ever
   tried  to  visit him at his home. Hence, an important step  in  the
   official  investigation  was entrusted  to  one  of  the  two  main
   suspects.
       117.  The  Court notes the selective and somewhat  inconsistent
   approach  to  the  assessment and collection  of  evidence  by  the
   prosecutor's  office. The first decision to close the  case,  dated
   21  December  1998,  was  based mainly on the  testimonies  of  the
   police  officers  who had been involved in the questioning  of  the
   applicant  on 19 September 1998, and who, therefore, could  not  be
   regarded  as  impartial witnesses. The investigator,  at  the  same
   time,  disregarded submissions made by B, the applicant's ward-mate
   in  the hospital. B's testimonies were rejected by the investigator
   because   B   had  no  special  medical  knowledge  and,   in   the
   investigator's  opinion,  could not  distinguish  electrical  burns
   from  the injuries caused by the applicant's fall from the  window.
   At  the  same time the investigator referred to the opinion of  the
   applicant's former superior in the traffic police, who  had  stated
   that  the  applicant  had a weak personality.  This  testimony  was
   accepted  by the investigator without question, and, moreover,  was
   used  as  conclusive  evidence,  although  its  author  was  not  a
   professional in the field of psychology or psychiatry.
       118. Further, although the medical examination of the applicant
   on  26  October 1998 did not find any electrical burns on his ears,
   it  nevertheless established that the applicant had bite  marks  on
   his  tongue.  The  investigator did not explain  how  these  wounds
   could  have  been  caused by the applicant's  falling  out  of  the
   window.  In the course of the unofficial inquiry into the  incident
   of  19  September 1998 (see paragraph 62 above), F  testified  that
   the  investigators  had  disregarded his  statements  about  deputy
   regional  prosecutor  MR's involvement in the events  of  September
   1998.
       119.  The Court is particularly struck by the factual  part  of
   the  investigator's  report of 21 December 1998.  The  investigator
   stated  that  on 11 September 1998 the applicant had been  released
   from  custody, but then arrested again for disturbing the peace  at
   the  railway station. However, by that time it had been  officially
   confirmed  that  the reports of inspectors N,  T  and  D  (who  had
   allegedly arrested the applicant at the railway station)  had  been
   fabricated,  and that at the relevant time the applicant  had  been
   in  the  hands of the police. Nevertheless this account  of  events
   was  repeated in the decision to discontinue the proceedings of  25
   February  1999.  This  fact, in the Court's view,  is  such  as  to
   discredit  the  consistency of the official  investigation  in  the
   eyes of any independent observer.
       120.  The  Court emphasises furthermore that the case  did  not
   reach   the  trial  stage  until  seven  years  after  the   events
   complained of. The pre-trial investigation was closed and then  re-
   opened  more  than  fifteen times, and  it  is  clear  that  during
   certain  periods  the investigative process  was  no  more  than  a
   formality  with  a predictable outcome. Finally,  the  Court  notes
   that the judgment of 30 November 2005 is not yet final.
       121.  In  the light of the very serious shortcomings identified
   above,  especially  during  the course of  the  investigation,  the
   Court   concludes   that  it  was  not  adequate  or   sufficiently
   effective.  The  Court  thus dismisses the  Government's  objection
   based  on non-exhaustion of domestic remedies and holds that  there
   has  been  a  violation  of Article 3 of the Convention  under  its
   procedural  limb  in that the investigation into the  alleged  ill-
   treatment was ineffective.
                                   
               C. Alleged ill-treatment of the applicant
                                   
                           1. The Government
                                   
       122.  The  Government  did not submit any  observationsin  this
   respect.
                                   
                           2. The applicant
                                   
       123. The applicant maintained that he had been ill-treated  and
   tortured  by  the police in breach of Article 3 of the  Convention.
   In  support of his assertion he submitted the transcripts  of  oral
   submissions of F (the co-suspect in the alleged killing of MS),  B,
   M  and  V  (his  ward mate in Hospital No. 39) taken by  two  human
   rights  activists  in 1999 as part of the unofficial  investigation
   into  the events of September 1998 (summarised above in the "Facts"
   part).  Further, the applicant alleged that the statements made  by
   the  police  officers during the investigation into the allegations
   of  ill-treatment  had been fundamentally inconsistent,  reflecting
   the  fallacious  nature of the version of events  advanced  by  the
   authorities.  In  support of his observations  the  applicant  also
   referred  to  a number of documents from the official investigation
   case-file, but to which he had no access at present.
       124.  The applicant added that there also existed much indirect
   evidence  of  the ill-treatment. In particular, he  indicated  that
   before  his  arrest  his  physical and mental  condition  had  been
   normal.  He  had not shown signs of any psychological  disorder  or
   problems  which might have led him to attempt suicide, nor  had  he
   borne  any  physical  signs  of ill-treatment.  Upon  entering  the
   traffic  police force he had undergone a psychological  examination
   which  found him to be stable and mentally well adjusted.  However,
   after  a  few  days in detention he had agreed to  confess  to  the
   murder  and rape of a female minor, a terrible crime which  he  had
   not  committed (as became clear later when MS turned up  alive  and
   unharmed), and then, had attempted to commit suicide.
       125. Further, the applicant's account of the events of 10 -  19
   September   1998   had  not  been  contested  by   the   respondent
   Government.  The  Government had failed to  produce  the  materials
   from  the criminal investigation which might have helped the  Court
   to   clarify  the  circumstances  of  the  case.  The  Government's
   interpretation  of  Article 161 of the Code of  Criminal  Procedure
   had   been  incorrect,  and,  moreover,  incompatible  with   their
   obligations under Article 34 and 38 з 1 (a) of the Convention.
       126.  The  applicant  also drew the Court's  attention  to  the
   circumstances of his arrest, detention and questioning,  which,  in
   his  view,  revealed  a  disregard for normal procedures  providing
   safeguards against abuse, such as maintaining a detailed record  of
   the interview, access to a lawyer etc.
                                   
                       3. The Court's assessment
                                   
       127.  The Court has held on many occasions that the authorities
   have an obligation to protect the physical integrity of persons  in
   detention.  Where  an  individual is taken  into  custody  in  good
   health  but  is found to be injured at the time of release,  it  is
   incumbent  on the State to provide a plausible explanation  of  how
   those injuries were caused (see Ribitsch v. Austria, judgment of  4
   December  1995, Series A No. 336, з 34; see also, mutatis mutandis,
   Salman  v.  Turkey  [GC],  No. 21986/93,  з  100,  ECHR  2000-VII).
   Otherwise,  torture or ill-treatment may be presumed in  favour  of
   the  claimant  and  an  issue may arise  under  Article  3  of  the
   Convention.
       128.  The Court notes that the parties did not dispute the fact
   that  the  applicant had sustained serious injuries by jumping  out
   of  the  window  of the police station, and that  he  had  done  it
   himself.  However,  differing  versions  of  what  had  driven  the
   applicant  to attempt suicide were put forward by the parties.  The
   authorities  maintained that the questioning of 19  September  1998
   had  been  lawful,  and  that  the  applicant's  own  psychological
   problems  had  led  him to attempt suicide. The  applicant  opposed
   that  view. He stressed that before the incident he had  not  shown
   any  signs  of mental disorder, and that he had attempted  to  kill
   himself  solely  because  he could not withstand  the  torture  and
   wanted to bring his sufferings to an end.
       129.  The Court observes in this respect that at all stages  of
   the   investigation  the  applicant  presented  a  consistent   and
   detailed  description of who had tortured him and  how.  That  fact
   was  also  noted  by the domestic court on 27 March 2001.  Further,
   the applicant's allegations were supported by the testimonies of  B
   and  the  applicant's  mother, who testified  that  they  had  seen
   electrical  burns on his ears and head. V and M, other patients  at
   the  hospital,  also  confirmed  that  the  applicant's  ears  were
   injured.  Finally,  according  to  the  forensic  report   on   the
   applicant of 26 October 1998, the applicant had bite marks  on  his
   tongue  -  an injury which may indirectly speak for the applicant's
   account  of  events. F testified that while in  the  hands  of  the
   police  he  had  been threatened with the same kind of  torture  as
   that  described by the applicant. F testified further  that,  while
   in  custody,  he  had  been slapped and threatened  with  rape  and
   torture  with electrodes (see paragraph 58 above). During  a  short
   confrontation with the applicant, F saw bruises on the  applicant's
   neck.
       130. On the other hand, the forensic medical examination of the
   applicant  on  26  October 1998 did not reveal any  injuries  other
   than  those  caused by his falling out of the window. Further,  the
   doctors  and paramedics who treated the applicant at Hospitals  No.
   33  and  39  did  not record any marks left by electrodes.  Several
   patients from the hospital testified that they had not noticed  any
   burns  on the applicant's head or ears, although the applicant  had
   mentioned to them that he had been tortured with electrodes.
       131. Therefore, on the sole basis of the pre-trial material  in
   the  Court's  possession, it is difficult to reach  any  conclusion
   "beyond  reasonable doubt" as to what exactly happened in Leninskiy
   district police station on 19 September 1998. At the same time  the
   Court  notes that its inability to make any conclusive findings  in
   this  respect derives from the failure of the authorities to  carry
   out   an   effective  and  adequate  investigation  and  from   the
   Government's   refusal   to  provide   the   materials   from   the
   investigation.
       132.  The Court observes that before the accident the applicant
   had   no   apparent  mental  problems.  As  to  his   psychological
   condition,  it is true that one of his former colleagues  described
   him  as  having  a  weak  personality. In  addition,  psychological
   testing  at  work had shown that the applicant had  a  tendency  to
   avoid   conflict  and  was  a  sensitive  person.  However,   these
   characteristics  do  not necessarily mean that  the  applicant  was
   predisposed  to  suicide,  as  the authorities  suggested.  On  the
   contrary,  a  genuine  attempt at suicide  may  require  a  certain
   personal  resolve.  The  Court  further  notes  that  the  forensic
   examination  carried  out  in 2001 by  experts  (see  paragraph  47
   above),  failed to reveal any suicidal tendencies at  the  relevant
   time.   In  the  absence  of  any  further  information  from   the
   Government  in  this respect, the Court draws the  conclusion  that
   the  applicant did not, before the accident, suffer from any mental
   deficiency which would influence the outcome of this case.
       133.  Indeed,  the applicant was subjected to a very  stressful
   situation,  having been wrongfully suspected of such  an  appalling
   crime.  However, no plausible explanation has been  adduced  as  to
   why  the  applicant  -  who knew he was innocent  -  would  attempt
   suicide if, as the authorities suggested, no pressure had been  put
   upon him.
       134.  Furthermore, the Court takes note of the  evidence  which
   was  produced before the Leninskiy District Court. Thus, the  court
   heard  evidence  from VZ, who testified that he had been  subjected
   to  torture  with an electrical device in exactly the same  way  as
   the  applicant.  Further, the court interviewed VK,  who  confirmed
   that  she  had  heard from her colleagues that  the  applicant  had
   attempted suicide because he had been tortured. Finally, the  court
   examined  the  "confession" written by the  applicant,  which  also
   indirectly confirmed his version of events.
       135. In these circumstances, despite the fact that the judgment
   of  30  November  2005  has  not yet become  final,  the  Court  is
   prepared  to  accept  that  while  in  custody  the  applicant  was
   seriously  ill-treated  by agents of the State,  with  the  aim  of
   extracting a confession or information about the offences of  which
   he  was  suspected. The ill-treatment inflicted on him caused  such
   severe  physical and mental suffering that the applicant  attempted
   suicide,  resulting in a general and permanent physical disability.
   In  view  of  the  Convention  case-law  in  this  respect  and  in
   particular  the criteria of severity and the purpose  of  the  ill-
   treatment  (see, among other authorities, {Ilhan} v.  Turkey  [GC],
   No.  22277/93, з 85, ECHR 2000-VII), the Court concludes  that  the
   ill-treatment  at issue amounted to torture within the  meaning  of
   Article 3 of the Convention.
       136.  There has consequently been a violation of Article  3  on
   that account.
                                   
                  D. Other complaints under Article 3
                                   
       137.  The applicant maintained that the ill-treatment at  issue
   became   possible,  inter  alia,  because  of  serious   procedural
   shortcomings in the course of the criminal investigation  of  which
   he  had  been  the subject in connection with the disappearance  of
   MS.  However,  in view of its above findings, the  Court  does  not
   deem it necessary to consider this aspect of the case separately.
                                   
         II. Alleged violation of Article 13 of the Convention
                                   
       138.  The  applicant  also  claimed  to  have  been  denied  an
   effective  remedy  in respect of his Convention complaint  of  ill-
   treatment, in breach of Article 13, which states:
       Article 13 - Right to an effective remedy
       "Everyone  whose  rights and freedoms as  set  forth  in  [the]
   Convention  are  violated shall have an effective remedy  before  a
   national  authority  notwithstanding that the  violation  has  been
   committed by persons acting in an official capacity."
       He  submitted that, in cases of alleged ill-treatment  contrary
   to  Article 3, the State authorities were under an obligation under
   Article 13 to investigate promptly and impartially.
       139.  The  Government's arguments on account of that  complaint
   did  not  differ  from their submissions under  Article  3  of  the
   Convention.
       140.  The  Court  recalls that Article  13  of  the  Convention
   requires  that  where an arguable breach of  one  or  more  of  the
   rights  under the Convention is in issue, there should be available
   to  the victim a mechanism for establishing any liability of  State
   officials  or  bodies for that breach. The Contracting  States  are
   afforded some discretion as to the manner in which they conform  to
   their  Convention obligations under this provision.  As  a  general
   rule,  if  a single remedy does not by itself entirely satisfy  the
   requirements of Article 13, the aggregate of remedies provided  for
   under  domestic  law may do so (see, among many other  authorities,
   {Kudla}  v.  Poland  [GC], No. 30210/96, з 157, ECHR  2000-XI;  see
   also {Conka} v. Belgium, No. 51564/99, з 75, ECHR 2002-I).
       141. However, the scope of the State's obligation under Article
   13  varies  depending  on the nature of the applicant's  complaint,
   and  in  certain  situation the Convention  requires  a  particular
   remedy  to be provided. Thus, in cases of suspicious death or  ill-
   treatment,   given  the  fundamental  importance  of   the   rights
   protected by Articles 2 and 3, Article 13 requires (in addition  to
   the  payment  of  compensation where appropriate)  a  thorough  and
   effective  investigation capable of leading to  the  identification
   and  punishment  of those responsible (see Anguelova  v.  Bulgaria,
   No.  38361/97,  зз 161 - 162, ECHR 2002-IV; Assenov and  Others  v.
   Bulgaria,  cited above, з 114 et seq.; {Suheyla} Aydin  v.  Turkey,
   No. 25660/94, з 208, 24 May 2005).
       142.  On the basis of the evidence adduced in the present case,
   the  Court  has  found that the State authorities were  responsible
   under  Article  3 of the Convention for the injuries  sustained  by
   the  applicant on 19 September 1998. The applicant's complaints  in
   this  regard were therefore "arguable" for the purposes of  Article
   13  (see  the Boyle and Rice v. the United Kingdom judgment  of  27
   April  1988,  Series A No. 131, p. 23, з 52). The authorities  thus
   had  an obligation to carry out an effective investigation into the
   circumstances  applicant's fall from the window.  For  the  reasons
   set  out  above  (see  the  Section I of  the  "Law"  part  of  the
   judgment) no sufficiently effective criminal investigation  can  be
   considered  to have been conducted. The Court finds therefore  that
   the   applicant   has   been   denied  a   sufficiently   effective
   investigation  in respect of the ill-treatment by  the  police  and
   thereby  access  to any other available remedies at  his  disposal,
   including a claim for compensation.
       143. Consequently, there has been a violation of Article 13  of
   the Convention on that account.
                                   
             III. Alleged violation of Articles 34 and 38
                           of the Convention
                                   
       144.  In his post-admissibility observations the applicant also
   complained  that  the  non-disclosure  of  the  materials  of   the
   investigation  by  the respondent Government was incompatible  with
   their  obligations  under  Articles 34  and  38  з  1  (a)  of  the
   Convention. Article 34 reads as follows:
       "The  Court  may  receive applications from  any  person,  non-
   governmental  organisation or group of individuals claiming  to  be
   the  victim  of a violation by one of the High Contracting  Parties
   of  the  rights  set  forth  in  the Convention  or  the  Protocols
   thereto.  The High Contracting Parties undertake not to  hinder  in
   any way the effective exercise of this right."
       Article 38 з 1 (a) reads as follows:
       "1. If the Court declares the application admissible, it shall
       (a)  pursue  the  examination of the case,  together  with  the
   representatives  of  the  parties, and if  need  be,  undertake  an
   investigation,  for  the  effective conduct  of  which  the  States
   concerned shall furnish all necessary facilities".
       145.  Having  regard  to  its above reasoning  leading  to  the
   findings  under  Articles  3 and 13 of the  Convention,  the  Court
   considers  that  it  is not necessary to examine  these  complaints
   separately under Articles 34 and 38 of the Convention.
                                   
            IV. Application of Article 41 of the Convention
                                   
       146. Article 41 of the Convention provides:
       "If  the  Court  finds that there has been a violation  of  the
   Convention  or  the Protocols thereto, and if the internal  law  of
   the   High   Contracting  Party  concerned  allows   only   partial
   reparation  to be made, the Court shall, if necessary, afford  just
   satisfaction to the injured party."
                                   
            A. The applicant's claims for just satisfaction
                                   
       147. First, the applicant claimed pecuniary damages relating to
   ongoing  medical  treatment  of the  ailments  resulting  from  the
   accident  of  19  September  1998. He  indicated  that  since  1998
   various  charitable  organisations and private donors  had  covered
   the  costs  of his medical treatment. However, he could not  expect
   them  to  support him for years to come. Therefore,  he  needed  to
   find  other  resources. According to the report of Dr L.  Magnutova
   (see  above),  the  estimated cost of each  hospital  stay  of  the
   applicant, who needed to be admitted at least two or three times  a
   year,  was RUR 60,000. In addition, the applicant had to spend  RUR
   300   -   500  daily  on  medicines  and  personal  hygiene  items.
   Consequently,  the  total  amount  of  his  expenses  for   medical
   purposes  was  as  much  as  RUR 362,500 annually.  Based  on  this
   assumption the applicant claims RUR 23,562,500 to cover his  future
   medical expenses up to the age of 65.
       148.   The  applicant  further  indicated  that  he  had   been
   officially  granted first-degree disability status. He  was  unable
   to  work  and  earn money, needed constant nursing and,  since  his
   family  was unable to pay for such services, his mother had had  to
   leave  her  job to take care of him. The loss of her  earnings,  he
   argued,  should  be  regarded  as a  material  loss.  Further,  the
   applicant  claimed the amount of his own lost earnings. Basing  his
   calculation on the official statistical data on the average  salary
   in  Russia  during the relevant period, the applicant  claimed  RUR
   2,736,384  in compensation for his lost income and RUR  513,072  in
   compensation for his mother's lost income.
       149. In sum, the applicant claimed RUR 27,351,812 for pecuniary
   damage (about EUR 794,000 at the current official exchange rate).
       150.  The applicant also claimed compensation for non-pecuniary
   damage.  He  indicated that he had been subjected to  torture  with
   electrodes  in  the  police station, which had  caused  him  severe
   physical  and mental suffering. Moreover, his fall from the  window
   had  resulted in a very serious and painful trauma. His  legs  were
   paralysed,  he  could  move around only in a wheelchair  and  would
   never  have children. For the rest of his life the applicant  would
   be  dependent  on  other people. He could not work  and  experience
   professional  development  and  advancement  in  his  career.   The
   building  where  he lived had no elevator and he had  to  undertake
   strenuous  efforts  every time he wanted to go  out.  Most  of  the
   public  buildings  in Russia lacked special access  facilities  for
   wheelchair  users. As a result, his movements and  social  contacts
   were  very  limited.  All  these factors caused  him  constant  and
   severe mental anguish.
       151.  Finally,  his  sufferings  had  been  aggravated  by  the
   authorities' consistently negative attitude towards him  and  their
   refusal to recognise their liability for the accident. He had  been
   labelled  humiliatingly as a person of unstable character  who  had
   tried  to excuse his attempted suicide by accusing police officers.
   This made the applicant feel miserable, helpless and frustrated.
       152.  On  the  basis  of  the above the applicant  claimed  RUR
   22,530,000  in  respect of non-pecuniary damage (approximately  EUR
   654,000 at the current official exchange rate).
                                   
       B. The Government's position on just satisfaction claims
                                   
       153.  In  reply to the applicant's claims for just satisfaction
   the  Government noted that the civil proceedings initiated  by  the
   applicant  before the Leninskiy District Court of Nizhniy  Novgorod
   were  still  pending.  These proceedings had  been  stayed  at  the
   applicant's  own  request  pending  the  result  of  the   criminal
   investigation.  The time-limit for completion of the  investigation
   had  been  extended  until 2 April 2005 by  the  Deputy  Prosecutor
   General. Hence, the Government concluded, since the proceedings  at
   national  level  had not yet been completed, the applicant  had  an
   opportunity   to  obtain  compensation  in  the  domestic   courts.
   Therefore, his claims for just satisfaction were premature.
       154.  Alternatively, the Government regarded the amount claimed
   by the applicant as excessive and unsubstantiated.
                                   
                       C. The Court's assessment
                                   
                          1. Pecuniary damage
                                   
       155. At the outset, the Court considers that the fact that  the
   applicant  may  still  receive an award  in  respect  of  pecuniary
   damage  under the domestic legal proceedings does not  deprive  him
   of  his  right  to  claim  compensation under  Article  41  of  the
   Convention.  The  Court  may examine this issue  even  if  domestic
   proceedings  of  a  similar  nature are still  pending;  any  other
   interpretation  of  Article 41 of the Convention  would  make  this
   provision  ineffective (see, mutatis mutandis, De Wilde,  Ooms  and
   Versyp  v. Belgium (former Article 50), judgment of 10 March  1972,
   Series A No. 14, з 14 et seq.).
       156.  The Court further reiterates that there must be  a  clear
   causal  connection between the damage claimed by the applicant  and
   the  violation  of  the  Convention  and  that  this  may,  in  the
   appropriate  case,  include compensation  in  respect  of  loss  of
   earnings  (see  {Barbera, Messegue} and Jabardo  v.  Spain  (former
   Article 50), judgment of 13 June 1994, Series A No. 285-C, зз 16  -
   20).
       157. The Court has found that the applicant was tortured, as  a
   result  of  which  he attempted suicide. The authorities  are  thus
   responsible  for the consequences ensuing from the incident  of  19
   September  1998.  The  applicant is  now  unable  to  work,  and  a
   considerable   amount  of  money  is  required  to   continue   his
   treatment.  Consequently,  there  is  a  causal  link  between  the
   violation  found and the reduction in the applicant's earnings  and
   his  future medical expenses (see, by contrast, Berktay v.  Turkey,
   No.  22493/93,  з 215, 1 March 2001, where no casual  link  between
   the  ill-treatment and the current psychological  problems  of  the
   applicant was established by the Court).
       158. The Court further reiterates that a precise calculation of
   the  sums  necessary  to  make complete reparation  (restitutio  in
   integrum)  in  respect  of  the pecuniary  losses  suffered  by  an
   applicant  may  be prevented by the inherently uncertain  character
   of  the  damage  flowing from the violation (see Young,  James  and
   Webster v. the United Kingdom (former Article 50), judgment  of  18
   October  1982, Series A No. 55, з 11). An award may still  be  made
   notwithstanding the large number of imponderables involved  in  the
   assessment of future losses, though the greater the lapse  of  time
   involved  the  more uncertain the link between the breach  and  the
   damage  becomes (see Orhan v. Turkey, No. 25656/94, з 426 et  seq.,
   18  June  2002). The question to be decided in such  cases  is  the
   level  of  just satisfaction, in respect of either past  or  future
   pecuniary  loss,  which it is necessary to award to  an  applicant,
   and  is  to  be  determined by the Court at its discretion,  having
   regard  to  what  is  equitable (see Sunday  Times  v.  the  United
   Kingdom (former Article 50), judgment of 6 November 1989, Series  A
   No.  38,  p.  9, з 15, and Lustig-Prean and Beckett v.  the  United
   Kingdom (Article 41), Nos. 31417/96 and 32377/96, зз 22 - 23,  ECHR
   2000).
       159.  The  Court  notes that the applicant's claim  as  regards
   future  medical expenses and loss of income was based on the report
   of  Dr  L.  Magnutova,  indicating the  estimated  annual  cost  of
   medical  treatment for the applicant, the official data on  average
   salaries  in Russia and the assumption that he would have continued
   working  until the age of 60 and that his life expectancy would  be
   65.  The Government did not produce any alternative calculation  in
   respect of the alleged future expenses or loss of income.
       160.  The Court observes that in some previous cases where  the
   loss  of  future  earnings  was  at  issue,  the  Court  based  its
   calculations  on the actuarial calculations of capital  needed  for
   maintaining  a certain level of income, produced by the applicants'
   representatives (see {Aktas} v. Turkey, No. 24351/94, з  350,  ECHR
   2003-V,  and  Orhan  v.  Turkey, cited  above,  з  433).  The  same
   approach  may be applied to the calculation of future expenses.  In
   the  present  case,  however, the overall  amount  claimed  by  the
   applicant  was calculated simply by multiplying his annual  medical
   expenses  by average life expectancy in Russia. The amount  claimed
   under the head of loss of future income was calculated in the  same
   way.
       161.  Therefore,  even assuming that all the  calculations  and
   data  supplied  by the applicant are correct, the  Court  considers
   that  the method of calculation applied in the present case is  not
   in  line  with  the Court's approach to the calculation  of  future
   losses.  Furthermore, the calculation of his lost income  does  not
   include  the  amount  which he collects as  a  disability  pension.
   Therefore,  the Court cannot accept the final figure claimed  under
   this head by the applicant.
       162.  Nonetheless,  bearing in mind the  uncertainties  of  the
   applicant's situation, and the fact that he will undeniably  suffer
   significant material losses as a result of his complete  disability
   and  the  need for constant medical treatment, the Court  considers
   it  appropriate, in the present case, to make an award  in  respect
   of  pecuniary  damage based on its own assessment of the  situation
   (see,  mutatis  mutandis, {Avsar} v. Turkey, No. 25657/94,  з  442,
   ECHR  2001-VII;  Z  and  Others v. the  United  Kingdom  [GC],  No.
   29392/95, з 127, ECHR 2001-V; and Orhan v. Turkey, cited  above,  з
   438). Given the seriousness of the applicant's condition, the  need
   for  specialised and continuous medical treatment and his  complete
   inability  to work in the future, the Court awards him EUR  130,000
   under  this  head,  plus  any tax that may be  chargeable  on  this
   amount.
                                   
                        2. Non-pecuniary damage
                                   
       163. The Court reiterates that at the time of the accident  the
   applicant  was  a healthy young man in permanent employment.  While
   in  the  hands  of  the police he was subjected to  torture,  which
   caused  him severe mental and physical suffering. Then,  after  the
   accident, he underwent several operations on his spine. Now he  has
   lost his mobility and sexual and pelvic function, and is unable  to
   work   or   have  children.  He  has  to  undergo  regular  medical
   examinations,  and  the  risk  of  aggravation  of  his   condition
   persists.  Given  the  exceptionally serious  consequences  of  the
   incident  of 19 September 1998 for the applicant, the Court  awards
   him  EUR 120,000 in compensation for non-pecuniary damage, plus any
   tax that may be chargeable on this amount.
                                   
                          D. Default interest
                                   
       164.  The  Court  considers  it appropriate  that  the  default
   interest  should  be  based on the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank, to which should be added three  percentage
   points.
                                   
               FOR THESE REASONS, THE COURT UNANIMOUSLY
                                   
       1.   Dismisses  the  Government's  objection  as  to  the  non-
   exhaustion of domestic remedies and accepts the applicant's  status
   as a victim of the alleged violation;
       2.  Holds that there has been a violation of Article 3  of  the
   Convention  in  respect  of the failure  to  conduct  an  effective
   investigation  into the applicant's fall from  the  window  of  the
   police station on 19 September 1998;
       3.  Holds that there has been a violation of Article 3  of  the
   Convention  on  account  of  the  ill-treatment  inflicted  on  the
   applicant while in police custody;
       4.  Holds  that,  in  view of the above  findings,  it  is  not
   necessary  to  examine  the  other  complaints  submitted  by   the
   applicant under Article 3 of the Convention;
       5.  Holds that there has been a violation of Article 13 of  the
   Convention on account of the lack of effective remedies in  respect
   of the ill-treatment complained of;
       6.  Holds  that  there  is  no need to examine  separately  the
   applicant's complaint under Article 34 and 38 з 1 (a);
       7. Holds
       (a)  that the respondent State is to pay the applicant,  within
   three  months from the date on which the judgment becomes final  in
   accordance with Article 44 з 2 of the Convention, EUR 130,000  (one
   hundred  and thirty thousand euros) in respect of pecuniary  damage
   and  EUR 120,000 (one hundred and twenty thousand euros) in respect
   of  non-pecuniary damage, to be converted into Russian  roubles  at
   the  rate  applicable at the date of settlement, plus any tax  that
   may be chargeable on these amounts;
       (b)  that  from the expiry of the above-mentioned three  months
   until  settlement  simple interest shall be payable  on  the  above
   amounts  at  a  rate  equal to the marginal  lending  rate  of  the
   European  Central  Bank  during  the  default  period  plus   three
   percentage points;
       8.  Dismisses the remainder of the applicant's claim  for  just
   satisfaction.
   
       Done  in  English, and notified in writing on 26 January  2006,
   pursuant to Rule 77 зз 2 and 3 of the Rules of Court.
                                                                      
                                                      Christos ROZAKIS
                                                             President
                                                                      
                                                       {Soren} NIELSEN
                                                             Registrar
   
   

<<< Назад

 
Реклама

Новости


Реклама

Новости сайта Тюрьма


Hosted by uCoz